Never gonna make it... on your own
Bas sam ja oduvek neki baksuz bio
Voleo sam je, od nje sam to krio
Pred njom se pravio non-stop 'ladan
I kad nije bilo po mom, bio strasno gadan
I kad je svemu tome jednog dana dos'o kraj
Rekla mi je: "Medju nama gotovo je, znaj"
Nasmesio sam se, okrenuo se samo
I upit'o mrtav-hladan "Izvini, mi se znamo?"
Nikad, nikada
Te niko nece shvatiti
Nikad, nikada
I ti ces samo patiti
Jer ona te je stvarno ludo, ludo volela
A zbog tebe takvog ona te je prebolela
Prosao je dan i pros'o je dan drugi
O Boze kako su dani bez nje dugi
Prosla je noc i prosle su dve
A ja shvatio sam ipak 'ne mogu bez nje'
Zvao sam je telefonom, nije bila kuci
Imao sam utisak da glava ce mi puci
Ma koja sam bulada, za sve sam kriv i znam
I zbog toga ovog puta ostao sam sam
Ortakinji je ipak rekla da ce zvati
Nadao sam se da ona moze da se vrati
Ali nista nije bilo u svemu tome fino
Zavrsilo se k'o u pesmi grupe "Valentino"
Telefon je zazvonio
Rodila se nova nada
Korak, dva i ja sam tu
Reci duso sta ti treba
Cuj stari, nocas odlazim iz ovog grada
Ne veruj u mene jer vise nikad neces cuti:
"Volim te jos, kao prije mislim na nas"
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
