Piknik neonacista iz cele Srbije

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

GridSport.Games

[Милан Бандић]

 Niška policija privela je radi utvrđivanja identiteta u nedelju po podne 24 osobe iz nekoliko gradova u Srbiji, aktere neprijavljenog skupa na mestu zvanom Srećkovo vrelo, nedaleko od sela Kamenica - saopšteno je juče u Policijskoj upravi Niša.

Reakcija policije usledila je nakon prijave uznemirenih meštana ovog niškog sela da su na pomenutom mestu viđena neonacistička obeležja. Kako saznaje „Blic“, privedeni su negirali da su proslavljali 20. april - rođendan vođe Trećeg rajha Adolfa Hitlera, već su tvrdili da su bili na najobičnijem pikniku.
Međutim, policija je, osim hrane i pića, kod izletnika pronašla nacističke zastave sa kukastim krstovima, kao i jedan pištolj koji je odbačen u travu po nailasku policijskih marica.
- Niko nije zadržan u prostorijama policije, ali je protiv jednog učesnika skupa podneta krivična prijava zbog nelegalnog posedovanja oružja, dok je još jedan učesnik dobio krivičnu prijavu zbog pružanja otpora i vređanja policajaca - kazala je portparol niške policije Lidija Pavlović.
Ona nije mogla da potvrdi da li su privedene osobe registrovane kao pripadnici neke neofašističke organizacije, rekavši da su „provere u toku“.
- Meštani Kamenice su bili uznemireni jer su videli neonacistička obeležja, a policija je kod učesnika skupa pronašla tri ili četiri zastave sa kukastim krstovima - dodao je načelnik odseka za suzbijanje opšteg kriminaliteta Nebojša Petković.
On je kazao da je utvrđeno da je 11 privedenih osoba iz Niša, a devetoro iz Beograda, dok su ostali iz Negotina, Despotovca, Zemuna i Bojnika. Najstarija osoba ima 31 godinu, a najmlađa 16 godina. Među privedenima su bile i tri devojke.
A za vreme hapšenja u Nišu, portret nacističkog vođe Adolfa Hitlera i dalje je visio na zidu apartmana 501 beogradskog hotela „Mr. President“, uprkos dogovoru izraelskog ambasadora Artura Kola i vlasnika Dušana Zabunovića da se slika ukloni.
- Firer je ostao u hotelu, jer se izraelski ambasador u petak nije pojavio, čime je pokazao da mu sklanjanje slike nije važno - rekao je Zabunović.
Međutim, i pored ovog nejasnog odgovora jasno je da je Zabunović pogazio obećanje da će ukloniti spornu sliku o kojoj je „Blic“ prvi pisao. Sada je izvesno da će uklanjanje portreta morati da sačeka kraj maja, budući da je Hitlerov apartman do tada rezervisan.
U izjavio za „Blic“ ambasador Artur Kol rekao je da na najavljeno skidanje slike nije došao jer nije želeo da bude deo marketinškog trika.
- Verujem da će ukloniti sliku jer mi je vlasnik hotela to obećao. Ako je skinu, biće to kraj epizode koja nije doprinela časti hotela, ako je ostave, nastaviće da se sramote - rekao je za „Blic“ Artur Kol, izraelski ambasador u Beogradu.
Profesor Goran Ilić sa Pravnog fakulteta u Beogradu kaže za „Blic“ da u Srbiji ne postoji zakon o zabrani nacističkih simbola kao u pojedinim zemljama.
- Nema zakonskog osnova da krivično delo može da bude postavljanje slike Hitlera na zidu u hotelu, čiji je on vlasnik. Još i ako su gosti insistirali na tome da budu u tom apartmanu, teško može biti na udaru zakona. Neonacisti u Nišu su verovatno privedeni zbog prekršaja odredaba o javnom redu i miru, jer možda nisu imali dozvole za okupljanje. Ne verujem da su mogli da ih privedu zbog nošenja simbola - kaže Ilić.
On navodi da i Nemačka, koja ima zakon o zabrani nacističkih simbola i vodi kampanju protiv neonacista, nije uspešna jer neonacisti koriste modifikovane simbole.
- Ti simboli nisu zabranjeni, ali je svima jasno o čemu se radi. Tužilaštva i sud mogu da reaguju i tamo i ovde ako se neko, na primer, poziva na pogrom Roma, Jevreja, Slovena ili tvrdi da su to niže rase i tome slično - objašnjava profesor Ilić.
O zabrani nacističkih simbola raspravljalo se i u institucijama Evropske unije još 2005, ali još nije doneta odluka. Nakon što se sin engleskog prestolonaslednika pojavio na jednom maskenbalu u nacističkoj uniformi, u februaru 2005. podnet je predlog u Evropskom parlamentu da se zabrane nacistički simboli. Komesar za pravosuđe i ljudska prava Franko Fratini je tada izjavio da je bolje da same zemlje donose propise o tome. Zakon Nemačke je najrigorozniji i on zabranjuje svako isticanje nacističkih simbola. U Francuskoj je zabranjeno propagiranje nacizma, dok je u Velikoj Britaniji isticanje nacističkih simbola kažnjivo samo kad je u funkciji širenja rasne mržnje i netolerancije. Italijnski zakoni dozvoljavaju nošenje simbola, ali su zabranjene neke neonacističke organizacije i parole, kao na primer „Živeo fašizam“. U Poljskoj je za propagiranje nacizma i komunizma propisana kazna do dve godine zatvora. U Mađarskoj je takođe zabranjeno isticanje simbola oba totalitarna sistema.

Krst od granja

Da li je za neobični piknik na kojem su se vijorile neofašističke zastave slučajno izabrano mesto poznatije kao Srećkovo vrelo, seosko izletište koje je nepoznato i većini Nišlija.
- Selo Kamenica je u Drugom svetskom ratu bilo simbol otpora protiv fašizma. Zvali su ga „mala Moskva“, a veliki broj meštana je poginuo u oslobodilačkom ratu. Samo mesto Srećkovo vrelo dobilo je ime po partizanu Srećku, koji je sa još nekoliko saboraca izvršio samoubistvo bežeći od potere Ljotićevaca - priča za „Blic“ Aleksandar Rinčić, jedan od žitelja Kamenice. Do samog izletišta se može stići samo jednim putem koji vodi direktno kroz krivudave sokake ovog seoceta. Kako je u nedelju bilo lepo vreme, meštani su dan koristili za rad na polju. Osim nekolicine Kameničana koji su uočili zastave sa kukastim krstovima, većina meštana ni juče nije znala šta se to zapravo dogodilo na izletištu zbog čega je pet policijskih marica kao nošenih vetrom projurilo uskim seoskim sokacima. Jedni su i juče, u vreme boravka reportera „Blica“, nagađali da se radi o potrazi za haškim optuženicima, dok su drugi mislili da je policija intervenisala zbog tuče izletnika. Prema rečima dvoje Kameničana koje smo juče zatekli na ovom mestu, nedaleko od samog vrela, u vodi potoka pronađen je krst sastavljen od suvog granja. Meštani se pitaju da li i to ima veze sa pomenutim događajem, jer se možda radi o kukastom krstu koji nije završen.

[Милан Бандић]

Privedeni mladići i devojke, koji su u nedelju na mestu Srećkovo vrelo, kod Niša, slavili Hitlerov rođendan uz nacistička obeležja, pripadnici su ekstremističkih grupa „Krv i čast“ i „Nacionalni stroj“, saznaje „Blic“ u srpskim bezbednosnim strukturama.

Policija je samo protiv dvojice učesnika neprijavljenog skupa podnela krivične prijave zbog posedovanja oružja i sprečavanja policajaca u intervenciji, dok je tužilaštvo odustalo od bilo kakvog postupka protiv ostale 22 osobe. Privedeni su prilikom saslušanja u policiji negirali da su na izletu proslavljali rođendan Adolfa Hitlera. Policija je kod izletnika, osim hrane i pića, našla i nacističke zastave sa kukastim krstovima. Eksponiranje nacističkih simbola, zastava s kukastim krstom ili fotografija Adolfa Hitlera, na ulici ili u objektima, prema mišljenju sagovornika iz MUP Srbije, može se sankcionisati, ali to zavisi od tužioca.
Hitlerova slika se već nekoliko meseci nalazi u hotelu „Mr Prezident“ u Beogradu i ona nije uklonjena prošle nedelje, iako je to tražila izraelska ambasada. Sagovornik „ „Blica“ iz MUP-a Srbije navodi da vlasnik ne može da se pravda da je to umetnost ili da je sliku stavio zbog reklame.
- Shodno svojim nadležnostima, tužilac bi trebalo da u pretkrivičnom postupku od policije zatraži potrebna obaveštenja o tome ko je stavio sliku i zbog čega. Na osnovu toga može da pokrene postupak zbog izazivanja i širenja rasne, verske i nacionalne mržnje ili zbog uznemiravanja javnosti - objašnjava naš sagovornik iz policije.
Za razliku od MUP-a, u tužilaštvu tvrde da naš zakon ne sankcioniše oblačenje garderobe koja veliča nacizam, nošenje bedževa ili zastava, kao i stavljanje fotografija fašističkih vođa.
- To se većini ne sviđa i propagiranje te ideologije ne smatram dobrim, ali zakon ne zabranjuje oblačenje majice s kukastim krstom ili držanje Hitlerove slike u sobi - kaže naš sagovornik iz tužilaštva.
On napominje da se protiv tih neformalnih grupa mogu preduzeti konkretnije mere kada njihovi članovi izazovu neki incident, nekoga napadnu ili javno izvikuju parole koje pozivaju na pripadnike druge etničke zajednice. Portparol Republičkog tužilaštva Tomo Zorić nije hteo juče za „Blic“ da odgovori na pitanje da li će tužilaštvo reagovati zbog Hitlerove slike u hotelu.
Efraim Zurof, direktor jerusalimskog centra „Simon Vizental“ kaže za „Blic“ da je potrebno da Srbija donese zakon o sprečavanju širenja nacizma.
- Postavljanje slike zločinca Adolfa Hitlera u beogradskom hotelu je najgora vrsta antisemitizma. Odvratno je da neko stavi portret osobe koja je odgovorna za smrt miliona ljudi. Nisam očekivao da se to dogodi u Beogradu, ali se nadam da će vlasti naći način da nateraju ciničnog vlasnika hotela da ukloni i uništi sliku - naveo je Zurof.
On je dodao da u Srbiji postoji antisemitizam, ali da on nije ništa rašireniji nego u ostalim evropski državama.
U srpskoj policiji kažu da imaju registrovano do 600 ekstremnih pristalica neonacističke ideologije, od kojih je većina u Beogradu, ali ih ima i u Novom Sadu i Nišu. Podeljeni su u nekoliko neformalnih grupa, kao što su „Krv i čast“, „Skinhedsi“, „Nacionalni stroj“, „Rasni nacionalisti - Rasonalisti“.

[djeneral]

neko iz vlasti njih stiti i dok se ne odgonetne ko ti idioti ce nastaviti da se okpupljaju
a ni crkva nije daleko od tih sranja