Zvala se Maria de la Lovrez,
iz Meksika je bila, ljudi,
to što pričam nije zez.
Sreo sam je
sred Jadranske obale.
zna po naški, kakva sreća,
dida joj je sa Lovreča,
Bože hvala ti.
I Mate, dobar si.
Gitaru sviro sam joj
ja dan i noć
a ona je nešto prekidala
da je glumica i da mora kući poć.
Reko sam - Hej!
Ti naša jesi, budi Lassie.
A ona reče:
Moj Santana,
ja ti odo za dva dana
nazad u Meksiko!
Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
uz gitaru srce, plači,
moje ranjeno.
Jer dijaspora
ljubav mi je uzela.
Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
uz gitaru srce, plači,
moje ranjeno.
jer taj Meksiko
fakat mi je daleko.
Od tada loše živim,
visok mi tlak.
Već mi je više puta došlo
da se bacim pod teretni vlak.
Ali ne... pomogne kroz sapunice.
Tražit ću je širom svijeta,
preko UNCA, interneta.
Ima još nade, zar ne?
Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
i uz trubu srce, plači,
moje ranjeno.
Jer dijaspora
ljubav mi je uzela.
Maria, Maria!
Svirajte mi, mariachi,
uz gitaru srce, plači,
moje ranjeno.
jer taj Meksikoooo
e fakat mi je visoko.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
