Metropolis je skroviste sanjara,
lavirint kojim luta duh koji je telo
Gradom kruze oblici i senke,
nad gradovima lebde dani i snovi.
Strah mi daje novi zivot,
govori o novom zivotu.
U Metropolisu postajem divljak
Postajem vrach i luda
Metro u kom cveta cvet
pod mrkim suncem melanholije.
Moj zivot je tako daleko od mene,
moja zedj je tako daleko,
a, a, a, a moja sizofranija je moja uteha.
Ludilo viri iza svake pametne reci
Moja uljudnost prikriva
rasulo u mojoj glavi.
Zivim u svetu bez oblika..
Primecujem stvari koje su slobodne
i nista ih vise ne drzi
Sebe ne poznajem,
osecam samo da postoji nesto..
..ali ko, sta, gde, ko, danas, juce, danas, sutra
Nema bizarnosti za mene u ovom svetu
Sunce polako tone u okean
ogromna voda bez svetlosti
Zaroni u materiju, u stvar
Mozda izronis u nekom gradu,
bices mlad i snovi ce te zgrabiti.
Metro ce te odvesti u samo srce lavirinta
gde te cega ona ili on
ili nesto, nesto trece
Hajde, baci se ....
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
