Kovach.rs

 Mnogi gradjani ce Novu godinu docekati na nekom od gradskih trgova sirom Srbije.Uz zvuke dobre muzike i jos boljeg slavljenickog raspolozenja mnogima ce docek Nove 2008. godine biti jedan od najlepsih. Hladnoca,sneg i vetar ce te veceri biti manje primetan problem. Beskucnici ili skitnice kako sami sebe nazivaju ne misle tako.

"Samo da i ova zima bude blaga kao prosla inace necu moci da izdrzim u ovom automobilu. Hladno je i duva sa svih strana." - kaze Marko Toskovic, najpoznatiji beskucnik u Aleksincu.

Marko vec 4 godine zivi u napustenom automobilu pored gradskog Sup-a u Aleksincu.

"Nisam imao gde. Zivot u aleksinackom domu za decu bez roditelja je bio nepodnosljiv.Tukli su me stariji domci, upravnici, isterivali i slali u psihijatrijske bolnice od Toponice do Kovina preko Laze Lazarevic. Lekari su govorili da sam normalan ali vaspitno zapusten. Ja sam od vaspitaca trazio da me nauce da nesto radim, da budem sposoban za samostalan zivot ali…"

  Napunio je 18 godina, novembra ove godine. Tog dana za drzavne organe Srbije Marko je postao zbrinut slucaj. "Odgojili" su ga do 68kg tezime i 178 cm visine. Platili su mu taksu za licnu kartu u kojoj pise adresa stanovanja Sumatovacka 17 i prepustili ga Bozijoj volji.
Iako godinama niko ne brine o njemu on pokusava da prezivi.

"Zickam za hranu, cigarete. Aleksincani znaju da sam posten, ne kradem pa mi daju stare stvari da se obucem.Najgore mi je kad je zima jer nemam gde da se okupam a volim da budem cist iako sam skitnica."

Razgovor nastavljamo u jednom od gradskih kafica gde je Marko maskota. Svi ga poznaju. Da nije dobrih ljudi ni sam ne zna kako bi preziveo.

Leta provodi u Beogradu a zime u Aleksincu.

"Mnogo sam zahvalan Teta Nini Vagner,majci Katarine Rebrace i Sasi Ilicu, fudbaleru Partizana. Pre par godina sam u toku jednog leta dva puta mogao da umrem. Dok sam prosio Knez Mihajlovoj uhvatila me suncanica , pao sam u nesvest. Teta Nina me je nasla i odvela u bolnicu. Posle me je nedelju dana svakodnevno obilazila.

  Drugi put sam zaspao ispod jednog automobila pored Partizanovog stadiona.Bio sam gladan,umoran i pospan pa sam pobego od Sunca pod automobil. Secam se samo da me je neko probudio i odvezao u prihvatiliste. Iz razgovora sa zaposlenima u prihvatilistu sam saznao da je to bio Sasa Ilic. Mnogo sam im zahvalan."


Marko se nada da ce jednog dana stati na noge i da ce imati priliku da im se oduzi.

Razgovor zavrsavamo nakon krace setnje gradom. Marko nas vodi do jedne napustene kuce pored mini deponije u samom centru grada. Planira da prezimi u toj kuci. Polako je sredjuje. Za sad ima samo krevet.

"Pisao sam Tadicu i Velji i Tomi. Sad su izbori pa da mi pomognu. Da mi kupe jednu pec na drva. Ziv se smrzavam svake noci. Spavam u jakni. Pokrijem se sa 3 cebeta ali dzabe, zaledim se od hladnoce. Cim dobijem pec sve ce da mi bude lakse. Mogu da skuvam neko jelo, da operem, stvari da osusim. Do tad cu i dalje biti obicna skitnica."

  Koliko je samo takvih prica u Srbiji??!! Dolaze dani praznika, setimo se i pomozimo bar jednog beskucnika na svoj nacin.

Nadajmo se da ce i "drzava" uciniti svoj deo obaveza prema svoj deci bez roditelja, da ce ih opismeniti i bar malo osposobiti za zivot na slobodi.

Sta stampa moze da napravi..
Od muve ima da napravi slona kad vam ja kazem... ccc... qq... sto meni bre ne daju pec... qq...
Ovo vam je taj Marko.. a.k.a. Toske

http://www.youtube.com/watch?v=KQv-hgbIV9c

Деманти на текст "Живот у напуштеном аутомобилу"

04. 01. 2008.
Деманти на текст

На сајту Алексинац.нет објављен је "новинарски" покушај Душана Остојића из Алексинца. Пошто је у тексту поменут Дом за децу без родитељског старања "Христина Маркишић" који је у саставу Центра за социјални рад за Општину Алексинац, то Вам достављамо овај деманти текста, а у складу са Законом о информисању и у циљу спознаје истине.

"Обзиром да смо у више наврата поменути од Вас у тексту који сте написали и да сте наводили чињенице које имају везе са радом у социјалној заштити овим износимо деманти на ваш текст.

Пре свега мишљења смо да је требало да контактирате и са установама социјалне заштите које помињете у вези Тосковић Марка и да онда, након свих добијених информација и релевантних чињеница, пишете на основу истинитих чињеница, уколико сте ви уопште овлашћена особа да то ради. Тосковић Марко је одувек био штићеник Центра за социјални рад Крушевац и ништа у вези са њим није одлучивао Центар за социјални рад Алексинац нити Дом „Христина Маркишић“, где је некада био на смештају. Именовани је на лечењу у КЗЗМЗ у Нишу више од десет година на врло интензивној терапији (дијагнозу и терапију нисмо у могућности да изнесемао). У Топоници, Ковину, Лази Лазаревићу никада није био,нити постоје мишљења ових установа о њему: „да је нормалан, али васпитно запуштен“. Ви би сте као лекар требали да знате да малолетно лице, у складу са прописима здравства, није могуће сместити у ове установе, а Тосковић је постао пунолетан тек недавно.

Након већег броја инцидената, које је проузроковао Марко Тосковић, приликом којих је долазило до изражаја изузетно појачано агресивно понашање којим су била угрожена друга деца у Дому и запослени. Том приликом је Тосковић је отео куварици два ножа и јурио другу децу, покушао је да столицом удари управницу Дома, ударио је васпитача, хтео виљушком да прободе другог штићеника...Неколико пута је интервенисала полиција, а по два полицајца су једва савлађивала Тосковића. Било је и других инцидената: када је демолирао лекарску ординацију у Нишу приликом одвођења колима Хитне помоћи уз асистенцију полиције. Такође је претио да ће да силује најмлађе девојчице, напао старицу испред апотеке, претећи да ће је силовати о чему постоје записници и интервенције.

По одлуци Министарства, рада, запошљавања и социјалне политике РС, које је његов случај пратило пар година уназад, смештен је јула месеца 2006.године у Завод за васпитање омладине у Нишу, где се и сада налази на смештају. Иначе, у покушају доношења одлуке како помоћи Марку, којим обликом заштите га збринути, учествовале су све установе социјалне заштите из Алексинца, Ниша, Крушевца и Министарство, о чему постоји релевантна документација.

Обзиром да је постао пунолетан, Завод у Нишу се обратио Министарству и добили су одговор да је надлежан Центар за социјални рад у Крушевцу који одлучује дали ће престати смештај у Заводу и шта даље.

Питање је дали неко ко је из Крушевца, а на смешtату је у Нишу, и склон је скитњи, је бескућник из Алексинца? По закону о социјалној заштити и обезбеђивању социјалне сигурности грађана РС, затеченом лицу на нашој територији се пружа тренутна помоћ, обзиром да Алексинац нема прихватилиште, и враћа се у установу у којој је на смештају, што смо и до сада чинили.

Још једна је неистина да четири године живи у напуштеном аутомобилу градске Полицијске станице, да би се у касније тексту аутора навело да живи у напуштеној кући. Марко Тосковић је до јула месеца 2006. године био у Дому за децу без Родитељског старања а не у напуштеном аутомобилу , а од тада је штићеник Завода за деликвенте у Нишу где му је и сада обезбеђен смештај. Тврдња да Марко четири године живи у напуштеном аутомобилу је апсолутно нетачна. У заводу га чека џепарац, који није узео, јер је био у скитњи, тако да га можете обавестити да исти може преузети када жели.

Писац је морао да провери и то да ли jе Марко негде и где пријављен. Истине раљди Марко Тосковић је са пребивалиштем пријављен на адресу: село Мудриковац општина Крушевац ул. Омладинска бр. 9. и то од 2005. године.

Мишљења смо да нисте у потпуности упознати са свиме о чему сте писали, да нисте изнели истину ( посебно није истина да је њега неко тукао од старијих у Дому у Алексинцу, јер је он био најјачи, неко кога су се сви бојали, па чак и запослени у Дому, нарочито када је био агресиван.) Текст сте написали сензационалистички, не водећи рачуна ни о чему, а нарочито о истини.

Мишљења смо да сте злоупотребили интернет.

Питање вама, као лекару, је дали ментално ометена особа може у потпуности да вам да тачне податке и у којој мери? Да ли треба такве информације примити здраво за готово или их проверити јер су вам на дохват руке?

Пошто сте навели да сте лекар а да волите да будете новинар, треба да научите,да пишете само истину и истину, а истину увек можете да сазнате ако хоћете.

С поштовањем, Центар за социјални рад општине Алексинац са одељењем Дом за децу без родитељског старања "Х. Маркишић" Алексинац

Toga ima svugde i u New yorku i u Aleksincu, i kod nas ima takvih!
Gde i u cemu lezi problem:
Svako je odgovoran delimicno za svoju sudbinu!
Jeste da mozda nije imao uslova za najbolje skolovanje ali brate za motiku i dzakove ili poznate Aleksinacke rudnike netreba Barkley university!
Tako da mi takvih nimalo uopste nije zao

Slazhem se.

Hvala Mici za demanti.

Upravu si Homere.

Au kako su oladili lika....

zali se beskucnik narkomanu
jaro nisam jeo tri dna
jedi bolan makar nasilu,
moras jbg,a znam kako ti je

ccc... jos moj jedan drugar pita jel droga mrsna ili posna...

:) ja nisam tekst shvatila kao priču o pojedincu već sam zamislila našu novogodišnju trpezu i uporedila s onim stvarnim beskućnicima koji tragaju po smeću i nisu u mogućnosti ni motike da uzmu, a priznaćete, i takvih ima dosta... stoga, Bože, hvala ti što sjedim za ovim komp i bakćem se s nebitnim stvarima :) :) :)