Nepoznat autor...

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[:) hope]

Dva monaha peru u vodi svoje zdjelice, kad primijete škorpiona koji se utapa. Jedan od njih ga izvuče na suho, ali škorpion ga prilikom spašavanja ubode. Monah mirno nastavi prati svoju zdjelu, no nakon nekoliko minuta isti škorpion ponovno upadne u vodu. Monah ga opet spasi. Škorpion ga i prilikom ovog spašavanja ubode.
- Pa, zašto ga nastavljaš spašavati iako znaš kako je u škorpionovoj naravi ubadati? - drugi monah upita prvog.  -Zato što je u mojoj naravi spašavati. - mirno odgovori prvi i nastavi prati svoju zdjelicu od hrane.

[:) hope]

ma moram staviti ovdje ovu prekrasnu pjesmicu...

PORUKA ANĐELA

1. Budite strpljivi!
Pritiskom na gumb ne
Može se riješiti sve.
Korak po korak – iz
Trena u tren bit ćete
Bliže cilju.

2.Ne glumi jadnika, ako jadnik nisi.
Ne izigravaj moćnika ako nisi moćan.
Ne pokazuj svoju sreću onome tko pati.
Svoju veličinu pokaži iskrenom I
Pravom predanosti, nekome – nečemu!
Budi iskren, pažljiv, skroman I
Jednostavan.
Budi poseban.

3.Misliš da je biti savršet imati
Zlata, novaca I stado ovaca?
Biti savršen znači osjetiti
Postojanost Boga, anđeosku
Prisutnost I vjerovati!

4.Danas nasmij nekog uplakanog.
Sutra nasmij nekog usamljenog.
Prekosutra nasmij nekog mrzovoljnog.
Trudi se druge uveseljavati!
Trudi se biti nasmijan!
Uživaj u svemu/svakome
Tko? Što? – te okružuje.

5.Čovječe!
Uživaj u miru I tišini koju
Dobiješ kao poklon od Boga svoga.
Ne lebdi, spusti se na zemlju.
Dok si na zemlji, uživaj u svemu
Što te okružuje, te uživaj u
Svakom tko te okružuje!

[ZenTale]

Bajka

Jednog dana, miš je gledao kroz pukotinu na zidu farmera i njegovu ženu kako otvaraju neki paket.
Kakvu hranu bi to moglo sadržavati? Pitao se. Ali kad je otkrio da je u pitanju mišolovka, bio je užasnut.

Trčeći kroz dvorište farme upozoravao je ostale vičući: " U kući je mišolovka! U kući je mišolovka!"

Kokoš, kvocajući i čeprkajući, podigne glavu i kaže: "Gospodine Miš, to je ozbiljan problem za tebe, ali nema baš nikakve posljedice po mene. Ja se zbog toga ne mogu
uzrujavati."

Miš se okrene prascu i vikne: "Mišolovka je u kući! MIšolovka je u kući!"
Prase je suosjećalo, ali reče: "Vrlo mi je žao, gospodine Miš, ali ja tu ne mogu ništa učiniti osim moliti.
Budi siguran da si u mojim molitvama."

Miš tada krene prema kravi: "Mišolovka je u kući! MIšolovka je u kući!"
Krava reče: "Oh, gospodine Miš, žao mi je zbog tebe, ali s mog nosa neće faliti koža."

Tako se miš vratio odbijen pognute glave u kuću kako bi se sam suočio s farmerovom mišolovkom.

Te noći začuo se čudan zvuk u kući - kao zvuk kad mišolovka uhvati svoj plijen.
Farmerova žena požurila je vidjeti što se uhvatilo. U mraku nije vidjela da je mišolovka uhvatila rep otrovne zmije.
Zmija ju je ugrizla. Farmer ju je brzo odvezao u bolnicu i kući se vratila s vrućicom.

Znamo da se vrućica liječila svježom kokošjom juhom, pa je farmer zaklao kokoš.

Ali bolest njegove žene se nastavila pa su je došli posjetiti prijatelji i susjedi.
Da bi ih nahranio, farmer je izmesario prase.

Farmerova žena, nažalost, nije se oporavila, umrla je.
Došlo je toliko ljudi na njen sprovod, da je farmer morao zaklati i kravu kako bi osigurao dovoljno mesa za sve njih.
Miš je to sve gledao s velikom tugom kroz svoju pukotinu na zidu...


Naravoučenije:
Kad idući put čuješ da se netko suočio s problemom i misliš da te se
to ne tiče, seti se - kad je jedan od nas ugrožen, svi smo u opasnosti.
Svi smo umješani u to putovanje zvano "život". Moramo paziti jedni na druge
i ponekad napraviti dodatan trud da ohrabrimo nekog od nas.

... i...

SVAKO KO VAM JE IKAD POMOGAO, TREBA DA ZNA KAKO JE VAŽAN.
SVATKO OD NAS JE POZVAN DA BUDE BLAGOSLOV U ŽIVOTU DRUGE OSOBE;
LJUBI BLIŽNJEGA SVOGA KAO SAMOGA SEBE.
NIŠTA NIJE SLUČAJNOST, SVE SE DOGAĐA SA RAZLOGOM

Jedna od najboljih stvari koja se veže uz ovaj svet je prijatelj...

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Blatnjavi put

Jednom Tanzan i Ekido zajedno putovaše po blatnjavom putu. Jaka kiša je još uvek padala.

Idući putem, sretoše lijepu djevojku obučenu u svileni kimono obavijen pojasom, koja nije mogla da pređe raskršće.

"Dođi, djevojko", reče odmah Tanzan. Podigavši je u svoje naručje, prenese je preko blata.

Ekido ne progovori do uveče, sve dok ne stigoše do hrama u kome je trebalo da prenoće. Tada više nije mogao da se suzdrži. "Mi sveštenici ne prilazimo blizu ženama", reče Tanzanu, "posebno ne mladim i lijepim. To je opasno. Zašto si to učinio?"

"Ja sam djevojku ostavio tamo", reče Tanzan. "Da li je ti još uvijek nosiš?"

Ono što se dugima čini da je istina na osnovu onoga što radimo ponekad i nije prava istina.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Tako dakle?

Učitelja zena Hakuina su komšije hvalile kao čovjeka koji živi čednim životom.
Blizu njega je živjela jedna lijepa japanska djevojka čiji su roditelji držali prodavnicu hrane. Iznenada, bez ikakvog upozorenja, njeni roditelji otkriše da je djevojka u drugom stanju.

Ovo razljuti roditelje. Djevojka ne htjede priznati ko je otac, ali poslije mnogo svađe djevojka imenova Hakuina. U velikoj ljutnji roditelji odoše do učitelja. "Tako dakle?", bijaše sve što on reče.

Kada se dijete rodilo, donijeli su ga Hakuinu. Do tada je on već izgubio svoj ugled, što ga nije mnogo brinulo, ali je veoma dobro vodio računa o djetetu. Nabavljao je mlijeko od svojih susjeda i sve drugo što je djetetu trebalo.

Poslije godinu dana djevojka-majka nije mogla više izdržati. Rekla je roditeljima istinu - da je pravi otac djeteta jedan mladić koji je radio na ribljoj tržnici. Majka i otac djevojke su odmah otišli do Hakuina da ga mole za oproštaj, da se iskreno izvinu, a i da uzmu dijete nazad. Hakuin je bio predusretljiv. Davajući im dijete, sve što je rekao bilo je: "Tako dakle?"

Osjećati unutrašnji mir čak i kada je čitava okolina okrenuta protiv nas je zaista sami vrh duhovne mudrosti.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Devojka se jadala svom ocu kako ima sve manje snage da se suprodstavi zivotnim problemima i teskocama, zato sto se stalno pojavljuju novi problemi. Uvek kad bi se oslobodila jednog pojavio bi se drugi i tako stalno.

Njen otac, koji je bio kuvar po zanimanju, odveo je u kuhinju, uzeo tri lonca, napunio ih vodom i stavio na vatru. Za kratko vreme voda uposudama pocela je da kljuca. U prvi lonac stavio je sargarepu, u drugi jaje, a u treci nekoliko zrna kafe. Zatim ih je ostavio da se kuvaju neko vreme. Nesto kasnije, iskljucio je sporet, izvadio sargarepu iz vode i stavio je u po-sudu, a isto je uradio sa jajetom i kafom.

Pogledao je kcerku i upitao sta vidi?

- "Vidim sargarepu, jaje i zrno kafe", odgovorila je.

Zatrazio je od nje da opipa sargarepu i osetila je da je ista jako meka i krhka. Onda je zatrazio da oguli jaje i videla je da
je ono tvrdo i skuvano. Rekao joj je da pomirise kafu, a ona se nasmesila kad je osetila njen bogati miris.

-"Ali sta sve ovo treba da znaci"?, upitala je zacudjeno.
-"Znaj kceri moja da su i sargarepu i jaje i kafa prosli kroz isto stanje boreci se sa istim neprijateljem - 'kljucalom vodom', ali se svaki od njih suprotstavio na razlicit nacin. Sargarepa je bila tvrda i jaka, ali je vrlo brzo omeksala i oslabila u kljucaloj vodi.
Jaje je cuvala njegova jaka ljuska, ali ne zadugo i ono se skuvalo u vreloj vodi i promenilo iz tecnog u tvrdo stanje. Dok je kafa sasvim drugacija. Njeno zrno je ostalo isto, naprotiv - ona je uspela da primeni vodu!

A ti?
- Da li si sargarepa koja je naizgled jaka, al, cim naidjes na manje prepreke i teskoce, oslabis gubis snagu?
- Ili si jaje mekog srca koje, kad naidje na probleme, postaje jako. Tvoja ljuska se ne menja ali se menja tvoja unutrasnjost tako da tvoje srce ostaje tvrdo, jako i gorko?
- Ili si zrno kafe koje izmeni vrelu vodu (a ona je izvor bola) tako sto je cini ukusnom i daje joj lep miris.

- Ako si kao zrno kafe, ti svoju okolinu cinis boljom, vrednijom, ti teskocu sebi olaksavas tako da ona bude olaksica umesto teskoca i problema.

Razmisli, kceri moja kako ces se suociti sa svim problemima i teskocama ovoga sveta: kao sargarepa, jaje ili zrno kafe ?

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Nekada davno je deda svome unuku ispricao jednu zivotnu istinu.
U dusi svakog coveka se vodi bitka. Kao borba izmedju dva vuka. U dusi svakoga od nas.

Jedan vuk predstavlja zlo. Predstavlja bes, zavist, ljubomoru, zaljenje, pohlepu, aroganciju, samosazaljenje, krivicu, greh, srdzbu, inferiornost, laz, lazni ponos, egoizam.

Drugi vuk predstavlja dobro. Predstavlja ono sto pruza uzitak, mir, ljubav, nadu, vedrinu, poniznost, ljubaznost, dobrotu, srdacnost, darezljivost, istinu, saosecanje i veru.

Unuk se zamisli na nekoliko trenutaka. Sve svoje misli vredno usmeri u dubinu dedovih reci, pa ga upita;

-Koji vuk na kraju pobedi?

Deda odgovori sa smeskom na svom starom licu:

-Pobedjuje uvek onaj koga hranis.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Dosla sam k vama da vas pozdravim.
Moje je ime Sreca i sastavni sam deo zivota, zivota onih koji veruju u snagu ljubavi i zivota, onih koji veruju da je ljubav beskonacna.

A znate da sam u braku?
Davno sam se vencala za Vreme i ono vam je odgovorno za resenje mnogih problema koji vam na pocetku izgledaju veliki i bezizlazni. Ono izgradjuje srca i licnost, leci rane i pobedjuje tugu. Vreme i ja zajedno imamo troje dece. Nasa su deca Prijateljstvo, Mudrost i Ljubav.

Prijateljstvo je najstarije dete lepo, iskreno, veslo i nasmejano. Zblizava ljude, a da pri tome nikoga ne ranjava vec utesi svakoga kome se priblizi drzeci ga za ruku.

Mudrost je nase drugo dete. Ona je pametna, sa cvrstim principima i neprekidno uci i sve je zanima. Najslicnija je svom ocu Vremenu. Mozete zamisliti kako je to kad njih dvoje koracaju zajedno – Mudrost i Vreme.

Najmladja je Ljubav. Koliko posla s njom!!! Tvrdoglava je, uporna i prevrtljiva tako ponekad zeli ziveti na samo jednom mjestu a onda se nakon nekog vremena seti i kaze da je stvorena da bi zivela u dva srca, a ne samo u jednom. Ah, moja je Ljubav vrlo slozena i zapletena osoba, tako da zna i pokoju nesmotrenost pociniti i to samo kakvu!

Kada do toga dodje na scenu moram pozvati njenoga oca. Vreme dodje i pokusa pokrpiti rane koje je njegova kci Ljubav izazvala, a cesto u pomoc priskoci i Mudrost, mada nije u svim slucajevima od velike koristi sa svom svojom pamecu.

Jednom mi je jedna osoba rekla:

- " Na kraju sve dodje na svoje, na ovaj ili na onaj nacin. Ako se stvari jos nisu sredile i poslozile znaci da jos nismo na nasem pravom putu."

Zato, kazem vam, verujte mojoj porodici, mom suprugu Vremenu i mojoj deci Prijateljstvu, Mudrosti i Ljubavi.

Budete li imali poverenja u njih, znajte, da cu i ja,
Sreca jednog dana svakako pokucati na vasa vrata.
I nikad se ne zaboravite smesiti!

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Stablo i cvet

U zoru je podno stabla iznikao malen Cvet. I tek što je otvorio oči, ugledao je Stablo. - Ti si, sigurno, veliki Cvet - reče mu. - Ne, ja nisam Cvet. Ja sam Stablo - odgovori Stablo. - Kakva je razlika izmedju Stabla i Cveta? - upita Cvet.- Cvet živi nekoliko dana, a Stablo mnogo godina - reče Stablo. - I to je sve ? - Ne - odgovori Stablo. - Mi Stabla izdržimo i najjače vetrove, a vi, Cvetovi, prehladite se i od najblažeg lahora. - To je sve? - ponovno upita Cvet. - Vas mogu ubrati i darovati. Vas mogu staviti u vazu i negovati. Vas ljudi vole, a i vi volite ljude. A s nama Stablima je drukčije. Nas ne mogu ubrati i pokloniti. I ne mogu nas staviti u vazu i negovati. Mi uvek ostajemo po strani. - Zar smo mi Cvetovi na putu? - Ne, uglavnom niste. Ali ljudi vas primete i kada ste daleko od puta. Često vas i pogaze. Uostalom, lako je pogaziti one koji vole, jer oni nisu zaštićeni. - Šta se dogodi kada neko pogazi Cvet? - To se uvek sazna. I zbog toga se može mnogo plakati. Neki i nakon mnogo vremena spominju pregažen cvet. Nas Stabla niko ne može pregaziti, ali nas i ne vole kao što vole Cvetove. - Onda si ti - reče mu Cvet - izuzetak među Stablima, jer tebe voli jedan mali Cvet. Kada je oko podneva pripeklo sunce, Stablo je svojom senom zaštitilo Cvetić.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Jedan covek i njegov sin su jednog dana isli sumom.
Odjednom,decak zape i osecajući bol kriknu: "Ahhh!" Iznenada, cu glas
koji je dolazio s planine: "Ahhh!"
Znatizelja ga obuze pa dreknu:
"Ko si ti?" Ali, odgovor koji dobi bese: "Ko si ti?" Ovo ga naljuti,
pa ponovo dreknu: "Kukavico!"
Glas odgovori: "Kukavico!"
Decak pogleda oca i upita ga: "Tata, sta se ovo desava?"

"Sine", reče otac, "obrati pažnju."
Tada otac viknu: "Divim ti se!" Glas odgovori: "Divim ti se!"
Otac ponovo uzviknu: "Predivan si!" Glas rece: "Predivan si!" Decak je stajao iznenadjen, ali jos uvek ne shvatajuci sta se desava.
Otac mu objasni: "Ljudi ovo zovu 'eho'. Ali, to je ustvari 'zivot'.

Zivot ti uvek vraca ono sto ti dajes. Zivot je ogledalo tvojih dela.
Zelis li više ljubavi, podaj vise ljubavi.
Zelis li vise dobra, podari vise dobra.
Zelis li razumevanje i postovanje, tada razumevaj i sam postuj.
Ako zelis da ljudi budu strpljivi s tobom i da te respektuju, tada i ti budi strpljiv s ljudima i respektuj ih.
Ovo pravilo odnosi se na svaki aspekat zivota.
Zivot ti uvek vraca ono sto dajes.
Tok tvoga zivota nije slucajnost, on je ogledalo tvojih dela.

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Cetiri svece su polagano gorele.
Bila je tisina i mogao se cuti njihov razgovor.

Prva sveca je rekla:
"Ja sam mir, ljudi me ne uspevaju sacuvati, nema potrebe
da gorim, mislim da cu se ugasiti." I odmah se ugasila.

Druga sveca rekla je:
"Ja sam vera, nazalost mnogi ljudi imaju povrsnu veru i
ja ih ne zanimam, nema smisla da gorim i dalje. "
Tek sto je to izgovorila, dunuo je lagani povetarac i ugasio je.

Treca sveca je zalosno progovorila:
" Ja sam ljubav, nemam vise snage, ljudi cesto
zaboravljaju na mene. I istog momenta se ugasila.

Nedugo zatim u sobu je uslo dete.
" Sta je to ?" upitalo je dete. "Trebalo je da gorite do kraja."
I rekavsi to, pocelo je plakati.

Tada se oglasila cetvrta sveca:
" Ne boj se, dokle ja gorim, moci cemo da upalimo ostale
svece - ja sam nada."

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Vodonosa u Indiji imao je 2 velika krcaga koje je nosio obesene o motku o vratu. Jedan krcag je bio napukao, a drugi je bio savrsen. Dok je savrseni krcag uvek donosio punu meru vode nakon dugog hoda od potoka do kuce, napukli krcag doneo bi samo polovinu.

Pune dve godine ovo se dnevno ponavljalo i vodonosa je donosio meru i po vode do gospodareve kuce. Naravno, savrseni krcag je bio ponosan na svoj doprinos, savrsen za svrhu kojoj je bio namjenjen. Jadni, napukli krcag stideo se svog nedostatka i osecao se jadno doprinoseći samo polovinu onog sta je trebao.

Po isteku druge godine, shvativsi svoj gorki neuspeh, jednog dana rece vodonosi pri potoku:

- ''Stidim se sebe i hteo bih se izviniti ."

- "Zasto" upita vodonosa, "zasto se stidis?"

Krcag nastavi:

-"Proteklih godina mogao sam donositi samo pola svog tereta jer je druga polovina iscurila kroz napuklinu putem do gospodarove kuce. Zbog moje mane ti radis vise a ne dobijas naknadu za svoj napor."

Vodonosa se sazalio nad starim, napuklim krcagom i saosecajno rece:

-" Kad se budemo vracali zeleo bih da obratis paznju na prekrasno cvece uz stazu. "

Stvarno, kad su se penjali uzbrdo, stari napukli krcag opazio je s jedne strane divno cvece obasjano Suncem i to ga je malo oraspolozilo. Ali kad su stigli do kraja opet ga obuzme tuga i jos jednom se izvini vodonosi za svoj neuspeh.

Vodonosa mu rece:

- "Da li si opazio da je cvece samo s tvoje strane staze, a na strani savrsenog ga nema? To je zato jer sam ja oduvek znao za tvoj nedostatak pa sam ga iskoristio. Na tvojoj sam strani posadio semenke cveca i svaki dan dok smo prolazili ti si ih zalivao. Vec dve godine berem ovo divno cvece i njime ukrasavam gospodarev sto. Bez tebe ova lepota nikada nebi krasila njegov sto."

[:) hope]

stvarno su priče prekrasne - trebali bi ih svako malo čitat

[ZenTale]

Priče su izuzetne. Čitam ih redovno. Samo ne pišem o tome, jer ne želim da kvarim temu suvišnim postovima. Nešto sam razmišljao o svima njima... Bez obzira koliko su te priče divne, neka me više dotakne, neka manje... Nisam siguran da li je to zbog mog afiniteta ili snage ličnog uverenja koju ima onaj koji je piše i postavlja i ushićenjem pričom - uglavnom to čini draga Mici ali i ostali... Kako god, priče su divne i navode na razmišljanje, saosećanje i lepotu. Hvala Mici...

[honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ]

Jedan covek od devedeset dve godine, mali, dobrodrzeci i ponosan, koji je svakoga jutra bio kompletno obucen, sa kosom moderno namestenom i savrseno obrijan, iako je skoro slep, danas se doselio u staracki dom. Njegova sedamdesetogodisnja supruga nedavno je umrla, a time selidbu u dom ucinila neophodnom.
Posle mnogo sati strpljivog cekanja u holu doma, ugodno se nasmesio kada su mu rekli da je njegova soba spremna. Dok je upravljao svojom setalicom ka liftu, opisao sam mu njegovu malu sobu, ukljucujuci i roletne koje su bile na prozoru.

“Svidja mi se”, rekao je sa entuzijazmom osmogodisnjaka kome su upravo pokazali novo stene.
“Gospodine jos niste videli sobu. Sacekajte jos malo!”

“To nema nikakve veze”, rekao je. “Sreca je nesto o cemu odlucujete unapred. Da li ce mi se dopasti soba ne zavisi od toga kako je rasporedjen namestaj, vec kako ja rasporedjujem svoje misli. Vec sam odlucio da mi se dopada. To je odluka koju donosim svakog jutra kada se probudim. Ja imam izbor : mogu da provedem dan u krevetu brojeci teskoce koje imam sa delovima tela koji vise ne rade, ali mogu da ustanem iz kreveta srecan zbog onih koji jos uvek rade. Svaki dan je poklon, i dok su mi oci otvorene mislicu na novi dan i na sve srecne uspomene koje sam odlozio. Bar za ovo doba svog zivota. Starost je kao bankovni racun: sa njega podizete ono sto ste tu ulozili. Moj savet vam je da ulazete mnogo u banku secanja. Hvala vam za vas deo u banci secanja. Ja jos uvek ulazem.”