POEZIJA

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Да сам умео исто...
сишао бих са свог трона,
бацио одоре тешке,
почупао коров и шибље из срца...

да сам умео исто...
дланом беседника...(он ништа нема)
сузом несрећника...(он једини препозна срећу)
јецајем просјака...(он осети истини)

да сам умео исто...

осетио бих љубав,

само погледом
звезде испод месеца
на твојим уснама.

Moj prijatelj Dejan

[zlatna_sargarepa]

                   Ne daj se Ines

Ne daj se Ines,ne daj se godinama moja Ines.
Drukcijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti...
Imala si više ukusa od mene
tvoja soba... divota
Gazdarica ti je u bolnici
uvjek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama,po poklonima,
pratila me sljedeceg jutra oko 9 do stanice
i ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu Beogradsku padinu.
U vecernjem sam odijelu, i opkoljen pogledima
Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda slucajno uz vrucu rakiju i sa svega nekoliko recenica loše prekrivena želja
tvoj je nacin gospode i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja...
A tvoje grudi, krevet i moja soba obješena u zraku kao naranca, kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
proletirskih brigada trideset i devet
kod Krkovic.
Pokisla ulica od prozora dalje
i šum predvecernjih tramvaja...
Lijepi trenutci nostalgije,ljubavi i siromaštva,
Upotreba zajednicke kupaonice
i molim vas ako me tko traži...
Ne daj se ines
Evo me ustajem tek da okrenem plocu
dali je to nepristojno u ovakvom casu, Mozart, Requiem, Agnus Dei,
Meni je ipak najdraži pocetak...
raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,
koja nas provlastitim ocima
vara, krade i napušta,
Ne daj se Ines.
Poderi pozivnicu,
otkazi veceru,prevari muža odlazeci da se pocešljaš u nekom boljem hotelu...
Dodirni me ispod stola koljenom,
generacijo moja, ljubavnice.
Znam da ce jos biti mladoti,ali ne više ovakve u prosjeku tisucu devetsto trideset osma,ja necu imati s kim ostati mlad,ako svi ostarite,i ta ce mi mladost teško past,a bit ce ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
A ponovo pocinje kiša,kao što vec
kišni listopad,na otocima more od olova
i nebo od borova,udaljeni glasovi koji se mješaju glas majke, prijatelja, kceri , ljubavnice, roda, brata ...
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
i nestale svjetlastom bjelinom , još malo šetnje uz more i gotovo
Ne daj se Ines....


                     Rade Serbedzija

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

LXXXV

Da je pazljivije slutila, znala bi u kom se pravcu
okrece citava priroda izgorela od mrznje.
Da je pazljivije sumnjala, mozda bi bila spremnija
na zvuk sto je tek ovlaš zamirisao iz moje šake.
Da je pažljivije mislila, možda bi stvarno shvatila
šta može pesak pesku i voda šta može vodi.
Promaklo joj je da spozna zvuk što se može čuti
tek jednom u životu, jer inače je i sam - uho.
Zamahnuo sam kamenom umešanim od peska.
Pesak se uništava peskom - ničim više.
Sve se uništava samim sobom - ničim više.

M. Antic

[lejenica]

Obzorja - Mika Antić

Nasloni glavu na moje rame i oslušni.
Oslušni zenicama.

Sve što je oko tebe,
sačinjeno je od nečega u tebi.

Pokušaj da se osvrneš.
Svet ima milione vrata.

Lepo ih možeš opipati i u tami.
Možeš ih opipati kao zvuk. Kao odjek.

Svejedno kroz koja vrata prođeš,
prošao si kroz sebe.

I sa obe strane te čeka
ogromna ljudska nada.

Postoje vrata iskovana od dodira.
Iskovana od mirisa.

I vrata načinjena od ukusa
neke pahulje na tvom dlanu.

Ili vrata od treperenja jare ponad drumova
i žarka letnja podneva.

Postoje vrata nekog tvog tajnog razgovora
sa klikerima, kamičcima i cvetovima.

Sa mrvicama kolača kojima hraniš vrapce
što stanuju pod strehom.

Onaj kome u oči staju cela nebesa,
vidi široka krila svemira.

Ko, kao svrdlo, uperi vid u jednu tačku,
čitaće dubinu vasione - njene nerve.

Moje učenje kaže: u isto vreme
i u istom životu ne možeš videti obe stvari.

Izabereš li prvi način,
imaćeš posla samo s ljuskama, sine moj.

I divićeš se raskoši prostora.
I verovaćeš da si obuhvatio beskonačno.

Izabereš li drugi način,
umećeš spokojno da dišeš protiv vetra.

Kretaćeš se kroz metež
lako kao da lebdiš iznad tla.

U vrevi govorićeš tiho.
I klanjaće ti se i borovi i trave.

I bez lukavstva u srcu prolazićeš kroz život
kao da prolaziš ispod duge.

Dok drugi misle da držiš u rukama oblike,
ti ćeš držati ono što je u njima bezoblično.

I bićeš uvek za korak mlađi od svog vremena
i bilo koje prolaznosti.

Onaj ko prođe, a ne zagleda se duboko,
kao da nije ni bio među ljudima.

[:) hope]

 
.... S A K R I J M E .....


Sakrij me
U čeznutljivom pogledu,
U sjaju oka kojeg ću
Samo ja prepoznati..

Nosi me u kutku
Usana u smiješku
Neizgovorenim riječima
I ja bit ću s tobom…

Sakrij me…
U mirisu ljetne oluje
Bljesku munje i
Slutnji žudnje;

Čuvaj me u snovima
Nanizanim u noćima
Krhkim od samoće…

Sakrij me…
U sjecanju na ukradene
Poljupce od kiše
U očekivanju svitanja…

Sakrij me…
U prekršenim obećanjima
U uzdahu što se otima
Samotnim satima.

Sakrij me…
U priču što ima sretan kraj…
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!


***Marina Ugrin ***

[alice in velvet]

Čudo najkraće traje

Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.

Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.

Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.

Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.

Nigde nema takvog
Mesta.

Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.

Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim

Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.




Charles Bukowski

[ZenTale]

Pomislio sam da je tvoja pesma, Alisice..
Gde uopšte nalaziš ovako dobre stvari?

[alice in velvet]

Pomislio sam da je tvoja pesma, Alisice..
Gde uopšte nalaziš ovako dobre stvari?

ooooh SHY....joj moja...laskaš mi, i to puno
ma mnoooogo volim Bukovskog, pa onda nije teško pronaći

[B.Love]

      Proljece bez tebe

Proljece je otpocelo s vjetrom,

kao da je znalo da nas dijeli

i dok drugi zajedno su bili,

mi se nismo pogledati smijeli

proljece je otpocelo s kisom,

s vlakovima koji kasno stizu

i dok dani umorno se nizu,

mi se opet pozdravljamo krisom

I pamtit cu dugo ono vrijeme,

kad jos nismo znali sto nas ceka

kad su sume ostajale nijeme,

kad je modra nosila nas rijeka

i pamtit cu dugo one sate,

sto ne mogu vise da se vrate...

Proljece je otpocelo s nadom,

da ce jednom drugacije biti

da od ljudi necemo se kriti,

i bez rijeci lutat cemo gradom

I pamtit cu dugo one sate,

sto ne mogu vise da se vrate

sve mi kaze uzalud te volim,

ali sama jos uvijek se borim...

      Ksenija Erker

[ZenTale]

Pomislio sam da je tvoja pesma, Alisice..
Gde uopšte nalaziš ovako dobre stvari?

ooooh SHY....joj moja...laskaš mi, i to puno
ma mnoooogo volim Bukovskog, pa onda nije teško pronaći

Pa.. Tako je ličilo na tebe, kao da je iz ličnog iskustva... Uverljivo, to sam želeo da kažem.

[:) hope]

 
JA I JA

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza brijegova
pobjeći od sebe.

Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi njedra.
U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.
Sa strašću bih se požurila:
da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja vječno sumorna.

A meni se uvijek dopadalo:
kad su ptice kroz noć letjele,
kad je lišće tiho opadalo;
kad su sjenke u sjen slijetale,
kad me ljudi nisu voljeli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvijek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvijek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam, umrijet ću i ostarit ću;
a nju uvek mladu,
uvijek žednu bolova
na zemlji ostavit ću.


Desanka Maksimović

[Њавица]

Moja ljubav - Jovan Dučić
 
 
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
 
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
 
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
 
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
 
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Potraga za srcem...

Kao pokisla ptica

hranim se mrvicama tvojih reči.

Skupljam ih po stazama snova

sve tražeći put do svog srca

Ali crne vrane vremena

pojele su naše okrunjene reči

i srce se zagubilo

u procepu besmisla...

Uzalud uprežem misli kao rasne konje

ne mogu te stići u tvom bežanju

jer svaka ljubav koju prati razum

osuđena je na umiranje...

"poluuspavanka"

[alice in velvet]

 -PISTACIJE-

Želim da znam
Potrebno mi je mlijeko
Da nastavim
Da se razvijem, kao dijete
Da umrem kako bih oživjela
Kao Fenix
Želim šansu i poniženje
Ne govori da je to nešto loše
Naposlijetku, šta je uopće sram
Ko ga je izmislio?!
Neću te poslušati
Nikada ne slušam kada treba
Čupam svoje trepavice i osjetim bol
Bezlična sam i ružna
Vjerovala sam da si drukčiji
Zarobljena  u sebe
Dvije sam maske: jedna se smije druga plače
Život
Iluzija života takođe
Zašto se smijem kada mi se stalno plače
Kako to da ti plačeš kada ti se smije?
Ne čini to
Gore se osjećam

[alice in velvet]

NOVA VREMENA

Ne sanjam te, znaš
Stvarno te ne sanjam
Osim na javi
Vraćam se na početak
Umirem
Odvratni zvuk radosti dopire do mene
A mene nema
Znam da ću se vratiti
Postaću ponovo živa i svemoćna
Hoću li biti sretna?
Pitam se danima dali sam uništila nova vremena
Dali si uništio
Uradili smo to
Čemu pitanja kad te i dalje ne sanjam
....a volim više od svega....