Slušaj ovu etidu sa izlizane matrice života mog
Akvarel klasike nevešto uramljen urbanim zakonom
Ne tražim skupog producenta da od mene stvori genijalnog dirigenta
Krojača sudbine,lucidne uloge uvek odbijem.
U ovom orkestru limenih truba do korozije promuklih i pospanih
Ja samo želim da sam stidljiva tuba koja ponekad progovori
A to je sad,o muči me glad za megafonom jakim 200 hiljada vati
Nek stanu vozovi,nek puknu prozori
Dosta sam čutao,bre,nek popuca sve!Ja hoću da govorim!
Dvogled za svet,preko ramena let pogledu se oteo
A tamo detinjstvo,da li jesmo il nismo generacija za preokret?
Crnih barjaka marš putem promena baš negde ispred cilja zastao
Pominju zapadna vrata..pre bi raku žirafa poklonila svoj divlji cvet.
Ma dajte mikrofon,pa nek popuca sve
Ja bar ne brinem ni zbog kakve etike
Da čutim ko zid dok me nagriza stid
Ja sam lajavi pas,meni se jebe za vas!Ja hoču da govorim!
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
