Kovach.rs

Razno => Književnost => Temu započeo: lejenica Jun 07, 2007, 01:11:09



Naslov: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:11:09
Hajde dajte  omiljene stihove na uvid.

Svi!!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:14:02
Vitomir NIkolic

Neka me ne bude

Neka me ne bude kad budem prestao da volim,
Jer tada od mene ne bi ostalo ništa..
Možda samo ugarak neki goli,
Od čitavog ovog velikog ognjišta..




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:16:19
Vitomir Nikolic

DRUMOVANJA

Pjevaju u meni drumovi snažni,
drumovi dobri kao dlan očin.
Moram dans otić nekud, da potrazim
malo odmora za umorne oči.

Idem bez pozdrava, bez poruka,
ovako lijepo pomućenog uma,
da tražim okuka, okuka, okuka,
i iza svake - samo parče druma.

Pustite me, pustite da odem,
bez pitanja kako, i zašto, i dokle,
drumovi uvijek nekuda vode,
a ja sam nomadskom glađu proklet.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:23:08
UMJESTO MOLITVE ZA DALEKU
 
 
Ponekad,davna,sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.
 
Gdje li si nocas,ti daleka,
da li si negdje svila dom,
ili jos uvijek,kao nekad,
lutas ponocnim Beogradom.
 
Da li jos trazis onog cudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si trazila uzaludno
i one noci kad smo se sreli.
 
Trazi,samo trazi,tragaj,
on ipak jednom mora doci
iz tvojih lijepih snova,draga,
u tvoje nimalo lijepe noci.
 
Kao sto dodju ove pjesme
iz davnih suma nepoznatih
pravo u nase ruzne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.
 
Ponekad tako sjetim te se,
a nesto toplo zasja u dusi
kao od dobre stare pjesme
sto se slucajno zapjevusi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:26:36
Crnjanski

Trag
     
Zelim:
da posle snova
ne ostane trag moj na tvom telu.
 
Da poneses od mene samo
tugu i svilu belu
i miris blag...
 
puteva zasutih liscem svelim
sa jablanova.
 



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:27:50
Kazi mi, kazi
Jovan Jovanovic -ZMAJ

Kazi mi, kazi,
Kako da te zovem;
Kazi mi, kakvo
Ime da ti dam, -
Hocu li reci:
"Diko", ili "snago",
Ili cu "lane",
Ili "moje blago";
Hocu li "duso",
Ili "moje drago" -
Kazi mi, kakvo
Ime da ti dam!
Sve su to mila
Imena i lepa
Kojima Srbin
Svome zlatu tepa;
Al' ja bih proveo
Citav jedan vek,
Trazeci lepse,
Dicnije i sladje,
Milije ime,
Sto jos ne cu svet,
Da njim nazovem
Moj rumeni cvet.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:31:00
Ja


Ostani dalek

Ne prekidaj nikad ovu igru tuge.
Nek ostanu uvijek samo pogledi naši.
Jedna mala tajna biće to za druge
jer okolo je stvarnost koja plaši.

Dok si tako dalek izgledaš savršeno.
Šta bi bilo kad bi srušili zid između nas?
Igranje sa pogledima bilo bi završeno
a možda nam ni to ne bi bio spas.

Možda savršenstvo nestane kad priđeš.
Ko zna šta se iza nježne maske krije?
Ti ostani zauvijek čaroban i dalek
a ja ću pogledom vječno da te pijem.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:33:46
Eeee poezija je hrana dushe..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:37:08
Vooolim poeziju.

NI ti ne spavas?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:37:50
Hmm jok..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:38:25
Stoooo?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:39:42
Chatujem..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:39:59
Smiraj
Milos Crnjanski

Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: yu-generation-89 Jun 07, 2007, 01:40:18
Ach, wie sehn ich mich nach dir

Ach, wie sehn ich mich nach dir,
Kleiner Engel! Nur im Traum,
Nur im Traum erscheine mir!
Ob ich da gleich viel erleide,
Bang um dich mit Geistern streite
Und erwachend atme kaum.
Ach, wie sehn ich mich nach dir,
Ach, wie teuer bist du mir,
Selbst in einem schweren Traum.

Johann Wolfgang von Goethe


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: yu-generation-89 Jun 07, 2007, 01:41:03
Jbg, na nemackom, mrzi me da prevedem sve, radi se naravno o ljubavi :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:43:29
Medju javom i med snom
Laza Kostic

Srce moje samohrano,
ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko
medju javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
sta ti mislis s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan sto plete, noc opara,
medju javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
ubio te zivi grom!
sto se ne das meni zivu
razabrati u pletivu
medju javom i med snom!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:45:07
 Odlazak
 
 
Nisam vise tu
S mesta se nisam pomerio
Ali tu vise nisam.
 
Neka udju
Neka pregledaju neka pretraze.
 
Vodenica u senci rebara
Zrelu prazninu melje
Opusci jevtinih snova
U pepeljari se dime
Nisam vise tu.
 
Privezan camac njise se
Na crvenim talasima
Par nedozrelih reci
U oblacnom grlu visi
Nisam vise tu.
 
S mesta se nisam pomerio
Ali sam vec daleko
Tesko da ce me stici.
 
 
Vasko Popa


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:48:42
PESMA O KERUŠI 
 
Jutros u košari, gde sja, šuška 
Niz rogoza žuckastih i krutih, 
Sedmoro je oštenila kucka, 
Sedmoro je oštenila žutih. 
 
Do u sumrak grlila ih nežno 
I lizala niz dlaku što rudi, 
I slivo se mlak sok neizbežno, 
Iz tih toplih materinskih grudi. 
 
A uvece, kad živina juri, 
Da zauzme motke, il prut jak, 
Izišo je tad domacin tmuri, 
I svu štenad potrpo u džak. 
 
A ona je za tragom trcala, 
Stizala ga, kao kad uhode ... 
I dugo je, dugo je drhtala 
Nezamrzla površina vode. 
 
Pri povratku, vukuc se po tmini, 
I ližuci znoj s bedara lenih, 
Mesec joj se nad izbom ucini, 
Kao jedno od kucica njenih. 
 
Zurila je u svod plavi, glatki, 
Zavijala bolno za svojima, 
A mesec se kotrljao tanki, 
I skrio se za hum u poljima. 
 
Nemo, ko od milosti il srece, 
Kad joj bace kamicak niz breg, 
Pale su i njene oci psece, 
Kao zlatni sjaj zvezda, u sneg.   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: kovach Jun 07, 2007, 01:51:03
Jao kad se ono uchila pesma o kerushi... nekad u osnovnoj...
Mislim da sam i zaplakao kad se je prvi put prochitao...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: yu-generation-89 Jun 07, 2007, 01:55:20
William Shakespeare - Sonnet CXXX

My mistress eyes are nothing like the sun,
Coral is far more red than her lips' red:
If snow be white, why then her breasts are dun;
If hairs be wires, black wires grow on her head.

I have seen roses damask'd, red and white,
But no such roses see I in her cheeks;
And in some perfumes is there more delight
Than in the braeth that from my mistress reeks.

I love to hear her speak, yet well I know
That music hath a far more pleasing sound:
I grant I never saw a goddess do,-

My mistress, when she walks, treads on the ground:
And yet, by heaven, I think my love as rare
As any she belied with false compare.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 01:58:17
Ej, znate li pjesmu
"pismo majci na selu"

Ovdje je majko sve burno,
jure kola i tramvaji..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:05:10
LJUBAV
Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim zbilja?
Ili sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnog minuta!

Ne znam, no na međi toga sna i jave
Vidim moje srce da čezne i peti.
I suze kad dođu rane zakrvave-
Ja ni onda od tog ništa neću znati.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:21:43
Rastanak

Vece crne obrve natuce
Usnule ptice pred kanonom stoje
Da nisam mladost popio juce
Da se juce nismo rastali nas dvoje.


Zaboravim mracne sile
Sto me bez milosti kidale i klale
Lik tvoj nezni i oci tvoje mile
U dusi su mi jedino ostale.


Pa i ako se zaljubim u drugu
I snjom ljubljenom, shvati
Pricacu o tebi svoju tugu
I kao nekad opet drugom zvati.


Pricacu joj o nama koje kuda
I o zivotu sve sto bude htela
Glavo moja neizmerno luda
Do cega si ti mene dovela.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:23:50
Proljecna pjesma

Osjecam veceras, dok posmatram laste
I pupoljke rane,
Kako srce moje polagano raste
K'o vidik u lepe, nasmejane dane;
 
Kako s mladim biljem postaje sve vece
I lako k'o krilo,
I kako mu celo jedno nebo srece
I pakao bola ne bi dosta bilo;
 
Kako cezne za svim sto bi zivot mog'o
Lepog da mu dade,
Tako su mu velike ceznje mu i nade.

Osecam, da dosad sve je bilo sala
Moga srca vrela;
Da jos nikom nisam ljubav svoju dala
Koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nezna plima
Reci nereceni',
Da bih srce mogla poklanjati svima
I da opet mnogo ostane ga meni.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:25:32
...Kad me žena pita đe sam bio,
kazaću joj da sam so sijao.
kuku njojzi ako ne vjerova!...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:29:33
Iskrena pesma

O sklopi usne, ne govori, cuti,
Ostavi misli nek se bujno roje,
I rec nek tvoja nicim ne pomuti
Bezmerno silne osecaje moje.

Cuti, i pusti da sad zile moje
Zabrekcu novim, zanosnim zivotom,
Da zaboravim da smo tu nas dvoje
Pred velicinom prirode; a potom,

Kad prodje sve, i malaksalo telo
Ponovo padne u obicnu camu,
I zivot nov i nadahnuce celo
Necujno, tiho potone u tamu,

Ja cu ti draga, opet reci tada
Otuznu pesmu o ljubavi, kako
ceznem i stradam i ljubim te, mada
U tom trenutku ne osecam tako.

I ti ces, bedna zeno, kao vazda
Slusati rado ove reci lazne,
I zahvalices Bogu sto te sazda,
I oci ce ti biti suzom vlazne.

I gledajuci vrh zaspalih njiva
Kako se spusta nema polutama,
Ti neces znati sta u meni biva-
Da ja u tebi volim sebe sama,

I moju ljubav naspram tebe, kad me
Obuzme celog silom koju ima,
I svaki zivac rastrese i nadme,
I osecaji navale ko plima!

Za taj trenutak zivota i milja,
Kad zatreperi cela moja snaga,
Neka te srce moje blagosilja.
Al' ne volim te, na volim te, draga!

I zato cu ti uvek reci: cuti,
Ostavi dusu nek spokojno sniva,
Dok kraj nas lisce na drvetu zuti
I tama pada vrh zaspalih njiva.


Rakic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:31:37
...Od vladike i svijeh glavarah
Selim-paši otpozdrav na pismo.
Tvrd je orah voćka čudnovata,
ne slomi ga,al' zube polomi!...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:39:39
Breza na mesecini

Ja nisam tvoga kova
Tebi se samo cini
Nisam iz tvojih snova
Breza na mesecini

Ti zelis da se vratim
U tvoju ljubav setnu
Da tvoju dusu shvatim
I da me cuvas sretnu

Ne treba meni neznost
Ni tvojih reci svila
Zar mogu da se vratim
Gde nikad nisam bila

     Dusko Trifunovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:41:13
     Budi jaca     

Necu vise da se igram toga
Nesto mi je drugo na pameti
Cini nesto od zivota svoga
Budi jaca pa mi se osveti.

Dosjeti se svake moje mane
Svega sto si nekad znala kleti
Naljuti se kad pomislis na me
Budi jaca pa mi se osveti

Zaboravi da te volim zarom
Od koga se moze umrijeti
Obraduj me samo jednim darom
Budi jaca pa mi se osveti.

    D. Trifunovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:42:53
Vracanje

Kad mi opet dodjes, ti mi pridji tada,
Ali ne ko zena sto cezne i voli,
Nego kao sestra bratu koji strada.
Trazec mekom rukom mesto gde ga boli.
 
Puna nostalgije beznadezne, duge,
Ne secaj me nikad da bi mogla doci
Zadocnela radost iz dubine tuge,
Ko ponocno sunce iz dubine noci.
 
Jer ti ne znas, bedna kroz sve dane duge
Da te voljah mesto ko zna koje zene
U tvom caru ljubljah sav car neke druge...
I ti bese samo sen necije sene...

       Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:44:28
Ljubavna pesma

Ti si moj trenutak i moj san
I sjajna moja rec u sumu
I samo si lepota koliko si tajna
I samo istina koliko si zudnja.
 
Ostaj nedostizna, nema i daleka
Jer je san o sreci vise nego sreca.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve sto seca.
 
Srce ima povest u suzi sto leva,
U velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo sto dusa prosneva.
Poljubac je susret najlepsi na svetu.
 
Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj plast suncani od mog sna ispreden.
Ti bese misao moja ocarana,
Simbol svih tastina, porazan i leden.
 
A ti ne postojis, nit' si postojala.
Rodjena u mojoj tisini i cami,
Na Suncu mog srca ti si samo sjala
Jer sve sto ljubimo - stvorili smo sami.

              Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 02:46:43
Epitaf za suze boje runolista

Jos mi ponekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja
iste mi rijeci
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noc malena moja."

Udje u oci,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj
njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noc maleni moj."

Negde jos ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja
jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noc malena moja."

Imas suzu
boje runolista
kosulju,
neki smijesan kroj. . .
ti isti, ja,
sebi ni slicna:
"Laku ti noc maleni moj."

Da li cu te
jos jednom sresti
ili ces zauvijek
nestati k'o Troja. . .
Jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noc malena moja."

Na po' si puta
a vec na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!
u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noc maleni moj."

  M.B.Romanov


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 07, 2007, 07:19:36
Dobro jutro i ovdje,
valjda ce danas neko osim nas troje biti aktivan kad je u pitanju poezija.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 07, 2007, 10:12:32
HEHE, žao mi je,
ja sam generacija TV-a , mobitela, kompjutera i...
MULTIMEDIJE...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Jun 07, 2007, 23:19:39
Dobro jutro i ovdje,
valjda ce danas neko osim nas troje biti aktivan kad je u pitanju poezija.
Rado, ali trenutno ne mogu da se setim nijedne pesme koju već niste napisali...

"Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja
pesmu jednu što sam svu noć sluš`o.
Da je čujem uzalud sam jutros kušao,
kao da je pesma bila sreća moja sva
zaboravio sam jutros pesmu jednu ja..."


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 08, 2007, 09:18:54

Dobro jutro i ovdje,
valjda ce danas neko osim nas troje biti aktivan kad je u pitanju poezija.
Rado, ali trenutno ne mogu da se setim nijedne pesme koju već niste napisali...

"Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja
pesmu jednu što sam svu noć sluš`o.
Da je čujem uzalud sam jutros kušao,
kao da je pesma bila sreća moja sva
zaboravio sam jutros pesmu jednu ja..."

Bravooo,
ja sam ovu potpuno zaboravila.

Hvala.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: papa Jun 08, 2007, 12:16:46
Nad prozorom mesec.Pod prozorom vetar.
Jablan se rasipa pun srebrenog svetla.

Harmonike placne usamljena jeka,
I toliko prisna, i toliko daleka.

kroz smeh place pesma i drska i setna.
Gde si, lipo moja, ti lipo stoletna?

S harmonikom nekad isao sam ja
Dragani na praznik pre no dan zasija.

A sad nicim vise crce da joj zgrijem.
Uz glas tudje pesme kroz suze se smejem.

Sergej Jesenin 1925


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: yu-generation-89 Jun 08, 2007, 12:18:09
HEHE, žao mi je,
ja sam generacija TV-a , mobitela, kompjutera i...
MULTIMEDIJE...
Pa jel nemate nikakvu literaturu ili poeziju u skoli? Kod nas je to obaveza za diplom iz nemackog i mislim da i tako treba da ostane.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: djtufna Jun 08, 2007, 14:06:07
Pitali Cecu ko joj je omiljena pesnikinja, a ona rece i ostade ziva: 'Marina Tucakovic!!!' xaxxaxaxaxxa  :wow: ;D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 08, 2007, 19:20:32
Žak Prever -Ta ljubav
   
Ta ljubav tako silna,
tako drhtava, tako očajna, tako nežna
ta ljubav
lepa kao dan
i ružna kao vreme
ta ljubav tako stvarna
ta ljubav tako divna
tako srećna
tako vesela
i tako jadno
drhteći od straha kao dete u mraku
a tako sigurna u sebe
kao neki spokojni čovek u sred noći
ta ljubav koja je izazivala
strah kod drugih,
gonila ih da govore
i primoravala da blede
ta ljubav tako vrebana
jer te druge mi smo vrebali
ganjani, ranjavani, gaženi, dotucavani,
poricani, zaboravljani
zato što smo tu istu ljubav mi ganjali,
ranjavali, gazili, dotucavali,
poricali, zaboravljali
ta ljubav cela celcata
još toliko živa a sva ozarena
to je tvoja ljubav, to je moja ljubav
ona koja je bila
to osećanje je uvek novo
i nije se izmenilo,
toliko stvarno kao neka biljka,
toliko drhtavo kao neka ptica
toliko toplo i živo kao leto
možemo oboje otići i vratiti se
možemo oboje otići i vratiti se
možemo zaboraviti
a zatim ponovo zaspati
pa probuditi se patiti bditi
pa ponovo zaspati
sanjati i smrt
zatim probuditi se, osmehnuti se,
smejati se i podmladiti se
naša ljubav zastaje tu
tvrdoglava ko magare
živa kao želja
svirepa kao sećanje hladna kao kajanje
nežna kao uspomena
hladna kao mermer
lepa kao dan
nežna kao dete
gleda nas smešeći se
i kazuje mnogo ne govoreći ništa
a ja je slušam drhteći i vičem
vičem za tebe
vičem za sebe
i preklinjem te
za tebe za sebe i za sve one koji se vole
i koji su se voleli
da, ja im vičem
za tebe za sebe i za sve druge
da ne znam
ostani tu, tu gde si
gde si bila tu ostani
ne pomiči se, ne idi
mi koji smo voleli
mi smo te zaboravili
ali ti nas ne zaboravi
jer nemamo drugog do tebe na zemlji
ne dopusti nam da postanemo hladni
da se udaljavamo sve više
odemo bilo gde
daj nam znak da si živa
a mnogo kasnije
na ivici nekog šipražja
u šumi uspomena
iskrsni odjednom
pruži nam ruku
i spasi nas.
 
 
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 08, 2007, 19:44:29
Pa dooobro, kad vi necete da radite nesto ovako lijepo ja cu.
Samo se  zanosite Enom, Markom, Marijom,Djanijem... Od njih ce te mnogo nauciti.

A.B.Simic

OPOMENA

Covjece pazi
da ne ideš malen
ispod zvijezda!

Pusti
da cijelog tebe prode
blaga svjetlost zvijezda!

Da ni za cim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajo od zvijezda!

Na svom koncu
mjesto u prah
prijedi sav u zvijezde!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Jun 08, 2007, 21:57:23
Pitali Cecu ko joj je omiljena pesnikinja, a ona rece i ostade ziva: 'Marina Tucakovic!!!' xaxxaxaxaxxa  :wow: ;D

Hehehe... pitali je i koji joj je omiljeni pisa, a ona reče da voli da čita sve od Ane Karenjine


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Jun 08, 2007, 22:01:00
Među svojima -  V.P. Dis

U mom srcu ponoć. U njoj katkad tinja
mis`o da još živiš, moj predle mladi...
Moja lepa zvijezda, majka i robinja,
Bože, šta li danas u Srbiji radi?

Kod vas je proleće, došle su vam laste,
oživele vode, đurđevak i ruže
i miriše zemlja koja stalno raste
u grob i tišinu, moj daleki druže.

Jedno tvoje veče... Ideš kući sporo ulicama straha
a duša ti jeca.
Tvoje gladne oči, moja divna zoro,
hrani ljubav majke - neka žive deca.

Ulaziš u sobu, suze te već guše
a dva naša cvijeta iz četiri rata
na tvome su krilu, obraze ti suše
"mama, zašto plačeš, je l`pisao tata?"

U velike patnje nevino pitanje dubi dublju ranu,
plač ti trese grudi...
Napolju je vidno kao pred svitanje,
k`o da će se dići grobovi i ljudi...



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 11:06:38
SAMOTNA LJUBAV -A.B.Simic

Ponoc vec je prosla,svjetlo mi se gasi
na barsunu crnom lezi teska noc;
Celom mi se kruni spomen tvojih vlasi-
Ljubavi daleka,kad ces,kad ces doc?

Otisla si.Gdje si?Ko da umrla si,
razdvojenost ko' da ima smrtnu moc.
Srcem strasti,dusom,sumnjom strasi-
Poginut cu nocas,i za dragom poc.

'Ljubav nije sreca'-znas li kad mi rece?
'Ljubav to je rana i ta rana pece.
Ljubav boli,boli,kao zivot boli...
Tesko,tesko onom,tko zaista voli...'

Nisi pravo rekla,ljubav bol je,plamen.
Al muci me samo,kad sam sam ko - kamen.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 11:08:53
SPOZNANJE -Dobrisa Cesaric

Prignuo sam pred zivotom celo
upoznavsi mu ludu dvojnost:
Sto najvise u srcu pece,
postat ce najveca opojnost.

Jer zivot - alhemista stari
umijece znade nepoznato.
Od muka,bolova i sumnja
u mom srcu stvara zlato.

Sto dublji mi je bio bol,
u vecem sjaju je umino'.
I tako vrsim poziv svoj,
od suza praveci vam vino.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 11:11:03
Jacques Brel:


NE OSTAVLJAJ ME

Nemoj! Nemoj ići!

Zaboravit treba
Sve sto je moguće
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme
Treba znati kako
Preboljeti sate
Što ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce sreće

Nemoj - nemoj ići...

Poklonit ću tebi
Svaki biser kiše
Iz onih zemalja
Gdje ni kiše nema
Prokopat ću zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetlošću i zlatom
Stvorit ću zemlju
Gdje će ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja

Nemoj - nemoj ići...
Izmislit ću za te
Besmislene riječi
A ti ćes ih znati
Pričat cu ti priču
O zaljubljenima
Što vidješe svoja
Srca gdje se ljube
Pričat cu ti priču
O onome kralju
Što je davno umro
Jer te nije sreo

Nemoj - nemoj ići...
Dešava se često
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Što je davno umro
I, čini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja žitom rodi
Bolje nego druga
A kad dođe večer
I upali nebo
Zar se stopit neće
Crveno i crno

Nemoj - nemoj ići...
Plakat vise neću
Govoriti neću
Sakrit ću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš sretna
Samo da te slušam
Kako pjevaš sretna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj - nemoj ići...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:02:58
     Noc skuplja vijeka - Njegos

Plava luna vedrim zrakom u prelesti divno teče
ispod polja zvjezdanije u proljećnu tihu veče,
siplje zrake magičeske, čuvstva tajna neka budi,
te smrtnika žedni pogled u dražesti slatkoj bludi.
Nad njom zv’jezde rojevima brilijantna kola vode,
pod njom kaplje rojevima zažižu se rojne vode;
na grm slavuj usamljeni armoničku pjesnu poje,
mušice se ognjevite ka komete male roje.
Ja zamišljen pred šatorom na šareni ćilim sjedim
i s pogledom vnimatelnim svu divotu ovu gledim.
Čuvstva su mi sad trejazna, a misli se razletile;
krasota mi ova boža razvijala umne sile.
Nego opet k sebe dođi, u ništavno ljudsko stanje,
al’ lišeno svoga trona božestvo sam neko manje;
pretčuvstvijem nekim slatkim hod Dijanin veličavi
dušu mi je napojio – sve njen v’jenac gledim plavi,
O nasljedstvo idejalno, ti nam gojiš besmrtije,
te sa nebom duša ljudska ima svoje snošenije!
Sluh i duša u nadeždi plivajući tanko paze
na livadi dviženija – do njih hitro svi dolaze!
Rasprsne li pupulj cv’jetni ali kane rosa s struka –
sve to sluhu oštrom grmi, kod mene je strašna huka;
zatrepte li tice krila u busenju guste trave,
strecanja me rajska tresu, a vitlenja muče glave.
Trenuć mi je svaki sahat – moje vreme sad ne ide;
sile su mi na opazu, oči bježe svud – da vide.
Dok evo ti divne vile lakim krokom đe mi leti –
zavid’te mi, svi besmrtni, na trenutak ovaj sveti!
Hod je vilin mlogo dični na Avrorin kada šeće,
od srebrnog svoga praga nad proljećem kad se kreće;
zrak je vile mladolike tako krasan ka Atine,
ogledalo i mazanje preziru joj čerte fine.
Ustav’ luno, b’jela kola, produži mi čase mile,
kad su sunce nad Inopom ustaviti mogle vile.
Prelesnicu kako vidim, zagrlim je ka bog veli,
uvedem je pod šatorom k ispunjenju svetoj želji.
Pri zrakama krasne lune, pri svjećici zapaljenoj
plamena se spoji duša ka dušici raskaljenoj
i cjelivi božestveni dušu s dušom dragom sliju.
Ah, cjelivi, boža mana, sve prelesti rajske liju!
Cjelitelni balsam sveti najmirisni aromati
što je nebo zemlji dalo na usne joj stah sisati.
Sovršenstvo tvorenija, tainstvene sile bože,
ništa ljepše nit’ je kada niti od nje stvorit može!
Malena joj usta slatka, a angelski obraščići –
od tisuće što čuvstvujem jednu ne znam sada reći!
Snježana joj prsa okrugla, a strecaju svetim plamom,
dv’je slonove jabučice na njih dube slatkim mamom;
crna kosa na valove niz rajske s igra grudi...
O divoto! Čudo smrtni ere sada ne poludi!
B’jela prsa gordija su pod crnijem valovima
no planina gordeljiva pod vječnijem snjegovima
na izlazak kad je sunca sa ravnine cv’jetne gledim,
kroz mrežicu tanke magle veličinu kad joj sl’jedim.
Igram joj se s jabukama – dva svijeta srećna važe,
k voshištenju besmrtnome lišenika sreće draže;
znoj lagani s njenom kosom s zanešene tarem glave...
Druge sreće, malo važne, za nju bi da, i sve slave.
Ne miču se usta s ustah – cjeliv jedan noći c’jele!
Jošt se sitan ne naljubih vladalice vile b’jele;
svezala se dva pogleda magičeskom slatkom silom,
kao sunce s svojim likom kada leti nad pučinom.
Luna bježi s horizonta i ustupa Febu vladu,
tad iz vida ja izgubim divotnicu moju mladu!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:07:31
PONOC MENE - Risto Ratkovic

Zaspati ili umreti…
Ili se pretvoriti u suncokret…
Da li je ona ikada i bila…
Ali otkud njen lik naslucen u vazduhu cim pogledam…

 Njeni prsti živeli su u mojoj ruci i posle njene smrti.
Ja sam ih pokretao i nisam razlikovao
Da li imaju vezu kakvu još sa kosom njenom,
Ili sa ocima,
Ili sa haljinom novom sto joj kupih.
Tako sam retko uzimao i za nju i za se.
Tako cesto smo se svlacili kao vedar dan.
I cini mi se da nema mesta na svetu
Gde nismo zajedno bili.

 Mrtva si, a tebe nema.
Zašto mi ne dodes…
Ta znaš li kako si obecala
Cešce da ceš se meni javljati…
Možda ti i kucaš uporno na vid mi,
Možda su oci moje nesposobne da te vide.
Osecam lobanja cela tobom da mi je ispunjena.
Voskresni!
Voskresni ili sebe ili barem oci moje…
Sluh mi je vec malo savršeniji:
Zovneš li me
Osetim i dah tvoj i miris predsmrtni,
Tamo gde se nadao ne bih,
I srce mi je još sposobnije
Za otkucavanje tajnih znakova duha,
Duha ili druge materije.
Ovo cini da nocu kadkad moram zatvoriti vrata od sobe,
I osecam da ležiš povrh zelenih suncokreta,
U zelenoj košulji
Prevrnutim ocima.
Al mi još došla nisi,
I beše kao ravnodušna
Prema strahu mom što svaka stvar beše zagrobno živa.
Muciš se dugio u toj noci,
Jedan mi covek, seljacki odeven, isprica,
U gužvi dima i ljudi po jednom nepoznatom podrumu,
Da ima neko što dodir naš sprecava,
I što do mene nisi doputovala.
Poverih tome sumnjivom prijatelju zaveru svoju
Da tog cu duha polako ubiti iz puske,
Što smeta našem sporazumevanju.
Pobedicu ga, mislim, grobom tvojim,
likom i kosom crnom tvojom,
I cvetom sasušenim koji beše oko tvoje glave
na odru kad u nedra ti priložih sliku svoju,
A cvet se prihvati rukava mog:
To ti mi kao uzdarje vrati.
Pomozi mi, pomozi:
Vidnija budi kad u ma koju sobu udeš.
Bar sad ne brinem brige sirotinjske,
Jadnice moja!
Celog dana onog dana uzalud tražih pare,
I kad ti dodoh - mrtvoj ti dodoh…
Velika patnice moja,
Krvavo te pozdravljam.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:11:39
 

Aleksandar Leso Ivanovic

KARI ŠABANOVI
 Sjecanje me lakom tugom ovi:
…vece slazi i miriše lipa.
Kroz sumrak se cuje kolska škripa,
- s puta idu kari Šabanovi.
Mi u susret otrcimo k njima,
a kare nas vrate srecne kuci
i sivom nas džadom truckajuci
o predenim šapcu drumovima…
Mili dani, moji sni nestali,
kao da ste svi u jutro neko
na kare se kradom ukrcali
i otišli od mene daleko.
Zalud uho sad zvukove lovi,
zalud oko daljinama pipa:
davno više ne cuje se škripa,
niti idu kari Šabanovi…


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:13:35
VOJISLAV VULANOVIC

SAMOCA

Cutim zamišljen, sam i setan
Sati postaju krik galeba
Ja sanjam ruke - meka krila,
i oci blage kao trak neba.
Samoca ima nož jauka.
Samoca ima tužne oci.
Samoca ima usta vuka.
samoca ima grudi noci.
Možda cu uskoro da nestanem.
Upijaju me žile dana,
moj sluh se topi, govor peni
i raznosi me svaka grana.
Samoca ima nož jauka.
Samoca ima tužne oci.
Samoca ima usta vuka.
samoca ima grudi noci.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:30:01
VITO

Biće jedno veče

Jednom,kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmijeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem..
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umio da lažem!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:32:01
PROSLOST

Ne mozes mi pomoci veceras,
srce moje u patnji izgara.
Ne postoji za dusu mi spas,
vratila se opet ljubav stara.

Ti idi. Trazi svoju srecu,
a ja cu stare da prizivam boli,
ne znajuci zasto poslije svega,
ne mogu nikog sem njega da volim.

                             ooooj, Ja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:44:19
I moja omiljena,

PONEKAD..CESTO

Sad mogu da kažem da sam te zaboravila
jer te pomenem ponekad, radi reda.
Spakovala sam sjećanja,u kofer ih stavila
ali još mi nešto da ga bacim neda.

Pa i ovu pjesmu ne pisem za tebe.
U njoj ću skupiti sve boli,svu tugu.
Stavit ću je u album sjećanja
sa osmjehom pisat neku drugu.

Ipak neću ništa baciti. Ne mogu!
Sakriću sve na neko tajno mjesto-
i neću više misliti o tebi,
eto, radi reda,ponekad...često!

              Ja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 13:52:40
TOLIKO BEZ TEBE

I poslije mnogo godina bez tebe,
kada bi se sreli slučajno nas dvoje,
dovoljan će biti samo jedan pogled
da poželim ruke, usne tvoje.

A možda ću tada biti sa nekim
ko ne sluti da je jedno "Zdravo",
napravilo novu oluju u srcu
i zaborav snova davnih uzburkalo.

Ja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 09, 2007, 14:26:28
SAN
Kad bih te bar jednom mogla dotaći,
da vidim razliku između sna i jave.
Ali ja ne znam ni gdje te mogu naći,
gdje drugu gledaju  tvoje oči plave?

I pitam se zašto se vidjesmo ikada,
zašto te sudbina pokaza meni,
kada se voljeti ne možemo nikada,
stojeći samo grešno zaljubljeni.

Ja  opet


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 09, 2007, 20:32:57
vi svi to znate...
Ja ne zna...GLUPA..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 08:36:40
vi svi to znate...
Ja ne zna...GLUPA..
    Nisi glupa,  :-\  samo nezainteresovana :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 11, 2007, 10:11:18
pa da...
moze se to i tako reci...
Ali, kako da budem zainteresovana za...
POEZIJU???!!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 10:28:28
koliko imaš godina?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 11, 2007, 10:34:04
14.5 (skoro:))
Ti??


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 11:38:02
Skoro 10 više :-)))))))

još malo će početi da te zanima i poezija  :)



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 14:53:37
USNE

Usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nesto svoje.
I da ti šapat šapatom vrate
usne postoje da se pozlate.

Usne su vulkan tvoga tela
usne su izvor tvojih reka,
usne su pupoljak gde se srela
pčela od vetra s pčelom od mleka.

Usne postoje da se procveta
u vatrometu neba i sveta,
usne su da se u dahu zgusne
krilatost zvezda i kometa.

I nikad nikom nemoj ih dati,
ako ne ume da ti ih vrati,
toplije, mekše, mladje i sladje.

Jer usne samo zato postoje
da osmeh po tvome osmehu skroje .

                     Mika Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 14:56:38
Imena


Pronadješ negde nekakvog Mišu,
Nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
Pronadješ drugare nalik na sebe
I staneš tako
I ne veruješ
Da ima neko kao ti-isti,
Baš isti na ovom drukčijem svetu.

I ništa ne mora da se kaže.
Sve se unapred zna i razume.

Možda te neke Mire sad traže.
Možda Gorana neka ne ume
Bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
Do nekog ogromnog sunca da ide.

I ne znaš koliko kao ti –takvih
Večeras ponovo nekog nemaju.

I ne znaš koliko kao ti-istih
Za susret sa tobom baš sad se spremaju.

I ne znaš ko su to, kao ti-divni
I što su jastuke suzama vlažili.

A lepo ste se mogli sresti
Samo da ste de malo patražili.

I krenes u zivot s pogrešnim nekim.
S drukčijim nekim.
Nekim dalekim.

A Boris,
Vera,
Vladan
I Sanja
Još uvek samo tebe sanja!



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 14:59:47
Mostovi

U meni veceras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muci se urlice, ramice klance
i kida svoje zelene lance,
i rije kroz moje srce i pece
i kroz oci mi kipi i tece.

U tebi veceras ta ista reka,
cudno je meka.
I cas je srebrna, i cas je plava,
u njoj se tisina odslikava.

Svako u sebi reke druge,
pod istim mostovima sretne,
zato su nase srece i tuge


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 11, 2007, 15:03:03
Petrarka - Ja nemam mira



Ja nemam mira a u rat ne hrlim;
Leden a gorim, plašim se i nadam;
Po nebu letim, a na zemlju padam;
Ne hvatam ništa, a svet citav grlim.

Amor me kazni da sred uza stojim,
Nit' omcu dreši, nit okove steže,
Nit'me živa, ne smatra me svojim.

Bez vida vidim, nem, glas gubim:
Umreti žudim, a pomoci tražim,
Sebi sam mrzak, a drugoga ljubim.

Nit mi se mre nit mi se živi,
Smejem se placuci, žalošcu se snažim.
Ovakvom stanju vi ste, gospo krivi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: djtufna Jun 11, 2007, 19:08:48
jbt dok prelistam jednu stranu treba mi pola sata...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 12, 2007, 12:12:15
Kvalitet :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 12, 2007, 22:25:22
Svrace li odje iko sem ja?
 :o   :o   :o  :o  :o  :o  :o


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:39:52
LOMPAR-BLUDNICA

Bili smo predugo sami
da bi mogli pomisliti na ljubav.
i tragali
po sramnim predjelima
i poganim mjestima
a onda smo padali u mistični stid
kao da ubijasmo
zavjetno biće
a to su ipak
bile ljubavi


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:45:30

Ne vjeruj -Šantić

Ne vjeruj u moje stihove i rime
kad ti kažu draga da te silno volim,
u trenutku svakom da se za te molim
i da ti u stabla urezujem ime.

Ne vjeruj! No kasno kad se mjesec javi,
i prelije srmom vrh modrijeh krša,
tamo gdje u grmu proljeće leprša
i gdje slatko spava naš jorgovan plavi.

Dođi,čekaću te! U časima tijem,
kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
osjetiš li draga da mi tijelo dršće,
i da silno gori ognjevima svijem.

Tada vjeruj meni,i ne pitaj više!
Jer istinska ljubav za riječi ne zna.
Ona samo plamti,silna,neoprezna,
Niti mari draga,da stihove piše.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:50:07
PRETPRAZNIČKO VEČE



Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
Kandilo baca i sobu mi žari.
Sam sam. Iz kuta bije sahat stari,
I gluhi časi neosjetno teku.

Na polju studen. Peć pucka i grije.
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
I slušam kako granjem zamrznutim
U moja okna goli orah bije.

Tako na vrata sumornog mi srca
Sjećanje jedno udara i čeka
Ko drug i sabrat, kao duša neka
Što sa mnom plače i u bolu grca.

Negda u take noći, kada otka
Promrzlom granju zima pokrov ledan,
Ova je soba bila ko vrt jedan,
Gdje je ko potok tekla sreća krotka.

Kao i sada, pred ikonom sjaji
Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
Suh bršljan viri. Lako se talasa
Iz mirne pramen i blagoslov taji.

Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće
Mi, djeca, sjeli kao kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.

Pod tankim velom plavkastoga dima
U peći vatra plamti punim žarom,
I sjajne pruge po ćilimu starom
Veselo baca i treperi njima.

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
Pružio čibuk, i dim se koluta;
Njegova mis'o nadaleko luta,
I pogled budi sanjiv, blag, i mio.

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže,
Ko simbol sreće, naša majka bdije;
Za skori Božić košulje nam šije,
I katkad na nas blage oči diže.

U to bi halka zakucala. - "Petar!"
- Usklikne otac: - "on je zacijelo!
On vazda voli govor i sijelo -
Otvorite mu!" I mi svi, ko vjetar,

Trči i vrata prijevor izvuci.
I stari susjed, visok kao brijeg,
Tresući s ruha napanuli snijeg,
Javio bi se s fenjerom u ruci.

Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

Sa novom srećom ograne nam soba!
Na svakom licu sveto, sjajno nešto -
Sučući brke, stari susjed vješto
poč'o bi priču iz dalekog doba.

I dokle prozor hladna drma ciča,
Mi svaku riječ gutamo nijemi;
Srca nam dršću u radosnoj tremi,
Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Zatim bi otac, vedar ko sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno poč'o, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

Meni je bilo ko da pjesme ove
Svaki stih posta pun behar u rosi,
Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
Prosipa meke pahuljice nove...
 


 

O mili časi, kako ste daleko!
Vi draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba... Moje srce tavno...
I bez vas više ja sreće ne steko'...

Kandilo i sad pred ikonom tinja,
I sad je pozno predbožičnje doba;
Al' gluha jama sad je moja soba,
A ja list sveo pod bjelinom inja.

Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
Nikoga nema. Sam, ko kamen, ćutim.
Samo što orah granjem zamrznutim
U okna bije i javlja se meni...

No dok mi mutni boli srce kose,
Ko studen travku uvrh krša gola,
Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola,
Ja čujem šušanj ko viline kose.

Gle! Sad se redom rasklapaju same,
Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
Miču se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov sumor ko da pada na me...

Sanjam li? Il bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnuše lake tice, ko sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila...

Sve su svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!...
Jedna okolo kandila se vije,
A neka bolno, ko da suze lije,
Pred slikom dršće mrtve majke moje;

Neke bijele, kao ljiljan prvi,
Samo im zlatno meko perje grudi;
Neke sve plave, tek im grlo rudi,
Kao da kanu kap zorine krvi...

Neke mi pale tu na srce svelo,
Pa kril'ma trepte i šušte ko svila;
A jedna lako, vrhom svoga krila,
S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

Ko da bi htjela zbrisati sjen tuge..
I slušaj! Redom zapjevaše one!...
I glasi dršću, tresu se, i zvone,
Mili i sjajni ko luk mlade duge:

"Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gde bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju,
Što svoje duše na zv'jezdama griju, -
Sveta smo živa porodica tebi!

Mi kao rosa na samotne biljke
Padamo tiho na sva srca bona,
I u noć hladnu mnogih miliona
Snosimo tople božije svjetiljke.

Mi združujemo duše ljudi svije'!
Mrtve sa živim vezu naše niti:
I s nama vazda uza te će biti
I oni koje davno trava krije!

Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kam tvoga groba
Kanuti toplo ko kap sunca zlatna"...

I akord zvoni...Sve u sjaju jačem
Kandilo trepti i sobu mi zari...
Iz kuta muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:51:10
KAD ZABORAVIŠ NEDJELJU


A kad zaboraviš šarene pokrivače srijedom i subotom,
A naročito
Kad zaboraviš nedjelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram da radim, i sretna sam....
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
kad to zaboraviš, kažem....

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;
To jest, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom u
       jugozapadnom kutu, na
Nedjeljnji ručak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rižom, i salata,
      pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš.....

Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj
Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedjeljnoj svježoj posteljini,
I nježno se slivali jedno u drugo...

Kada kažem, zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.

      GWENDOLYN BROOKS


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:52:27
Celoga je dana

Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne,
kao leptir lak
i nekome htela reci reći nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
 
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekas, a spušta se mrak.
 
DESANKA MAKSIMOVIĆ


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:53:16
Zaboravlja se, zaboravlja


Zaboravlja se, zaboravlja
Ona što je dugih noći s tobom bdjela
Što se s tobom probudila s tobom jela

Zaboravlja se, zaboravlja
U trenutku tijelo ono, usta neka
Što su tebi pripadali
Od početka

Zaboravlja se, zaboravlja
Ova ruka što me grije
Zagrliće nekog stranca
Ko što nikog nije prije

Zaboravlja se, zaboravlja
Ono sveto - najtajnije
I sve naše lude noći
Kao da ih bilo nije

Zaboravlja se, zaboravlja
Što je sada ljubav tvoja
Mlada dugo
Mala topla uspomena
Vjetar s juga

Zaboravlja se, zaboravlja
Ova ruka što me grije
Zagrliće nekog stranca
Ko što nikog nije prije

Zaboravlja se, zaboravlja
Ono sveto - najtanjnije
I sve naše lude noći
Kao da ih bilo nije

Zaboravlja se, zaboravlja
Još si noćas bila samnom topla nada
Preko svega snjeg će pasti
Moja draga

Arsen Dedić

 



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:54:24
NE, JA TE TAKO VATRENO NE LJUBIM

Ne, ja te tako vatreno ne ljubim,
Ljepota tvoja ne blista za mene:
u tebi svoje prošle dane ljubim
I mlade svoje dane izgubljene.

U času, kad te zadivljeno gledam,
S očima tvojim kad svoj pogled spojim,
Tajanstvenom se razgovoru predam,
Ali ne s tobom, već sa srcem svojim.

Ja s dragom zborim, koje više nema,
U tvom liku tražim crte njene,
U živim ustima - usta davno nijema.
U očima ti - sjaj ugasle zjene.

MIHAIL LJERMONTOV


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:55:17
POD TANKI VEO

Pod tanki veo ruke sam skrila......
"Zašto si danas tako blijeda?"....
---Zato što sam mu dušu nalila
gorkog bola i leda.

Kako da zaboravim? Izašao je pognut
i bolno iskrivljenih usta,
a ja sam, ne držeć se ograde stuba,
za njim trčala pusta.

"Pa to je šala!" - kriknuh kao bez duše -
"Vrati se. Umrijet ću bez tebe,"
A on mi reče mirno i trpko: "Puše,
čuvaj se da ne nazebeš."

ANA AHMATOVA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:57:19
NIŠTA MEĐU NAMA BILO NIJE

Ništa među  nama bilo nije,
niti riječi, uzdisanja,
ništa, što se kaže, krije,
osim tih proljetnih sanja,

osim tog mirisa, boja,
i tog iznad zemlje sjaja,
osim gaja i tih hvoja
i zelenog svježeg maja,

osim onih vodopada,
gdje se rosom cvijet odmara
ispod duge blagog hlada
i prirode slatkih čara,

osim onih bistrih vrela,
gdje je srce zanos pilo,
osim vijenca, što si plela,
ništa među nama nije bilo.

ADAM ASNYK


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 08:59:09
ZAŠTO

Privio me na grudi,
Rekoh: "Idi već!"
Al zašto se pokrenu
Srce trepereć?

Ugrizo me cjelujuć,
"Stidi se!" šaptah tio.
Al zašto okom molih
Da bi ponovio?

Ta posve stran je meni
i sva je lažna šala,
al zašto sam ga stalno
željom dozivala?

LjUDMILA JEVSEJEVA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:00:12
MELANKOLIČNI MADRIGAL


Ono što ja u tebi obožavam
Tvoja ljepota nije.
Ljepota je ta što se u nama krije.
Ljepota je pojam jedan.
I ljepota je tužna.
Po sebi ona tužna nije,
Već po krhkosti i nesigurnosti koje u sebi krije.

Ono što ja u tebi obožavam,
Tvoja nadarenost nije.
Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,
-- Slobodna ptica uvrh planinskog neba treeptava,
Ni tvoja duhovitost, tako gipka i blistava,
Svega što se u srcima ljudi u stvari krije.

Ono što ja u tebi obožavam
Nije ljupka muzika tvoga glasa,
Koja se stalno obnavlja svakog časa,
Dražesna i vazdušna kao misao tvoja,
koja zbunjuje i smiruje osjećanja moja.

Ono što ja u tebi obožavam,
Mati, koju sam izgubio, nije.
Ni sestra, koju sad zemlja krije,
Ni mrtav otac nije.

Ono što ja u tebi obožavam
Nije nagon materinstva duboka,
Otvoren kao rana u srcu tvoga boka.
Ni tvoja čistota. Ni tvoja nečistota.
Ono što ja u tebi obožavam -- neka mi bol i utjehu nosi!
Ono što ja u tebi obožavam život je koji prosi.

MANUEL BANDEIRA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:01:16
Zapisano u sredu

U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvađali.

Opet je sreda. Sad svima kažem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepša ni draža
od drugih devojčica koje znam.

Pa kad je sretnem - oči krijem.
Zviždućem. Gledam u nešto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al okrećem se dugo... dugo...

MIROSLAV ANTIĆ


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:02:22
NE BJEŽI LANE

Ne bježi od mene, lane, ja lovac nisam,
Na čelu mi piše da tebe ljubim,
Ne bježi, divno lane!
Ja nemam planine da pobjegnem kao Mendžun,
Ni bašče nemam da ti ko slavuj pjevam,
Ne nosim zamke niti konce za njih,
Da te bar tako ulovim, jer lovac nisam..
Ti bježiš od mene, druge gledaš i daješ im draži,
Iz drugih ruku piješ slatko vino.
Košuto moja, što od mene bježiš,
Ja nisam lovac, ne bježi od mene!
Ja ću pismo napisati,
Zlatnim perom povijest napisati,
Uvojak tvoje kose nanizati biserjem...
Ne bježi košuto, jer ja lovac nisam...

KATIBI - SEYDI ALI


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:03:50
LJUBAV I SMRT

Tko je bio taj koji je ljubav
prozvao imenom ljubavi?
Zar ne bi bilo bolje
da ju je nazvao umiranjem,
kad ljubiti uistinu znači umrijeti?

Nepoznati pjesnik iz zbirke
KOKINŠU


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:04:53
VRTLAR

Držim joj ruke, grlim je i tražim
Da poljupcem opljačkam njen smijeh,
U naručju da otmem njene draži,
Da ispijem joj oči, kao tamni grijeh.

Ah, tko da nebu plavetnilo uzme?
Ljepotu mi se ugrabiti htjelo,
Al izmed ruku ona mi ispuzne,
U rukama mi osta samo tijelo.

Gdje je ljepota? Gdje je njezin svijet?
Vraćam se opet, prevaren i smožden.
Ah, kako tijelom da dotaknem cvijet
Što samo duh ga dotaknuti može?

RABINDRANATH TAGORE


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:06:13
PLAKAT

Kud pade snijeg bjelasaju se staze,
Na hridih stijenah bijele se i ginu,
U snijegu stope. Blijed se ljulja mjesec
U svijetlijeh krpah što po stijenah ginu.

A podno stijena sjaji timor-šuma,
I ledna, snježna, ruši se i sniva
U plavet doli - gdje u staklu voda
Tavna slika mitskog grada pliva.

Ja vrač sa hridi slazim uklet, silan,
I k mraznom srcu stišćem cimbal snova;
Po jasnom snijegu plave mi se stope,
A sjen moj pada kao plašt bogova.

VLADIMIR VIDRIĆ


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:09:35
Srebrna cesta
 
Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,
kad padne veče ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,
a oblaci ko jata ptica kruže
nad tornjevima sela i gradova -
izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.
Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom, kud te srce vodi.

Ti znadeš i sam da svjetove nosiš
u samom sebi, i da na dnu duše
sja jato zvijezda, ponori se ruše
i - ako hoćeš - oluji prkosiš
olujom, koja u tvom bilu huji.
Izađi u noć. Pjevat će slavuji
u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.
Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.
I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak
vidjeti boga što te cestom prati.
 
Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri
što kida greben tvoje volje. Gazi
na putu zmiju, guštera na stazi,
i budi kao putnik što se žuri
dalekom stepom zelenoj oazi.
Izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.
Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi!

GUSTAV KRKLEC


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:10:41
SVAGDAŠNJA UTJEHA

Zaboravi taj dan i rad, moj mili!
Ta sve je prošlo, sad si tu!
Zaboravi, o kako bi opet bili
Ko nekoć bliski! Zagrli me svu!

Ja živim samo kad si pokraj mene
Ko sad. Uza te živim sretno, znaj.
O ne gledaj na čelu mome sjene.
Ne tražim čudo, tek ruku mi daj!

Tek časak s tobom na prozoru stati,
Ta to je sve, što želim ja,
I naslonjena na te osjećati
Aprila raskoš kako vani sja,

I tad još malko sanjariti žmure
O ljetu, što će skoro, skoro doć,
Dok željeznice kroz dolinu jure
I gube se sa zviždukom u noć.

MANFRED HAUSMANN


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:12:03
FALA

Za vsaku dobru reč,
Kaj reći si mi znala,
Za vsaki pogled tvoj,
Za vsaki smeh tvoj, fala!

Tak malo dobroga
V živlenju tu se najde,
I če je sunce čas
Za oblak taki zajde.

A ti si v srce mi
Tak puno sunca dala,
Kaj morem ti neg reč;
Od vsega srca f a l a !

Dragutin Domjanić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:12:47
MOJ GROB
 
U planini mrkoj nek mi bude hum,
Nad njim urlik vuka, crnih grana šum,

Ljeti vječan vihor, zimi visok snijeg,
Muku moje rake nedostupan bijeg.

Visoko nek stoji, ko oblak i tron,
Da ne dopre do njeg niskog tornja zvon,

Da ne dopre do njeg pokajnički glas,
Strah obraćenika, molitve za spas.

Neka šikne travom, uz trnovit grm,
Besput da je do njeg, neprobojan, strm.

Nitko da ne dođe, do prijatelj drag, -
I kada se vrati, nek poravna trag.

IVAN GORAN KOVAČIĆ


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:13:40
ŽELJA

Kad bih imao jednu malu, malenu kućicu.
Kad bih u njoj imao jedan mali tepih
I kad bi sve to bilo moje.

Sto, mastilo, polica
I na prozorima moje zavjese.
I na polici kad bih imao svoje knjige.

Kad bih imao jednu malu, malenu kuću
I u njoj ženu koja bi me bez para voljela....
I kad bi ta žena bila moja.

Ma gdje i u kom mjestu bilo,
Kad bih malu, malenu kuću našao,
Dovoljan bi bio jedan mali tepih,
Dovoljan, pa čak i suvišan.

Ma gdje, u ma kom gradu bilo,
Bilo bi dovoljno da imam policu i svoje knjige,
Ženu koja me ne voli zbog para,
To bi bilo dosta, čak i suviše.

DŽEVDET KUDRET SOLAK


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:14:24
SJAJNE ZVIJEZDE

Sjajne zvijezde na visini
kaž'te dragoj u daljini,
da sam ja još uvijek njen
bolan, blijed i zaljubljen,

HEINRICH HEINE


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:16:49
EMINA           


Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!

 Šantić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:18:17
NA POTOKU - Šantić

Polako suton prikrada se, slazi
U lisnu goru - u zavičaj mio;
Rađa se mjesec i po dugoj stazi
Padaju sjenke, i san trepti ti'o.

Šumore breze, dršće list do lista,
Mrmori potok ispod vrba stari';
Odbleskom mekim dijamanta čista
Modru mu trsku zlatan crvić zâri.

Noseći snoplje preko niske brvi
Na drugu stranu potoka, u selo,
Seljanka hodi, mlada, puna krvi;
Lice joj mramor, mjesečina čelo.

Gdje li je rasla ta ruža što gori?
Visoko, tamo gdje se jelen krije,
Gdje vjetar tiho s jasikama zbori
I bistra voda iz kamena bije.

Odar su njezin široki velenci
Od modrih trava. Tu, gdje ona sanja,
Potoci šume u dubokoj sjenci
I slavuj pjeva pod svodom od granja.

Nju plava jutra umivaju rosom,
A vjetar trepti i lako mirisnim
Češlja je krilom, i svilenom kosom
Vihori dugo pod brezama lisnim.

U vedre noći njen je pokrov mio
Od plava neba, mjesečine meke;
Njena su njedra vrt u kome ti'o
Počiva miris bagrema i smreke.

Ja za njom ginem! Njoj me duša vodi!
O, daj mi ruku, ja ću s tobom poći
U goru, u tvoj zavičaj! O, hodi,
S tobom ću biti i dane i noći!

I tamo, gdje se vodopadi dime,
Ljubiću tebe svojim srcem zdravim.
I tvoje slatko govoriti ime
Nebu i suncu i gorama plavim!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:20:46
LJUBAV   - Šantić   


O, da mi je nešto pa da budem reka,
Pa da tečem ispred tvoje kuće male;
Pevajući tebi da razbijem vale
O pragove gde ti staje noga meka.

Pa kad niz pragove siđeš sa ibrikom
Da zahvatiš vode, da ti zgrabim ruke,
Prigrlim te sebi u svoje klobuke,
I da tebe, draga, više ne dam nikom.

Na dušeku trava i mojih smaragda,
Kao nimfa moja, da počivaš svagda,
I da niko ne zna tvoje mesto gde je.

Samo moje oči da gledaju u te,
Samo moje sve dubine i sve kute
Da lepota tvoja osiplje i greje.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:22:03
KOBNA VEČE - Šantić                 


Ja htedoh da budeš ti čuvarka tajne
Lepote i blaga u dnu duše moje -
I pružih ti ključe gradina gde stoje
Moje nimfe bele i arkade sjajne.

Ja sam hteo tako da utone u te
Moje biće celo, i da tvoje ime,
Kô zlato rušpija, urežem u rime,
I sva stabla svoja, i sve svoje pute.

No večeri jedne ja videh gde lepe
Sve gradine moje, kô pećine slepe,
Puste zjaju... Gde su zlatne alke s vrata?...

Gde su nimfe bele? Gde su harfe? Gde je
Plod rumeni?... Ništa. Samo što sneg veje
Na krvave brazde tvojijeh nokata...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:24:36
TAMNI TRENUCI  -Šantić         


Ne hvataj, draga, više rukom belom
Za moje stablo. Zatresti se neće,
U slatkoj žudnji i sa snagom celom
Po tebi lepo da razaspe cveće...

Gledaj, u njemu sada gnezda viju
Pauci kobni i crv grize, dube...
Otrubile su sve njegove trube
Vihora, strasti i čeznuća sviju.

Ono sad misli samo da je varka
Sve ovde što je, a istina sušta
Jedino ona crnoriđa barka
Sa nama što se izgubi i spušta

Tamo gde Lete val huji i ječi...
Ono sad misli: prave sreće čaša
Na tom svetu da je smrt naša,
Jer kroz nju bogom biva sin čoveči...
Vaj, sve je vetar i zvuk praznih reči...



           


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:27:17
SVIRAČ  -Šantić     


Ne, po vašem taktu gudalo ne vučem!
Melodije moje teku s vrha sama,
Gdeno zora suncu svojim zlatnim ključem
Otvara portale, i makovi cvet
S nedara mu baca na pragove hrama,
U kraljevskom plaštu gde ga otac svet
Ispraća i sprema na nov sjaj i let.

Moj zvuk rađa samo drhtaj mojih struna -
Sam izbija kao vrelo reka plavi'.
S vihorima živi uvrh gorskih kruna,
I s lučama kruži naš ubogi kut...
On je žižak onih koje memla davi
I rodne im bašte mraz ubija ljut,
Po očima traže duga svetli put...

U skrovištu, gde ga zlatne vatre krepe,
On ne čeka nikad na tapšanje vaše...
Njemu vence viju oreade lepe,
I uz harfe slažu hvala čedni poj...
I kô kaplje sunca ljiljanove čaše,
On u sebi hrani svetih iskra roj,
I dar od njih prima i oreol svoj...

On žeđ vinom gasi iz svoga krčaga,
Sluhom svojim sluša reči s reka tajne...
On je moje delo, moja krv i snaga,
Moja sreća, radost, i bolova glas...
S njim ću i umreti jedne noći sjajne,
Kad uspeva reka, grm, polje i klas,
Grleći, o drage moje strune, vas...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:30:24
MOJA LJUBAV  - Šantić         


Sad je ljubav moja jedna vila tmurna,
Osamljena, pusta, paučljiva, bona...
Više ruže žute ne mašu s balkona,
Ni kaktusi rujni iz mramornih urna.

U strehi se krova gnezde miši slepi;
U prozora svijeh, rasklimana, gnjila,
Kô u mrtve tice, vise oba krila,
A po njima pauk svoje mreže lepi.

Gde šedrvan mutni spram kapije prska
Niz pragove krnje ribnjaku se siđe,
No labuda nema... Povrh vode riđe
Leže mrtvi venci lotosa i trska.

Samo noći koje, kad ogrnu ti'o
Struke mesečine bašte vile stare,
Sve dvorane sinu, tremovi se žare,
I sa harfa svuda zvuk se diže mio.

Svih prozora snova uzdignu se krila,
Kao da bi negde poleteti htela;
I puna korala poteku sva vrela
Radosti i pesme, gde su groblja bila.

Nove svetle kaplje rasipa fontana -
Iz drobnih dragulja lepa plane boja;
I pri mesečini vedra slika tvoja,
U svodu od ruža javi se altana...

Lotosi zašušte po ribnjaku celom,
Kô sedef sva voda zablista iz rama
Jasika i breza, a ti ozgo, sama,
Na labuda svoga mašeš ružom belom...

On uskrsne... Krila, kô dva bela jedra,
Podiže i kruži nadomak fontane -
U te gleda... Zlatno, iz brezine grane,
Mesečevo koplje pogađa mu nedra.

No sve mine... Snova ćuti vila tmurna,
Ostavljena, sama, paučljiva, bona...
Više ruže žute ne mašu s balkona,
Ni kaktusi rujni iz mramornih urna.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:33:42
Strepnja -Desanka Maksimović

Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.
 
Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.
 
Ne, nemoj mi prici! Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva!



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:41:48
KRVAVA BAJKA -Desanka Maksimović

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu,
umrla je mučenickom smrću
četa djaka u jednom danu.

Iste su godine svi bili rodjeni
isti su im tekli skolski dani,
na iste svečanosti zajedno su vodjeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa djaka u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u djačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške rešavala:
koliko može putnik ako ide peške...
i tako redom.

Misli su im bile pune istih brojki
i po sveskama u školskoj torbi
besmisleno ležalo bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih tajni                                                         
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu dzepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom balkanu,
umrla je mucenickom smrcu
četa djaka u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.

Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.

 

 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:51:27
Kolajna  -Tin Ujević

Zelenu granu s tugom žutog voća
U kakvom starom spljetskom perivoju
Sanjarim s mirom dok se duša noća
I vlaga snova hvata dušu moju

Al' čežnja dršće kao ptiće golo,
K'o plava pjesma naglo prekinuta,
k'o neko blijedo i beznadno kolo,
K'o bosi prosjak na pô pusta puta.

Sva ljubav moja usred ceste kisne,
Moje je srce od sedam komada;
Pod svakim mačem jedan plam da vrisne
Nad mojim dahom mramorna gromada

Tmurne se misli reska svjetla boje;
Krv u moždane, mozak van da skoči;
Nad mojim mrakom sijevaju tek tvoje,
Tuđinska ženo, samilosne oči.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:52:54
LJUBAV
Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog ništa neću znati.

Jovan Dučić
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 09:54:35
Predjeli -Vasko Popa

“U osmehu”
U uglu usana
Pojavio se zlatan zrak
Talasi sanjare
U šipražju plamenova
Plavooke daljine
Savile se u klupče
Podne mirno sazreva
U samom srcu ponoći
Gromovi pitomi zuje
Na vratima tišine.
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 13, 2007, 13:18:34
           

TU


Znam da si tu u tišini sobe.
U tami sjaje tvoje oči snene.
Znam da si tu-u mojim mislima,
tu si - u dubini mene!

JA


             


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 14, 2007, 09:28:55
Zar na ovaj forum dolaze samo nenačitane mase?!! :baja-knindza:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 14, 2007, 09:55:14
EMINA          


Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!

 Šantić



ODLIČNO!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 14, 2007, 09:57:37
Jupiiiiiiiiiiiiiiiiii,  :kolo:    bila si malo da čitaš kod mene  :kolo: :kolo: :kolo:

superrrrrrr!!!!!

 :-* cOoLeRkA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 14, 2007, 10:05:08
HEHE

:* i TEBI!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 14, 2007, 16:59:51
Kada li se nasmijao
covjek sto se jutros smije
sa posmrtnog svog plakata
ko da nikad umro nije.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 14, 2007, 22:49:02
E vala bi red bio da pocnete da piosete neke pjesme!!!!!!!!!!!!!!!!!

Svima vam treba  :pop:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Jun 15, 2007, 00:22:53
Čuperak kose obično nose
neko na uhu neko do nosa,
al` ima jedan čuperak plavi...
Šta misliš - gde? U mojoj glavi! :laugh: :laugh: :laugh:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 15, 2007, 00:25:46
dodji na morski greben,
tamo cu da te jeeeeeeeednom
dragana poljubim ja...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 00:28:45
Jupiiiiiiiiiiiiiiiiii........
Dodjem vam po cokoladu...    :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 15, 2007, 00:31:45
hahaah...ja cu sa lesnikom


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 01:04:53
mozee...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:03:10
Adrijen -Prever

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:03:54
Tamničareva pesma - Prever

Kuda lepi tamničaru
Sa tim ključem poprskanim krvlju
Idem da oslobodim onu koju volim
Ako još ima vremena
A nju sam zatvorio
I nežno i svirepo
Na najskrovitijem mestu svojih želja
Na najdubljem mestu svojih nemira
U laži budućnosti
U gluposti zaklinjanja
Hoću da je oslobodim
Jer hoću da je slobodna
Po cenu i da me zaboravi
Po cenu i da ode
Pa čak i da se vrati
I da me još voli
Ili da zavoli drugog
A ako joj se taj dopadne
Pa ona ode
I ja ostanem sam
Sačuvaću samo
Na svojim dlanovima
Do poslednjeg daha
Blagost njenih dojki izvajanih ljubavlju.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:08:36
Lorka-NEVERNA SUPRUGA
 

I odvedoh je na reku
misleći da je devojka,
a imala je muža.
Bilo je to u noći svetoga Jaga
i kao po dogovoru -
pogasili su se fenjeri
i zapalili svici.
Na poslednjem uglu ulice
dodirnuh njene zaspale dojke
i odjednom mi se otvoriše
kao grane zumbula.
Njena uštirkana suknja
zvonila mi je u ušima
kao komadić svile
rezan sa deset noževa.
Bez svetlosti u svojim krošnjama
drveće je poraslo.
I horizont pasa
lajao daleko od reke.
Pošto smo prošli kupine,
vrbe i trnje,
pod velom njene kose
iskopah jamu u vlažnom pesku.
Ja skidoh kravatu;
ona skide haljinu.
Ja otkopčah revolver,
ona skide četiri jelečića.
Ni smilje ni puževi
nemaju put tako finu,
ni velika ogledala
ne blistaju tim sjajem!
Njena su mi bedra bežala iz ruku
kao iznenađene ribe
pola u ognju a pola hladna.
Tu noć sam projurio
najlepši put
jašući kobilu od sedefa
bez uzde i uzengija.
Čovek sam i ne dolikuje mi
da kažem šta mi je rekla;
savest mi nalaže
da budem diskretan.
Prljavu od poljubaca i peska
odneo sam je na reku.
Ljiljani su se mačevali
sa vetrom.
I ponašao sam se onako
kao što dolikuje meni pravom Ciganinu.
Poklonih joj kotaricu
od žute svile.
I ne htedoh da se u nju zaljubim
jer je imala muža,
a kazala mi je da je devojka
kad sam je odveo na reku.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:10:08
Lorka- NOĆAS BIH MOGAO NAPISATI STIHOVE
 

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primer:

"Noć je posuta zvezdama,

Trepere modre zvezde u daljini.

Noćni vetar kruži nebom i peva."

 

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Voleo sam je,

a ponekad je ona i mene volela.

 

U nočima kao ova bila je u mom naručju.

Ljubih je, koliko puta,

ispod beskrajnog neba.

 

Volela me, a ponekad i ja sam je voleo.

Kako da ne volim njene

Velike nepomične oči.

 

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Misliti da je nemam,

osečati da sam je izgubio.

 

Slušati noć beskrajnu,

još mnogo dužu bez nje.

I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

 

Nije važno što je moja ljubav ne sačuva.

Noć je posuta zvezdama i ona nije uza me.

 

To je sve. U daljini neko peva. U daljini.

Duša je moja nesrećna što ju je izgubila

 

Kao da je želi približiti moj pogled je traži.

Srce je moje traži, a ona nije uza me.

 

Ista noć u belo odeva ista stabla.

Ni mi, od nekada, nismo više isti.

 

Više je ne volim, sigurno,

ali koliko sam voleo!

Moj glas je tražio vetar da takne njeno uvo.

 

Drugome. Pripašće drugome.

Ko pre mojih poljubaca.

Njen glas i jasno telo. Njene beskrajne oči.

 

Više je ne volim, zaista,

no možda je ipak volim?

Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug!

 

I jer sam je u noćima poput ove

držao u naručju,

duša je moja nesrećna što ju je izgubila.

 

Iako je to poslednja bol koju mi zadaje

i poslednji stihovi koje za nju pišem.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:12:01
JEDNOJ CURI NA UVO - Lorka
 

Ne htedoh.

Ne htedoh ti ništa reći.

Jer videh kako iz tvojih očiju

dva luda, mlada drveta mi mašu.

Od lahora, od srebra i zlata.

Ne htedoh.

Ne htedoh ti ništa reći.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:22:56
Lorka-MALA PESMA O PRVOM POLJUPCU
 

U jutro zeleno

hteo bih da sam srce.

Srce.

U kasno popodne

hteo bih da sam slavuj.

Slavuj.

(Dušo,

odeni se u boju narandže.

Dušo,

odeni se u boju ljubavi.)

U jutro zivo

hteo bih da sam ja.

Srce.

A s' večeri

hteo bih da sam tvoj glas.

Slavuj.

(Dušo,

odeni se u boju narandže.

Dušo,

odeni se u boju ljubavi.)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:24:25
Lorka- VEČE
 
Tri vitka jablana
i jedna zvezda.
Tišina izujedana od žaba
liči na tanak veo
sav išaran
lunama nekim mladim i zelenim.
U reci
suvo drvo procvetalo
nizom krugova
koncetnričnih.
Stoji nad vodom samotno i sneva.
Sneva crnojku jednu iz Granade.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:26:18
SAN
 
Jezdim ja tako
na nekakvom jarcu.
Jedan me starac srete
pa će reći: ''Je li to tvoj put?''
''Jeste!'', viknu moja senka,
prerušena u prosjaka.
''Zlatan je!'', reče
moje ruho.
Jedna mi labudica
namignu:''Pođite sa mnom!''
I jedna zmija zari svoje zube
u moju prasinu putnu pelerinu.
Zagledan u nebesa, rekoh:
''Pa ja nemam puta!
Ruže početka
i kraja su iste.
U maglu ode
i meso i stena.''
Moj neobični konj me nosi sada
stazom niz neko ružičasto polje.
''Okani me se!'', kroz plač dovikujem
svom setnom, zamišljenom srcu.
I ostavih ga da leži na zemlji,
puno tuge.
Pala je noć
borama izbrazdana
i senkama.
Preda mnom put
osvetljen blistavim i modrim očima
mog jarca.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:27:37
PROLEĆNA PESMA
 

Izlaze deca veselo
iz škole
i pesmom plave
mlaki zrak aprila.
Od zvonke vreve istoga se trena
u parčad razbi tišina sokaka,
srebrnim
dečijim smehom razorena.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:31:30
LUCKASTA PESMA - Lorka
 

Mama,

hteo bih da postanem srebro!

Sine,

bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,

hteo bih da postanem voda!

Sine,

bojim se, hladno bi ti bilo!

Mama,

utkaj me u uzglavlje svoje!

To može!

Evo, odmah, dete moje!



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:32:58
Branko Radicevic-Devojka na studencu

Kad sam sinoć ovde bila
I vodice zaitila,
Dođe momče crna oka
Na konjiću laka skoka,
Pozdravi me, zborit ode:
"Dajde, sele, malo vode!"
Ove reči - slatke strele -
Minuše mi grudi bele -
Skoči' mlada, njemu stigo'
Digo' krčag, ruku digo'
Ruka drkta... krčag dole...
Ode na dve na tri pole.
Još od njega leže crepi,
Ali de je onaj lepi?
Kad bi sada opet došo,
Ma i ovaj drugi pošo!



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:33:52
Kad mlidijah umreti - Branko Radicevic

Lisje žuti veće po drveću,
Lisje žuti dole veće pada;
Zelenoga više ja nikada
Videt neću!
Glava klonu, lice potavnilo,
Bolovanje oko mi popilo,
Ruka lomna, telo izmoždeno,
A kleca mi slabačko koleno!
Dođe doba da idem u groba.
Zbogom žitku, moj prelepi sanče!
Zbogom zoro, zbogom beli danče!
Zbogom svete, nekadašnji raju, -
Ja sad moram drugom ići kraju!
O, da te tako ja ne ljubljah žarko,
Još bih gledo tvoje sunce jarko,
Slušo groma, slušao oluju,
Čudio se tvojemu slavuju,
Tvojoj ruci i tvojem izvoru -
Mog života vir je na uviru!
O, pesme moje, jadna siročadi,
Deco mila mojih leta mladi'!
Htedoh dugu da sa neba svučem,
Dugom šarnom da sve vas obučem,
Da nakitim sjajnim zvezdama,
Da obasjam sunčanim lučama...
Duga bila, pa se izgubila,
Zvezde sjale, pa su i presjale,
A sunašce ono ogrejalo,
I ono je sa neba mi palo!
Sve nestade što vam dati spravlja -
U traljama otac vas ostavlja.




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:34:48
Branko Radicevic- Ukor

Gde si dušo, gde si rano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?
Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja ostah sama!
Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!
Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 04:41:27
Laku nocccc    :bajbaj:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 09:29:04
Enes Kišević-Nedjeljivost

Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
Što i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je
što i more razdvajati.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 15, 2007, 10:31:01
quote author=lejenica link=topic=917.msg12896#msg12896 date=1181892544]
Enes Kišević-Nedjeljivost

Osvajati tvoju ljubav,
Osvajati tvoju slobodu:
Isto je
Što i svijetlost razlamati.

Dijeliti mene od tebe,
i onda kad nas nema:
Isto je
što i more razdvajati.
[/quote]





ODLIČNO!!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 15, 2007, 10:36:49
jeste vas dve dokone...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 11:18:02
nek
jeste vas dve dokone...
 
 a ti nisi?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 11:19:03
CoOl.. hwalaa    :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 15, 2007, 11:23:09
hehe...-


(ovo ne brisite)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 14:09:35
neće valjda...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 15, 2007, 14:16:46
idite,bre,radite nesto,namirujte,spremajte rucak...:P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 14:21:39
idite,bre,radite nesto,namirujte,spremajte rucak...:P

Radimo,obrazujemo se!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 15, 2007, 14:28:06
salim se bre,sta se primas odma'...c c c c,danasnja omladina :P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 15, 2007, 14:34:52
xm, kiss...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 15, 2007, 17:21:24
a?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 15, 2007, 19:00:16
kiss...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 09:37:49
KRUG

Razici cemo se u svitanje
i čitav dan provesti kao stranci.
Tek tada ću postaviti pitanje.
da li smo drugovi,ili neznanci.

Pokušaću da te zaboravim
i sakriću se u tami sobe,
ali kad padne noć,kad se pojavim
otkloni tragove zlobe.

I tako će sve da se vrti u krug,
kao i bezbroj puta do sada,
i dalje ćeš tvrditi da si mi drug
a ja ću nastaviti da se nadam.

                  JA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 16, 2007, 12:15:02
NIRVANA

Nocas su me pohodili mrtvi
Nova groblja i vekovi stari
Prilazili meni kao zhrtvi
Kao boji prolaznosti stvari


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:17:37
Dis- Mozda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.
Pesmu jednu u snu što sam svu noc slušao:
Da je cujem uzalud sam danas kušao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice ne znam kakvo,možda decije,
Staru pesmu,stare zvezde, neki stari dan,
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg više, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja duša van mene;
Ni arije, ni sveg drugog, što ja nocas snih:
Ne secam se niceg više, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti još jedino znam.
Ja sad slutim za te oci da su baš one
Što me cudno po životu vode i gone:
U snu dodu da me vide šta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti još jedino znam.

Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam što ne vidim sad.
Da me vide, dodu oci, i ja vidim tad;

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled što me gleda kao iz cveca,
Što me gleda, što mi kaže da me oseca,
Što mi brižno pruža odmor i nežnosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom živi ili pociva;
Ne znam zašto nju i san mi java pokriva;
Možda spava, i grob tužno neguje joj stas,
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Možda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan života,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Možda živi i doci ce posle ovog sna.
Možda spava sa ocima izvan svakog zla.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:19:15
NIRVANA

Nocas su me pohodili mrtvi
Nova groblja i vekovi stari
Prilazili meni kao zhrtvi
Kao boji prolaznosti stvari

Bravoo Sinđeliću...

....Nocas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.





Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 16, 2007, 12:26:01
NIRVANA

Noćas su me pohodili mrtvi.
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.

Noćas su me pohodila mora,
Sva usahla, bez vala i pene,
Mrtav vetar duvao je s gora,
Trudio se svemir da pokrene.

Noćas me je pohodila sreća
Mrtvih duša, i san mrtve ruže,
Noćas bila sva mrtva proleća:
I mirisi mrtvi svuda kruže.

Noćas ljubav dolazila k meni,
Mrtva ljubav iz sviju vremena,
Zaljubljeni, smrću zagrljeni,
Pod poljupcem mrtvih uspomena.

I sve što je postojalo ikad,
Svoju senku sve što imađaše,
Sve što više javiti se nikad,
Nikad neće - k meni dohođaše.

Tu su bili umrli oblaci,
Mrtvo vreme s istorijom dana,
Tu su bili poginuli zraci:
Svu selenu pritisnu nirvana.

I nirvana imala je tada
Pogled koji nema ljudsko oko:
Bez oblika, bez sreće, bez jada,
Pogled mrtav i prazan duboko.

I taj pogled, k'o kam da je neki,
Padao je na mene i snove,
Na budućnost, na prostor daleki,
Na ideje, i sve misli nove.

Noćas su me pohodili mrtvi,
Nova groblja i vekovi stari;
Prilazili k meni kao žrtvi,
Kao boji prolaznosti stvari.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:33:35
Šantić- Srcu

Ne boli me, cuti! Neka mine sad
I bol rana tvojih, i nemir, i jad!

Povratak slavuja i grlicin poj
Nek užegu snova mrtvi oganj tvoj!

Slušaj! Polja šume, povija se klas,
I mrtve iz groba božji zove glas.

Oživi! Još jednom proslavimo gôd
I berimo ruže i ljubavni plod!

Il' labudsku pjesmu, bono srce, daj
I pozdravi njome moj ubogi kraj!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:38:51
Sreca

Ne merim vise vreme na sate,
ni po suncevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oci vrate,
a noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom, ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca;
sreca je meni kad bolno cutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i kaplju moga zivljenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je zadivljen stao kraj mene.

Desanka Maksimović



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 16, 2007, 12:42:09
cekja me,ja cu sigurno doci
samo me cekaj dugo,cekaj i kada duge noci
srce prekriju tugom
cekaj me i kad vreli su dani i kada vetar dise,
cekja i kad me drugi niko ne bude cekao vise...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:43:34
Čekam   :angel:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 12:47:26
Sviđa li vam se ova?

Gubitnik

Sve oko njega miriše na zgarište,
ruke pune žuleva,ispucale,krvave.
Ranjen a kaže da mu nije bolno
traži samo da ga svi ostave,zaborave.

Slutim odakle je izašao.
Izraz u očima govori mu sve:
tražio je nešto i nije našao.
izgubio je snove životne.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jun 16, 2007, 12:48:12
hahahahah...ko ceka,taj... :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 16, 2007, 12:49:25
Evo malo shaljive

Bora Djordjevic

Ja nisam pesnik slomljenog srca
Ja nisam pesnik cvetnoga maja
Ja sam pesnik shto voli da p*ca
Meni inspiracija dolazi iz j*ja

Ako ovo nije pisao Bora nishta nije


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 16, 2007, 15:07:57
UMIRE NADA

Pun je mjesec iznad malenog grada.
Jedan jecaj gubi se u noći,
umire moja posledja nada
da ćeš večeras doći.

Pokušavam da objasnim sebi
što tražim,zašto te opet čekam...
A znam da nemam prava na to,
ne bih smjela s tobom! Neka...

                    JA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 17, 2007, 08:13:33
Kako vi volite knjizevnost, grrrrrrrrrrrrrrrrr..................   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 17, 2007, 14:30:33
 Ako mozes - Radjard Kipling

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"

Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!


Evo i ja da se javnem..ja mnoogoo volem poeziju, al' jbg nisam imala vremena do sad da pisem...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 17, 2007, 14:34:53
Rabindranat Tagore - Čeznem da ti kažem najdublje riječi

Čeznem da ti kažem najdublje riječi koje ti imam reći
ali se ne usuđujem, strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocjenije riječi sto imam za te;
ali se ne usuđujem, strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe, ali bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek, ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosno dižem glavu i dolazim veseo u tvoje u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju čine da je moj bol vječito svjež.

Uopste obozavam citavog Gradinara...i volem hindu poeziju... haiku & co.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 17, 2007, 14:35:49
Pero Zubac - Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 17, 2007, 14:40:36
Herman Hesse - BITI SREĆAN

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 17, 2007, 14:45:17
Arsen Dedić - Ne daj se Ines

Ne daj se Ines
Ne daj se godinama moja Ines
drukčijim pokretima i navikama
Jer još ti je soba topla
prijatan raspored i rijetki predmeti
Imala si vise ukusa od mene
Tvoja soba divota
Gazdarica ti je u bolnici
Uvijek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama, po poklonima
Pratila me sljednjeg jutra oko devet do stanice
I ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu beogradsku padinu
U večernjem sam odijelu i opkoljen pogledima

Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines

Dugo je pripremano naše poznanstvo
I onda slucajno uz vruću rakiju
i sa svega nekoliko rečenica, loše prikrivena želja
tvoj je način gospođe i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja
Pa tvoje grudi, krevet
i moja soba objesena u zraku kao narandza
kao narancdzasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
Proleterskih brigada 39 kod Prkovic
Pokisla ulica od prozora dalje i šum predvečernjih tramvaja
Lijepi trenuci nostalgije, ljubavi i siromaštva
Upotreba zajednicke kupaonice
I "Molim Vas, ako netko traži"

Ne daj se Ines

Evo me ustajem tek da okrenem ploču
Da li je to nepristojno u ovakvom času
Mozart Requiem Agnus Dei
Meni je ipak najdraži početak
Raspolazem s još milion nježnih
i bezobraznih podataka naše mladosti
koja nas pred vlastitim očima vara, i krade, i napušta

Ne daj se Ines

Poderi pozivnicu, otkaži večeru, prevari muža
odlazeci da se počešljaš u nekom boljem hotelu
Dodirni me ispod stola koljenom
Generacijo moja, ljubavnice

Znam da će još biti mladosti,
ali ne više ovakve - u prosjeku 1938
Ja neću imati s kim ostati mlad ako svi ostarite
I ta ce mi mladost teško pasti
A bit ce ipak da ste vi u pravu
Jer sam sam na ovoj obali
Koju ste napustili i predali bezvoljno
A ponovo počinje kiša,
kao što već kiši u listopadu na otocima
More od olova i nebo od borova
Udaljeni glasovi koji se miješaju
Glas majke prijatelja, kćeri, ljubavnice, broda, brata
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
I nestalo je svjetla s tom bjelinom
Još malo šetnje uz more i gotovo.

Ne daj se Ines

- i ovo mozemo ubrajati u poeziju... ble...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 17, 2007, 14:46:23
Vasko Popa - Vrati mi moje krpice

Padni mi samo na pamet
Misli moje obraz da ti izgrebu
Iziđi samo preda me
Oči da mi zalaju na tebe
Samo otvori usta
Ćutanje moje da ti vilice razbije
Seti me samo na sebe
Sećanje moje da ti zemlju pod stopalima raskopa
Dotle je među nama došlo

1
Vrati mi moje krpice
Moje krpice od čistoga sna
Od svilenog osmeha od prugaste slutnje
Od moga čipkastoga tkiva
Moje krpice od tačkaste nade
Od žežene želje od sarenih pogleda
Od kože s moga lica
Vrati mi moje krpice
Vrati kad ti lepo kažem

2
Slušaj ti čudo
Skini tu maramu belu
Znamo se
S tobom se od malih nogu
Iz istog čanka srkalo
U istoj postelji spavalo
S tobom zlooki nožu
Po krivom svetu hodalo
S tobom gujo pod košuljom
Čuješ ti pretvorniče
Skini tu maramu belu
Šta da se lažemo

3
Neću te uprtiti na krkače
Neću te odneti kud mi kažeš
Neću ni zlatom potkovan
Ni u kola vetra na tri točka upregnut
Ni duginom uzdom zauzdan
Nemoj da me kupuješ
Neću ni s nogama u džepu
Ni udenut u iglu ni vezan u čvor
Ni sveden na običan prut
Nemoj da me plašiš
Neću ni pečen ni prepečen
Ni presan posoljen
Neću ni u snu
Nemoj da se zavaravaš
Ništa ne pali neću

4
Napolje iz moga zazidanog beskraja
Iz zvezdanog kola oko moga srca
Iz moga zalogaja sunca
Napolje iz smešnog mora moje krvi
Iz moje plime iz moje oseke
Napolje iz mog ćutanja na suvom
Napolje rekao sam napolje
Napolje iz moje žive provalije
Iz golog očinskog stabla u meni
Napolje dokle ću vikati napolje
Napolje iz moje glave što se rasprskava
Napolje samo napolje

5
Tebi dođu lutke
A ja ih u krvi svojoj kupam
U krpice svoje kože odevam
Ljuljaške im od svoje kose pravim
Kolica od svojih pršljenova
Krilatice od svojih obrva
Stvaram im leptire od svojih osmeha
I divljač od svojih zuba
Da love da vreme ubijaju
Kakva mi je pa to igra

6
Koren ti i krv i krunu
I sve u životu
Žedne ti slike u mozgu
I zar okca na vrhovima prstiju
I svaku svaku stopu
U tri kotla namćor vode
U tri peći znamen vatre
U tri jame bez imena i bez mleka
Hladan ti dah do grla
Do kamena pod levom sisom
Do ptice britve u tom kamenu
U tutu tutinu u leglo praznine
U gladne makaze početka i početka
U nebesku matericu znam li je ja

7
Šta je s mojim krpicama
Nećeš da ih vratiš nećeš
Spaliću ti ja obrve
Nećeš mi dovek biti nevidljiva
Pomešaću ti dan i noć u glavi
Lupićeš ti čelom o moja vratanca
Podrezaću ti raspevane nokte
Da mi ne crtaš školice po mozgu
Napujdaću ti magle iz kostiju
Da ti popiju kukute s jezika
Videćeš ti šta ću da ti radim
Seme ti i sok i sjaj
I tamu i tačku na kraju mog života
I sve na svetu

8
I ti hoćeš da se volimo
Možeš da me praviš od moga pepela
Od krša moga grohota
Od moje preostale dosade
Možeš lepotice
Možeš da me uhvatiš za pramen zaborava
Da mi grliš noć u praznoj košulji
Da mi ljubiš odjek
Pa ti ne umeš da se voliš

9
Beži čudo
I tragovi nam se ujedaju
Ujedaju za nama u prašini
Nismo mi jedno za drugo
Stamen hladan kroz tebe gledan
Kroz tebe prolazim s kraja na kraj
Ništa nema od igre
Kud smo krpice pomešali
Vrati mi ih šta ćeš s njima
Uludo ti na ramenima blede
Vrati mi ih u nigdinu svoju beži
Beži čudo od čuda
Gde su ti oči
I ovamo je čudo

10
Crn ti jezik crno podne crna nada
Sve ti crno samo jeza moja bela
Moj ti kurjak pod grlo
Oluja ti postelja
Strava moje uzglavlje
Široko ti nepočin-polje
Plameni ti zalogaji a vostani zubi
Pa ti žvaći izelice
Koliko ti drago žvaći
Nem ti vetar nema voda nemo cveće
Sve ti nemo samo škrgutanje moje glasno
Moj ti jastreb na srce
Manje te u majke groze

11
Izbrisao sam ti lice sa svoga lica
Zderao ti senku sa svoje senke
Izravnao bregove u tebi
Ravnice ti u bregove pretvorio
Zavadio ti godišnja doba
Odbio sve strane sveta od tebe
Savio svoj životni put oko tebe
Svoj neprohodni svoj nemogući
Pa ti sad gledaj da me sretneš

12
Dosta rečitoga smilja dosta slatkih trica
Ništa neću da čujem ništa da znam
Dosta dosta svega
Reći ću poslednje dosta
Napuniću usta zemljom
Stisnucu zube
Da presečem ispilobanjo
Da presečem jednom za svagda
Staću onakav kakav sam
Bez korena bez grane bez krune
Staću oslonjen na sebe
Na svoje čvoruge
Biću glogov kolac u tebi
Jedino što u tebi mogu biti
U tebi kvariigro u tebi bezveznice
Ne povratila se

13
Ne šali se čudo
Sakrilo si nož pod maramu
Prekoračilo crtu podmetnulo nogu
Pokvarilo si igru
Nebo da mi se prevrne
Sunce da mi glavu razbije
Krpice da mi se rasture
Ne šali se čudo s čudom
Vrati mi moje krpice
Ja ću tebi tvoje!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 18, 2007, 09:07:26
Oooo dobro došla h_mici, lijepo je vidjeti  te i ovdje.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 18, 2007, 23:05:19
He, lejenice duso pa zar mene moze da nema negde... :) ;D ;D ;D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 18, 2007, 23:33:08
neee, samo si malkice ignorisala  knjizevnost :(


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 18, 2007, 23:45:31
Nisam ignorisala bweeee... nego nisam imala vremena da postavljam pesmiceee... ;D ;D ;D
Ali sad sam ovde i necete me moci zaustaviti... hehehe... ;D
Ja knjizevnost NIKADA ne ignorisem...

Dok sam te imao - Pero Zubac

Jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 26, 2007, 21:51:03
kad me nema nista ne pisete, grrrr.....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 26, 2007, 21:55:44
Ti si nam inspiracija :D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 27, 2007, 01:50:48
kad me nema nista ne pisete, grrrr.....
Ma bre ja sam pisala ble..nego vidim nema te pa rekoh nije fora da samo ja piskaram...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 27, 2007, 02:07:36
o kako ste vi slatki    : :-*   



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 27, 2007, 21:37:05
ПОЂИ

Пођи!
Пођи куд било,
пут неба,
пут мора,
на ледник
или сиђи у равнице!
Тражи шта било,
рад,
лепоту,
љубав!
Но чини то са душом пуном снова
и светлости,
са душом
пуном доброте и снаге
ѕа праштања.

Одени се у храброст
и у наду
и пођи
пркосећи мразу јутра,
подневној јари
и ноћи без звезда.

Путем искрпи – ако трба –
срце,
ко морнар растргнута једра на катарци.
Размрси мисли буром заплетене
попут рибарске мреже
напуштене,
на голом песку.
Ако си већ легао –
устани!
Изнова крени,
изнова отпочни,
упорно,
мирно,
ко што то чине деца на пржини,
градећи од шкољака морских
и шљунака
бродове
које вал потопи ноћу
и дворце
које прва плима збрише,
а она нову лађу,
дворац нови,
тек мало даље
и тек мало више
направе опет већ следећег јутра!

Ако си освојио
врх какав под ледом
крилима новим
која не оману,
крилима дотле још не даним,
а ти без страха
вини се
и стопи
са бесконачним!

Ал' пођи!
Упркос свему,
без обзира куда!

Само, окончај започето дело!
Воли!
И стварај!
Куј!
Периј земљу,
небо или море!
Али окончај започето дело!
И дело твоје
нек лепотом зрачи!
Уткај у њега сав жар срца врели
и поклони му, свесно, живот цели!

СЕСИЛ ШАБО
(Канада)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 28, 2007, 11:21:25
oooojjj, kud bas na cirilici??
Šmrc, šmrc...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 28, 2007, 13:59:18
Mici trebala si na Arapskom :D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 29, 2007, 16:00:02
hehe, 'ocete na arapskom...hehe...
Ja sam na cirilici jer mi je tako upisana ova pesma u kompu... a i vise volim cirilicu od latinice...kad li ce ovaj kovach nju da ubaci...a rekao je...  ::)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 29, 2007, 16:17:49
super je........
ewo sad cu ja da postavim deo iz moje knjige posto pisem knjigu...nesto bezveze...ono  u kom se trenutku osecam tako zapisem ........sad cu da stavim samo da nadjem


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 29, 2007, 16:19:09
I opet mi nedostajes,
kao voda uvelom cvecu,
kao Oltar koji nema svecu,
kao zavoj otvorenoj rani,
kao kisa u ljetnoj omami.
i opet mi nedostajes,
kao miris tamjana u hladnome hramu,
kao Sunce u kisnom i tmurnom danu,
kao molitva pokojnika sto trazi osamu,
kao dunjama zrelost dok cekaju jesen ranu...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 29, 2007, 16:20:43
«Poslednju suzu zbog njega ispustam poslenju nadu da ga prebolim iskoristiću i znaću od sada šta u životu hoću, biće moj jedini razlog što zbog njega srce mi se cepa na dva sveta i što zbog njega zaboraviću moju sreću. Drhte mi se ruke duša lomi znaj da zbog tebe zaboravljam sve jedini moji. Tebi nikad nisam značila pa sam uvek ispaštala rečima sebe bodrila da bolje mi krene. Sve zbog tebe sam zaborabila da bi dalje krenula. Moj život je kao kometa i tebi dragi moj neću oprostiti moju svu nesreću. I ako ikad budeš želeo da me vratiš znaj da si kasno shvatio šta si mi značio i da tad ja ću biti urobljena u kamen sreće i da me nešto neće da ti se vratim zaboravi moja svaka suza tebe će da boli.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 29, 2007, 16:21:17
ovo su samo delovi iz nekih poglavlja na pocetku knjige


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 29, 2007, 16:56:36
Ja imam ideje za 3 knjige, ali mi je mrsko da sednem i zapishem (iskucam). Mozhda jednom sednem i napishem... Ideje su odlichne, ali sam lenj...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 29, 2007, 17:54:26
Chetnice, sta ti imas protiv Bosnjaka??
Mislim, koje mi, molim te, veze imamo s ARAPIMA?!
Ok, i oni su muslimi,
ali...
to je baš APSURDNO.
P.s.JA NE ZNAM ARAPSKI!!!
Kao ni većina nas...
I, znam ćirilicu bolje od arapskog...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 29, 2007, 21:00:37
Zezam se...
To sam navikao da govorim i ortaku koji je Srbin pravoslavac i nezna dobro cirilicu...
I da je Mici to napisala tako bi odgovorio....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 29, 2007, 21:04:29
@lovetime ODLICNO. Voleo bi josh da chitam...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 30, 2007, 15:41:37
i ja...
Prvi put da se slazem s Chetnikom...
heheheh


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 30, 2007, 16:49:25
lovetime extra ti je ono... ako nadjem neke svoje stare prepiske postavicu... i ja sam se nekad bavila pisanjem... hm... i sada se bavim time...
Jao Emince, Chedo eto vidite kako je lepo da se slazete... ;D :) Od sad UVEK tako... da ne bih ja morala da intervenisem!!! ;D ;D ;D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 30, 2007, 16:56:27
heheh.,..
primjetim ja da si se ti praavo napatila da nas razdvojis...
Nisam sigurna jel gotovo..
hehe...
Prerano si se radovala...
heheheheheeheh


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 30, 2007, 17:10:40
Vaistinu :pop:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jun 30, 2007, 17:23:57
HEHE...
jesam rekla...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 17:46:01
Bez nervoze drugari...  vojvodo od Zemuna volim kad svraces ovdje,i svi ostali..eto...

Pa,nije me bilo sa pjesmama sad cu ja da vas zatrpam..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 19:02:02
hvala vam........
ajde postavljajte vi nesto dajte mi inspiraciju za kraj knjige.....xeexe


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 30, 2007, 19:05:04
Poshalji mi neshto na PVT hocu josh da chitam, please


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 19:06:56
nemoj smejaces se za dalje


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jun 30, 2007, 19:15:15
necu svega mi, please


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 20:21:11
ewo poslala sam ti.....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 20:27:03
lovetime a mi da citamo?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 20:33:54
jaooooo......smejace te mi se.......
a ja cu da se postidim


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 20:34:48
necemo, garant...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 20:35:36
aj poslacu vam koliko sam poslala i cetniku


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 20:36:34
                                              ZBOG, SAD  I   NEKA


Ponekad,do dugo u noć razmišljam gde sam to pogriesila...
Ako je greška bila voleti ga, onda se ne kajem i nije mi žao što sam pogriešila...
Volela sam ga beskrajno jako baš kao i on mene, u tim oktobarskim danima svojim usnama gasio je moju žeđ...
Bila sam presretna u njegovom zagrljaju, a ni on nije skrivao osmeh na usnama...
Njegove braon okice budile su u meni vulkane strasti, a pogledima samim oduzimao mi je i posljednje atome snage da se oduprem njegovim dodirima...
Jedne tople oktobarske noći sedili smo na klupi, dahom posmatrali zvezde koje su se palile,gasile baš kao u snu...Tu noć sve je bilo kao u snu....
Do dugo u noć tako smo sedeli zagrljeni,pricali, 
pod otvorenim nebom ljubili smo se kao ludi, njegove mi usne nikada nisu delovale slađe...Ljubio me kao da otkriva novi svet...
Prepustila sam se njegovim usnama i dodirima ne želeći da jutro ikada dođe...
Znala sam da ga volim, ali da moje mesto u životu nije pokraj njega...
Ali ipak...On je bio svetlo moga dana, sunce jesenje, sjaj mojih očiju, moja ljubav i razlog zbog kog još uvek živim, tako da se nisam ni pokušala oduprieti...
Želela sam da uživam u tim posljednjim trenucima s osobom koja mi se svidja, uporno trudeći se da izbjegnem istinu...
Tesko nam je bilo izdrizati mesec dana jednoj istoj osobi, dok je u oktobarsku noc duvao hladni vetar sa njegovih usana protekala je rec stani sacekaj moram nesto da ti kazem ......iskre u mojim ocima su se zajedno sa vetrom izgubile u neku maglu misli su mi odlutale na drugu stranu i njegovim jednim pogledom sve sam shvatila ali ja sam ipak bila hrabra i izdrzala da ispred tebe i svih onih zaljubljenih ljudi ne ispustim suzu i
izdrzala sam da do kuce u tisini sacuvam bolne tvoje oci reci koje sam shvatila tog dana ...Pravila sam se da  je samnom sve uredu i da me ne boli njegov rastanak i da cu ga kad tad zaboraviti. Posle njegovih reci otisla sam sa drugaricama i rekla sam im da mi je samnom sve uredu i da me ne boli rastanak ali dusa mi se cepala srce mi se skamenilo nemam vise osecaja nizasta...
Cim sam dosla kuci poslala sam mu poruku da mi je extra bez njega i da nasa veza je bila bas dosadna i ako on oce da ostanemo prijatelji ja bi se slozila i da ne zeli slazem se sa njegovom odlukom...ali ne on mi je odg. Da mu je stalo da budemo prijatelji da ce tako ostati ....
Polako prolazilo mesec dana po mesec dana a ja cu da riknem vise bez njega nemogu vidjam ga stalno u skoli provodimo odmor zajedno ALI bez ikakve upucene reci bez ikakvog dodira nista... da mi nismo ostali ni na caoooo!!!!!
U pocetku sam mislila da tako je najbolje i da cu ga zaboraviti al ne vredi tu je uvek u mojim ocima. On je napravio mesto u mom srcu i nemogu ga zaboraviti.
Cesto menjam raspolozenje u skoli zbog njega kad je on tu ja blisammmmm
A kad nije tu ...
Mesec po mesec prolazi u zudnji da cemo opet biti zajedno ali nista....i dalje pokusavam da te zaboravim
Ali ipak posle dugo vremena tj 7 meseci  nisam te zaboravila nemogu da te zaboravim nikako i tako da mi....
I opet mi nedostajes,
kao voda uvelom cvecu,
kao Oltar koji nema svecu,
kao zavoj otvorenoj rani,
kao kisa u ljetnoj omami.
i opet mi nedostajes,
kao miris tamjana u hladnome hramu,
kao Sunce u kisnom i tmurnom danu,
kao molitva pokojnika sto trazi osamu,
kao dunjama zrelost dok cekaju jesen ranu...
I dalje mi stoji u glavi pitanje dal cemo opet biti zajedno i stalno razmisljam o njemu i stalno ga sanjam i stalno mii mnogo nedostajee.....
Slovo A je najljepse slovo na svijetu, slovo A je kao ptica u letu, slovo A je urezano u srce moje jer na slovo A pocinje ime tvoje!
I svaka pesma me podseca na tebe i svaki stih ,svaki  park ,klupice,zaljubljeni parovi...
Nemogu se odupreti tvojim pogledima.
Pre neki dan sam videla tebe.
Noge su mi se odsekle srce jace zalupalo a kad si mi se javio ja sam se sva oduzela nisam znala za sebe. Neznam da li je to sudbina ili vec sta ali ja doista nisam mogla da verujem da sam te videla.. Tog trena shvatila sam par stvari....
Mozda mi je uzalud što sam shvatila neke stvari jer ja to mogu da zamišljam samo u mojoj masti. Nemogu više ovako. Sada stavljam definitifno . na to i više necu ga spomenuti u životu on će za mene postojati samo u prošlosti i tu će zauvek i ostati. Hvala mu za sve suze sto sam prolila za ovih osam meseci i samo je to mogao da dobije od mene jer je danas DEFINITIVNO KRAJ OVE DRAME pamticu ga do kraja mog života al on je ostao moja jedina uspomena sto ću pamtiti iz mojih tinejdzerskih dana.
Puno suza, prodatih mojih snova poljubac iz mašte sve cu to pamtiti.Danas 2.7.2007 završavaju sve moje brige vezane za suprotni pol i obećavam da se na njega više neću vraćati niti ni na bilo koga.
Sustigla me tuga, suze su se presušele a lepi dani iz moje duše ne stadoše i zarobiše se negde u nekom stihu tugu ja predahu njemu  i sebe oslobodih svih nadanja i stradanja zbog njega.Nezaboravi trenutke a život pusti da istice i kada padaju kiše ti znaj da sutra boljem biće.
Jeste znam da sam rekla da ću ga zaboraviti i da se neću vraćati na njega ali...to je prosto nemoguće. Sad doist znam šta on misli o meni i na čemu sam.....Reko je za mene da nisam bila dobra riba ali sam bila dobra...BILA sta to treba da znači ne razumem ja za njega vise nepostojim ja sam za njega umrla e ako je tako onda će on i za mene mada to je trebalo odavno da shvatim ali ewo prižila mi se prilika da ga zamrzim i da se ne vraćam na njega NIKAD, NIKAD U ŽIVOTU sada je stvarno gotovo...Mrzim  sebe. Kako ne mogu njega da izbacim iz glave  kao što sam ostale e pa ako sam ostale mogla da zaboravim što ne bi mogla njega....STO?
Od ovog trena  svečano ga ZABORAVLJAM. Biće teško znam ali šta ja mogu ako me je on zaboravio i mogu i ja njega...Dzabe što sam bila dobra kada mu ništa nisam značila njemu sam bila jos samo jedna u nizu. «Poslednju suzu zbog njega ispustam poslenju nadu da ga prebolim iskoristiću i znaću od sada šta u životu hoću, biće moj jedini razlog što zbog njega srce mi se cepa na dva sveta i što zbog njega zaboraviću moju sreću. Drhte mi se ruke duša lomi znaj da zbog tebe zaboravljam sve jedini moji. Tebi nikad nisam značila pa sam uvek ispaštala rečima sebe bodrila da bolje mi krene. Sve zbog tebe sam zaborabila da bi dalje krenula. Moj život je kao kometa i tebi dragi moj neću oprostiti moju svu nesreću. I ako ikad budeš želeo da me vratiš znaj da si kasno shvatio šta si mi značio i da tad ja ću biti urobljena u kamen sreće i da me nešto neće, da ti se vratim zaboravi moja svaka suza tebe će da boli.
Sinoć sam te  su klubu vidala i moja stras te opet zbog tebe uzbudila svaka pesma koja u klubu krene podseća me na tebe. Pesma kad krene ja pustim suzu i pogledam u tebe a ti glavom okrenećeš i ignorišeš, pevala sam svaku pesmu iz srca za tebe. Ćutanje tvoje me ubija pogled moj je sad pustinja sve me ubilo nema više milosti moju ruku vodi bog. Dal  ti zaista misliš da te ne wolim jel ti moj pogled nešto govori ti zaista nista ne shvataš da jurim tebe a ti ni da me spomeneš.
Krenula je naša pesma pogledi nam se sreli i bili upućeni ali stidom tvojim su se zaobišli.Sad posle dugo vremena sam saznala na cemu sam ja ovo svo vreme bila sa tobom.Lično sam saznala da ti se sad ne svidjam uopšte i sad kako sad da te prebolim. Nemam snage da se borim sa tim nemam snage da te prebolim. Kako da te prebolim?  Celu sreću sam ti poklonila, a toliko puta sam rekla sebi da gotovo je srce uvek vuče ka tebi jače je od mene.  Neka suze padaju da kazem zbogom moram sad.
Mrzim sebe, a tebe ......nikako da zaboravim. Sada je kraj skolske godina, raspust je a meni je sve sruseno jer znam da te neću viđati neko vreme u sebi nadu dajem da te ja  zaboravim i ne više te ne vidim. Sa drugim sam pošla i istinu pronašla da on nije kao ti da nijedan drugi neće moći da te zameni....i šta sad da radim u ove vrele dane, koje usne sad da ljubim, koga ću sad da volim ali kako tebe da prebolim?
Zbog tebe ću svakog da mrzim, tebe ću sanjati kraj mene i zeleti te. Možda ja i jesam za tebe ružna možda ti se gadim ali ako je tako što me onda gledaš krišom što se ubedačiš kad se sa drugim ljubim. Svi su me ostavili svi me napustili tužne oči nisu više mogli gledati ranjeno srce nisu mogli lečiti sve zbog tebe....
Sad ću sve da lažem da sam te prebolela, sad ću da se ponašam kao da te nisam ni volela
Ja sam nejaka još uvek da srušim zidove po kojima sam pisala da volim te zauvek.
Nek me boli sad sve jer to je zbog tebe, neka nemam san sada pusti me da patim za tobom kad sam glupava.
Svakoj curi znam da dam pametan savet svaka je srećna ali samo ja sam beskućnica koja seta pustinjom bez kraja. Bože pomozi mi.





Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jun 30, 2007, 20:37:22
ewo...recite mi jer je dobro dal da nastavim...da pisem dalje ako nije odma da prestanem....jer sam antitalenat


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 21:20:12
cek da procitam


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 21:36:51
xm, meni je iskreno sve ovo simpaticno, malko je crnjak ali djeluje stvarno.
Treba ti lektor,
Ali ipak posle dugo vremena tj 7 meseci  nisam te zaboravila nemogu da te zaboravim nikako i tako da mi....
I opet mi nedostajes...


ovdje se malo ponavljas, konkretno "i tako da mi... i opet mi..."   ovdje, ali dobro je.

i jos nesto ali da se ne ljutis.
"Svakoj curi znam da dam pametan savet svaka je srećna ali samo ja sam beskućnica koja seta pustinjom bez kraja. Bože pomozi mi."   ovaj dio mi se ne svidja ali daleko bilo da pametujem, jednostavno ukusi su razliciti.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 21:37:45
i da, nastavi slobodno...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 22:14:22
KRAJ

I svrseno je bilo… U velu i beloj svili,
Silazila si mirno niz stepenice hrama,
Pod krunom mirta… Svi su pogledi na tebi bili.

Pred crkvom zagor i teska. A kao stena sama,
Uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
I cut’o… Na moje celo studena padase tama.

Uz melodiju ceznje praznicki dan je lio,
Toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
Mirisale su baste. Jedan je leptir mio

Svrh tebe kruzio lako, pun svetlih duginih sara.
I kada svati pocese bacati limune zute,
I skladno sviraci vesti, uz cemaneta stara,

Pocese toplu pesmu -: jos jednom pogledah u te
Sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana…
I moja dusa zadrhta; i s bolom smrtne minute

Zlatno se kube srusi svrh njenih sedrvana…


                 Aleksa Santic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 22:15:06
POD MUSEBACIMA

Dodi u moj cardak!… Samu mi je zima…
Svi duseci moji za te su prostrti…
Hocu poljubaca u kojima ima
I vatre, i sunca, zivota i smrti!…

Tvoji zagrljaji neka budu zmije,
Neka stezu divlje uz vihore zara!
U njima da umrem, Serifa, sto prije,
Mirisuci baste, tvojijeh njedara…

Zedan sam ljepote, i zenskoga stasa,
Grceva i slasti, smijeha i vriska,
Pomame i ognja, i miloste tajne…

Hodi! Neka ti se sva dusa zatrese,
I po mojoj sobi, ko procvale rese,
Svog proljeca prospe pahuljice sjajne…


  Santic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 22:16:31
 i Santic

SELJANKA
Pavlu Popovicu

Sneg pada i veje. U seoskoj luci
Sve je pusto. Samo, kao senka tupa,
Niz prtinu usku, sa stapom u ruci,
Pogrbljena, bleda, jedna zena stupa.

Stupa i jednako ispod borna cela
Pogleduje tamo u kosture iva,
Gde se na domaku reke, u dnu sela,
Seoskoga uce stan samotni skriva.

Nek vetrovi besne, nek mecave huce
I zasiplju smetom puteve ratara,
Ona svake dnevi odlazi kod uce,
Pa uci i srice slova iz bukvara.

Svi se cudom cude u selu i zbore:
Sirota, polude! No svetla ko svila,
I cvrsta ko ralo sto crnicu ore,
Sve je blize cilju njena zelja bila.

I skoro kad zita zasumese jara,
Kad pod strehom lasta kliknu pesmu njenu,
Jedno jutro s ucom oprosti se stara,
Niz pragove side i putanjom krenu.

Postigla je svrhu. U svakome kutu
Njezinoga srca nova snaga drsce,
Niti ona gdegod odahne na putu,
No s drenovim stapom koraca sve cvrsce.

Vec je na kraj staze. Sada brvno vodi
Preko uske reke sto krivuda lukom;
Starica ne strepi, ona napred hodi,
I slobodno hvata za doruke rukom.

Ispred vodenice, sto naslanja na nju
Svoje racve sive jedan orah sveo,
Bozi je i zove mlinar, i na panju
Sa decakom sedi, sav od mliva beo.

No ona sve dalje koraca, i samo
Katkad suhu ruku stavi iznad cela,
Pa pogleda bregu, gde, iz hrasca tamo,
Sa planulim krstom viri toranj sela.

Koraca i nosi i radost i jade
U turobnoj tami svojih poznih dneva;
I jos dva-tri kroka, pa pod bregom stade,
Gde spomenik s orlom dvoglavijem seva.

Prekrsti se, mermer celiva i oci
Podize. Tu gore zlatna slova stoje.
I u prvom redu, na mramornoj ploci,
Ugleda imena lepe dece svoje.

Polagano srice uklesana slova:
Ratko, Dorde, Dejan , pa grca i stane,
Srce stiska, zatim srice, srice snova,
A pri svakom slovu nova suza kane.

Pod krov njene duse, ko selica letom,
Vracaju se svetle uspomene dana
Kad je decu divnu, kao stabla s cvetom,
Gledala kraj ornih plugova i brana.

Pred njom svicu jutra zetvena, i ona
Sve stubove kutnje, mlade ko kap rose,
I dicne i svetle ko kraljevi s trona,
Gleda medu klasjem sa odsevom kose.

Ona snova vidi sve veceri kasne,
Kad je u kolebi svaki kut grohoto;
Vidi sva tri sina, sve likove krasne,
Ognjiste i vatru, verige i koto.

Sve vidi i cuje. I ponori tuge
Pucaju sve dublje, jer, pusta i sama,
Sad koleba cuti, i sad, mesto duge,
Kao paucina svrh nje visi tama.

Skupila se celjad. Svi gledaju u nju,
Sa dubokim bolom skruseni i sveli;
I svi ovu bledu seljanku u gunju
Suzama bi svojim utesiti hteli.

No starica samo trese se i grca
I upire pogled u spomenik beo,
Svrh kog ustremljeni oro svetlomrca,
Kao da bi majku ogrejati hteo.

I dani sve teku, a mramornoj ploci
Svako jutro, rano, u pojanje petla,
Tiho mati dode, pa podize oci,
Moli se i dugo srice slova svetla.

I dok ona tako, skrusena i sama,
Pred mramorom stoji, tu, u vrhu sela,
I dok rana zvona zvone s tornja hrama,
Obruc zlatan drsce oko njenog cela.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 22:17:32
Desanka Maksimovic

Takva sam ja

Odavno sam, sugradjani cestiti,
izmirenja zastavu belu
na srce svoje pobola.
Sve mi je sad svejedno
i ravno do mora;
sita sam i mrznja i ljubavi
i cutanja i romora.
Za vasu borbu zivotnu
ja nemam svojstva.
A srce mi je, medjutim, vecno zedno
svega onoga cega je sito;
i umrlo bi ako bi u danu
imalo cas spokojstva.

Ni za srecu ljudsku nisam ja stvorena,
jer ne umem da zivim
samo od zivljenja;
jer ni za sta cega ima
nemam divljenja;
jer znam da ne mogu svoj zivotni dug
samo snom izmiriti.
Pa ipak, mada mi ovde nije udesno,
zivota ja bih zadrzala krug,
jer boli mene ipak cudesno
sto ce me jednom nestati.

Ni srca nemam vaseg, sugradjani cestiti,
jer beskrajno volim nekoga
iza onih na vidiku atara.
Za njegov bih osmeh jedini
posla preko voda i vatara,
preko urvina i bregova,
odavde na dan i noc hoda;
pa ipak njegova
ne bih mogla biti,
niti ce ljubav moja za njim
ikad drugoga roda
do pesama imati.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 22:18:57
Desanka Maksimovic

Prica o pesniku

Sudba moja jeste cudesna:
ja sam lovac srca svoga rodjenog.
Svoje srece i bolove lakome
u slova sam okovala udesna
i redom ih pokazujem svakome.
Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
kao laki na raskrscu vrg
zedji svakoj sama sam ga podnela.
O, na opsti, na sareni trg
ja sam srce svoje odnela.

Ja sam lovac srca svoga rodjenog,
kroz reci sam sejuci ga razne
uspavati htela svoje noci nesane,
ispuniti htela svoje zore prazne.
Ja sam htela da mi tuga presane
govoreci glasno svoju tugu.
Sebe svima prepricavajuci
u dusu sam htela navratiti
radosti nestalnu dugu.

I znam, i na onoj strani sveta,
u dan taj ili noc ili zoru prvu
kad sve ostalo bude mi svejedno,
i tada bice sve u meni zedno:
da zvezdi, da krunici cveta,
da mrskom malenom crvu,
kraj kojih smrt me bude pronela,
otvorim srce, koliko ga budem
sa obala zivota ponela.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jun 30, 2007, 22:20:17
Desanka Maksimovic

Svejedno mi je

Ma sta da se tuzno zbiva
u srcu mom:
ja sunce volim.

Eno ga bukti u vidika
nemirnom naboru;
eno ga leprsa u bulki
krilatom saboru;
eno ga smeje se blistavo
na reci ispod mosta.

I meni je dosta,
da sve zaboravim:
jer kratko boravim
ovde, gde me je srce zabolelo
i zivot cudno zavolelo.

Svejedno mi je,
ma sta da se tuzno zbiva
u srcu mom:
ja zivot volim.

I u tezak dan meni je dosta
za srce vreli makov cvet,
za oko blistav tica let,
za dusu s grane pesmica prosta,
jer zakratko ovde boravimo
i jednom cemo da se zaboravimo:
i rumeni makov cvet,
i srebrni tica let
i pesmica sa grane
i svi zbog kojih mi tuzno biva.
O, svi mi sto slucajno zajedno
gledamo neba lepotu.

I znam, u novom zivotu
zaboravicemo ovaj zemlje kraj
i necemo nikada ponovo
u sunca gledati sjaj.

Svejedno mi je,
ma sta da se tuzno zbiva
u srcu mom:
jer proci cu ja,
a proci ce i mrtvo kamenje
po kome sam gazila;
proci cu ja,
a proci ce i vecno plamenje
sa koga mi svetlost slazila.

Proci cu ja,
a proci ce i poljane ravne
pokraj kojih sam hodila;
proci cu ja,
a proci ce i planine davne
iznad kojih se visoko
misao moja svodila.

Proci cu ja,
a proci ce i sve sto sam
mimogred ili duboko volela;
proci ce sve,
a proci cu i ja, mada me je bolela
dusa nasih neizbezna sudbina.

Svejedno mi je,
ma sta da se tuzno zbiva
u srcu mom:

Znam, jednom na sve zaboravicu.
Sve sto se ovde zbilo
ponoviti se nece tamo
gde bez kraja boravicu.

Znam, sa svojom krtom stabljikom
duse moje bela cvast,
i moja beskrajna zelja
za zivotom,
i moja bolna strast
za lepotom
uvenuce u tamu.

Znam, tad zaboravicu
koliko sam na zemlji
grabljivo volela
sebe samu.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:03:17
Dok sam te imao
 
jezik sam ptica razaznavao
i tajne pticije odgonetao
biljke sam razumeo, i u nocima
prepisivao razgovor trava
tolike sam pesme ispisao
prepisujuci rukopis vetra
uz more, u noci,u planini
tolike navoljnike saslusati umeo
i ciniti im male radosti
bez napora,bez sebicnosti imalo
tolike sam dobrote i plemenitosti
umeo u druge utkati
a da i prevec ostane u meni
san sam s radoscu na oci nanosio
i budjenju se kao drvece radovao
dok sam te imao


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:04:22
Ulazis u pesmu kao u vrt
 

Ulazis u pesmu kao u svoj vrt
slazes reci,pomeras mlado drvece
u nekakav red razumljiv tvom oku
tako nehajno kao sto u san moj
ulazis kao u svoj vrt
gde te svaka travka s radoscu
docekuje i sunce ti na rame silazi,

i korak ti je lak i necujan,
kao da si i sama od sna satkana,
iz noci u noc tako sa morem
snagu premeravas,umirujes ga
recima i u poslusnu pticu pretvaras.


Ulazis u pesmu kao u svoj dom
gde je sve oblikovano tvojom rukom,
koja i mojom rukom uzaludne
reci ispisuje koje bi da me
od tebe odbrane.


Pero Zubac


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:05:58
KAD DOĐE ČAS


Kad dođe čas, Bože, da se
odmetnem,
na drugu obalu, među svoje,
pomozi, na čas, bar, da sretnem
sve one što se susreta boje;

šta ću im reći, šta prećutati,
kakva će vest od mene da se
sazna,
da li im dolazim da se vratim
ili kao opomena i kao kazna?

Kad kucne ura da se krene,
u nepostojanje, u duša vrt,
učini ko da je došla po mene
Lenka Dunđerska a ne smrt


i Pero Z.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:07:50
Мостарские дожди


Той осенью в Мостаре я любил Светлану.
Если б мне знать,
кто с ней рядом сегодня,
если бы знать,
кто сегодня ее целует,
если бы знать,
кто сегодня срывает
мои неспелые абрикосы.

Я говорил ей, ты сопливая девчонка,
много всего говорил,
а она плакала в ответ на мои слова, на мои руки,
я говорил ей, ты ангел и чертенок,
ты уже большая, не строй из себя святую,
и всю ночь шли синие дожди
над Мостаром.

Не было ни птиц, ни солнца, ничего,
она спрашивала, есть ли у меня брат, где я учусь,
хорват я или нет, нравится ли мне Рильке,
спрашивала обо всем.
Спрашивала, мог бы я так с другой,
не дай Бог,
люблю ли ее, тихо спрашивала,
и всю ночь над Мостаром шли синие дожди,
в сумраке комнаты она казалась удивительно белой,
но не хотела этого делать,
не хотела или не смела,
черт ее знает.

Осень, та мертвая осень на окнах,
ее глаза птицы, ее бедра серны
и родинка,
не смею сказать,
маленькая лиловая родинка,
или мне так казалось.
Она спрашивала, хорват я или нет, есть ли у меня девушка,
нравится ли мне Рильке - спрашивала обо всем,
а на окнах, как рождественские колокольчики моего детства,
звонили капли,
и по Нижним кварталам тихо струилась ночная песня,
гей, вырастила мать Сулеймана.

Она рассыпала свои годы по паркету,
ее губы были полными, как спелые персики,
а груди теплыми, как маленькие щенята.
Я говорил ей, глупая, ну что ты важничаешь,
Светлана, Светлана, разве не знаешь, что атомный век,
Гагарин, де Голль и все в этом духе,
многое ей говорил,
она только плакала, плакала.

Я водил ее по Куюнджилуку, по харчевням,
водил повсюду,
мы прятались в пещеры и забирались на чердаки,
под мостами играли в жмурки, Неретва, как жеребенок,
под старым мостом я читал ей Црнянского,
как хорошо, шептала она, как хорошо.

Я рисовал ее ноги на влажном песке,
а она смеялась так ясно и так невинно,
как первые лилии,
я водил ее в мечети, под тяжелым надгробьем
давно мертв Караджоз-бег;
на могилу Шантича она положила цветы,
и плакала, как все женщины,
я водил ее повсюду.

Лето, и я совсем другой,
пишу стихи для одной газеты,
полколонки, подпись Перо Зубац,
и ничего больше,
а всю ночь над Мостаром
шли синие дожди,
в сумраке комнаты она казалась удивительно белой,
но не хотела этого делать,
не хотела или не смела,
черт ее знает.

Ни это небо, ни облака, ни эти крыши,
ни выцветшее солнце над Мостаром, солнце истомившегося мальчишки,
я не сумею забыть,
ни ее волосы, ни маленький язык, сладкий, как клубника,
ни ее смех, звучащий обещанием,
ни эту молитву в часовне на Белом холме,
Бог велик, она говорила, переживет нас с тобой,
ни эти тяжелые синие дожди
бесплодной осени, ее осени...

Она говорила о фильмах, о Джеймсе Дине,
говорила обо всем,
немного печально о Карениной,
говорила, что Клайд Гриффитс
и мухи не смог бы обидеть,
я смеялся - глупая, он убийца, ты ребенок;
ни эти улицы, ни этих продавцов свежего номера "Освобождения",
ни этот полувысохший виноград в витринах
не могу забыть,
эту бесплодную, горькую осень над Мостаром,
эти дожди,
она целовала меня всю ночь, ласкала,
и ничего больше,
Боже мой, и ничего больше.

После снова были осени, после снова лили дожди,
и только одно письмо,
кажется, из Любляны,
ни эти листья на тротуарах, ни эти дни
я не смогу, не сумею стереть.

В письме она спрашивала, что я делаю, как живу,
есть ли у меня девушка,
думаю ли хоть иногда о ней, об этой осени,
об этих дождях,
писала, что осталась прежней,
ей-Богу, совсем такой же,
божилась, чтоб я ей поверил, чтоб улыбнулся,
а я давным-давно проклял Бога,
зачем мне клятвы,
клянись, не клянись,
что толку лгать?

Я говорил ей о Лермонтове, о Шагале,
говорил обо всем,
она носила с собой потрепанную книгу Цвейга
и читала ее по вечерам,
в ее волосах запуталось лето,
желтое солнце и море,
в первую ночь ее кожа была чуть-чуть соленой
и в ладонях уснули рыбы;
мы смеялись над мальчишками,
прыгавшими в реку с моста за сигареты,
смеялись, потому что кончилось лето,
а они все прыгают - дети,
она говорила, они же могут разбиться
или схватить воспаление легких...

Потом умолкала и долго-долго молчала,
я свободно мог думать обо всем на свете, превзойдя Спинозу,
часами мог разглядывать других
или бросать гальку вниз на камни,
мог просто уйти куда-нибудь далеко,
мог умереть от одиночества у нее на коленях,
один в целом мире,
мог превратиться в птицу,
в воду, в камень,
мог все, что угодно...

У нее были длинные, хрупкие, нежные, но быстрые пальцы,
Мы ловили божьих коровок и гадали, и играли в прятки,
Светлана, выходи, вон ты за камнем,
я же не слепой и в своем уме,
давай-давай поторапливайся,
не то у меня получишь;
когда она водила, я мог спрятаться хоть в реку,
все равно находила сразу,
говорила, что по запаху,
что слишком хорошо меня знает.

Я никогда не верил,
наверное, просто подглядывала.
Она любила каштаны,
мы приносили их в комнату и развешивали на нитках,
она любила осенние розы,
когда мои розы засыхали, она клала их в коробку.
Я спрашивал ее, что она думает об этом мире,
верит ли в коммунизм,
хотела бы стать Наташей Ростовой,
спрашивал обо всем,
подчас глупо, еще как знаю, что глупо.

Спрашивал, хотела бы она иметь маленького сына,
скажем, белокурого,
она прыгала: хочу, хочу,-
потом вдруг становилась грустной,
как увядший цветок:
нет и нет, ни за что на свете,
посмотри на него, ему бы только это,
словно она свалилась с Юпитера,
да и кто такой Перо Зубац,
и почему именно он, а не другой,
этого еще не хватало.

Я говорил ей, глупая, ты же умница,
ты ангел и чертенок,
многое говорил.
Она ничему не верила.
Все вы мужчины такие,
вруны и обманщики,
и еще много всего говорила.
А над Мостаром шли синие дожди...

Я действительно любил Светлану
той осенью.
Если б мне знать,
кто с ней рядом сегодня,
если бы знать,
кто сегодня ее целует,
если бы знать,
кто сегодня срывает
мои неспелые абрикосы.


  Pero Zubac


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:09:17
Rabindranat Tagore - 65
Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:11:24
Milos Crnjanski - Priča
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:13:15
Dobriša Cesarić

Povratak
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:14:31
Srce
Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javiće se meni -
Možda kad u duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniknuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
Što ne osta više od negdanjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer to srce hoće, to je njegov deo -
Uvek novi deo od nove minute.

Jovan Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:15:28
Pero Zubac -
Spiram te sa koze

Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:16:18
Marina Cvetaeva - Iz zbirke Jato galebova

Ja ću te oteti, od svih zemalja, o svih nebesa
Zato što mi je šuma - kolevka, a grob - grm potkresan
Zato što po zemlji na jednoj nozi šećem
Zato što o tebi pevam - kako niko neće
Ja ću te oteti od svih vremena i noći svih
Od svih zlatnih zastava, od mećeva svih
Ključeve ću baciti, pse oterati sa trema
Zato što sam u noći vernija od psa verna
Ja ću te oteti od svih žena - što da uvijam? -
Nećeš biti ničiji muž, ni ja žena ničija
I u poslednjem trenu, uzeću te - ne pričaj! -
Od onog s kojim Jakov u noći skita
Al dok ti ruke ne skrste na grudima -
O prokletstva! - u tebi još tvoje krvi ima:
Dva tvoja krila u etru traže lek
Tebi je svet - kolevka, a grob - svet.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:17:18
ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo cuti,
on mnogo trazi, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parce kruva
za gladne zube) on brizljivo cuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Cutanje kaze: u tudjem svijetu
ja sanjam jos o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trosne grede,
i o ljepoti nase svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noci
snim: ja cu doci, ja cu doci.

Tin Ujevic




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:23:44
Samo - Marina Ugrin
Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;

Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce.

Sakrij me.
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja.

Sakrij me.
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.

Sakrij me.
U pricu sto ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:25:28
mozda sam ovu vec kuckala ali...

Imena - Miroslav Antić


Pronađeš negde nekakvog Mišu,
nekakvog Gorana,
Dragana,
Svetu,
pronađeš drugare nalik na sebe
i staneš tako i ne veruješ
da ima neko kao ti- isti,
na ovom drukčijem svetu.
I ništa ne mora da se kaže.
Sve se unapred zna i razume.
Možda te neke Mire sad traže.
Možda Gordana neka ne ume
bez tebe,
Jelene,
Milice,
Vide,
do nekog ogromnog sunca da ide.
I ne znaš koliko kao ti - takvih
večeras ponovo nekog nemaju.
I ne znaš koliko kao ti - istih
za susret sa tobom baš sad se spremaju.
I ne znaš ko su to, kao ti - divni
i što su jastuke suzama vlažili.
A lepo ste se mogli sresti
samo da ste se malo potražili.
I kreces u zivot s pogresnim nekim.
S drukčijim nekim.
Nekim dalekim.
A Boris,
Vera,
Vladan
i Sanja
još uvek samo tebe sanja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:26:32
Matija Bećković

 Kad bi ti otisla iz ovoga grada

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 01:27:37
Aleksandar Sergejevic Puskin

Ti i Vi

Isprazno Vi srdacnim Ti
Ona zabunom zameni
I odmah u mojoj masti
Uzrhta dusa u meni.

Pred njom snovi mi se snili
Ne mogu da joj odolim.
Kazem: "Kako ste mili"
A mislim: "Kako te volim!"


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:28:35
De profundis


Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.
Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pružajući ruke i vapijuć: Sunca
I tako ti dani bez sreće i mete,
Odnoseć svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani će kraj nas da prolete,
I ne pokidavši ni jednu od uža
Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.
Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.
Katarke stoje gordo na toj vodi
Što znači život... Mi hitamo žurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.
I zaman hita naše slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da leži duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.
Pitanja naša šum nejasni sreta,
I žudnom duhu odgovara nije;
Gde je početak? Gde li čudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.
Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago tražeć u dubini;
I ne spaziše svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini...
Ne s teškom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukčije nam zbori
Niti u pustoš pustaj žudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.
Spokojan pogled po površju baci,
Sladosnog mira tu ćeš samo steći. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko žuboreći.
I snivaj samo Biće manje suza
I više svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uža
Istina jedna i sama će doći
Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,
I našu mladost bezbrižno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima život cio
Ne pitaj nikad: zvuke naših dana
Hoce li vjetri da raznesu šumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjeće nekad nad našijem humom;
Il će da žive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga naše gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -
Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Što pjeva žudno izmeđ lednih gora,
Ne pitajući da l je kogod gleda,
I da l je sluša; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Što joj pjesmu nikad niko čuo nije

Jovan Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:30:04
Oslobađam te tuge

Oslobađam te tuge za sobom, ženo, kad budem odlazio.
Oslobađam te tuge za sobom, ženo, kad ti budem dolazio
samo u trošnom obliku uspomena.

Budi vesela žena
kao u doba naših dobrih starih večerinki.
Ponekad samo pročitaj moje knjige. I — krikni.

Izet Sarajlić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:30:44
iz vrtlara

49.
Drzim joj ruke,grlim je i trazim
Da poljupcima opljackam njen osmjeh
U narucju da otmem njene drazi
Da ispijem joj oci, tamne kao grijeh.

Ah, tko da nebu plavetnilo uzme ?
Ljepotu mi se ugrabiti htjelo
Al izmedju ruku ona mi ispuzne
U rukama mi osta samo tijelo.

Gdje je ljepota ? Gdje je njezin svijet
Vracam se opet prevaren i smozden
Ah, kako tijelom da dotaknem cvijet ?
Sto samo duh ga dotaknuti moze.

Rabindranath Tagör


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:31:14
Mrtva ljubav

Na obronku prema meni niču hridi raskidane,
Niču ceste zavojite, niču stijene obasjane.

A međ' njima, k'o na sagu, stoje tihi dvori bijeli.
Po njima su, nad njima su oblačići rujni sjeli.

Tamo kucnu zvonce smjerno – k'o da sitan biser kanu –
Oglasi se i zaćuta; vjetrić prhnu, dašak danu –

I u jedan mah zaore iz daljine silna zvona:
Jaki njihov krik poleti preko neba vasiona.

A ugasnu sunce jarko. Zaljulja se i zatavni;
Još zarudi, još zaplamti – i sumor bi povrh ravni.

Ja sam stao. I uporno gledao sam nijemo, nujno,
U duši mi pečal krenu nezamjetno i nečujno.

Iz mog oka probi kaplja. – Ja primakoh ruke dvije
I poniknuh – niz lice mi podjednako suza lije.

I ja znadem, ah, ja znadem, u tišini onih dvora
Usnula je moja ljuba od klonuća, od umora.

Blijeda leži među cvijećem. Klonula joj trudna glava.
Nad čelom joj i nad kosom aureola podrhtava.

Vladimir Vidric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:33:16
MRTVA LUKA


Znam: ima jedna mrtva luka,
I ko se u njoj nađe
Čuti će ujutro pjevanje ćuka
I vidjet će umorne lađe.
Brodovi u njoj vječito snivaju
Kako se brodi,
Al´ njihova sidra mirno počivaju
U plitkoj vodi.
I tako u snovima gledaju sreću
A plovit se boje.
Na jarbole šarene zastave meću,
I - stoje.


Dobriša Cesarić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:36:24
Naranca

Dohvatih narancu sa stola,
I najedamput
U svijesti mi sinu:
Sada je zima.
Neprijazna, duga,
A ja u ruci drzim komad juga.

I zlati mi se naranca u ruci.

Sacuvala je malo juznog sunca
Na svojoj kori,
I smije se,
I mirise,
I gori.

D. Cesaric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:37:29
Kolajna XXXI

S ranom u tom srcu, tamnu i duboku,
s tajnom u tom trudnu i prokletu biću,
sa zvijezdom na čelu, sa iskrom u oku
gazi stazom varke, mrtvi Ujeviću;

Smrt je tvoja ljubav pri svakome kroku,
smrt je u tvom iću, u tvojemu piću,
smrt je u tvom dahu, i u tvojem boku,
smrt, i smrt, i smrt u Nadi i Otkriću.

Što ti vrijedi polet u vlastitu čudu,
što ti vrijedi volja i voljenje slijepo?
Srce bije, pluće diše uzaludu,

gle, bez fajde ljubiš sve dobro i lijepo;
kao sveli miris u razbitu sudu
pogiba u tebi pjev što si ga tepo.

Tin Ujević


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:38:35
Mihail Ljermontov

I pusto i tužno

I pusto, i tužno, i nikog da ruku ti dade
kada je duša raspeta...
Želje! ... Ta našto zaludne želje i nade?
A ljeta bježe - najbolja ljeta!

Ljubit... al koga? ... Privremeno - ne vrijedi truda,
a vječne ljubavi nema.
Pogledaš u se - prošlosti tamo ni traga:
tu bol i radost je nijema.

Strasti? - Uvijek je naslada bolesna i luda
pred umom u ništa pala.
A život, kad hladno pogledaš oko sebe svuda,
pusta je i glupa šala.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:39:56
POSLJEDNJI TRENUTCI

Kada bih još jednom mogao proživjeti svoj život
U tom životu više bih grješaka činio
Bez želje da budem tako savršen,
Više bih se opuštao.
Bio bih budalast više no što sam bio,
I doista bih vrlo malo stvari
Uzeo k srcu.
Manje bih držao do čistoće.
Više bih živio s rizikom, više na putu,
Više bih gledao sunčeve zalaske,
Više na gore se penjao, više rijeka preplivao.
Posjetio bih ona mjesta gdje nikad nisam bio,
Jeo bih više sladoleda, manje graha,
Imao bih više stvarnih problema
A manje onih zamišljenih.
Bio sam jedan od ljudi koji žive
S razborom i s pažnjom da u svakoj minuti
Svoga života; jasno pri tom je bilo i
Sretnih trenutaka.
Al’ kad bih se vratio opet nastojao bih tada
Ostvariti samo ugodne trenutke.
Ako ne znate to, sav život je u tom
U tim trenutcima samo;
Nikad ne gubi sadašnjost.
Bio sam onaj koji nikud nije išao
Bez toplomjera i termofora uza se ,
Ni bez kišobrana i svega što štiti.
Kada bih ponovno mogao živjeti
Bosonog bih hodao već početkom proljeća
I završio tek u jesen.
Više bih se okretao na vrtuljku
I promatrao više svitanja,
S više djece veselo se igrao,
Kada bih drugi put živio.
Ali, da, sad je meni osamdesetpet
I znam da odlazim…


Jorge Luis Borges


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:40:53
POSLJEDNJE PUTOVANJE

… I ja ću otići. Ostat će ptice
pjevajući,
ostat će vrt moj sa svojom zelenom krošnjom
I bijelim zdencem.

Svake večeri nebo će biti modro I mirno
I zvonit će, kao što zvone večeras,
Zvona s zvonika.

Umrijet će oni koji su me ljubili
I zemlja će se obnavljati svake godine,
A u kutu mog vrta, rascvjetanog i okrečenog,
Lutat će moja sjetna duša.

I ja ću otići, ostat ću sam brz ognjišta
I krošnje zelene, bez bijela zdenca,
Bez neba modrog i mirnog.
Ostat će ptice pjevajući.


Juan Ramon Jimenez


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:44:14
Svakidašnja jadikovka

Kako je tesko biti slab,
kako je tesko biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemocan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i ocajan.

I gaziti po cestama,
i biti gazen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvjezde udesa
sto sijase nad kolijevkom
sa dugama i varkama.

- O Boze, Boze, sjeti se
svih obecanja blistavih
sto si ih meni zadao.

O Boze, Boze, sjeti se
i ljubavi, i pobjede,
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju, i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i dusa mu je zalosna,
i on je sam i zapusten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle draca u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamracenom pucinom,

i komu da se potuzi?
Ta njega nitko ne slusa,
ni braca koja lutaju.

O Boze, zeze tvoja rijec
i tijesno joj je u grlu,
i zeljna je da zavapi.

Ta besjeda je lomaca
i duzan sam je viknuti,
ili cu glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Boze, tek da dovrsi
pecalno ovo lutanje
pod svodom koji ne cuje.

Jer meni treba mocna rijec,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vjenac pelina,
mracan je kalez otrova,
ja vapim zarki ilinstak.

Jer mi je mucno biti slab,
jer mi je mucno biti sam
(kad bih mogao biti jak,

kad bih mogao biti drag)
no mucno je, najmucnije
biti vec star, a tako mlad!

Tin Ujevic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:47:20
Odlazak

U slutnji, u čežnji daljine, daljine:
u srcu, u dahu planine, planine.

Malena mjesta srca moga,
spomenak Brača, Imotskoga.

I blijesak slavna šestopera,
i miris (miris) kalopera.

Tamo, tamo da putujem,
tamo, tamo da tugujem;

da čujem one stare basne,
da mlijeko plave bajke sasnem;

da više ne znam sebe sama,
ni dima bola u maglama.

Tin Ujević


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:50:48
Balada iz predgradja

I lije na uglu petrolejska lampa
Svijetlost crvenkastozutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.

I uvijek ista sirotinja udje
U njezinu svetlost iz mraka,
I s licem na kojem su obicno brige
Predje je u par koraka.

A jedne veceri nekoga nema,
A morao bi proc;
I lampa gori,
I gori u magli,
I vec je noc.

I nema ga sutra, ni prekosutra ne,
I vele da bolestan lezi,
I nema ga mjesec, i nema ga dva,
I zima je vec,
I snijezi

A prolaze kao i dosad ljudi,
I maj vec mirise -
A njega nema, i nema, i nema,
I nema ga vise

I lije na uglu petrolejska lampa
Svijetlost crvenkastozutu
Na debelo blato kraj staroga plota
I dvije, tri cigle na putu.


Dobriša Cesarić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:51:51
Dobrisa  Cesaric


U SVJETLOSTI

Vec ocajan i lisen moci,
Ja nisam ocekivo spas.
Tada, u cemernoj samoci,
Tvoj njezni zacuo sam glas.
I on je bio kao zov
Na novi put, na zivot nov.
I ti mi svoju ruku pruzi,
I ljubav nas u jedno zdruzi.

Kako je duga bila noc
U kojoj, draga, tebe snivah!
Vec mislio sam: neces doc.
I rekoh: ona ti je ziva
U tvojoj zelji, tvome snu,
Al odista je nema tu.
Zemaljskim stazama ne kroci
Ta, cije divne cekas oci.

A gledaj: nebo sija plavlje
Otkada ugledah tvoj lik.
Ljepota, snaga, svjetlo, zdravlje
Ugusise u srcu krik.
Ocima tvojim obasjani
Proticu sada moji dani.
Raskosan rujan, vedar, zut.
Otvara jesen za nas put.

Podjimo zagrljeni, draga,
U ovaj zacarani svijet;
U ljubavi je cudna snaga,
Sto korak pretvara u let.
Od poljubaca, zagrljaja
Sve oko nas je puno sjaja.
Duboka sreca svuda zri,
Jer sobom nosimo je mi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:53:36
Sakriveni bol

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.

D.Cesaric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:54:18
Svoju snagu prepoznaces po tome
koliko si u stanju
da izdrzis samocu.

Svopju snagu prepoznaces po tome
koliko si u stanju
da prebrodis trenutak
jer trenutak je tezi
i strashniji i duzi
od vremena i vjecnosti.

M. Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 09:55:35
KAD BI MI NEKO REKAO

Kad bi mi neko rekao
kako je zivot stekao
kojim je parama platio
i posto bi ga vratio

Kad bi mi neko rekao
kako je vazduh stekao
kome je pisma pisao
da moli da bi disao

Kad bi mi neko rekao
kako je sunce stekao
kojim se smehom smejao
da bi se dzabe grejao

Kad bi mi neko rekao
kako je vodu stekao
na kojim je mukama bio
da bi besplatno pio

Kad bi mi neko rekao
kako je zemlju stekao
kome je dusu prodao
da bi po zemlji hodao

Kad bi mi neko rekao
kako je majku stekao
kojim je nebom kruzio
da bi oca zasluzio


Ljubivoje Ršumović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 10:00:08
Zvijezde u visini

Ne ljubi manje koji mnogo cuti,
on mnogo trazi, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parce kruva
za gladne zube) on brizljivo cuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Cutanje kaze: u tudjemu svijetu
ja sanjam jos o cvijetu i sonetu
i o pitaru povrh trosne grede
i o ljepoti nase svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noci
snim: ja cu doci, ja cu doci.

Tin Ujevic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 10:02:09
Noc u provinciji

Zasto tako laju psi po nasim mracnim nocima?
Odjeknu li cestom korak nepoznata stranca
ili zavonja usred tmine vuk?

Na tren je tiho; sve glasove proguto je muk
i dok hladno klizi zvek pasjega lanca,
u daljini neka lampa tiho zmirka ocima.

Sve je gluho. Potom opet lavez pocima.
Psi laju. Laju bijesno, bezumno i suludo,
psi laju glupo, krvavo i uludo
na sve sto krene: na svjetiljke, na glasove i sjene,
na mjesec, slutnje i nepoznate ljude,
psi pasji laju, pjesme pasje, lude,
psi laju noci i noci, tamne i vjetrovite,
a te su pjesme pasje jalove i prokletstvom ovite.

O pasji sabore, ti lajes, a karavane idu
i cuje se zveket orme, kopita i tockova skripa.
Zaludu lavez tvoj svu pasju mrznju na prolaznike sipa,
svi prolaze i nestaju, a ti na lancu kao sjena slijepa
sudbinu cekas, da s tobom tu pod plotom pasji krepa.

Miroslav Krleza


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 10:03:39
Da li sam ovu vec ukucala?! Ako i jesam nema veze, Vito je jedan!

Rodjendan

Rodjendan...
Dvadeset i peta opomena
za dugujuci zivot.
Vec - dvadeset i peta!
Kako se ludo okrece ova matora planeta,
kao zaljubljena siparica
blesava od srece.

Okreci se ti samo, stara,
okreci, okreci...
Sto se mene tice
- ja cu samo da zacepim usi,
pa i poslije stote opomene,
bicu opet duznik ravnodusni.

Ali da platim
- ne, nikako!
Radje
odlazim iz ovog gnijezda.

Hej,
zaustavite planetu,
ja hocu da izadjem,
idem u vjecnu skitnju izmedju zvijezda.

Sta?...Necete?...
O, ima i tome lijeka,
jer iako nijesam Galilej
ni Djordano Bruno,
ja sam covjek jednog svemocnog vijeka,
pa znam da ce morati,
lijepim il` bunom,
da padne taj jogunasti
sto ne da i steze,
dosta je samo da neko vrisne:
`Dolje apsolutizam zemljine teze!`

Uostalom,
vec su pocela da kevcu stenad po vasioni.

Hej,
zaustavite planetu!
Cujete li - zvonim...


Vito Nikolic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 10:07:06
Antun Branko Simic

PJESMA JEDNOG PRIJATELJA

O što ti sve ne dadoh!
Mog života, moje dušo pol!
Podijelih s tobom muku svog života
i svoje duše bol.

Ako iza lica ljubavi se mržnja skriva
i zavist iza udivjenja,
tomu mene ne smatraj za kriva;
to priroda je zemaljskih stvorenja.

Zar svaki put kad bio si u jadu
ne rekoh ti da u me imaš nadu?
I ako nikad ne pomogoh, zna se:
u ovom svijetu jedva se
čovjek može poskrbiti za se
i dosta je da prijatelju u njegovu jadu
poda nadu.

Još posljedne bih htio da ti dam
da to nemam sam:
da dobiješ od mene
kroz tijelo svoje žene
sifilis

Nek izmiješa se tako naša pobratimska krv
od ljubavi same
da u svom srcu čuvaš spomen na me
sve dokle jednom ne postaneš strv.   

 >:D
 >:D
 >:D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 01, 2007, 10:16:05
E sad odoh malo put plaze...
dosta za jutros, pa dako me neko zamjeni malo..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 01, 2007, 11:05:02
Jooj, kako tebe zamijeniti??
Ti bash to najbolje znash,....
heheheh


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 01, 2007, 16:32:40
lejence, naravno uvek..al' malo kanije ne mogu sad... ;D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lovetime Jul 01, 2007, 17:09:47
lejenice hvala ti na primedbama kao sto sam rekla tekst jos nije zavrsen, tek sam pocela tako da ima i frljanja sa padezima i ponavljanja i svega samo sam stavila da procitate dal valja dal da nastavim dalje da pisem jeste tuzno i depresivno ali jbg tako sam se osecala i to zelim negde da ispoljim....jos jednom hvala za zamerke potrudicu se to da sredim.........:)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 01, 2007, 17:27:03
jao,
kako si ti fina...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 01, 2007, 17:53:18
Pablo Neruda-Ne volim te zato sto te volim

Soneta LXVI iz: "100 ljubavnih soneta"

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 01, 2007, 18:47:33
Odnosno.
Mrzim te zato što te volim...
Moja izreka...
hehe


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 06, 2007, 09:45:02
lejenice hvala ti na primedbama kao sto sam rekla tekst jos nije zavrsen, tek sam pocela tako da ima i frljanja sa padezima i ponavljanja i svega samo sam stavila da procitate dal valja dal da nastavim dalje da pisem jeste tuzno i depresivno ali jbg tako sam se osecala i to zelim negde da ispoljim....jos jednom hvala za zamerke potrudicu se to da sredim.........:)

Eheeej, sad se i ja postiđeh... Piši ti slobodno, valjda na to niko ne treba da utiče, mada ovo su bile dobronamjerne kritike..  :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 06, 2007, 10:23:07
a, kakve su bile kritike??
Da više piše??


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 06, 2007, 10:24:56
pronađi neđe ovuda, bila sam joj lektor :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 06, 2007, 10:33:30
Uhhh...
Bash si bila opasna...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 10, 2007, 02:39:48
SAMOCA

Tugu ne mozes opisati.
Ona je poplava koja nosi sve pred sobom
podriva kuce,
rije nasipe,
valja bregove.
Covek je premlaceno pseto nikom potrebno.
Mrzim tugu.
Tugu ne mozes izraziti.
Ona je pozar koji tinja godinama
i bukne,
ocas planu sume,
nestanu gradovi.
Covek je vaseljenski les koji niko
ne moze poznati.
Mrzim tugu.
Tugu ne mozes suditi.
Ona je uvek kamen o vratu davljenika
zanavek vezan.
Smiraj je samo na dnu
koje se izmeriti ne da.
Covek-plamen
vraca se u kamen.
Mrzim tugu.

Dushan Matic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 10, 2007, 09:28:06
Uhhh...
Bash si bila opasna...

Nisam sunce, ja to iz najbolje namjere ali vidim nema je više da pise pa se mloooooogo IZVINJAVAM!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 10:30:46
Umire nada

Pun je mjesec iznad malenog grada.
Jedan jecaj gubi se u noći,
umire moja poslednja nada
da ćeš večeras doći.

Pokušavam da objasnim sebi
što tražim, zašto te opet čekam...
A znam da nemam prava na to,
ne bih smjela s tobom! Neka...

JA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 13:23:56

Srebrna cesta



Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,
kad padne veče ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,
a oblaci ko jata ptica kruže
nad tornjevima sela i gradova -

izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom, kud te srce vodi.


Ti znadeš i sam da svjetove nosiš
u samom sebi, i da na dnu duše
sja jato zvijezda, ponori se ruše
i - ako hoćeš - oluji prkosiš
olujom, koja u tvom bilu huji.

Izađi u noć. Pjevat će slavuji
u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.
Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.

I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak
vidjeti boga što te cestom prati.

 

Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri
što kida greben tvoje volje. Gazi
na putu zmiju, guštera na stazi,
i budi kao putnik što se žuri
dalekom stepom zelenoj oazi.

Izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi.

              G.Krklec


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 13:24:44
AKO ME ZABORAVIS - Pablo Neruda


Hoću da znam
jednu stvar.

Znaš kako je to
ako gledam
kristalni mjesec, crvenu granu
spore jeseni u mom prozoru,
ako dotaknem
uz vatru neopipljiv pepeo
ili izborano tijelo klade,
sve me odvodi tebi
kao da je sve sto postoji,
mirisi,svjetlost, metali
poput barčica što plove
ka ostrvima tvojim koja me čekaju.

E, pa dobro,
ako malo - pomalo prestaneš da me voliš
i ja ću prestati tebe da volim
malo - pomalo.

Ako me odjednom zaboraviš
ne traži me
jer bih te ja već zaboravio.

Ako smatraš dugim i ludim
vjetar zastava
što prolazi kroz moj život
i odlučiš
da me ostaviš na obali
srca u kome imam korijena
zapamti
da ću toga dana,
toga časa
dići ruke
isčupati svoje korijene
u potrazi za drugim tlom.

Ali
ako svaki dan,
svaki sat,
prestaneš da mi budeš sudbina
s neumoljivom slašću,
ako se svakoga dana popne
jedan cvijet do tvojih usana tražeći me
o ljubavi moja, o moja
u meni se sva ta vatra ponavlja,
u meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno,
Moja ljubav se hrani tvojom ljubavlju, ljubljena,
i sve dok živis biće u tvojim rukama
ne napuštajući moje.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:01:41
Smiraj - Milos Crnjanski
Setim se, kako su u ljubavi,
dragi prvi dani.
Kad su ruke tople,
kad se oci slede,
preletajuci one kolutove blede,
oko usana...

Sto drhte, protkani,
mutnom tisinom,
u kojoj su osmeh i tuga pomesani
nesigurno i tamno.

Klatno zvona
tesko i tmurno
u grudi udara me.

Tad se dizem,
i, u mutna oka prozora,
puna sitnih glasova veceri,
sapucem, nesigurno,
i moje ime.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:02:53
M. Antic -

Uspavanka na domak svitanja


Kad voz ode,
sakrij pod pazuh smotuljak moga duha.
Biće mi lakše da sve zaboravim
ako znam da me se neko seća.

Biće mi lakše ako znam
da smo skuplje plaćeni tamo
gde smo se besplatno delili,
nego gde smo se pogađali i prodavali.

Inače,
ako misliš da se ova stanica zove: sreća,
izvini,
uopšte se ne zove: sreća.
Ako misliš da se nas dvoje nismo poznavali,
izvini,
mi smo se divno poznavali.

Hoću da podelimo noćas
ovu poslednju krišku sna i ćutanja
i sažvaćemo je
svako nad svojim krilom alapljivo i gladno.

Zar ne nalaziš da je dirljivo smešna
ova mala čekaonica između lutanja i lutanja?

U redu:
presedećemo još koji nestrpljiv sat,
a onda jutarnjim vozovima otputovati,
otputovati,
otputovati,
bajagi – iznenadno.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:03:53
Ivo Andric
Ni bogova ni molitava....   

Pa ipak biva ponekad da cujem
Nesto kao molitveni sapat u sebi.

To se moja stara i vecno ziva zelja
Javlja odnekud iz dubina
I tihim glasom trazi malo mesta
U nekom od beskrajnih vrtova rajskih,
Gde bih najposle nasao ono
Sto sam oduvek uzalud trazio ovde:
Sirinu i prostranstvo, otvoren vidik,
Malo slobodnog daha.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:05:13
          Matija Bećković
 Kad bi ti otisla iz ovoga grada

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:19:13
Proljeće koje nije moje
Ja ne vidim od svoje sjene
Ni sunca, ni te mlade boje.
Proljeće svuda sja i cvate,
Al ono nigdje nije moje.
Ne živim u njem, već sa strane.
I kuda god mi noga krene
Na svim je putevima radost,
A sva je radost izvan mene.
Bez pokoja sam. Kakvom tugom
Kažnjava život svog bjegunca!
Nijedna zraka nije moja
Od ovog svima danog sunca.

D.Cesaric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:21:17
Na dan njenog vencanja
I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Cestit'o sam ti. I ti rece: "Hvala!''...
A da li znadeš da se u tom casu
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je! Ti si sada žena-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja necu kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja necu kleti cak ni samog sebe
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reci?
O sreci svojoj covek uvek sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leci,
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Velimir Rajic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jul 17, 2007, 15:22:42
sto se neko raspisao...gde li nalazis inspiraciju? ;D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:23:30
Dodje mi ponekad
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:24:02
Jesi li pročitao moje pjesme?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:29:06
Mogli ste ti i chetnik kad ste već svraćali napisati neki stih.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:30:35
Pablo Neruda-

Ne volim te zato sto te volim
Soneta LXVI

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jul 17, 2007, 15:32:42
procitao sam onu sto si mi poslala....bas je extra!
samo,kratka je,trebala si malo vise...ili si to ostavila citaocevoj masti na volju?
samo da znas,crne misli mi se po glavi viju :P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Jul 17, 2007, 15:33:49
Domovina

Domovina, to nije mrtva gruda
koja nas gvozdenom rukom veže;
to je ljubav za oblak što plovi ovuda,
za pesmu što se ovde razleže;

ljubav za klasje što bogato buja,
za ruže što su na grobljima svele,
za tresak letnjih besnih oluja,
za tugu ptica koje se sele.

Domovina, to su sve one spone
kojima nas život za se spaja,
radost kad naša zvona zazvone,
toplota majčinog zagrljaja.

Domovina, to su: želje, tajne,
magla što preko polja plovi,
to su naše bajke beskrajne,
domovina - to su svi naši snovi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:36:29
Mika Antic  
Kroj

Ukrascu tvoju senku, obuci je na sebe i pokazivati svima.
Bices moj nacin odevanja svega neznog i tajnog.
Pa i onda, kad dotrajes, iskrzanu, izbledelu, necu te sa sebe skidati.
Na meni ces se raspasti. Jer ti si jedini nacin da pokrijem golotinju ove detinje duse. I da se vise ne stidim pred biljem i pred pticama.
Na poderanim mestima zajedno cemo plakati.
Zasivacu te vetrom. Posle cu, znam, pobrkati moju kozu sa tvojom.
Ne znam da li me shvatas: to nije prozimanje. To je umivanje tobom.
Ljubav je ciscenje nekim. Ljubav je neciji miris, sav izatkan po nama.
Tetoviranje mastom.
Evo, silazi sumrak, i svet postaje hladniji. Ti si moj nacin toplog.
Obuci cu te na sebe da se, ovako pokipeo, ne prehladim od studeni svog straha i samoce.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 15:37:25
Kakve crne misli?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: spartacus Jul 17, 2007, 15:40:40
haha.....nista,zaboravi :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 17, 2007, 16:04:53
OK sparti, kiss....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: SBgirl07 Jul 17, 2007, 16:15:16
vidi,vidi....zanimljivo je ovdje! :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 18, 2007, 09:37:28
Zanimljivo sa crnim mislima?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 18, 2007, 22:42:43
Napisite neki stih!!!!!!!!!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: natasa16 Jul 19, 2007, 01:12:42
Navikla sam da volim te,
i kad nema te da ne bunim se,
jer tebi sam ja zauvek samo
kopija originala



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 19, 2007, 15:41:07
ej Nato daj još malko od pjesme...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 20, 2007, 03:03:05
evo i mene... :)

Barbara

Seti se Barbara, bez prestanka je kisilo
nad brestom toga dana, a ti si hodala nasmejana
prokisla, radosna, ocarana, pod kisom
seti se Barbara, bez prestanka je kisilo nad brestom
a ja sam te sreo u ulici Sijama
smesila si se, i ja sam se smesio
ti koju nisam poznavao,
ti koja me nisi poznavala
seti se

seti se toga dana
ne zaboravi

neki covek je stajao u tremu i
viknuo tvoje ime, Barbara
a ti si po kisi k njemu potrcala
radosna, prokisla, ocarana
u njegov zagrljaj pala

seti se toga Barbara,
ne ljuti se sto ti govorim ti
ja kazem ti svima koje volim
cak i onima koje sam jednom video
ja kazem ti onima koji se vole
cak i onima koje nisam upoznao.

seti se Barbara i ne zaboravi
tu kisu mudru i sretnu, na svome licu sretnom
nad ovim gradom sretnim
tu kisu iznad mora i iznad arsenala
tu kisu sto je pala na brod iz Cezana

oh, Barbara rat je je svinjarija velika i sta je sa tobom sada
pod kisom kanonada ognja, krvi i celika

a onaj koji te je grlio, zaljubljeno
je li umro, nestao ili jos uvek zivi

oh, Barbara
bez prestanka kisi nad Brestom
jednako kao i tada

ali to nije isto, i sve je sruseno
to su porotne kise, strasne i neutesne
to nije oluja vise od ognja, krvi i celika
to su naprosto oblaci
sto kao pseta crkavaju
kao pseta sto nestaju u mlazu vode
nad brestom
da trunu negde daleko, daleko, daleko od bresta
od koga nista ne osta.

Barbara, Barbara     

  Zak Prever


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 20, 2007, 11:03:53
     :studenjak:   dobro mi došla  curice sa Marsa  :)
nadam se da će biti još pjesama..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: m@rij@ Jul 20, 2007, 19:14:04
   TAMA - I.Andric

Ja ne znam kuda ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noci moje
Ne znam.
Ni otkud magla ruzna
 na sve sto se cekalo
ni otkud nemar jadni
 na sve sto se radilo,
ni zaborav otkuda,
 zalosni na sve sto se ljubilo.
Magla.
Ko ce da mi kaze nocas,sta meni znace
 lica i stvari i spomeni minulih dana?
I kuda idu ovi dani moji
i zasto bije tamno srce moje?
Kuda? Zasto?


    SINOC - I.Andric

Svu noc je kisa padala.
Da li znate kako je :
svu noc slusati romon o prozore,
i ne moci usnuti?
Kisa,ko mati,tiho pjeva,
a sna nema,
tek misli kisne noci.
Zasto na svaki dodir zivota
ostaje dusom kao jeka-
Bol?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: SBgirl07 Jul 20, 2007, 19:45:12
Pokusavala sam maknuti maglu sa zore,
Pronaci u sivilu sjenu koja ce se uciniti poznatom.
Htjela sam te opet njezno dodirnuti
Micuci oblake,trazeci sunce.
Pogledati jos jednom tvoje zelene oci,
Utopiti se u njima,
Osjecati se dijelom ove slagalice.
Dodirivati tvoju ruku
Bas kao i one veceri
I onog ranog jutra.
Cuti ponovno tvoje rijeci
Koje sam sada urezala u celicni dio svoga pamcenja,
Najprokrvljeniji dio srca
I nepostojeci dijelic razuma.
Obrisat ih ne mogu,kako si ih ti zaboravio?
Nisam maknula maglu sa zore.
U sivilu sjena izgubljenih ljudi,
Onih koji su me izdali,
Bio si samo dio slagalice.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 21, 2007, 00:42:51
 hvala,bice...evo... :)

               Sta je tuga

Sta je tuga koja dodje
Najedared mahom celim!
Opije te,zanese te,
Obori te padom smelim!

Zaleti se,da te slomi,
Zahuka se, da te skrsi,
Zagrli te, pa te stomi,
Poljubi te – pa te svrshi!

Taka tuga srce vida,
U veciti mir ga smesta,
Taka tuga nije tuga,
Nije silna,nije vesta.

To je tuga sto te digne
Pak te u svom krilu njija,
Svaki dan ti srce rani,
A ranu ti jos previja!

Sto te ljubi, sto te pazi,
Oko tebe brizno leti,
Otruje te, Boze sveti,
Al` ti ne da jos umreti!

A kad zaspis, ona sapce:
“Spavaj, spavaj, zrtvo moja,
Odmori se na mom krilu,
Cuva tebe tuga tvoja!”

A kad svane zora bela,
Klikce kao soko sivi,
Ona ti se prva javi:
“Dobro jutro,jos smo zivi!”

Od jeseni do jeseni,
Od prolece do proleca,
Od dan na dan biva jaca,
Od cas do cas biva veca.

Sto te krepi ako klones,
Sto te digne ako padnes,
Sto ti ne da da potones,
Sto te ceka da odahnes.

Kad ti srce ledom sledi,
Zadahne te, da se zgrevas,
Kad ti suze sve iscedi,
Nagoni te da joj pevash.

Ucini se ka da spava,
Ko da nije vise tuga,
Pa ti kane zaborava,
A posle se tome ruga.

Kad pomislis sisho s uma,
Razbere te u zlo doba,
Pa se smeshi pa te teshi:
“ `Vako cemo sve do groba!”         


      Zmaj  :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: m@rij@ Jul 21, 2007, 17:19:29
OpomenaVazno je,mozda,i to da znamo:
covek je zeljan tek ako zeli.
I ako sebe celog damo,
tek tada i mozemo biti celi.
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne.
I samo onda kad i mi trazimo,
moci ce neko i nas da sretne.



M.Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 22, 2007, 02:20:53
         Predosecanje

Poznala sam te kad sneg se topi,
Topi,i duva vetar mlak.
Blizina proleca dushu mi opi,
Opi,pa zudno udisah zrak.
S neznoshcu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom,
I znadoh da ces biti mi drag,
Drag u zivotu celom.

Poznala sam te u zvonki dan,
Dan pijan,svez i mek
Cinjashe mi se vec davno znan,
Znan kad te poznadoh tek.
S neznoshcu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom,
I znadoh da ces biti mi drag,
Drag u zivotu celom.

Poznala sam te kad kopni led,
Led,dok se budi proleca dah,
Kad dan je cas rumen,cas setan,bled
Kad sretno je i tuzno u isti mah.
S neznoshcu gledah stopa ti trag,
Trag po snegu belom,
I znadoh da ces biti mi drag,
Drag u zivotu celom.

  Desanka Maksimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 23, 2007, 09:27:47
BJEŠE JEDNA ZIMA

Bješe jedna zima i snijeg bješe pao,
vidjeh te tada sa pahuljom na dlanu,
slagah te,rekoh da mi nije žao,
onog dana što nikad ne svanu.

I bješe opet zima ali snijega ne bi.
I nigdje te ne sretoh te suve zime.
Sad stalno govorim : ''Žao mi je''
a ti se ne sjećaš čak ni kako mi je ime.

eto Ja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 23, 2007, 12:21:31
Jesenjin

Ti ne voliš


Ti ne voliš i ne žališ mene,
nisam više mio srcu tvom?
Gledajuć u stranu strast ti vene
sa rukama na ramenu mom.

Smiješak ti je mio, ti si mlada,
riječi moje ni nježne, ni grube.
Kolike si voljela do sada?
Koje ruke pamtiš? Koje zube?

Prošli su ko sjena kraj tvog tijela
ne srevši se sa plamenom tvojim.
Mnogima si na koljena sjela,
sada sjediš na nogama mojim.

Oči su ti poluzatvorene
i ti sanjaš o drugome nekom,
ali ljubav prošla je i mene,
pa tonem u dragom i dalekom.

Ovaj plamen sudbinom ne želi,
plahovita bješe ljubav vruća--
i ko što smo slučajno se sreli,
rastanak će biti bez ganuća.

Ti ćeš proći putem pored mene
da prokockaš sve te tužne zore.
Tek ne diraj one neljubljene
i ne mami one što ne gore.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 23, 2007, 16:17:53

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I svoj zivot uzgred, tuzna lica,
Ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
Mnogo puta vec se ljubih s drugom,
Ko da kresem vatru po shibici,
Nezne reci sapucem ti dugo.

“Draga moja”, “mila”, “znaj doveka” -
Dusa hladna ostaje u svemu,
Kad se darnu strasti kod coveka,
Nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i na preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene

Ali uvek,trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I voleh te uzgred, tuzna lica,
Isto tako ko ostali svet.

Jesenjin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 24, 2007, 00:14:34
Ovu Jesenjinovu pesmu-Ko sam?Sta sam?  mnogo volim...
A ewo i mene opet... :)

Krila
 
 
Leteti, leteti, leteti visoko,
Neznanom prostoru kao starom drugu,
Vitlati se kao omađijan soko,
I umreti, sjajan, u sunčanom krugu.
 
Čuti samo zamah svoj u prostorima-
Muziku svog krila! I na samom kraju,
Svoj trag izgubiti i cilj među svima,
Iščeznuvši tako u nebu i sjaju.
 
Da mi žeđ osete kobnu i sve višu
Oči što su tude dugo svetlost pile,
Kao vir dve ovce sa runom od svile,
Kao krv dve noćne sablasti što sišu.
 
Da ne pamtim nisko rođenje pod mrakom;
Da kao gnev svetlost sva ispuni mene;
Da sam kao kopljem prožet svakim zrakom,
Tu gde gore večne podnevi bez sene.
 
I strasna raskršća sunaca, i puti
Kud oluj svetlost neprekidno ide,
Kroz nemi predeo gde vlada i ćuti
Bog koji ubija oči kad ga vide.
 
Da samo s visina za ponore znadnem
Bacivši u prostor konce svojih žila;
I letim večito, i letim dok padnem
Samo pod teretom ozarenih krila.

J.Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 24, 2007, 00:18:33
Ovu pesmu mi je izrecitovao decko (sada bivsi) kada nam je bilo mesec dana... bas je bio zlata...

Moja ljubav
 
 
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
 
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
 
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
 
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
 
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.
 
J.Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 24, 2007, 02:52:42
...ja obozavam Jesenjina :)
a sad jos malo Desanke Maksimovic... :)

         Na buri

Svu  vecer na pustom bregu
Neko stoji.
Pusti me majko,da vidim
Da li je chovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
 svu vecer gleda
u nas beli,skromni dvor.
Pusti me majko,nece me
 umoriti hod,
breg je blizu naseg doma.
O,ja osecam da mi je rod
Taj covek ili bor
Sto svu vecer blizu groma
Stoji i gleda u nas dvor.
Vidis li oblak crni,
Ogroman,zlokoban brod
Nad njim plovi
I smrt nosi?
O,majko,idi,
Ti ga bar zovi
Neka se skloni u nas dom
Taj covek ili bor
Sto svu vecer stoji i gleda
U nas beli,skromni dvor.
Na pustom bregu on je sam
Kao dete kad ruke skrsti
Nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
Meta budu burama zlim.
Pusti me,pusti,dobra majko,
Tako je potmuo
I zao oblak
Sto vitla nad njim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 24, 2007, 12:06:59
OD KAD SI NESTAO

Zimu volim od kad si nestao,
više mi prijaju kiše i oluje.
Izađem na ulicu kad poželim da te vidim,
vrištim,dozivam a niko ne čuje.

Ponekad pomislim od udara groma
da se odnekud odazivaš.
Zadrhtim,zastanem i shvatim:
Ti se u meni skrivaš.

Ja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 24, 2007, 18:34:18
Lejence...ova tvoja pesmica... Od kad si nestao... rasplaka me sad...  :'(


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: gruvlada Jul 24, 2007, 19:50:24
Ja imam ruke
on su TVOJE,
ti imas usne
one su MOJE,
ja imam srce
sto za tobom vene,
ti imas ljubav cuvaj je
za MENE!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 25, 2007, 00:55:01
Lejenice...divna pesma,stvarno!


Naslov: ONA I ON
Poruka od: pufnica Jul 25, 2007, 01:55:31
 :-* :-* :-* :-* :-*
Vazno je mozda i to da znamo
covek je zeljan tek ako zeli
i ako sebe celoga damo
tek tada mozemo biti celi...
Saznacemo tek ako kazemo
reci iskrene,istovetne
i samo onda kad mi to trazimo
moci ce neko i da  nas sretne.......

THINK ABOUT IT!!!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 25, 2007, 13:43:47
Lejence...ova tvoja pesmica... Od kad si nestao... rasplaka me sad...  :'(

E,stvarnooooo? Žao mi je vala,baš    :-* :-*

Lejenice...divna pesma,stvarno!

Hvala,hvalaaaa.....  :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 27, 2007, 02:23:07
molim,nema na cemu... ;)

                    Prevrcuci prashne knjige

Prevrcuci prasne knjige,
Prasne knjige i hartije,
Nadjoh pesmu zabacenu,
Sto je niko cito nije

Ta je pesma izliv srca,
Izliv duse srecnih dana,
U njojzi je moja sreca,
Ljubav moja opevana.

U njojzi je odziv raja,
Na usklike zica mlada,
Sa najviseg negda visa,
sa vrhunca mojih nada.

Ali ko bi danas smeo,
Secati se sretnih dana!
-Ne smem ni ja da te citam,
Pesmo moja necitana.

Pored mene sveca drhce,
Ka da b` pesmu citat htela,
Ja je dadoh njenom plamu-
Hartija je izgorela.

Hartija je izgorela,
Al` ostase slova bela,
Pesma moja necitana
Jos se vidi sa pepela.

I ja citam svoju pesmu,
Odisaje srca vrela,
Citam cvetak svoje srece,
Sve to citam  - sa pepela.

Oh,zar tako ljubav sveta
I po smrti joste traje!
Oh,zar tako pepo cuva
Moje svete osecaje!

Zar je pepo tako veran,
Pa ne pusta milje svoje!
- Aoj pesmo,tugo moja!
Oj,pepele,dobro moje!

     Zmaj


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 27, 2007, 02:35:40
Lejence nemoj da ti je zao... nisi ti kriva.. pesma je zaista dosta emocionalna...

Ne znam da li ima ove pesme negde ovde... ali ja ovu pesmu bas volim

Vesna Parun


Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

i koja si mudra kao bezbrižnost.

Ti koja umiješ s njegova čela čitati

bolje od mene njegovu samoću,

i koja otklanjaš spore sjenke

kolebanja s njegova lica

kao što proljetni vjetar otklanja

sjene oblaka koje plove nad brijegom.

 

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce

i tvoja bedra zaustavljaju bol,

ako je tvoje ime počinak

njegovim mislima, i tvoje grlo

hladovina njegovu ležaju,

i noć tvojega glasa voćnjak

još nedodirnut olujama.

 

Onda ostani pokraj njega

i budi pobožnija od sviju

koje su ga ljubile prije tebe.

Boj se jeka što se približuju

nedužnim posteljama ljubavi.

I blaga budi njegovu snu,

pod nevidljivom planinom

na rubu mora koje huči.

 

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću

ožalošćene pliskavice.

Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri

neće ti učiniti zla.

I žedne zmije koje ja ukrotih

pred tobom biti će ponizne.

 

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah

u noćima oštrih mrazova.

Neka te miluje dječak kojega zaštitih

od uhoda na pustom drumu.

Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah

svojim suzama.

 

Ja ne dočekah naljepše doba

njegove muškosti. Njegovu plodnost

ne primih u svoja njedra

koja su pustošili pogledi

goniča stoke na sajmovima

i pohlepnih razbojnika.

 

Ja neću nikad voditi za ruku

njegovu djecu. I priče

koje za njih davno pripremih

možda ću ispričati plačući

malim ubogim medvjedima

ostavljenoj crnoj šumi.

 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

budi blaga njegovu snu

koji je ostao bezazlen.

Ali mi dopusti da vidim

njegovo lice dok na njega budu

silazile nepoznate godine.

 

I reci mi katkad nešto o njemu,

da ne moram pitati strance

koji mi se čude, i susjede

koji žale moju strpljivost.

 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

ostani kraj njegova uzglavlja

i budi blaga njegovu snu!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 27, 2007, 10:11:40
eh, pa i ja sam bila tužna kad sam je pisala, davno to bijaše....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: natasa16 Jul 27, 2007, 11:38:37
ej Nato daj još malko od pjesme...
imas u tekstovima pa anita-navikla


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 27, 2007, 12:20:24
dobro Natooo..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 27, 2007, 14:11:58

"Krvarim... umirem...
Sve što želim je da te osjetim,
osjetim tvoje tijelo,
tvoje ruke, osjetim pokraj sebe...
Ti me nikad nećeš pogledati,
nikad me poljubiti...
Ja nikad neću osjetiti tvoje usne
na mojim... Nikad ti neću reći VOLIM TE,
nikad...
Tako bih voljela da ne postojiš,
da te nema...
Nema na ovom svijetu.....
Ti, ti si samo farsa,
ti nikad nećeš shvatiti šta je to ljubav...
Ne, ja tebe više neću,
neću gledati, neću željeti, neću zamišljati...
Ti u meni,.....UMIREŠ...."




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 27, 2007, 17:11:28
eh, pa i ja sam bila tužna kad sam je pisala, davno to bijaše....
Sasvim slucajno se desilo da ja budem bas fucked up kada citala ..i eto...
A daj sad neku vedriju pemsicuuuu... :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 28, 2007, 10:27:18
OPROSTI MI

I što je tu strašno ako ti kažem
da te nikad nijesam voljela.
Povjeruj,ili pomisli da lažem,
uz tebe sa ga samo lakše preboljela.

Priznajem ponekad bilo je teško,
rijetko me je savjest pekla,
ali,izgubila bih i tebe
da sam ti išta rekla.

Ne sudi mi što sam mislila na sebe.
Dosta sam zbog njega suza prolila.
Možda ću se nekad i sjetiti tebe,
kad me tuga bude skolila.

Znam boljeće tada rana u grudima
ali ja ću znati da se opet vraća,
zbog nekih starih grehova prema ljudima,
i da ti sve tvoje muke plaćam.

JA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 14:40:19
... da te osjetim pored sebe...


Sada plačem,
plačem zbog tebe...
Želim samo da si tu, da
si pored mene,
želim samo da me zagrliš,
da mi kažeš VOLIM TE...
Molim te, daj mi nadu,
jer bez nade nisam čovjek,
nisam ljudsko biće...
Bez nade sam samo sjena
u mraku, iz koje nema povratka,
Molim te, molim te,
zagrli me jako, jače,
samo da te osjetim,
osjetim pored sebe...
Molim te...



(made by ThE DeAD AnGeL - ***coolerka***)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 28, 2007, 14:42:28
SVUDA OKO MENE

Vidim tvoje oči u sjaju zvijezda,
u hujanju vjetra čujem tvoj glas,
počinje šapatom pa sve jače
da nigdje nema sreće za nas.

I trčim, a ne znam kuda,
bježim, ne shvatajući od čega.
Gledam oko sebe i vidim te svuda
i čujem tvoj glas jači od svega.

opet JA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 14:43:14
...Ti...andjele...moj...


...jer svakim pogledom
daješ mi krila,
ja bih da poletim,
negdje visoko,
među zvijezde,
a na jednoj, najljepšoj,
napisala bih da te volim,
napisala bih sve,
tu zvijezdu bih donijela
tebi, anđele moj....
...Tu zvijezdu bih ljubila...
...Tu zvijezdu bih...
samo...sanjala...
Kao i tebe...andjele moj!!!


ThE DeAD AnGeL


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 28, 2007, 14:44:59
Cool jesi li ovo i pjesnikinja?
Dobro je,doobroooo... Sviđa mi se.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 14:46:54
Ljubav te tjera na svašta...
:)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 28, 2007, 14:56:43
Bolje rečeno   patnja rađa kreativnost.  :P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 15:30:50
DA, da...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 15:56:49

Budi uvijek blizu

Budi uvijek blizu, ne ostavljaj me,
svojim budnim okom pazi na mene.
brani me od tuge, životnih teškoća,
zlobne okoline, nedaća i zloća.

Budi uvijek blizu, za ruku me primi,
snažno me zagrli, k sebi me privini.
Budi mi utjeha, budi moje sve
I kad život prođe, ne ostavljaj me.

Obriši mi suze, na licu mi smijeh donesi
na oblake, među zvijezde, na krilima
me ponesi. Nauči me što je
život, što radost, a što san.

Budi uvijek blizu,
uljepšaj mi svaki dan.
I kad život novu stranicu okrene
budi uvijek blizu

budi uvijek uz mene...
Budi blizu mene...



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 15:58:40
Anđelu polomljenih krila...


dugo smo bili jedno drugome podrška...
plakali i smijali se zajedno...
slomljeno srce liječio bi mi svojim zagrljajem...
bili smo si ljubavni savjetnici...
jedne večeri shvatila sam...
shvatila sam da više te ne gledam prijateljskim očima...
nisi to smjeo napraviti, ne meni...
zašto me zavaravaš?
zašto se pretvaraš?
zašto ne zaboraviš na nju...
govorio si mi prelijepe riječi...
zbog njih sam sada izgubljena...
tvoji poljupci one večeri...
jedine večeri kada sam osjetila usne tvoje...
probudilo se u meni nešto što nikada nije...
uz tebe osjećam sigurnost...
po prvi put u životu osjećam istinsku sreću...
šta mi se to dešava?
vidiš šta si napravio?
mi niti ne možemo biti prijatelji...
nikada niti nismo bili...
ne mogu biti u tvojoj blizini...
ne želim da shvatiš...
neću ti ovaj put to reći..
neću ti lagati da je ona noć bila posljedica lošeg vina...
nemoj tražiti da te tješim...
to više ne mogu..
oprosti mi...
što ne mogu te gledati kao prijatelja...
oprosti što ponekada zaželim imati ljubav koju njoj želiš dati...
i oprosti mi što želim biti uz tebe čitavu vječnost...
što ponekada zaželim biti u zagrljaju anđela polomljenih krila...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Jul 28, 2007, 15:59:31
zbog tebe...

Komadici duse rasuti su pod tamnom mjesecinom....
u beskraju crne tame....
niceg vise nema..
samo ja i tisina...
dugo putovala sam kroz noc..
svijetlost tih ociju...
daje mi snagu...
tu su na kraju mracnog tunela...
polako se povlace osjecaji sto me guse...
dusa boluje...
snagom bijesnog vihora..
prazan pogled gleda u daljinu..
bez nade...
mjesec se nocas igra pod svodom tih sjajnih zvjezdica..
izgubljena u tami koja nosi moj jecaj kroz noc..
nada je odleprsala poput pahulje na dlanu...
poput tebe...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Jul 31, 2007, 02:35:43
Ne merim vise vreme na sate
ni po suncevom vrelom hodu,
dan mi je kad njegove se oci vrate
i noc kad ponovo od mene odu.

Ne merim srecu smehom,ni time
da li je ceznja moja od njegove jaca,
sreca je meni kad bolno cutim s njime
i kad nam srca biju ritmom placa.

Nije mi zao sto ce zivota vode
odneti i moje grane zelene,
sad neka mladost i sve neka ode,
on je zadivljen stao kraj mene.

         Desanka Maksimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: natasa16 Avgust 01, 2007, 13:19:09

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I svoj zivot uzgred, tuzna lica,
Ja proziveh uz ostali svet.

I s tobom se ljubim po navici
Mnogo puta vec se ljubih s drugom,
Ko da kresem vatru po shibici,
Nezne reci sapucem ti dugo.

“Draga moja”, “mila”, “znaj doveka” -
Dusa hladna ostaje u svemu,
Kad se darnu strasti kod coveka,
Nema vise istine u njemu.

Zato moja dusa i na preza
od ljubavi ledom zalivene,
ti si moja lutalica breza
sazdana za druge i za mene

Ali uvek,trazec srodnu sebi,
muceci se bez neznosti pune,
nimalo se ne ljutim na tebe,
nimalo te i nikad ne kunem.

Ko sam?Sta sam?Samo sanjalica,
Kome oko ispi magle let,
I voleh te uzgred, tuzna lica,
Isto tako ko ostali svet.
prelepa
Jesenjin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 03, 2007, 15:19:17
Fotografija sa osmrtnice

Kada li se nasmijao
covjek shto se jutros smije
sa posmrtnog svog plakata
ko da nikad umro nije.

Je li znao dobri covjek,
je li mogo i da sluti,
da ce jednom s tim smijehom
tako crno osvanuti.

Kakva je to davna sreca
ozarila njemu lice -
da bi mu se narugala
jutros s crne osmrtnice.


Vitomir Nikolić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 04, 2007, 02:12:50
      Kao bajka

Hteo bih jednu noc kad mesec kunja,
Placevan, krzljav, bez sjaja i boje,
A zemlja ima setan miris dunja
Sto mesecima u prozoru stoje;

I sve da bude tuzno, sve da bude
Kao da svuda jece bolna deca,
Rastapaju se ceznje kao grude,
I sve kroz suton priguseno jeca;

Pa kad na mene padnu usne tvoje,
Da zajecamo i mi, obadvoje...

Hteo bih jednu noc vencano belu,
Providn, svetlu, svu u mesecini,
Da nezemaljski izgled da tvom telu,
I svakoj stvari, i da mi se cini

Ko bajka da je, da to nije java,
Da s mesecinom sve se stapa sada,
I neosetno gubi se i pada,
I sve nestaje, i sve iscezava,

Pa kad na mene padnu usne tvoje
Da isceznemo i mi, obadvoje...

   Milan Rakic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 07, 2007, 10:56:30
BIĆU TU

Jednom kada ti teško bude,
kada te ostave drugovi, žene,
kada se razočaraš u život, u ljude,
ne gubi nadu, sjeti se mene.

Uvijek ću biti tu za tebe,
čekat ću te sa rukom spasa.
samo dođi,ne govori ništa,
nek se sjećanje zatalasa.

JA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: m@rij@ Avgust 07, 2007, 15:53:31
Dok idem u skolu
prelazim razvaline nase mudrosti
(krateri u zemlji su nemi svedoci gluposti)
masinske razvaline leze
kao da su izigrane
ljudski lesevi na bodljikavoj zici
pitaju-zasto?
U skoli kazu da sve to ima razloga
ali ja ne vidim drugog
osim pohlepe
Ne vidim drugog osim zavisti
iza svega toga
crne prilike u crnim foteljama
srecni su zbog vase gluposti
a vi ste srecni zbog prolaznih pobeda
(na koje ce se uvek nadovezati porazi)

S.Dj. 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: m@rij@ Avgust 07, 2007, 15:56:38
Ne mogu da verujem
da ti ne znas sta znaci
rec-covek!
Za tebe je to samo slucaj vise
problem,problem,mrznja
zivot,zivot,smrt
Da li je za tebe samo
slepilo jedini nacin zivljenja?
Ja u sopstvenoj bedi
ne zatvaram oci
ne skrivam se od svetlosti
i uvek sam kriv za sve
Pusti da zivot iscepa do smrti
a posle toga nista
sveta crnina...

N.G.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: m@rij@ Avgust 07, 2007, 16:07:02
Ja sam gazio u krvi do kolena,
i nemam vise snova
sestra mi se prodala
a majci su mi posekli sede kose.
I ja u ovom mutnom moru bluda i kala
ne trazim plena:
Oh,ja sam zeljan zraka! I mleka!
I bele jutarnje rose!
Ja sam se smejao u krvi do kolena
i nisam pitao:zasto?
Brata sam zvao dusmanom kletim
i kliktao sam kad se u mraku napred hrli,
i onda leti k vragu i Bog i covek i rov!
A danas mirno gledam kako mi zeljenu zenu
gubavi bakalin grli,
i kako mi s glave raznosi krov;-
i nemam volje-il' nemam snage-da mu se svetim
Ja sam do juce pokorno sagib'o glavu
i besno sam ljubio sram.
I do juce nisam znao sudbinu svoju pravu-
ali je danas znam!
Oh,ta ja sam Covek! Covek!
Nije mi zao sto sam gazio u krvi do kolena
i proziveo crvene godine klanja,
radi ovog svetog saznanja
sto mi je donela propast.
I ja ne trazim plena:
Oh,dajte mi samo jos saku zraka
i malo bele , jutarnje rose-ostalo vam na cast!

COVEK PEVA POSLE RATA - DUSAN VASILJEV


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 08, 2007, 03:10:28
                 Ponoc

….Ponoc je.
U crnom plashtu nema boginja;
slobodne dushe to je svetinja.
To gluho doba,taj crni chas.
Al` kakav glas?...
Po tamnom krilu neme ponoci
ko grdan talas jedan jedini
da se po morskoj valja puchini,
lagano huji k`o da umire,
il` da iz crne zemlje izvire.
Mozda to dusi zemlji govore?
Il` zemlja kune svoje pokore?
Il` nebo,mozda,dalje putuje
da moju kletvu vishe ne chuje?
Pa zvezde plachu,nebo tuguje,
poslednji put se s zemljom rukuje!
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane
Zar da ostane –
tama?...
I hod se chuje…
Da l` ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi.
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il` kradom oblak ide navishe?
Il` bonik kakav teshko uzdishe?
Il` andjo melem s neba donosi?
Il` oshtru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne ide?...Da zloba nije?...
Mozda se krade da nama popije
i ovu jednu chashu radosti?
Il` mozda suza ide zalosti
da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
Vrata shkrinushe…
O dushe!O mila seni!
O majko moja!O blago meni!
Mnogo je dana,mnogo godina,
mnogo je gorkih bilo istina;
mnogo mi puta drhtashe grudi,
mnogo mi srca cepashe ljudi,
mnogo sam kajo,mnogo greshio
i hladnom smrcu sebe teshio;
mnogu sam gorku chashu popio,
mnogi sam komad suzom topio
O majko,majko!O mila seni!
otkad te,majko,nisam video,
nikakva dobra nisam video…
Il` mozda mislish:”Ta dobro mu je
kad ono tiho tkanje ne chuje
sto pauk veze zicom tananom
nad onim nashim crnim tavanom!
Medju ljudima si,medju bliznjima.”
Al` zlo je,majko,biti medj` njima:
pod ruku s zlobom pakost putuje,
s njima se zavist bratski rukuje,
a laz se uvek onde nahodi
gde ih po svetu podlost provodi;
laska ih dvori,izdajstvo sluzi,
a nevera se sa njima druzi!...
O majko,majko,svet je pakostan,
zivot je,majko,vrlo zalostan!...           

 Djura Jakshic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Avgust 12, 2007, 01:29:10
KAMENA USPAVANKA

Uspavajte se gde ste zatečeni
Po svetu dobri, gorki, zaneseni,
Vi ruke po travi, vi usta u seni,
Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni,

Zarastite u plav san kameni
Vi živi, vi sutra ubijeni,
Vi crne vode u beličastoj peni
I mostovi nad prazno izvijeni,

Zaustavi se biljko i ne veni:
Uspavajte se, ko kamen, nevini,
Uspavajte se tužni, umoreni.

Poslednja ptico: mom liku se okreni
Izgovori tiho ovo ime
I onda se u vazduhu skameni.

Stevan Raičković


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Avgust 12, 2007, 19:51:53
Da vulkani svi prorade,
Ne bojim se lave zitke.
Bog mi tvrde vere dade
Da iznesem svoje bitke.

Nek' besni talasi udaraju
Spram mene meka je stena
Jurisaju, jadni, a ne znaju,
Ugusiti me nece njihova pena.

Brze reke dok bujaju,
Imam ja jos jake volje
Svi brzaci nek' divljaju
Morace jos mnogo bolje.

Ne bojim se tebe grome,
Samo ti jos brzi budi.
I dalje na putu svome
Napinju se snagom grudi.

Udri vetre, neka bude jako
Okusaj na meni snagu svoju,
Ni ti me neces pomeriti lako
Jer bivao sam i u tezem boju.

Samo izvoli, ledena mecavo
Sluzi se vesto svim i svacim
Sta ti je sve to trebalo?
Rvao sam se ja i sa jacim.

Lavino teska, probaj na kraju
Na me da svalis svoju silinu
I nek po tebi sve lude znaju
Kakvu ce jadnu doziveti sudbinu.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Avgust 12, 2007, 22:44:22
...Jer, sjećanja su bolna,
čak i kad su dobra, prodiru
duboko u srce, čineći prasak,
grom i munje.
Tada počinje kiša. Suze se slijevaju
niz lice,
a, mi, polako tonemo sve dublje u ponor prošlosti.
Ne obazirući se na sadašnjost ni budućnost.
Jer, to je u trenutku sasvim nevažno,
i glupo.
To je sasvim drugačija strana svjetlosti...
Iz koje nema povratka...
Život nema reprizu, niti bilo šta drugo.
Unikatan je, onakav kakav jest......


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 13, 2007, 04:30:37

 Cekaj me

Cekaj me, i ja cu doci,
samo me cekaj dugo.
Cekaj me i kada zute kise
noci ispune tugom.
Cekaj me i kada vrucine zapeku,
i kada mecava brise,
cekaj i kada druge nitko
ne bude cekao vise.
Cekaj i kada cekanje dojadi
svakome koji ceka.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci.
Ne slusaj kad ti kazu
kako je vreme da se zaboravis
i da te nade lazu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore cekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dusu
nek piju kod ognjista.
Cekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti nista.

Cekaj me, i ja cu sigurno doci,
sve smrti me ubit nece.
Nek kaze tko me cekao nije
Taj je imao srece!
Tko cekati ne zna, taj nece shvatit,
niti ce znati drugi
da si me spasila ti jedina
cekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat ce mo kako
prezivjeh vatru kletu -
naprosto, ti si cekati znala
kao nitko na svetu...

Konstantin Simonov


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: natasa16 Avgust 14, 2007, 18:45:31
Fotografija sa osmrtnice

Kada li se nasmijao
covjek shto se jutros smije
sa posmrtnog svog plakata
ko da nikad umro nije.

Je li znao dobri covjek,
je li mogo i da sluti,
da ce jednom s tim smijehom
tako crno osvanuti.

Kakva je to davna sreca
ozarila njemu lice -
da bi mu se narugala
jutros s crne osmrtnice.


Vitomir Nikolić
tuzna


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 15, 2007, 02:20:26
Kad bi meni dali

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola dana ja bih dao nekom
ko je dobar, a slucajno sam.

Igrali bi, pricali bi nesto,
trcali bi, skakali bi vesto
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali kisobran,
ja ga ne bih potrosio sam.
Pola mesta ja bih dao nekom
ko je dobar a slucajno sam.

Kisilo bi, dok mi koracamo,
pola tamo a pola ovamo.
Stavili bi dan pod kisobran
ja i dobar, a slucajno sam.

Kad bi meni dali jedan dan,
ja ga ne bih potrosio sam.

Branislav Crncevic

...ova pesmica mi je bas slatka... :D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: natasa16 Avgust 15, 2007, 14:13:42
la la la


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ChEtNiK Avgust 15, 2007, 15:29:44
ЈЕДНОМ ВУКУ
(непознати аутор)

Кован од злата, клесан од камена,
на капи црвеној очњаци бели,
у строју момци, раме до рамена,
одлучни , важни, храбри и смели.

У ватру и воду и увек су први,
с поносом иду уз неми мук,
само се сенке мичу у ноћи,
једино сија на капи вук.

Тресе се земља од силе неке,
јаук се чује у крви и блату,
и газе сенке у црној ноћи,
хоће да кују вука у злату.

Освану зора, тежа од ноћи,
сенка је сенци пружала руку,
од блата и гарежи отварају очи,
скупљају делове рањеном вуку.

И опет неми без једног гласа,
носе на смену рањеног друга,
не беше наде, не беше спаса,
колону нему савлада туга.

И стиже колона на улаз града,
зачу се само неки тежак звук,
не плачу вукови, то киша пада,
без гласа и јаука издахну вук.

Из силне кише однекуд се јави,
сунчеве светлости један танак зрак,
одједном небо поче да се плави,
засија црвене беретке знак.

Прошло је време суза и рата,
и нека нова времена постала,
неко нема оца, а неко брата,
само је беретка са вуком остала.

Нови су клинци постали људи,
Србија постаје нека мирна лука,
али још само неки од многих,
на небу виде беретку и вука.

Беретка капа и даље постоји,
црвену боју мењати не могу,
вукова има , ко их још броји,
знају то одани земљи и Богу.

Пљују по њима бедне душе мале,
и што без поноса по свету просе,
остаје бедницима само да жале,
што нису могли ту беретку да носе.

Не гази Србијо те рањене душе,
кад беше тешко за њих си знала,
злобницима не дај да им име руше,
јер остат' ћес заувек бедна и мала.

Гинуше за те и живот су дали,
не дај да те изргизе пакости црв,
јер проклет ће остати и увек мали,
онај што пљуне на своју крв.

Немој на колена Србине брате,
остани усправан и само свој,
издајнике увек несреће прате,
поштуј ту беретку и вука на њој.

И вук и беретка су времена део,
обележен део историје с њом,
носио је само онај ко је смео,
бранио Српство и Српски дом.

Не падај Србијо у добивеном боју,
мучи се устај , у беди пати,
умрет' ће мајка за децу своју,
ал' своје дете никад неће дати.

Обележи прошлост ма каква била,
изгради негде црвени лук,
можда и немаш о чему си снила,
ал' симбол слободе беше ти вук.

Поштуј их Србијо, то им само треба,
сахрани прошлост у кутији дрвеној,
јер Бог те негде са неба гледа,
одај почаст вуку и беретки црвеној.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: natasa16 Avgust 15, 2007, 15:32:10
cheta voli vukove


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 16, 2007, 03:19:26
CRTEZI
Ponekad tako sebe damo
za oci jedva upoznate.
I na rastanku cutimo samo
i ne trazimo da nas vrate.
Zivimo posle u tom drugom
sve dok mu oci svetom plamte.
I ne znamo sto nas pamte dugo
kad ne trazimo da nas pamte.

Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 20, 2007, 03:38:56
 Nepovratna pesma

Nikad nemoj da se vracas
kad vec jednom u svet krenes
Nemoj da mi nesto petljas
Nemoj da mi hoces-neces.
I ja bezim bez povratka.
Nikad necu unatrag.
Šta ti znaci staro sunce,
stare staze,
stari prag?
Tu je ono za cim moze da se pati
Tu je ono cemu mozes srce dati.
Al' ako se ikad vratis
moras znati
tu ces stati,
I ostati.
Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.
Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.
Opasno je kao zmija
opasno je kao metak
da u tebi vecno klija
i carlija tvoj pocetak.
Ti za koren
nisi stvoren
Ceo svet ti je otvoren.
Ako ti se nekud zuri,
stisni srce i zazmuri.
Al' kad podjes - nemoj stati
Mahni rukom.
I odjuri.
Ko zna kud ces.
Ko zna zasto.
Ko zna sta te tamo ceka.
Ove su zelje uvek belje
kad namignu iz daleka.
Opasno je kao munja
opasno je kao metak
da u tebi vecno kunja
i muci se tvoj pocetak.
Ti si uvek krilat bio
samo si zaboravio.
Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.
Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.
Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.
Nemoj nikad da se vratis.

   Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Avgust 20, 2007, 10:40:09
Ne to nisam ja...

To je samo neko drugi, tako okrutan i bijesan.
To je samo moja sjena. To nisam ja.
To ne mogu biti ja.
Zar ja nisam fina.
Zašto je ogledalo crno, zašto niz moje lice cure crvene suze??
Ne to nisam ja. Pokvareno ogledalo. Pokvaren
odraz moga lica. Zvijezde s neba padaju.
Cvijeća nema. Samo žuta, već iskorištena trava.
Ne, to nije ovaj svijet.
Ne, to nisam ja.
Zašto saM sva u crnom. Zašto plačem??
Zašto nema nikog da me utješi??
Ne, to nisam ja...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 21, 2007, 02:37:10
Besmrtna pesma  (skracena verzija...:) )

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda ce u tebi
odjednom nesto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopste ponekad
mislio sta znaci ziveti?

Ako ti jave: umro sam
evo sta ce biti.

Hiljadu sarenih riba
leprsace mi kroz oko.

I zemlja ce me skriti.
I korov ce me skriti.
A ja cu za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar mislis da moja ruka,
koleno,
ili glava
moze da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nesto
kao leprsav trag.
I zato: ne budi tuzan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i cudno drag.

Nocu,
kad gledas u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidis neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja jos uvek
sasav letim, i zivim.

     Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 22, 2007, 15:05:44
Dučić-Strofe jednoj ženi
 
 
Gledaću tvoj sjajni sen na talasima,
I stope na pesku; s jutrom na vrhuncu,
Kao prvo gnezdo budno među svima,
Ja te pevam kao himnu zemlje Suncu.
 
Ti si iskra moga mača pobednoga;
Sto muzičkih vrela što bruje i plave;
Pogled koji hoće da sagleda Boga;
Pehar iz kog pijem strasno piće Slave.
 
Kroz tamnu je pustoš moje krilo seklo,
Gde sad sja tvoj pokret i tvoja reč zari;
I kao da svemu ti beše poreklo,
Sunce što mi otkri mesto sviju stvari.
 
Sve vode postaše za odsev tvog stasa,
Prostor, da imadneš dušu začuđenu,
Mir tamnih dolina za eho tvog glasa,
Sunce da na svetu baciš svoju senu.
 
Ti si kao lađa sa krupinim jedrilima,
Što nosi poneblja drugih kopna; o, ti,
Što se, neumitna, javi među nama
Da daš svoj dah zemlji i svoj glas lepoti.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 23, 2007, 02:23:13
 PESMA ZA NAS DVOJE

Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Ai' ja,
u krcmu svratio,
a ona
ne znajuci - prosla.
Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.
Da ,mora da je tako...

Mika Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 23, 2007, 09:44:07
Marsovcheeee, da je malo kasnije doba dana napila bih se...
Juče te ne poznah zbog nove sličice :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 24, 2007, 01:27:46
Sto bre da se napijash?Zbog ove krcme u pesmi ili te tuga neka snashla?:)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 25, 2007, 15:08:41
PESMA ZA NAS DVOJE
...Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.
Kuda cu?
U koji grad da svratim?
Dan je niz mutna polja prosut.
Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?
Ili je vec bilo?
Trebao korak?

Eto,zbog toga što se još tražimo ja i ovaj neki iz moje mašte :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 26, 2007, 01:26:26
...eee,trazimo se i ja i ovaj moj(iz mashte).... :) ...nacicemo se valjda... :-\

Misao - M.Rakic
Ja poimam dobro neminovnost zala,
Sklop celog zivota, sa tugom i bedom,
Ja znam sta je sudba sviju ideala, -
Moje znanje vidis na licu mi bledom.

Ali znam i uzrok zasto tako biva,
Jer prosao nisam kroz zivota huku
Sklopljenih ociju i skrstenih ruku:
Kad srce zapisti, misao je kriva!

Kad se spusti vece, i vrh tamnih njiva
Belicaste magle oblacci se gone,
I s tornjeva starih stane da se sliva
Zvuk poboznih zvona sto vecernje zvone.

U cas kad zavlada mir kraj mene sirom,
I suma zacuti, i zanemi vrelo,
I umorno moje namuceno telo
Zazudi za slatkim odmorom i mirom.

Misao se javi! Kao zver me zgrabi
I ponese sobom u predele suza,
Gusi me, a moji napori su slabi
Da se satre ova pohlepna meduza!

Ona gospodari! Ja sam ko Mazepa,
Privezan na konju, u dubokoj noci,
Sto gleda za stepom gde promice stepa,
Bez nade, bez daha, bez volje, bez moci.

Satrven i smozden, u ocima strava –
Razjapljena usta, ali grlo nemi –
Sam, jedina dusa ispod neba plava,
Sam na besnoj misli sto u propast stremi!

Tako vlada ona! Njen zagrljaj rane
Stvara, kosti lomi ko da su od stakla...
Smrvljenog me pusti kada zora grane
Iz crnih dubina razjapljenog pakla...




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 29, 2007, 14:26:56
Prije ili kasnije masta poprima obrise stvarnosti,
da li se mi zadovoljavamo ponudjenim ili se masta obistini nije ni bitno..
Na kraju za nekog ces pomisliti: e o njemu mastam cijeli zivot  a da li je to tacno???
Vazno je da nam bude lijepo..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Avgust 30, 2007, 03:39:42
Mislim da je bolje ne pitati-da li je to tacno...kao sto si napisala,vazno je da je lepo...

Ekspres za sever

Mozda niko nije umeo da te zeli ovako
kao ja nocas.

Tvoje ruke bele kao samoca.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voca.
Tvoj malo sustavi glas.

Sa nosom decackim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oprostajno pismo padavicara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmazen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu jos neslucene predele,
da drvecu pozelim najlepsu laku noc
na svetu,

da se vrtim kao lisce,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.

Miroslav Antic



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 30, 2007, 13:40:47
Možda..


BREZE NA ULICI

Kraj bijelih breza,svakoga dana
Ja prodjem lica razdragana.
Oduvjek ima nekih veza,
Izmedju pjesnika i breza.

Od cega drscete,vi breze?
Od slatkih slutnji ili jeze?
Zasto vam krosnja podrhtava,
I onda kada vjetar spava?

Na ulicu,medju svijet sto vice
Vi kao da ste izasle iz price.
Njezne,treperave i ciste,
Bas kao prva ljubav vi ste!

D.Cesaric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 03, 2007, 11:23:40
PABLO NERUDA
  ZBOG TEBE

   Zbog tebe, u rasvjetanim vrtovima čeznem za
                                            mirisima   proljeća.
Zaboravio sam tvoje lice,ne sjećam se više tvojih ruku,
                         kako su se tvoje usne našle na mojima?
           Zbog tebe,volim bijele uspavane kipove po parkovima,
                                          bijele kipove bez glasa i bez vida.
    Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sretan smijeh, zaboravio sam
                                                                           tvoje oči.
Poput cvijeta sa svojim mirisom, ja u sebi nosim maglovito sjećanje na tebe.
              Živim sa boli poput rane, dotakneš li me samo,
                                          smrtno ćeš me povrijediti.
Tvoja milovanja me obavijaju,poput bršljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav,još uvijek išćem odraz tvog lika u svakom oknu.
     Zbog tebe, teški mirisi ljeta nanose mi bol, zbog tebe
          opet tražim oko sebe proročanske znakove nenadanih želja,
                                                                        padajuće zvijezde,
                                                                                              komete.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 03, 2007, 11:43:26
PABLO NERUDA
IGRAŠ SE SVAKOG DANA

Igraš se svakog dana svjetlošću svemira.
Posjetiteljice nježna,stižeš u cvijetu i vodi.
Više si nego ta bijela glava koju stežem
rukama,poput grozda svakog dana.

     Nikome nisi slična otkako te volim.
     Dopusti da te prostrem između žutih vijenaca.
     Ko piše tvoje ime slovima od dima između južnih zvijezda?
     Ah,pusti me da se sjetim kakva si bila tada
     kada još nisi postojala.

Odjednom vjetar urla i udara o moj zatvoreni prozor.
Nebo je mreža skamenjena od sjenovitih riba .
Ovdje zamiru svi vjetrovi, svi.
I svlači se kiša.
Ptice bježeći prolaze.
Vjetar. Vjetar.
Mogu se boriti samo protiv ljudske snage.
Nevrijeme skuplja tamno lišće
i odvezuje sve barke vezane noćas  o nebo.

      Ti si ovdje. Ah,ti ne bježiš.
      Odgovarat ćeš mi sve do poslednjeg krika.
      Privini se uza me,kao da se plašiš.
      Ipak ti ponekad čudna sjena dira oči.

Sada i sada,malena,donosiš mi kozju krv
i grudi su ti mirisne kao i ona.

      Dok tužan vjetar juri ubijajući leptire
      ljubim te i moja radost grize ti usta od šlive.
      Mora da te boljelo da se na me privikneš
      na dušu mi divlju i sramotnu, na ime od koga svi bježe.
      Toliko smo puta vidjeli zvijezdu kako gori
      ljubeći nam oči
      i sumrak što se nad nama gubi u lepezi što se vrti.

Milujući te kišile su na te moje riječi.
Odavno voljeh tvoje tijelo od osunčana sedefa.
Čak vjerujem da si vladarica svemira.
Donijet ću ti copihue, radosno cvijeće s' planina,
tamne lješnike i šumske košare cjelova.

                              Htio bih s' tobom učiniti
                              što proljeće  čini sa trešnjama.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 04, 2007, 04:23:37
Senka

Zbog svega sto smo najlepshe hteli
hocu uz mene nocas da krenesh.

Ma bili svetovi crni,
il beli,
ma bili putevi hladni,
il vreli,
nemoj da zhalish ako svenesh.

Hocu da drzhish moju ruku,
da se ne bojish vetra
i mraka,
uspravna i kad kishe tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijesh,
korake moje da uhvatish,
pa sa mnom bol
i smeh da pijesh
i da ne zhelish da se vratish.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronadjesh hleba komadic beli,
pronadjesh sunca komadic vreli,
pronadjesh zhivota komadic zreli.

Il crknesh,
ako crci treba
zbog svega shto smo najlepshe hteli.   

M.ANTIC


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 04, 2007, 13:01:31

MAJA PERFILJEVA

DA MI SE ZALJUBIT

Naša ljubav je potekla
kao lijepa bistra rijeka
pa je otišla od nas-
da ni sama ne znam kad...

Al' mi srce nije prazno
na raskršću mog života
jer još uvijek ja se pitam-
gdje je sreća - gdje ljepota?!

Da mi se zaljubit
pa da imam nekog
kome da se nadam
nekog koga sanjam...

Da mi se zaljubit
pa da imam nekog
kome da se divim
radi kog da živim...

Da mi se zaljubit
da mi se zaljubit...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 06, 2007, 02:21:26
Uhapshen u svojoj magli

Uhapshen u svojoj magli,
zakopchan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruzhi, svojem maku.

I svak zhudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tishti,
i na munju koja prijeti,
nasha blaga Nada vrishti;
biti chisti. Biti sveti.

I kad nema Nasheg Duha
medju nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca.

Tin Ujevic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 06, 2007, 11:50:19
ŠANTIĆ

KRAJ

I svršeno je bilo… U velu i beloj svili,
silazila si mirno niz stepenice hrama,
pod krunom mirta… Svi su pogledi na tebi bili.
Pred crkvom žagor i teška a kao stena sama,
uz onaj stari jablan ja sam prislonjen bio,
i ćut’o… Na moje čelo studena padaše tama.
Uz melodiju čeznje praznički dan je lio,
toplo i blago sunce. Pod grozdovima behara,
mirisale su bašte. Jedan je leptir mio
svrh tebe kružio lako, pun svetlih duginih šara.
I kada svati počese bacati limune žute,
i skladno svirači vesti, uz ćemaneta stara,
počese toplu pesmu,  još jednom pogledah u te
sjajnu, kao jabuka sunca u vencu grana…
I moja duša zadrhta, i s bolom smrtne minute
zlatno se kube srusi svrh njenih šedrvana…  


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 08, 2007, 03:40:43
Bosonoga Pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko chachne
u ove oci plachne,
nije to neuteshno:
ja umem od suza da pravim
klikere lepe,prozrachne.


2.

Podelicu sa tobom
sva moja shashava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.
 
        Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 08, 2007, 11:59:18
KAD I KIŠA BOLI
Ne znaš kako kiša može da boli,
ovako hladna na kraju jeseni,
kada te svaki djelić mog srca voli
ali mislim: ne pripadaš meni!

Dok se borim sa hiljadu nada
znam da drugoj ne pripadaš sada,
veći jadi na nas dvoje pali,
ostaje nam što su drugi dali.

Kiša boli, zaboravi snove,
oboje smo bez ljubavi nove.

                               lejenica


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 09, 2007, 04:54:11
...lepa pesmica... :)...dala bih i ja svoj doprinos,ali nemam talenta... :) zato...

Orgije

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet:
Bez svega, i bez radosti; mada nam grudi
Ceznu za cvet.

Zvuci violina, vino, jak dodir žena
Daju nam pir,
Al' svuda se krecu senke mrtvih vremena,
Umrli mir.

Muzika s pesmom pruža nam stare jauke,
Opela trag;
Zagrljaj, za navek skrštene ruke
I život nag.

U samoci nam stanuje, k'o u cutanju,
Veliki strah;
Bez leka smo. S nama tu je, nocu i danju,
Ledeni dah.

U igri, u pupoljcima tražimo besno
Izraza, sna;
Placemo mrtviam što je u paklu tesno,
Kad nema dna.

Jer svaki živi u grobu svom, samo što nece
Da vidi grob,
Ni svoje dane, što gore k'o mrtvom svece,
Ni svoju kob.

Pijemo s usta i caša. Maštom ludila
Stvaramo zrak;
Sve nas je dovela tajna što nas ubila,
Otkala mrak.

Pijemo nas nekoliko propalih ljudi
I polusvet;
I znamo, radost ne može da se probudi,
Opao cvet.   

DIS


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 10, 2007, 11:56:19
Hvala srodna dušo...

KLETVA

Bestraga ti glava!
O ali bez traga
vec odavno ide
moja glava draga,
iz zore
u zoru.
A šta dalje?
Ko nas u taj bestrag
iz bestraga
salje....

Nisi nista ruzno
rekla dobra zeno
sve je to jos davno
ruznije receno.
Proklet sam ja,
proklet.
Zna to ova glava
pa se evo
luda
nekako spasava
pa me evo nekud
ocajnika vodi
da mi pukne mramor
u nekoj slobodi. 
 
Vito Nikolić 

i moram da dodam kako je ova pjesma nastala...
U neku pijanu nikšićku zoru Vito i Dušan Govedarica su izlazili iz kafane,rano..kad su već ljudi kretali na posao.. Vito je onako pijan zakačio neku ženu koja je prolazila ramenom a ona se okrenula i rekla mu "Bestraga ti glava" onda je on sve ovo rekao..
Volim Vita..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 10, 2007, 11:57:54
Jesen daleko na drumu

Ni oca , ni majke, ni adrese....
A vec je jesen.
Kise zru.

Danas ce zdral iz neba sivog ,
da me zakolje krikom ko sjecivom,
zdral -moj drug.
   
                       Vito


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Septembar 10, 2007, 14:23:04
...Nije do mene

Ja dobro znam da nikad vise necu biti tvoj,
Pokusavam da zaboravim ti ulicu i broj,
I kako starim sve mi teze pada to
Godina je za godinom
Okovala dusu kamenom...

Ma sto sam kriv,
Sto svojim putem ide sudbina,
Sto verovo sam losim ljudima
A nisam smeo to
Ma sto sam kriv

Jos osecam tvoj bol u grudima
Ma ima neko zlo u ljudima
Kad ljubav ostane a ti ne zelis to
Sa one druge strane usana
Ma nije do mene, ma nije do mene...

I kako starim sve mi teze pada to,
Godina je za godinom
Okovala dusu kamenom
Ma sto sam kriv
Kad svojim putem ide sudbina
Sto verovo sam losim ljudima
A nisam smeo to
Ma sto sam kriv
Jos osecam tvoj bol u grudim
Ma ima neko zlo u ljudima
Kad ljubav ostane a ti ne zelis to
Sa one druge strane usana
Ma sto sam kriv
Aaaa….

Kad ljubav ostane a ti ne zelis to
Sa one druge strane usana
Ma nije do mene, ma nije do mene…


Željko Joksimović - Nije do mene


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Septembar 10, 2007, 19:26:47
Znam da nije mesto za ove stihove... Ali su me jako podestili na tebe lejenice.. zato...

Tamo gdje sunce
najljepše sja,
gdje cvijeta ruža,
ruža crvena.
Tamo gdje je drača
i divlja kupina,
ljubit ću te ja,
ljubit ću te ja.
Tamo gdje je riječ
tvrđa od kamena,
Gdje se more pijeni
ispod kamena.
Tamo gdje je smokva
slađa od kamena,
ljubit ću te ja,
ljuboit ću te ja.

Ti si moja Crnogorka,
vatra sijeva ispod oka.
Bijele grudi,
grožđe zrelo,
tijelo neljubljeno
pamet mi je okrenulo.

Tamo gdje se čuje
lihtaj galeba.
Gdje se bijeli lovče,
diže do neba.
Gdje smo svi ko jedan,
kada zatreba.
Ljubit ću te ja,
ljubit dovijeka.

Ti si moja crnogorka...

-Vajta ft. Makadam -

P.S. Nemoj neko da posmisli ista lose... Ali mi se mnogo svidela pesma i podsetila na ovu umetnicku dusu... nadam se da ce ti je neki muskarac pevati na uho ( ako vec nije... ) ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 11, 2007, 03:10:44
Simbol

Gledam tvoje krupne oči zljubljene,
Gde sja vatra - ko zna - grešna ili sveta.
Svejedno ljubiš ili drugog ili mene;
Ti ljubiš nevino kao cvet što cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatočenje,
U tvom bezgraničnom, granica i meta;
Takva, večna zeno, kroz život i mrenje
U slavi instikta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veći nego bol ljudski što grca,
I ti si božanstvu bliža nego meni;
Više zakon svat, nego zakon srca.         

 Jovan Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 11, 2007, 10:51:51
Miciiiiiii....
Kako neko može da pomisli bilo što ružno....
Hvala i za pjesmu i za želje...
Ljubim te....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 11, 2007, 14:39:00
ZABORAVITI


Sve zaboraviti
i kafanu
i pjesme
i nesne
SVE
i opet voljeti
neku Anu
iz prve klupe
petog ce.

Pa opet
sanjati
negdje
uz kisu
gladan
i zedan
go i bos
velike ljude
koji pisu
i zarko zeljeti
da budes
TO.

Pa opet
citati
robinsona
i vjerovati
u sve price
pa opet
biti
Divni siromah
koji
sem srca
nema niceg.

             Vito




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 11, 2007, 14:54:53
Proljecna asocijacija

Zasto tvoj mali smijeh
ne moze da se sije
po oranjima crnim;
da klija i zrije,
da zrni
poput psenice?

Tada bih na slapovima mojih vena
sagradio vodenice
i posato mlinar vjecito prasnjav
od tvoga smijeha?

Vito


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 11, 2007, 14:58:37
Zima

Iz tame svu noc snijeg sipa
i vjetar  zvizdi zima, zima.
Dobro je mila,dobro ipak
sto negdje postojis  sto te  ima.

Vito


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 12, 2007, 11:41:00
Jedan Pogled

Jedan pogled….
Dovoljno
Presudno….da te moje srce nikad ne zaboravi
Da te primi i više nikada ne pusti….

Patnja….
Znam da će samo ona ostati
Znam da ću samo s njom se družiti
A ti ćeš nestati…
sa zadnjim dimom cigarete
Sa zadnjom bezbrižnom mišlju….
Jer jednom je trajalo….jednom….
I više neće…..
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Septembar 12, 2007, 13:41:51
!!ZA LJUBAV UMRLI



Nad naš, tako malen svijet, spušta se mrak.
Život u tom trenutku umre.
Nad našim grobovima anđeli pjesme će pjevati.
Za našu LJUBAV, crvene ruže će s neba nam
padati,,, na grob.
Ljudi bez lica, u crnom, sjede nad nama kao što
smo i mi nekad...
Za ljubav rođeni, za ljubav umrli.
Zauvijek pod krilima vječnosti. Prate
nas anđeli na vječnom putovanju kroz vjekove,
zapečaćeni prošlosti i budućnosti.
Sreća, baš kao prije što je tuga,
drži se snažno u našim srcima.
Ono što smo nekad bili, sada nismo.
Za ljubav rođeni...

ZA LJUBAV UMRLI


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 12, 2007, 14:42:34
Mislim da sam ovu već kuckala ali ako..
volim ovu pjesmu....

VITO
Umjesto molitve za daleku


Ponekad, davna, sjetim te se,
a nešto toplo zasja u duši
kao od dobre stare pjesme
što se slučajno zapjevuši.

Gdje li si noćas, ti daleka,
da li si negdje svila dom,
ili još uvijek, ko nekad,
lutaš ponoćnim Beogradom.

Da li jos traziš onog čudnog,
onog iz tvojih snova vrelih,
koga si tražila uzaludno
i one noći kad smo se sreli.

Traži, samo traži, tragaj,
on ipak jednom mora doći
iz tvojih lijepih snova, draga,
u tvoje nimalo lijepe noći.

Kao što dođu ove pjesme
iz divnih šuma nepoznatih
pravo u naše ružne nesne,
u gorku zbilju kasnih sati.

Ponekad tako sjetim te se,
a nešto toplo zasja u duši
kao od dobre stare pjesme
što se slučajno zapjevuši.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 12, 2007, 14:46:03
Vito

Još mogu poneki osmjeh da slažem

Još mogu poneki osmijeh da slažem,
poneku sreću da odglumim,
još mogu ponešto lijepo da kažem
svakom sem sebi
- ne daju mi
bolnice,
bolnice,
brezovici,
bežanijeske kose,
kasindoli.
Uzalud se vraćam nekad dragoj slici,
ptici,
nebu,
lišću...
Boli,
boli,
boli...

I krijem se tako krvav
unakažen
u zavjese svoje crne
strašne kiše...
Još mogu poneki osmijeh da slažem
ali sve tiše,
tiše,
tiše...
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Septembar 12, 2007, 18:00:31
Pa, ti, lejenice si odlična spisateljica;))))))


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 13, 2007, 09:10:39
Joj, hwala coolerka...  :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 13, 2007, 10:27:28
SAN

Kada bih te bar jednom mogla dotaći,
da vidim razliku između sna i jave.
Ali ja ne znam ni gdje te mogu naći,
gdje drugu gledaju tvoje oči plave?

I pitam se zašto se vidjesmo ikada,
zašto te sudbina pokaza meni,
kada se voljeti ne možemo nikada,
stojeći samo grešno zaljubljeni.


                   Lejenicaa


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 13, 2007, 10:46:25
"STRIJELCU" ZA ROĐENDAN

Jedan sasvim običan dan,
sunce se blijedo smješka sa neba,
uvelo lišće tone u san
Baš sve je čini se kako treba.

Potrudila sam se da se slažem sa danom.
Nabacim i ja po neki blijedi osmjeh,
zapjevam po neku tvoju pjesmu
u stvari za tugu tražim lijek.

Nije te bilo ovih dana,
baš nigdje te nisam srela.
Tvoj rođendan proslavljam sama,
a nešto sam ti reći htjela.

Mislila sam da ćeš danas doći.
Spremala sam se dugo za ovaj dan,
očekivala od njega puno toga,
izgleda,sve je bio san.

Pa zašto onda da budem tužna?
Doći će uskoro dan sljedeći;
Sačekaću da sat otkuca ponoć,
a da te volim vjetru ću reći.

Lejenica  


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Septembar 13, 2007, 17:52:49
ma, nema na čemu @lejoooo;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 14, 2007, 02:49:38
U obliku nejednakom...

U obliku nejednakom
Blizu tebe uvek stojim
Uvek tužim i ti uvek
Bol zadaješ grud'ma mojim.
Kad kroz bašte mirisave
Leti hodiš hodom milim,
pa leptira zgaziš malog,
zar ne čuješ kako cvilim?
Kad uzbereš ružu koju
Pa, s veseljem detinjijem
raščupaš je, zar ne čujes
Kako jecam bolom svijem?
I kad ruže raščupane
Usudi se trnje koje,
Pa mi meki prst ubode,
Zar ne čuješ boli moje?
Zar ne čuješ u mom glasu
Moje muke što me guše?
Noću jecam i uzdišem
Iz dubine tvoje duše.                     

  Hajnrih Hajne


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Septembar 14, 2007, 11:50:18
maRSOVCHE, i ti voliš poeziju??


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 15, 2007, 09:50:30
Coolerka a ti? Voliš ali manje  :P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Septembar 15, 2007, 18:47:57
nE,,, ja volim poeziju,
ali malo čudniju ;) ...
Volim poeziju bez ikakvog reda,
stihova, strofa i rime,
volim kad je pisana običnim,
a tako dubokoumnim riječima,,,
volim je kad je neko piše,
onako, iz srca,
bez ikakvog cilja...
To je vrsta poezije koju ja volim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 19, 2007, 09:24:10
Pismo majci na selu

Ovdje je majko sve burno,
jure kola i tramvaji.
Vrijeme je sasvim tmurno,
grad se u svjetlosti sjaji.
Sasvim su drukčije noći
i sve u muziku tone,
kada ćeš majko doći
misli mi nemirno rone...



Valjda ću se sjetiti cjele pjesme.
mislim da smo je učili u trećem osnovne
ali ja volim ovu pjesmu..
Tužna je...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 20, 2007, 10:12:53
POMOZI MI

Zašto uvijek želim nešto drugo?
Nešto što je tuđe,što mi ne pripada.
Počelo je davno sa lutkom, sa knjigom;
sada želim ljubav zbog koje se strada.

Da li ću ikada prihvatiti što imama,
ili će to biti navika samo?
Zašto sada želim snove, srce tvoje?
Kad jedno drugom ne pripadamo.

Pomozi mi, kaži da me nećeš.
Ne ostavljaj me u zabludi stalno;
potražiću utjehu, možda preboljeti
i imati nešto idealno.

                                    JA



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 21, 2007, 10:15:44
i po ko zna koji put...

Vito
Jednom kad bude veče

Jednom,
kad bude veče
kad budeš sama
i bude neka kiša lila,
jednom,
kad oko svojih usana
nađeš tuđi osmjeh, mila,
znam,
biće ti teško, al mene neće biti
da ti u tom času štogod kažem.
Biće jedno veče,
jedna kiša i ti
koju sam divno umio da lažem.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Septembar 25, 2007, 00:01:07
 BALADA

Ohridskim tamburašima

Mudrosti, neiskusno sviću zore,

Na obične reči više nemam pravo!

Moje se srce gasi oči gore.

Pevajte, divni starci, dok nad glavom

Rasprskuju se zvezde kao metafore!

Što je visoko isčezne što je nisko istruli.

Ptico dovešću te do reči. Al vrati

Pozajmljeni plamen. Pepeo ne huli.

U tudjem smo srcu svoje srce čuli.

Isto je pevati i umirati.

 

Sunce je reč koja ne ume da sija.

Savest ne ume da peva jer se boji.

Osetljive praznine. Kradljivci vizija,

Orlovi iznutra kljuju me. Ja stojim

Zvezdama smo potpisali prevaru

Nevidljive noći tim crnje. Upamti

Taj pad u život ko dokaz tvom žaru.

Kad mastilo sazre u krv svi će znati

Da isto je pevati i umirati...

B.Miljkovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 25, 2007, 00:38:31
...za Coolerku-Volim,nego sta!!! ;) Sto te je to zacudilo?...

Tamnica

To je onaj život gde sam pao i ja
s nevinih daljina, sa ocima zvezda
i sa suzom mojom što nesvesno sija
i žali, ko ptica oborena gnezda.
To je onaj život gde sam pao i ja

Sa nimalo znanja i bez moje volje,
nepoznat govoru i nevolji ružoj
i ja plakah tada. Ne beše mi bolje.
I ostadoh tako u kolevci tužnoj
sa nimalo znanja i bez moje volje.

I ne znadoh da mi krv struji i tece,
i da nosim oblik što se mirno menja;
i da nosim oblik, san lepote, vece
i tišinu blagu ko dah otkrovenja.
I ne znadoh da mi krv struji i tece,

I da beže zvezde iz mojih ociju,
da se stvara nebo i svod ovaj sada
i prostor, trajanje za red stvari sviju,
i da moja glava rada sav svet jada,
i da beže zvezde iz mojih ociju,

Al' begaju zvezde; ostavljaju boje
mesta i daljine i vezuju jave;
i sad tako žive kao bice moje,
nevino vezane za san moje glave.
Al' begaju zvezde; ostavljaju boje.

Pri beganju zvezda zemlja je ostala
za hod mojih nogu i za život reci;
i tako je snaga u meni postala
snaga koja boli, snaga koja leci.
Pri beganju zvezda zemlja je ostala.

I tu zemlju danas poznao sam i ja
sa nevinim srcem, al' bez mojih zvezda.
I sa suzom mojom, što mi i sad sija
i žali ko tica oborena gnezda.
I tu zemlju danas poznao sam i ja.

Kao stara tajna ja poceh da živim.
zakovan na zemlju što životu služi,
da okrecem oci daljinama sivim,
dok mi venac snova moju glavu kruži.
Kao stara tajna ja poceh da živim.

Da osecam sebe u pogledu trava.
I noci, i voda i da slušam bice
i duh moj u svemu kako mocno spava.
ko jedina pesma, jedino otkrice;
Da osecam sebe u pogledu trava

I ociju, što ih vidi moja snaga,
ociju što zovu kao glas tišina,
kao govor šuma, kao divna draga
izgubljenih snova, zaspalih visina,
I ociju, što ih vidi moja snaga.           

 DIS


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 26, 2007, 04:33:54
Annabel Lee

U carstvu na zalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
zivljashe jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beshe na umu
da se volimo mi.

U carstvu na zalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se vishe no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili zudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome zalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar nocu sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoshe od mene da je odnesu
njezini rodjaci svi,
u grob na morskome je spustishe zalu
da vecni sanak sni.

Andjele zavist je morila shto su
tek upola srecni ko mi
da! zato samo ( kao shto znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjacasmo ljubavlju one
shto stariji behu no mi -
shto mudriji behu no mi -
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dushu od dushe
prelepe Anabel Li

Jer vecite snove, dok Mesec sjaj toci,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oci
prelepe Anabel Li
po svu noc ja tako uz dragu pocivam,
uz nevestu svoju, uz zivot svoj snivam,
u grobu na zalu, tu lezimo mi,
a more buci i vri.

Edgar Allan Poe




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: miliza Septembar 26, 2007, 04:50:20
Annabel Lee

U carstvu na zalu sinjega mora -
pre mnogo leta to bi -
zivljashe jednom devojka lepa
po imenu Anabel Li;
i samo jedno joj beshe na umu
da se volimo mi.

U carstvu na zalu sinjega mora
deca smo bili mi,
al volesmo se vishe no iko
ja i Anabel Li,
ljubavlju s koje su patili zudno
nebeski andjeli svi.

I zato, u carstvu na morskome zalu,
pradavno ovo se zbi
poduhnu vetar nocu sa neba,
sledi mi Anabel Li
i dodjoshe od mene da je odnesu
njezini rodjaci svi,
u grob na morskome je spustishe zalu
da vecni sanak sni.

Andjele zavist je morila shto su
tek upola srecni ko mi
da! zato samo ( kao shto znaju
u carstvu onome svi)
poduhnu vetar sa neba i sledi
i ubi mi Anabel Li.

Al mi nadjacasmo ljubavlju one
shto stariji behu no mi -
shto mudriji behu no mi -
i slabi su andjeli sve vasione
i slabi su podvodni duhovi zli
da ikad mi razdvoje dushu od dushe
prelepe Anabel Li

Jer vecite snove, dok Mesec sjaj toci,
snivam o Anabel Li
kad zvezde zaplove, svud vidjam ja oci
prelepe Anabel Li
po svu noc ja tako uz dragu pocivam,
uz nevestu svoju, uz zivot svoj snivam,
u grobu na zalu, tu lezimo mi,
a more buci i vri.

Edgar Allan Poe



Joj Boze,ucili smo ovu pesmu na engleskom,u srednjoj...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Septembar 26, 2007, 22:42:02
I miii...  ;D ;D ;D
...In a kingdom by the sea...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 27, 2007, 01:56:21
...aha... ;D...i ja sam je ucila u srednjoj...na engleskom mnogo bolje "zvuci",ali nisam uspela da nadjem...zato...

ROMANSA

Na svet sam dosao slican ljudima
koji na srcu nemaju ljusku.

I sve sam menjao u grudima
za jednu pesmu dobru i ljudsku.

U nebo sam se sunovratio.
Sa svima sam se vlazno ljubio.

I kome treba, neznost vratio.
I kome treba, bol izgubio.

Bicevi grana... Rebra plota...
Vetrovi sumrak za rukav vuku.

Sta sam to imao od zivota?
Neciju kosu... Neciju ruku...

I jedno srce ustreptalo.
I dva-tri osmeha tiha i prosta.

Sve je to ponekad tako malo.
Sve je to, videces, sasvim dosta.       

Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 30, 2007, 01:50:18
Zapisano u sredu


U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadali.
Opet je sreda. Sad svima kazem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepsha ni draza
od drugih devojcica koje znam.
Pa kad je sretnem - oci krijem.
Zvizducem. Gledam u neshto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al okrecem se dugo... dugo...     

Miroslav Antic

 :) :) :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Septembar 30, 2007, 02:59:26
Kako sam mogla da zaboravim ovu pesmu?  Hvala, Marsovche  :-*


Zapisano u sredu


U sredu smo se prvi put sreli,
a do tada se nismo znali.
U petak smo se zavoleli.
U ponedeljak posvadali.
Opet je sreda. Sad svima kazem
dok lutam po korzu sam:
ne, nije ona lepsha ni draza
od drugih devojcica koje znam.
Pa kad je sretnem - oci krijem.
Zvizducem. Gledam u neshto drugo.
I mislim: zbilja, svejedno mi je...
Al okrecem se dugo... dugo...     

Miroslav Antic

 :) :) :)



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Septembar 30, 2007, 03:04:31
...nema problema... ;)uvek na usluzi... :) :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Septembar 30, 2007, 03:17:25
...nema problema... ;)uvek na usluzi... :) :-*


Hvala... Nadam se da neće trebati više - i ovo mi je mnogo  :laugh:


    "...mislim: zbilja, svejedno mi je.."    ::)

 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 01, 2007, 15:35:49
Drago mi je što vidim da ste bile dobre....
Ljubim vas....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 02, 2007, 00:02:02
O, Jeco... vratila si se! Dobro nam došla  :kolo:   

Setih se sad ovih stihova:



Tajnu svoga srca ne zadrži za se,
prijatelju!
Kaži je meni krišom, samo meni.
Ti što se osmehuješ tako ljubazno, šani
tiho, moje će te srce čuti, ne moje uši.

Gluva je noć, dom je nem, ptičja gnezda
obavija san.
Poveri mi tajnu svoga srca
kroz uzdržane suze, kroz drhavi osmejak,
kroz sladak stid i jad.

(R.Tagore, Gradinar - 24)



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Oktobar 02, 2007, 02:03:31
Lejo, dobro dosla kuci!
Skorpijice....bas prava pesmica...mnogo volim Tagoru...evo jos jedna njegova pesmica...


Ti i ja

Ti ispunjavaš moje misli
Dan za danom;
Pozdravljam te u samoći
Van sveta;
Ti si zagospodarila
Mojim životom i smrću.

Kao sunce na zalasku
Moja duša tebe netremice gleda
Kao jedino oko.
Ti ličiš na uzvišeno nebo,
Ja ličim na beskrajno more.
A između pun mesec plavi.

Ti si večito spokojna,
Ja sam bez počinka trajno,
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se stalno srećemo.  

R. Tagore


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 02, 2007, 16:10:05
Hvala drage moje.. obecavam od sjeutra cu da se aktiviram...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 03, 2007, 00:16:38
Voliš Tagoru, Beki?  Nisi to trebala reći, sad ću vas ugnjaviti  ;D


Evo, moji omiljeni stihovi... i tako poučni:




Zašto se ugasi žižak?
Zaogrnuh ga svojom kabanicom da ga sačuvam od vetra,
zato se ugasi žižak.


Zašto uvenu cvet?
Pritisnuh ga na srce svoje strepeći od ljubavi,
zato uvenu cvet.


Zašto usahnu reka?
Podigoh nasip da bih je sačuvao samo za sebe,
zato usahnu reka.


Zašto puče struna na harfi?
Htedoh da izmamim ton koji prevazilazi njenu snagu,
zato prepuče struna
.




 



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Oktobar 03, 2007, 03:15:29
...samo ti "gnjavi"... :D

RAZGLEDNICA

Mesec je tupom, krivom kamom
posekao jedno vece zuto.

Oprosti,
bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oci zaluto.

I cudno nespretno prosuo se:
kao lopta vrelog snega,
nasmejan,
izguzvane kose,
od ptica ranjav,
od cveca pegav.

Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove zute jesen vec place.
Jezera - oci.
Sto kvase vode
obale obraza za skitacem ?

Uvek se biva lep na pocetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuzan.

Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tudj,
na kraju ruzan.

I uvek samo sebe imamo.
i san pun zelja,
nedorecen...

Mesec je tupom krivom kamom
posekao jedno zuto vece.       

M.Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 04, 2007, 12:57:28
I evo je  cijeeela...

    Pismo majci na selu

Ovdje je majko sve burno,
jure kola i tramvaji
vrijeme je  po malo tmurno,
grad se u svjetlosti sjaji.
Sasvim su drukčije noći
i sve u muziku tone,
kada ćeš, majko doći,
misli mi nemirno rone.
Na violini sviram
i crtam ognjište naše
i tatu kad kolje jagnje.
Lopte sad ređe igram,
knjige su sve u redu
već su mi mnoge drage.
Nadam se da ćeš u sredu
umjesto pisma mi doći
pa ćemo,zajedno,
majko u pozorište poći.
Željno te čeka tvoj sin.

       Blažo Šćepanović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 05, 2007, 00:12:48
Epitaf za suze boje runolista

Jos mi ponekad
dodje u snove
u istom haljetku
duginih boja

iste mi rijeci
njoj mrakom zaplove:
"Laka ti noc malena moja."

Udje u oci,
u srce u pore
korakom vojnika
pred sudnji boj

njene mi usne
sapatom zbore:
"Laku ti noc maleni moj."

Negde jos ima
u ovom gradu
ulica ljubavi
klupa bez broja

jedno palidrvce
za jednu baladu:
"Laka ti noc malena moja."

Imas suzu
boje runolista
kosulju,
neki smijesan kroj. . .

ti isti, ja,
sebi ni slicna:
"Laku ti noc maleni moj."

da li cu te
jos jednom sresti
ili ces zauvijek
nestati k'o Troja. . .

jos jedna sjen'a
na srebrnoj niti:
"Laka ti noc malena moja."

Na po' si puta
a vec na dnu
sa glavom u pijesku
kao noj . . . ?!

u svakom osmijehu
jos trazis Nju?
"Laku ti noc maleni moj."

M.B. Romanov

Ovu pesmu...pre tri meseca manje - vise mi je citao moj maleni...a kao stvorena za nas je...  :'(


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Oktobar 05, 2007, 00:40:40
Samo ti gnjavi...ja volim Tagoru...ma volim poeziju uopste....
Evo jedna od mojih dragih pesmica .....Sergej Jesenjin...

PISMO MAJCI

Jesi li ziva, staricice moja?

Sin tvoj zivi i pozdrav ti salje.

Nek uvecer nad kolibom tvojom

ona cudna svjetlost sja i dalje.


Pisu mi da vidaju te cesto

zbog mene veoma zabrinutu

i da ides svaki cas na cestu

u svom trosnom starinskom kaputu.


U sutonu plavom da te cesto

uvijek isto prividenje muci:

kako su u krcmi finski noz

u srce mi zaboli u tuci.


Nemaj straha! Umiri se, draga!

Od utvare to ti srce zebe.

Tako ipak propio se nisam

da bih umro ne vidjevsi tebe.


Kao nekad, i sada sam njezan,

i srce mi zivi samo snom,

da sto prije pobjegnem od jada

i vratim se u nas niski dom.


Vratit cu se kad u nasem vrtu

rasire se grane pune cvijeta.

Samo nemoj da u ranu zoru

budis me ko prije osam ljeta.


Nemoj budit odsanjane snove,

nek miruje ono cega ne bi:

odvec rano zamoren zivotom,

samo cemer osjecam u sebi.


I ne uci da se molim. Pusti!

Nema vise vracanja ka starom.

Ti jedina utjeha si moja,

svjetlo sto mi sija istim zarom.


Umiri se! Nemoj da te cesto

vidaju onako zabrinutu,

i ne idi svaki cas na cestu

u svom trosnom starinskom kaputu.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Oktobar 05, 2007, 00:52:29
EMINA           


Sinoć, kad se vratih iz topla hamama,
Prođoh pokraj bašte staroga imama;
Kad tamo, u bašti, u hladu jasmina,
S ibrikom u ruci stajaše Emina.

Ja kakva je, pusta! Tako mi imana,
Stid je ne bi bilo da je kod sultana!
Pa još kad se šeće i plećima kreće...
- Ni hodžin mi zapis više pomoć neće!...

Ja joj nazvah selam. Al' moga mi dina,
Ne šće ni da čuje lijepa Emina,
No u srebren ibrik zahitila vode
Pa po bašti đule zalivati ode;

S grana vjetar duhnu pa niz pleći puste
Rasplete joj one pletenice guste,
Zamirisa kosa ko zumbuli plavi,
A meni se krenu bururet u glavi!

Malo ne posrnuh, mojega mi dina,
No meni ne dođe lijepa Emina.
Samo me je jednom pogledala mrko,
Niti haje, alčak, što za njome crko'!...
Aleksa Santic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 06, 2007, 09:39:23
Tagore
 
Čeznem da ti kažem najdublje riječi
Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmijati.
Zato se smijem sam sebi
I odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoju,
strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvjernije riječi
Koje ti imam reći;
ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato se oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoju da izgleda glupa
Strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrijebim najdragocjenije riječi
Što imam za te;
ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom mjerom.
Zato ti dajem ružna imena
I hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol
Bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sjedim nijemo pored tebe
Ali se ne usuđujem,
jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako
I zatrpavam svoje srce riječima.
Grubo uzimam svoju bol
Strahujući da bi to ti mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvijek
Strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
I dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strijele iz tvojih očiju
Čine da je moja bol vječito svježa.
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 06, 2007, 09:55:11
   Minut ćutanja za žive

Oslušni ponekad, tako krišom,
i čućeš kako kisnu naše kosti
pod tamo nekom tamnom kišom
u toj svijetloj budućnosti.
           
                    Vito


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 06, 2007, 10:01:29
 I OPET JESEN

I opet jesen.
Opet tutnje
beskrajne kiše
po Nikšiću,
i opet stare
crne slutnje,
i opet
-sam si
Nikoliću.

I opet neka
pisma duga,
očajna pisma
-bez adrese,
a nigdje drage,
nigdje druga,
samo ta jesen.
Opet jesen.

a šta ako
prosviram
taj metak
kroz ovo čelo
neveselo,
a onda počne
sve
iz početka:
život,
stradanja
pa opet
-čelo.

A šta ako
nema zaborava,
ako je to
samo
vječna igra
kruga?
A šta ako
tamo
ispod trava
boli ova
ista
ljudska tuga?

       VITO



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Oktobar 06, 2007, 20:26:52
bash je super...
Vidim, Lejo,,, zadnja rijech je chesto VITO??


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Oktobar 07, 2007, 02:37:09
PSOVKE NEZNOSTI


Sad shvatam:
nismo doshli zadovoljni ko trave
shto rastu da se zgaze kroz cvrkutave zore.

Mi smo zvezde
shto ludo u mrak se stmoglave
i zbog jednog bljeska ne zale da izgore.

Imamo ruke
dobre
kao pijane laste
da se grlimo plavo i gasimo u letu.

I prisutni smo zbog neba shto mora da izraste
u saksijama oka ponekome u svetu.

Prejeli smo se davno i zubatog i neznog.
Sad svako pruza shape i nova cuda trazi.
A sve je smeshno,
i tuzno,
i sve je neizbezno,
i ove istine dobre i ove dobre lazi.

Prejeli smo se,
kazem, i svako ume da sanja,
i svako ume da psuje i ore daljine glavom.

I jednako je u nama i kamenja i granja.
I jednako je u nama i prljavo i plavo.

I svesni da smo lepi isto koliko i ruzni,
stigli smo gde se gmize
i stigli gde se leti.
I znamo shta smo dali,
i znamo shta smo duzni,
i shta smo juce hteli
i sutra shta cemo hteti.

Goreli smo,
al nismo postali pepeo sivi
od kojeg bujaju zita i obale u cvatu.

Uvek smo bili zivi,
pa ipak:
drukcije zivi
od svih ostalih zivih na ovom luckastom svetu.

I najzad:
tako je dobro shto nismo samo trave,
shto talasanja svoja nijednom vetru ne damo,
vec smo zvezde shto sjajem sve nebo okrvave
zeljne da budu sunce makar trenutak samo.

Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 07, 2007, 04:40:34
Onda da nastavim...

U kavezu je bila pitoma ptica,
slobodna ptica bila je u gori.
Kad je došlo vreme, susretoše se;
tako je hteo usud.


Slobodna ptica peva:
"O, draga, vinimo se u goru".
Ptica u kavezu cvrkuće:
"Hajde da živimo zajedno u kavezu":
Slobodna ptica reče:
"Gde je prostora za rešetkom da se rašire krila?"
"Avaj", vapije ptica u kavezu,
"gde ću se u oblacima odmarati bez šipke?"

Slobdna ptica kliče:
"Miljeno moje, otpevaj mi pesme dubrava".
Ptica u kavezu veli:
"Sedi do mene da te naučim govoru mudraca".
Šumska ptica kliče:
"Ah, ne, ne" Pesme se ne mogu nikada naučiti".
Ptica u kavezu veli:
"Teško meni, zaboravila sam pesme dubrava."


Njina je ljubav žarka, puna žudnje;
ali one ne mogu nikada da lete krilo uz krilo.


Kroz rešetku na kavezu gledaju se
i uzalud trude da se upoznaju.
Lepršaju čežnjivo krilima svojim i pevaju:
"Hodi bliže, drago moje!"
Slobodna ptica kliče:
"Ne ide, strah me zatvorenih vrata na kavezu".
Ptica u kavezu cvrkuće:
"Avaj, krila su mi iznemogla i mrtva".




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 07, 2007, 22:08:13
Tama

   Ja ne znam kud ovo idu dani moji,
ni kuda vode ove noći moje.
   Ne znam.
   Ni otkud magla ružna
na sve što se čekalo,
ni otkud nemar jadni
na sve što se radilo,
ni zaborav otkuda,
žalosni na sve što se ljubilo.
   Magla.
   Ko će da mi kaže noćas, šta meni znače
lica i stvari i spomeni minulih dana?
   I kuda idu ovi dani moji
   I zašto bije tamno srce moje?
   Kuda? Zašto?

I.Andric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 08, 2007, 10:13:01
Cico moja to je nezaobilazni Vitomir Nikolić - Vito.. Dobri duh Nikšića..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 08, 2007, 11:20:35

Uzalud je budim

Budim je zbog sunca koje sebe objašnjava biljkama
zbog neba razapetog između prstiju
budim je zbog reči koje peku grlo
volim je ušima
treba ići do kraja sveta i naći rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari koje lice na ove ovde

Zbog ljudi koji bez čela i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reči trgova budim je
zbog manufakturnih pejzaža javnih parkova
budim je zbog ove naše planete koja će možda biti mina u raskrvavljenom nebu

Zbog osmeha u kamenu drugova zaspalih između dve bitke
kada nebo nije bilo više veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih je deo zore
budim je zbog zore zbog ljubavi zbog sebe zbog drugih
budim je mada je to uzaludnije negoli dozivati pticu zauvek sletelu
sigurno je rekla: neka me traži i vidi da me nema
ta žena sa rukama deteta koju volim
to dete zaspalo ne obrisavši suze koje budim

uzalud uzalud uzalud
uzalud je budim
jer će se probuditi drugčija i nova
uzalud je budim
jer njena usta neće moći da je kažu

uzalud je budim
ti znaš voda protiče ali ne kaže ništa

uzalud je budim
treba obećati izgubljenom imenu nečije lice u pesku.

                          Miljković


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 08, 2007, 20:52:21
Miodrag Pavlović

NAUČITE PJESAN

Kroz kakva društva treba još proći,
kroz kakve ljudske vidike,
kroz zlohodnike, pauke-vojnike,
kroz šume pošasnika,
kroz uši doušnika,
treba još ići uz rame dvoličnika,
s napasnikom oblačiti samure,
s carinikom zavlačiti ruke u mošnje,
gledati pandure kako biju po kičmi!
Svuda se digli borci protiv otkrovenja
i jašu velike konje, vrebaju krv,
zasedaju pravednike i svakog ko se javi
između čoveka i boga, na brvnu.
Kuda će oni što se klone zveri?

Branite se! Naučite pesmu!
Uđite kroz gusle u mramorni oko,
pevajte, orite se, pojte
i stojte mirno kad se začuje pitanje
ko će među vama da zatvori vrata
slavoslovite dok se hramu ne probije teme,
stakleni prozor nek se obrati moru
dok ne proklija sinje srce,
žamorite, žuborite, romorite,
neka vas nađe svetlo kao srp svoje snoplje,
kao što mučenička krv nađe svoje koplje,
uskliknite, utrojte, uzhvalite,
dok se i lobanji ne otvori gornji vid
i pesma ne pokulja na sljeme,
popevajte, koledajte
usred ovog rata koji sećanje briše
naučite pjesan, to je izbavljenje!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 08, 2007, 20:56:11
MALA KUTIJA




Maloj kutiji rastu prvi zubi
I raste joj mala dužina
Mala širina mala praznina
I uopšte sve što ima

Mala kutija raste dalje
I sad je u njoj orman
U kome je ona bila

I raste dalje i dalje i dalje
I sad je u njoj soba
I kuća i grad i zemlja
I svet u kome je ona bila

Mala kutija seća se svog detinjstva
I od prevelike čežnje
Postaje opet mala kutija

Sada je u maloj kutiji
Ceo svet mali malecan
Lako ga možete u džep staviti
Lako ukrasti lako izgubiti

Čuvajte malu kutiju

V.Popa


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Oktobar 10, 2007, 01:04:48
NOĆAS BIH MOGAO NAPISATI

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u daljini."

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova bila je u mom naručju.
Ljubljah je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam je volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Misliti da je nemam, osjećati da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još mnogo dužu bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na pašnjak.

Nije važno što je ljubav moja ne sačuva.
Noć je posuta zvijezdama i ona nije uza me.

To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Kao da je želi približiti, moj pogled je traži.
Srce je moje traži, a ona nije uza me.

Ista noć u bijelo odijeva ista stabla.
Ni mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, sigurno, ali koliko sam volio!
Moj glas je tražio vjetar da takne njeno uho.

Drugome. Pripast će drugome. Ko prije mojih cjelova.
Njen glas i jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima poput ove držao u naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je to posljednja bol koju ni zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem.Pablo Neruda



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Oktobar 11, 2007, 02:45:02
USPAVANKA

Svet ovaj, u stvari,
i nije
tako rdjav i zao,
mada poneko place
i samuje
i brine.

Mozda je suton s krova
sasvim slucajno pao.

Mozda bi i noc da svane,
mozda bi i noc da sine.

Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuca postoje zato
da covek lakse dise.

I sklapam oci.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
sto se nad krosnjama njise.

A sigurno je vazno
i od svega najprece:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoris gorko,
i trne u tebi vece,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I vazno je ovo,
vaznije od najpreceg:

kad se toliko lepote
u sebi cuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadic tog neceg
umotati u snove
i dosanjati svima.

Tako ce vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ruznoce,
i placa,
i straha
i tuge.

I svaki put kad budes
komadic sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,

licice jutro na tebe
vise nego na druge.   

Miroslav Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 11, 2007, 12:55:42


           ***
Tuga će trajati dan il'  dva,
              slavlje počinje već
sjutradan.

Da, - bio si,
potreban i
     upotrijebljen.

                     Savo Blagojević



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 11, 2007, 12:59:25

    Čežnja

Noć prelazi  u prostor svjetlosti,
horizont se svenadno otvara,
tad osjećam čula svemoguća
volju,bijes i životna žala
ne daju mi mira ni smiraja.

Sreću tražim u tišini noći
trag života u mojoj samoći.

Sliku njenu u mislima stvaram,
nježno lice dodirima imam,
blizina me privlači i prija,
dok me glasom potpuno opija.

Noć se jutrom iz sna nekud krenu,
ja i danas sanjam istu ženu.

                 Savo Blagojević


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: marsovche Oktobar 12, 2007, 01:39:22
O tome

Ovom temom,
i plitkom i licnom,
prezvakanom
kroz strofe i strofe,
k'o pesnicka veverica vicno
vrteh se i vrtecu se opet.
"Ona" i "on" balada je sva.
Nisam uzasno nov ja.
Uzasano to je
sto "on" - sad sam ja
i sto je "ona" - moja.             

 Vladimir Majakovski


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 10:58:09
STRAH


Rovarim po sećanjima.
Nervozno sisam nepca.
u sebe se povlačim.

Unutra vrani drhtenik,
progoretine i krš,
rasekline uk i kad.

Ali oblačim lice spokoja,
iskoračujem desnom vedjom.
naizgled mudrijašim.

Tek ako dozvolim nekom,
da mi se u oko zagleda,
otkriću koliko se plašim.

         Marko Vuković


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:01:45
Živko Nikolić
PUT U NEPOZNATO


Vreme je da odem u prostor
koji nijedno oko nije taknulo
davno je tome odzvonio čas
i staza se jedna preda me pružila
i miris koji dopire sebi vuče me
treba samo maleni pokret da načinim
i da probudim umornu dušu
ali ništa ne remeti njene tokove
svaki uzdah otvara vrata u nove predele
a ja stojim i ni za jedan se ne odlučujem.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:18:46

Videti je kako odlazi i voleti je kao nikad,
pratiti je očima,
I već bez očiju pratiti je videvši je u daljini,
tamo daleko i još uvek je pratiti.
Još dalje,
sačinjenu od noći,
ugriza, poljupca, nesanice,
otrova, ekstaze, grčenja,
uzdaha, krvi, smrti...
Sačinjenu od te poznate supstance.
od kojom oblikujemo neku zvezdu.

Nikolas Kristobal Giljen Batista

 



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:23:25
Mačka



U gradu, nije važno ime,
u praznoj sobi, kaže priča,
i usred ljeta, usred zime,
ja vidim tužnoga mladića.

On živi sam i ko zanesen
u svom svijetu od papira,
a vani sunce, kiša, jesen,
a vani vergl nešto svira.

No jednog dana šum kraj vrata,
to netko neznan ući želi
u njegov život, poput tâta,
da njegovu samoću dijeli.

A vani zima, vani sniježi,
i pored praga mačka leži,
on pruža ruke, kô da sanja,
a vani zora – svjetlost danja.

No, u tom času, u tom trenu
pred sobom vidje nagu ženu,
i on joj reče: budi moja,
a ona kaže: ja sam tvoja.

I sve što ima mladić skupi
i stavi trgovcu na vagu,
da prstenje od zlata kupi
i haljinu za svoju dragu.

Da, zlato želi, al' ne haje
za skromnu halju što joj daje,
i tužni mladić svako veče
u novu krađu opet kreće.

Jer, on je želi, on je ljubi,
i volio bi da je mazi,
a zna da svoju ljubav gubi
bez darova i ruku praznih.

I riješi sada, još ove noći,
u zadnju krađu on će poći,
i u zoru se mladić vrati
da strašnim novcem ljubav plati.

I donese joj dragi kamen
u svijetu najveći od sviju,
u kom se, kao jedan plamen,
sve vatre ovog svijeta kriju.

I vidje – žena ruke pruža
i ljubi kamen kao muža,
i kao što njega nikad nije
uz tijelo hladan kamen grije.

I dok se njemu lice grči
u sobu uđe miš i trči,
i kao mačka skoči žena,
na plen se baci istog trena.

I stiže ga, a njeni zubi
već traže meso koje peče,
i ženi koju mladić ljubi
sa kuta usne krv poteče.

U strahu mladić oči sklopi –
te strašne slike neka odu,
on vidje lađu što se topi,
i svoju ljubav na tom brodu.

A kada opet nađe snage
on digne vjeđe – žene nema,
i tada mjesto svoje drage
on vidje mačku kako drijema.

Kroz prozor uđe svjetlost danja,
on pruža ruke, kô da sanja,
sad opet samo mačku ima,
a vani studen, snijeg i zima...

Ibrica Jusić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:24:11
Tuga

Poljubi me, zacaraj me sobom,
zatvori mi oci cutanjem;
da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem.

Bice mi se, tmulo od gorcine,
zaželelo tudjeg zivljenja:
jednog trena sopstvene daljine,
jednog daha bez protivljenja.

Poljubi me, zacaraj me, svedi
sasud srca do izlivanja;
obaj dusu,uzmi je, izvedi,
da pocine od prebivanja;

da, u trenu zaborava, tobom
zivim kao senka lutanjem,
sklopim oci umorne nad sobom,
i iscilim u te cutanjem.

          Živojinović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:25:32

Zaista davno sve je bilo,
i ono kad si juce, mlada,
kroz pljusak kise i sivilo
otisla iz onog grada,
iz magle koja udalji, gasi,
neke trenutke drage posve.
A ja bih htio ovdje da si.
I da te moje ruke nose.


Dusan Govedarica


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:36:04
Majstore ugasi svijecu

Majstore, ugasi svijeću, dosla su ozbiljna vremena.
Radije noću broji zvijezde, uzdiši za mladosću.
Tvoje neposlušne riječi mogle bi pregristi uzice.

Sadi u vrtu luk, cijepaj drva, pospremaj tavan.
Bolje da nitko ne vidi tvoje oči pune čuđenja.
Takav je tvoj zanat: ništa ne smiješ prešutjeti.

Ne uzmogneš li izdržati i jedne noći opet uzmeš pero,
majstore, budi razuman, ne bavi se proročanstvima,
pokušaj zapisati imena zvijezda.

Ozbiljna su vremena, nikome se ništa ne oprašta.
Samo klauni znadu kako se možeš izvući:
plaču kad im se smije i smiju se kad im plač
razara lice.

SLAVKO MIHALIC


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:37:42
Mileta Jakšić

Stvari koje su prošle

Stvari koje su prošle, gde su one?
Skriveno od nas u daljini sive.
Sve što je bilo dobro, lepo, milo -
Stvari koje su prošle da l još žive?

Da li nam prošlost daje znake života
kad iz davnine draga slika njena
Sine kadikad u dubokoj noći
U snu, - u tragu naših uspomena?

Možda u svetu negde, nepoznata,
Izvan života ima oblast neka,
Krug, u kome traje ono što je bilo
S prošlošću našom koja nas čeka?...

Stvari koje su prošle, gde su one?
Ako su žive, ako ih još ima,
Videćemo ih kad prođemo i mi,
Kada budemo jednom došli k njima...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:39:00
Postoji sigurno Neko

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otisao
Na vrhovima prstiju
Ne narusivsi svoj savrseni ples.

Zaboravio me poloziti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana cvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S ocima nalik
Na njihov odraz u vodi jos cist.


Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oci gladne
I dopustio im tu pustu strast.

Anne Hebert


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:40:37
Nista mi nije oteto!
Osecam rastanka slast.
Ljubim vas i preko sviju
Vrsta izmedju nas.

Ne merim dar svoj nistavan.
Moj glas je prvi put tih.
Mladi Derzavine, sta vam
Treba moj nespretnih stih!

Za strasni uzlet vas krstim:
- Poleti, orlicu mlad!
Sunce si podneo drsko -
A neces moj pogled blag?

Nikad niko vam nije
Neznije poslao glas...
Ljubim vas i preko sviju
Godina izmedju nas.

Marina Cvetajeva


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:41:19
MOJE LICE U TVOJIM RUKAMA

Kad me gledaš,
kad uza me, bez pokreta, sjedeći, blago se nagibaš;
kada pružaš svoje dvije ruke, tako umilna, jer želiš,
jer bi eto htjela dotaći, da, moje lice.
Tvoje dvije ruke, kao iz sna,
koje me kao neka sjena dosežu.
Gledam ti lice. Dah nježnosti izbio je iz tebe
poput svjetlosti u crtama tvog lica.
Kako lijepa izgledaš! Izgledaš više djetinjasta.
I gledaš me.
I smiješiš mi se.
Što li tražiš kada me, pružajući ruke, nijema,
dotičeš?
Osjećam žar sjene, dima što živahan stiže.
Kakva ljepota, dušo moja! Nastamba, u zanosu,
mirna počiva.
Ti šutiš a ja osjećam svoje lice, zbunjeno, blago,
među tvojim prstima.
Nešto moliš. Pretvaraš se u djevojčicu koja moli.
Nešto tražiš. Prelama se neki glas koji ne postoji
i koji nešto ište.
Zakašnjela ljubav. Ljubav u prstima koja kuca bez
buke i bez glasa.
A ja te gledam u oči, gledam i čujem te.
Čujem dušu posve tihu, djetinjastu, koja pjeva
slušana.
Ljubav kao cjelov. Ljubav u prstima koju slušam
zatvoren u tvoje ruke.

Vicente Aleixandre


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 12, 2007, 11:42:31
Neces jos dugo biti zedno, plameno srce!
Obecanje je u zraku, sapucu mi ga nepoznata usta: - velika svjezina dolazi ...
U podne je moje sunce peklo nada mnom:
pozdravljam vas sto dolazite,
vi - iznenadni vjetrovi,
vi - svjezi duhovi popodneva!
Nailazi zrak tudj i cist.
Ne mjeri li me,
zavodnicki,
prijeteci pogled noci?
Ostani jako, srce moje neustrasivo!
I ne pitaj: zasto?

Freidrich Nietzsche


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Oktobar 13, 2007, 00:34:46
SLOVENDKA ANTITEZA

Jel to umiruceg krik
il slonovski besni rik
il Ilija Gromovnik?

Leš tvrdi da nije on,
gromu nije takav ton,
a sto posto nije slon.

To ti prđe Petrovicu Mišo
prđe Mišo i još se utišo,
tako prđe
ne mož biti grđe.

Odjekuju planine i brda
od njegovog urnebesnog prda.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Oktobar 14, 2007, 03:52:53
ma moja poezija sabija


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Oktobar 14, 2007, 03:53:38
Kada neko mnogo kenja
dolazi do zagadjenja!

Neki ljudi samo zinu
 i zagade okolinu.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Oktobar 14, 2007, 03:56:50
Zivot mi je pičkin dim
neznam sta da radim s'njim!


                                 
                                        Vidi snega jebo njega!




Izgleda da je medju borcima
vecina pucala corcima!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Oktobar 14, 2007, 03:59:53
Nekad je tvoj SIS
strcao u VIS.
Zato sam tvoj SIS
trazio na BIS.

Danas se tvoj GRUD
mnogo pravi LUD,
umesto u SVOD
on gleda u POD!

Evo i moj UD
isti ko moj MUD,
popadali skroz
znaci proso VOZ.

Dok sam bio MLAD
on je bio RAD,
da skoči kad-tad
a sada je PAD.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Oktobar 14, 2007, 21:12:10
O Moj Bože...
Pa ovo nije POEZIJA...
Ovo je...


NEMAM RIJEČI!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 14, 2007, 21:44:59
O Moj Bože...
Pa ovo nije POEZIJA...
Ovo je...


NEMAM RIJEČI!!

U pravu si, Eminče...  Ali ne brini, sad će Škorpijica da vrati stari ugled temi... :angel:







Imela – Marija Šimoković


(Danas je nedelja, samousluga je zatvorena i opet neko peva o ljubavi nekome)



1.

Kako si, moja najlepša prošlosti?
Krećeš li se još uvek punom brzinom,
bez zagrevanja, putem kad nisi sam?
Voziš li još uvek zgašenim svetlima
dok dlanom rastvaraš dlan?
Krećeš li još uvek istom ulicom
kada ti modri kolutovi uzbuđenja
ispiju boju puti?
Ume li još uvek običan poljubac
da smuti tvoje oči?
Kako si, moja najlepša prošlosti?
Hodaš li još uvek onako poguren
i nešto zagasito plav usred sebe?

Zašto se ponekad ne javiš, nekim beznačajnim
povodom pomeneš našu vezu koja je trajala,
ispričaš kraj koji si skrivao.

Javi se.

Znaću po tvom disanju koje je doba dana,
naćiću neku našu rečenicu koju smo voleli,
naćiću frket u tvom klotu,
šum tvojih pantalona dok ustaješ
da uzmeš hartiju i na nju zabeležiš nešto.


2.

Čudnovana prošlosti moja:
Ako ti kažem da si nešto najlepše što mi se otelo,
nemoj mi verovati.
Uvek je lepše izgovoriti neku neistinu,
uvek je bolje verovati da nismo odali
nešto veoma važno iz našeg života.

3.

Sećam se mirisa tvojih kola,
načina na koji si otvarao kutiju sa cigaretama,
uzdaha nakon prvog uvučenog dima.
Sećam se sporosti kojom si prilazio mojim usnama,
traga svakog tvog prsta na mojoj glavi,
na potiljku, okolo vrata.
Sećam se, toliko snažno da je evo opet tu
miris tvoje jakne, toplina i prisnost kojom si govorio,
glas koji menja dubinu neprimetno
kada se dotaknu važnija pitanja.

4.

Hoćeš li još uvek da bežiš sa svakom devojčicom
koja sedne u bioskopu do tebe?
Hoćeš lid a je vodiš u svet na nekoliko dana?
Skidaš li joj prstenje s ruku, minđušu iz uha,
šminku sa lica kada je miluješ?

5.

Staješ li još uvek onako čudnovato jednostavno
pored nekoga koga voliš?

6.

Kako si, moja najlepša prošlosti?
Imaš li neku skrivenu bolest o kojoj ćutiš?
Imaš li kakav nepredvidiv predlog za sve oko sebe?
Voliš li još uvek petkom uveče da voziš
dugim svetlima po pustim autoputevima?
Učiš li još onako uporno engleski,
izgovarajući svaku reč ljupkije od Engleza,
bolje od profesora?
Izvodiš li ženu katkad u neki intimni kafe,
kupuješ li joj slastice i govoriš li,
smejući se, o vaćoj budućoj deci,
dok ti se na usnama tope grenadiri od čokolade?
Voliš li još uvek istu stranu ploče,
istu marku vina, isti film?


7.

Kako si, moja najlepša prošlosti?
Ima li već u tvojoj spoljašnjosti
nečeg što ne voliš, nečeg što te odaje?

8.

Šta te sve ne pitam.
Bežim da ti kažem ono najvažnije:
danas si tu samnom, u ovoj kući u kojoj pišem
ne izgovarajući ni jednu reč naglas.
Ne čudim se sećanju na tebe, na tvoja pomalo
ćoškasta kolena, meku kožu i pogled skitnice.
Ne razmišljam zašto si baš danas iskrsnuo
ispred automobile, a da nikog i nisam videla.
Najdenom, kroz žuta svetla neke ulične svetiljke
ukazalo se nešto tvoje,
zamirisao je ceo kraj na duvan koji pušiš,
kafu koju si voleo i pivo koje smo delili.
Zamirisalo je na ono nikad kupljeno drvo kestena
koje sam ti obećala.

9.

Slušam sjajnu muziku, pevaju naravno o ljubavi.
Kola idu kroz grad, kroz ulice, kroz sećanja.
Moje dete sedi iza mene sa završenim domaćim zadacima.
Provela sam dan kod prijatelja. Hvala. Bilo je divno.
I sada se vraćam kući.
Još uvek ne vozim, još uvek se zamislim usred puta,
zastajem i smešim se nekome.
Još uvek čujem nežne razgovore usred ulične buke.

10.

Danas je nedelja, samousluga je zatvorena;
mislim na tebe i volim te večeras pa pitam ponovo,
ovako tek stigla s puta, tek stigla s ulice, tek stigla…

KAKO SI, MOJA NAJLEPŠA PROŠLOSTI?





Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 16, 2007, 14:36:24
Milaneeeeeeeeeeeeeeeeee!!!!
Imaš temu najgluplji stihovi pa tamo kuckaraj ovo....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Oktobar 16, 2007, 17:22:43
ko kaze da ovo nije poezija

 de nadji negde definiciju pa procitaj,to je vrsta umetnickog dela


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 16, 2007, 22:05:26
Kamena uspavanka

 Uspavajte se gde ste zateceni
 Po svetu dobri, gorki , zaneseni
 Vi ruke po travi , vi usta u seni,
 Vi zakrvavljeni i vi zaljubljeni.

 Zarastite u plav san kameni
 Vi zivi , vi sutra ubijeni
 Vi crne vode u belicastoj peni
 I mostovi nad prazno izvijeni.

 Zaustavi se biljko ,
 I ne veni
 Uspavajte se , k'o kamen , neveni
 Uspavajte se tuzni , umoreni.
 

 Poslednja ptico,
 Mom liku se okreni
 Izgovori tiho ovo ime
 I onda se u vazduhu skameni.

S. Raickovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 16, 2007, 22:28:33
Na sinjem moru
Ladja jedna brodi;
Da mogu znati:
Kuda je sudba vodi?
 

     Vetar talasa more,
     Valovi lice gori.
     Nemocno, teskom mukom se
     Sa njim ladja bori.
 

Presla je bura;
More pokoja nadje.
A pena talasa grli
Poslednji deo ladje.

Sudba - M.Crnjanski


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: mrkva Oktobar 17, 2007, 02:09:27
Nekad je tvoj SIS
strcao u VIS.
Zato sam tvoj SIS
trazio na BIS.

Danas se tvoj GRUD
mnogo pravi LUD,
umesto u SVOD
on gleda u POD!

Evo i moj UD
isti ko moj MUD,
popadali skroz
znaci proso VOZ.

Dok sam bio MLAD
on je bio RAD,
da skoči kad-tad
a sada je PAD.


bora corba...gluposti ili josh malo gluposti....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 19, 2007, 23:34:07


ČEZNEM

Čeznem da ti kažem najdublje reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem
tajnu svoju šali.
Olako uzimam bol svoj,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznam da ti kažem najvernije reči
koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu,
i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup,
strahujući da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči
što imam za te; ali se ne usuđujem,
strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, beojeći se
da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim mirno pored tebe;
ali se ne usuđujem; jer bi mi inače
srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako,
i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući
da bi ti to mogla učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek;
ali se ne usuđujem, strahujući da bi
mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu
i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju
čine da je bol večito svež.


Rabindranat Tagore



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 26, 2007, 01:29:34
Ti koja imaš ruke nevinije od mojih


Ti koja imaš ruke nevinije od mojih

i koja si mudra kao bezbrižnost.

Ti koja umiješ s njegova čela čitati

bolje od mene njegovu samoću,

i koja otklanjaš spore sjenke

kolebanja s njegova lica

kao što proljetni vjetar otklanja

sjene oblaka koje plove nad brijegom.

 

Ako tvoj zagrljaj hrabri srce

i tvoja bedra zaustavljaju bol,

ako je tvoje ime počinak

njegovim mislima, i tvoje grlo

hladovina njegovu ležaju,

i noć tvojega glasa voćnjak

još nedodirnut olujama.

 

Onda ostani pokraj njega

i budi pobožnija od sviju

koje su ga ljubile prije tebe.

Boj se jeka što se približuju

nedužnim posteljama ljubavi.

I blaga budi njegovu snu,

pod nevidljivom planinom

na rubu mora koje huči.

 

Šeći njegovim žalom. Neka te susreću

ožalošćene pliskavice.

Tumaraj njegovom šumom. Prijazni gušteri

neće ti učiniti zla.

I žedne zmije koje ja ukrotih

pred tobom biti će ponizne.

 

Neka ti pjevaju ptice koje ja ogrijah

u noćima oštrih mrazova.

Neka te miluje dječak kojega zaštitih

od uhoda na pustom drumu.

Neka ti miriše cvijeće koje ja zalivah

svojim suzama.

 

Ja ne dočekah naljepše doba

njegove muškosti. Njegovu plodnost

ne primih u svoja njedra

koja su pustošili pogledi

goniča stoke na sajmovima

i pohlepnih razbojnika.

 

Ja neću nikad voditi za ruku

njegovu djecu. I priče

koje za njih davno pripremih

možda ću ispričati plačući

malim ubogim medvjedima

ostavljenoj crnoj šumi.

 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

budi blaga njegovu snu

koji je ostao bezazlen.

Ali mi dopusti da vidim

njegovo lice dok na njega budu

silazile nepoznate godine.

 

I reci mi katkad nešto o njemu,

da ne moram pitati strance

koji mi se čude, i susjede

koji žale moju strpljivost.

 

Ti koja imaš ruke nevinije od mojih,

ostani kraj njegova uzglavlja

i budi blaga njegovu snu!


Vesna Parun


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 26, 2007, 01:35:28
Ti si večernji oblak koji bludi nebom mojih snova.

Čežnjama ljubavi svoje dajem ti boju i oblik.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim beskonačnim snovima!

Tvoja su stopala ružičasto rumena od ognja mog čežnjivog srca, ti koja žnješ moje večernje pesme!

Tvoje su usne gorkoslatke od ukusa vina mojih patnji.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim usamljenim snovima!

Senkom svoje strasti zacrnio sam oči tvoje, stalna gošćo u dubinama moga pogleda.

Vezao sam te, dragana, i uhvatio u mrežu svoje svirke.

Ti si moja, moja, ti koja obitavaš u mojim besmrtnim snovima!

R.Tagora

Just for my M...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 26, 2007, 01:36:00
Mici, ne prepisuj  ;D


Miiiici... ajd` nađi mi jednu pesmu...  ja znam samo deo :

"Ne merim više vreme na sate,
 ni po sunčevom vrelom hodu,
 dan mi je kad njegove oči se vrate
 a noć kad ponovo od mene odu..."


 ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 26, 2007, 01:46:04
Eh... kud me podseti... ah...

Sreca


Ne merim više vreme na sate,
ni po sunčevom vrelom hodu;
dan mi je kad njegove se oči vrate,
a noć kad ponovo od mene odu.


Ne merim sreću smehom, ni time
da li je čežnja moja od njegove jača;
sreća je meni kad bolno ćutim s njime,
i kad nam srca biju ritmom plača.


Nije mi žao što če života vode
odneti i kaplju moga življenja;
sad neka mladost i sve neka ode;
on je stao kraj mene pun divljenja.


D.Maksimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 26, 2007, 01:51:45
ŽENA

Kada podigneš lice i pogledaš me,
nebesa u mojoj duši svanu
i ispune me tobom, bez ostatka,
a ne nalazim sliku da predstavim te.

Kada ka zemlji ti pogneš lice svoje,
veliki brod ujedri u more moga srca;
po vodama mu i pod vodama plovi,
a nemam reči da iskažem ga.

Kada se smeješ kao da voda niz breg leti,
kad sediš negde sklupčana i bez reči
sve oko mene i u meni prožimajući,
kada se neprestano u drugačijim
oblicima javljaš-
činiš li to mene radi?

Godavariša Mahapatra


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 26, 2007, 01:58:31
Eh... kud me podseti... ah...


Čuj, ja te podsetila   ;)   



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Oktobar 26, 2007, 01:59:04

R.Tagore "Gradinar"

46.

Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mišljaš da ću tužiti za tobom i postaviti u
svome srcu tvoju usamljenu sliku,
protkanu u zlatnoj pesmi.

Ali, avaj, moje zle sudbe, vreme je kratko.

Mladost prolazi godina za godinom;
proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija nežni
cvet, a mudrac me opominje da je život
samo kap rose na lotosovom listu.

Treba li sve to da prepustim, i da samo
blenem za onom jednom što mi okrenu ledja?
To bi bilo i grubo i ludo; jer je vreme kratko.

Hodite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
hodi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji
poljupce tvoje.
Hodi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni. Pa da li je
mudro kidati srce zbog jedne, koja je
odnela svoje?
Jer je vreme kratko.

Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu,
i biti rešen, nedopustiti nikome da te teši.

Ali jedan novi lik gleda kroz moja vrata i
podiže svoje oči k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da utrem i da
izmenim melodiju svoje pesme.

Jer je vreme kratko.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 26, 2007, 02:02:02
NOĆ NEKA NE IZMAKNE

Lagano noć izmiče:
raste sunce
i svetu sviće dan.

Dok još nam noć ne ode
okrepi se kraj mene
i seti kako je čitave noći
kiša kapala na pesak.

Ah, daleko je jutro!
Možda čitavu večnost
neće svanuti dan
i jedno kraj drugoga
uživaćemo trenutke noći
bezgranično.

Ne daj da noć nam ode:
ona je nama namenjena
kao što je drugima
namenjen dan.

Ne daj da nam noć ode!
Iz tvojih udova je nikla,
u očima je tvojim vidim,
u ćutanju zvojih nevidljivih
usana je čujem,
u kolevci tvojih dojki raste,
u tišini tame klikće,
ne daj da ode, da izmakne.

Krišin Khatvani


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 31, 2007, 11:00:12
S JESENI

S jeseni
zeleni žtuga u meni,
s jeseni
kad dozru dunje i regruti
i djevojke kad se zanevjeste,
s jeseni
nekud me zovu ceste,
nekud
gdje lišće nikad ne žuti
i gdje su ljudi
vječiti regruti,
a djevojke
vječite nevjeste...

S jeseni
tako su lažljive ceste.

                        Vito


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 31, 2007, 11:03:45

NOĆ. NOVEMBAR

Noć.Novembar. Kiša vlaži, vlaži...
Pomrčina zgusnuta do krika.
U odžaku, ko da milost traži,
vije vjetar bolom beskućnika.

Negdje nekakava kapija pjeva,
s prizvukom tuge zaboravljenih.
U meni nešto dozrijeva,
čudno nešto noćas zri u meni.

                            Vito


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 31, 2007, 21:34:24
Jednostavno, volim te

Niko drugi nije kao ti.
Ti si svojevrstan, jednostavan,
posve orginalan i neponovljiv.
Ne verujes to,
ali niko drugi nije kao ti -
odveka doveka.
I svaki covek koga volis
nije nikakav obican covek.
Iz njega zraci
neobicna privlacna snaga.
I ti po njemu postajes
na neki nacin drugciji.
Mozes mu cak reci :
Sto se mene tice,
ne moras biti nepogresiv,
bez gresaka i savrsen, jer :
ja te jednostavno volim.

Phil Bosmans


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 31, 2007, 21:36:10
(http://img29.picoodle.com/img/img29/6/10/31/f_svemirskaqcm_44f108a.gif) (http://www.picoodle.com/view.php?img=/6/10/31/f_svemirskaqcm_44f108a.gif&srv=img29)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 31, 2007, 23:45:35
Naposletku...
Ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?

Rekla si da se za točak bršljan ne hvata...
Zalud izgužvana svila...
To je tako...
Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao "jezuška" u snegu...

Razbiću gitaru...
Crn je mrak ispunjava...
Odavno se svoje pesme bojim...
Pomera u meni one gene Dunava...
Pa ja tečem... I kad stojim...
Ali opet...
Dal' bi ikad bila moja ti
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da baš ne umem novce brojati...
I da je Ništa sve što nudim...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Ređaš po vitrini
fini porculanski svet...
Al' ja sam figurica bez žiga...
Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...
Fali ti bas ovaj cigan?

Ne, duso...
Tek u jesen otkriju se boje krošanja...
Sve su slične u leto zelene...
Naposletku... Ti si dobro znala ko sam ja...
Čemu suze lepa ženo?


Draga moja, ti si navek znala da sam pajac...
Moj je šešir šatra pomična...
Usne, tice-rugalice... A u oku tajac...
Da sam kaput sa dva lica...
Da sam Gospo'n Propalica...
Obična...

Naposletku, ti si navek znala da sam svirac...
I da je nebo moja livada...
Da me može oduvati najblaži Nemirac...
Da ću u po reči stati...
Da se neću osvrtati...
Nikada...

Dj. Balasevic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 01, 2007, 03:56:56


Pazi... To je bajka što ti pada na pamet...




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 11:54:11
Željko Krznaric

Ne volim te više

Ne volim te više da znaš
ali uvijek mi tako ponekad
u vremenu dodješ
pa pomislim da si mi sve na svijetu
i ne mogu ni zamisliti
kako ležiš u nekom drugom krevetu
a ista si i kad kiša pada i kad hlače obučeš
i kad suknju skidaš
a ne plačes nikad.
Jednog ću te dana ubiti zbog svega
jer si tako slatka
bezobrazna i kratka
ako ne računam noge
jer si fina djevojčica
i najhrabrija kurva
jer si mi u oči ušla
bez ću te prije spavanja
da se probudiš kao dama
da imas pune sobe ljubavi
kao zimnicu spremne
i ne volim te više da znaš.
I sve će novine pisati o tome
u restorane više nećeš ući
ludo moja mala
neugledna plava
predivno stvorenje božje i moje
raspitaj se kod prijatelja
što je jos tvoje
a što meni pripada.
Raspitaj se jer ne dam ti više
ni da misliš
ubit ću te što se skitaš svijetom
policija će te tražiti
što bludnicis s ljetom na javnom mjestu
pa ćeš onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se čude
što voliš na meni-
I ne volim te više da znaš
ali te tražim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a baš nikakva nisi kad te zubi bole
neću više ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
što ja znam ljubi li te netko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se još malo
dok mi mrak ne padne u krevet
ludo
cekam te i sutra
kao uvijek u devet.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:07:04
Pablo Neruda-Ne volim te zato sto te volim

Sonet LXVI iz: "100 ljubavnih soneta"

Ne volim te izuzev zato što te volim;
Od voljeti te do ne voljeti prelazim ,
Od čekanja do kada te ne čekam
Srce mi prelazi od studeni do plama.

Volim te samo zato što si ti ta koju volim;
Duboko te mrzim, i mrzeći te
Privijam se uz tebe, i mjera moje promjenljive ljubavi prema tebi
Je da te ne vidim već slijepo volim.

Mozda će januarsko svjetlo uništiti
Moje srce sa svojom okrutnom
Zrakom, kradući mi ključ ka potpunom smiraju.

U ovom dijelu priče sam ja onaj koji
Umire, jedini, i umrijeću od ljubavi zato što te volim,
Zato što te volim, Ljubavi, u plamenu i krvi.  


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:08:09
STREPNJA - Desanka Maksimovic
Ne, nemoj mi prici! Hocu izdaleka
da volim i zelim oka tvoja dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici! Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici! Nasto to, i cemu?
Izdaleka samo sve k'o zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek' mi ne pridju oka tvoja dva.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:08:48
Rabindranat Tagore - 65

Zoveš li me ti to ponovo?
Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:10:07
Milos Crnjanski

Priča
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:10:53
Povratak
Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:12:00

 Pero Zubac

Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:13:16
Aleksandar Sergejevič Puškin
Volio sam vas

Volio sam Vas; i ljubav još, možda,
Nije ugasla sva u srcu mom;
No nek Vas ona sad ne brine više,
Ja neću da Vas rastužujem njom.

Volio sam Vas nijemo i bez nade,
S ljubomorom i strepnjom srca svog;
Volio sam Vas iskreno i nježno,
Volio Vas tako drugi, dao Bog.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:14:26
Pablo Neruda

SVIDJAS MI SE KAD ŠUTIS…

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom
jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije tačno.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:15:37
Oooo..
dobro došao Milane...


Atolaguire Manuel

NA MOJE RAME NASLONJENA

Na moje rame naslonjena
bila si mi desno krilo.
Kao da bi razastrla
svoje milo, crno perje,
dizale me tvoje reči
u svetlo i belo nebo.
Uzbđenje. Tišina.
Sad sedim za svojim stolom,
iz ramena krv mi teče,
odsutnost me tvoja boli...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:16:33
Herman Hesse

 BITI SREĆAN

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti srećan.
Samo smo zato na svetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
retko činimo jedno drugoga srećnim,
jer i sebe time ne činimo srećnima.
Ako čovek može biti dobar,
može to samo onda
kada je srećan,
kada u sebi ima sklada,
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:17:57
Vincenzo Cardarelli

OKRUTNI OPROŠTAJ

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Videh te kako odlaziš
Kao vojnik koji u smrt ide
Bez milosti za onog ko ostaje.
U tom času nisam imao snage da te pogledam.
Od tebe,zatim,ni glasa više,samo tvoja slika,
Neumorni drug,i tvoja šutnja
Zastrašujuća kao bunar bez dna.
Zanosim se da bi me ponovo
Mogla zavoleti
I trazim te i čekam da se vratiš,
Da bih te video izmenjenu
I ljutit ćeš se na me
Što sam se usudio da ti prkosim
U ljubavi i sasvim nepotrebno.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:18:40
Miroslav Antic

 Bosonoga pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe, prozracne.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja, zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izadji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh, dubok
kao jezerske vode.

Evo, i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:20:00
Žak Prever

Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.  


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:21:36
Aleksa Santic

Ne vjeruj

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime -

Ne vjeruj No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krša,
Tamo gdje u grmu proljeće leprša
I gdje slatko spava naš jorgovan plavi,

Dođi, čekaću te U časima tijem,
Kad na grudi moje priljubiš se čvršće,
Osjetiš li, draga, da mi tjelo dršće,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj više
Jer istinska ljubav za riječi ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove piše


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:24:00

LED

Opet sam izašla da te nađem.
Blještava svijetla mute mi vid.
Stojiš za šankom, tu, na dohvat ruke,
i sa tobom onaj nevidljivi zid.

Pogledam u tebe i sva se stresem,
kao da te neko pretvorio u santu leda
i opet nemam snage da te otapam,
opet nemam snage i opet mi se neda.


                   Ja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:34:52
Jiri Šotol
A koliko si imala ljubavnika

A koliko si imala ljubavnika? I gde si sve s njima spavala?
I što su ti govorili? I kako je kako je bilo? Daj mi mira.

Čuješ, daj mi mira, fućkam ti na tvoje
fotografije spremljene u kutiji od cipela,
pisamca u vernoj ljubavi sakrivena po manžetnama
i u policama pod rubljem, prestani,
prestani, idi već, kao nesnosnu muhu
pratim očima tvoj lik po svim kutovima, idi,
izleti kroz prozor, nek te odnese propuh, idi, nemam vramena,
moram se ispavati, idi, rasplini se,
rastopi se negde u toj naradzastoj lokvi pod svetiljkom,
izgubi se među slovima ove glupe knjige što je čitam.

Idi, ne volim te, ništa neću, ništa nepitam,
to me ne zanima,
fućkam ti na tvoje adrese i telefonske brojeve, i sed,
i sad, ću te još voleti, no za ime Isusovo,
koliko, koliko si ih imala?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:36:25
Dragana Konstantinović
Iz šarenog mnoštva

Iz šarenog mnoštva iskr'o si se krišom,
slučajem pometen,
i u tmurne dane oplakane kišom
uneo sjaj snova dugama prepleten.

Zaigraju misli pa se čini lako
dve duše se spoje,
u treptaju rose čini se da svako
može da poleti baš kao nas dvoje.

Prepuštam se sneno zovu iz daljine
lude noći ove;
znam, imam te samo kroz šapat tišine,
ali nedam nikom da mi gasi snove.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:45:25
Dragana Konstantinovic - Iluzija
Trazili smo se po tudjim zalutalim osmesima
blesavo razvučenim i praznim...
Jurili po ranjivim slikama bledih uspomena,
otrovnom dahu sosptvene setve...
Upijali bezvezne reči u nemim odjecima
zamorno tupim i neprolaznim...
I snili uzdah zenice, oblik i miris kolena...
San koji uzleće iznad kletve...

Ne, nisi ti iluzija... Tako nešto ne postoji.
U iluziju veruju samo izgubljene duše.
U svakoj dozi nemira koja bojom telo žesti
oživljavaju dubine što te videše i čuše
kako izranjaš iz svemira
kroz paučinu svesti...

Izgubljeni trenuci slažu se u memljive kule
otežalih eona vremena...
Ustalasani se oblici stapaju s okolinom
i prelivaju poslednje kapi...
I one što su sve videle, i one što su čule
posrću pod teretom bremena...
Hoće li se bar jedna obojiti svojom silinom
pre no što se stopi, ishlapi...?

Ne, nije sve iluzija... Tako nesto ne postoji.
U iluziju veruju samo umorni i stari.
U svakoj senci trajanja nazirem nešto o tebi
što mi zenice boji i ćutanje osmehom zari
dok te u moru kajanja
nalazim negde u sebi...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:46:02
Aleksa Šantić

Zora

Golubovi prvi lete preko luka.
Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo!
Kao da me davnih dana jutro srelo,
Kad sam trčo majci raširenih ruka

I pado joj glavom u krilo i meku
Ljubio joj ruku... Sav treptim ko prutke
Jasike, i hodim putanjom uz reku,
I gledam na njene srebrne svijutke.

Jutros, kao i ti, lepa reko čista,
I moja sva duša žuvori i blista,
Razleva se, raste, i hučno koleba...

Gle, vrelo joj biva sve šire i veće,
I u njezinijem dubinama sreće
Ogleda se zora i plav šator neba.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:46:59
Sesil Šabo-Pođi
Pođi kud bilo
put neba,
put mora,
na lednik
ili siđi u ravnice.

Traži šta bilo
rad
lepotu
ljubav!

Učini to sa dušom
punom snova
i svetlosti
sa dušom
punom dobrote i snage
za praštanje.

Ako se već desi da
padneš
ustani!
iznova kreni
iznova počni,
uporno,
mirno,
kao što to rade deca na
plaži
gradeći od školjki
morskih i šljunka
brodove
koje prva plima zbriše
a deca novu lađu,dvorac
novi
naprave opet već sledećeg jutra.

Pođi,
uprkos svemu!
Samo,
okončaj započeto delo!
Voli
i stvaraj!
Kuj!
Prekuj zemlju,
nebo i more!
Ali okončaj započeto
delo.
I delo tvoje
nek lepotom zrači!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:49:26
Radjard Kipling
Ako mozes

Ako mozes da sacuvas svoju glavu kad svi oko tebe
gube svoje i okrivljuju te za to;
Ako mozes da verujes sebi kad svi u tebe sumnjaju
i sam pridodajes njihovim sumnjama;
Ako mozes da cekas a da ti ne dosadi cekanje,
ili,ako si prevaren - da sam ne varas,
ili,ako si omrznut - da sam ne mrzis,
a da pritom ne izgledas predobar ili premudar;

Ako mozes da sanjaris a da snovi ne ovladaju tobom,
Ako mozes da mastas a da ti mastanje ne bude cilj,
Ako mozes da se suocis sa uspehom i neuspehom
i smatras te dve varke kao da su potpuno iste;
Ako mozes da podneses da istinu koju si rekao
izvrnu nitkovi,kako bi od nje napravili zamku za budale,
ili da posmtras propast onoga cemu si posvetio sav zivot
i da,pogrbljen,s dotrajalim alatom opet novo stvaras;

Ako mozes da prisilis svoje srce,nerve i tetive
da te sluze dugo iako si ih nemilice trosio,
i da izdrzis i kada nema vise niceg u tebi
sem volje koja ti dovikuje:"Istraj!"

Ako mozes da razgovaras sa nizima od sebe
i ne istaknes svoju superiornost,
ili da u drustvu s visima od sebe -
sacuvas svoje dostojanstvo;

Ako mozes da ispunis jedan nezaboravni minut
sadrzajem koji traje sezdeset sekundi -
tvoja je zemlja i sve sto je na njoj,
i,iznad svega,bices covek,sine moj!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:50:12
i original..

IF by Rudyard kipiling
If you can keep your head when all about you
Are losing theirs and blaming it on you,
If you can trust yourself when all men doubt you
But make allowance for their doubting too,
If you can wait and not be tired by waiting,
Or being lied about, don't deal in lies,
Or being hated, don't give way to hating,
And yet don't look too good, nor talk too wise:

If you can dream-- and not make dreams your master,
If you can think--and not make thoughts your aim;
If you cam meet with Triumph and Disaster
And treat those two imposters just the same;
If you can bear to hear the truth you've spoken
Twisted by knaves to make a trap for fools,
Or watch the lights you gave your life to, broken,
And stop and build'em up with worn-out tools:

If you can make one heap of all your winnings
And risk it all on one turn of pitch-and-toss,
And lose, and start again at your beginings
And never breath a word about your loss;
If you can force your heart and nerve and sinew
To serve your turn long after they are gone,
And so hold on when there is nothing in you
Except the Will which says to them: 'Hold on!'

If you can talk with crowds and keep your virtue,
Or walk with kings- nor lose the common touch,
If neither foes nor loving friends can hurt you;
If all men count with you, but none too much,
If you can fill the unforgiving minute
With sixty seconds' worth of distance run,
Yours is the Earth and everything that's in it,
And-which is more-you'll be a Man, my son!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:52:09
 Zal Kopp

Poslije toliko godina


Kad pored mene prolaziš, u oku mi se prozor otvori,
napnu me strasti i nezadrživo, tijelom protutnje.
Poslije toliko godina, proljeće u meni naraste,
sjene nestanu i poput oluje, muškarac iz mene progovori,
tad Ti napokon, iz tijesnog mraka i podmukle šutnje,
spokojno mogu prići i povesti u horizonte plavičaste.

Tamo, pod oblacima tišine, da nas ljubav ne bi mimoišla,
prostrijet pored srebrnog mora i s mirisima okupati .
Milovati, dok Ti još slaba krila za toplinom visine žude,
primiti za ruke i kad, u odsjaje kasnih večeri budeš ušla,
primaknuti sebi, zagrliti, a svoje tijelo i svoj život predati .
Osjetiti ćeš tog trenutka, kako nam se, prostor i vrijeme nude.

Moja ljubav i odjeci njeni, parkovi, polja i ravnica čista,
zgusnute želje, tokovi rijeka i šume razgrananih krošnji,
obale Tvoje s krikom galeba, u tragovima Alpa i njihovih voda,
sve ce se to, poput poteza sudbine i njenog maestralnog kista,
predati zauvijek nama, u prvoj od vječnih jutarnjih košnji,
kad se budemo izvijali u zanosu slasti, ispod modrog svoda.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:52:40
Ocajna pesma - M.Rakic
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.
Kao Hermes stari i s njom Afrodita,
Stopi se u meni strašću tvojom celom,
Da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
I da duša moja bude sitaÂ…
-Kada pomislim, draga, da će doći vreme
Kad za mene neće postojati žene,
Kad će čula moja redom da zaneme,
I strasti da prođu kao dim i pena,
A da će, još uvek, pokraj mene svuda
Biti mesečine pod kojom se žudi,
I mladih srdaca što stvaraju čuda,
I žena što vole i voljenih ljudi,
Vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
Kao bik pogođenom zrnom posred čela
Što u naporima uzaludnim pada
Dok iz njega bije krv crna i vrela
Upij se u mene zagrljajem jednim,
Ko groznica tajna struji mojom krvi,
Krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
I daj mi poljupce za kojim žednim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:53:27
Bezimena pesma
Ne govorim ti baš u zadnje vrijeme
da te volim
i ne gasim ti svijetlo u očima prije spavanja
ne govorim ti nešto nježno
i ne grlim ti dušu
ali... ovo
ti moram reći:
previše je gorkog i ljudi su grubi
pa,ako i ne govorim
još uvijek te ono najljepše
u meni
voli i ljubi...

Željko Krznarić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:54:18
Zal Kopp

Cvrsti dah velike ceznje


Stigla si bezbrojna u krhotine moga sna
i sad se svojim brižnim dodirima,
u zanosu vrućih poljubaca razbuktavaš.
Nikako slučajno, već ponosno s mirisima
i čvrstim dahom velike čežnje,
ljubiš moje krhke obrise.
Bezglasno i pažljivo,
polažeš u moje zjenice osmjeh
i dok šutljivo prilaziš mojim usnama,
ispunjavaš me neprimjetno svojim tijelom.
Postajemo čudesan plod
nepregledne ravnice osjećaja
i kao rijetki sretnici uspijevamo ući
u tek probuđene krošnje mjesečine
i zaboravu prepustiti nemir.
Plamtiš privijena strašću
u mom krvotoku.
Znaš me prepoznati.
Iako je moj glas,
još uvijek bojažljiv,
nježno iz mene uklanjaš prošle snove
i tako ranjive, neponovljivo tiho smiruješ.
Pitaš otkud toliko nebeskog veličanja
u našim zagrljajima
i kako to da smo uspjeli,
zauvijek izaći nepovrijeđeni?
Moram ti reći, možda ustvari i slutiš,
ove smo noći započeli ljubavlju cvjetati
i nikada se više nećemo usamljeni svlačiti,
jer su se tvoji zlatni prsti puni sunca,
zapleli u moju kosu,
a moje su usne postale
užareni izvori tvojih uzdaha.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:54:52
Proci ce godine
Srebrne pehare ne volim,
Niti pozlacene bokale:
Od svega najdraze mi je
Udubljenje u dlanu tvom.

Proci ce godine. I stalno nova,
Sa istom ljubavlju devojke,
Picu iz tvog dlana, kojeg se
Necu zasititi nikada.

Kao na pocetku, na putu istom,
Lice ce nam se stalno sprziti,
I prvu brazdu poljubicu ti
Na celu obelezenu zivotom!

A ako bi mi ti, istog dana,
Dao da pijem iz velikih bokala,
Ja bih se ipak zaustavila
Opet kod udubljenja tvoga dlana.

Veronika Porumbaku


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:57:13
Štefan Žáry

KOMADIĆ SUNCA

Komadić sunca u bočici nosim ti,
nek se u tvojim očima rasvijetli.

Šareno dugino stakalce sam ti dao,
ako ti možda pogled nečiji učini nažao.

Komadić svjetla u bočici mirisni,
atom sunčanog jutra dražesni.

Kad ostaneš sama i noć se spusti,
ti malo njega iz bočice pusti.

Zrake će zaigrati posred stijene,
crtati kvadrate, bacati zlatno prstenje.

Komadić sunca u bočici zarobljeni
s tajnama o svakoj alkemijskoj mjeni.

Prašak da uzmeš kad želiš na spavanje poći
i ja ću ti noću opet u san doći.

Komadić svjetla ukradoh nebeskom svodu
tom za tvoje grudi, kao za broš s topazom.

Oboma nama da jasno svijetliti stane
kad više ni sunce nad zemljom ne grane.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:58:34
VOLIO BIH DA ME VOLIŠ....

Volio bih da me voliš
da budem cvijet u tvojoj kosi
Ako si noć,ja biti ću zora
i bljesak svjetlosti u rosi

Volio bih da me voliš
i da svi dani budu pjesma
Ako si izvor,i ja ću biti
u živoj stjeni bistra česma...

Jure Kaštelan


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 12:59:37
Dodje mi ponekad

Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Da se istecem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dusu.
Dodje mi ponekad
Da brojim rastajuce zvezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgodjeni oblaci.
Dodje mi ponekad
Da legnem kraj reke,
Jer obuhvata me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene talase
Od obale do obale.
Dodje mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa senkama pasa koji laju
Na duvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoc).
Dodje mi ponekad
Da pijuckam reku od izvora
do usca,
Jer hocu da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih secanja.

Dusan Bajski


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:00:44
Zal Kopp

Vrsta mira

Vrstu mira s kojim te raspoređujem u sebi
nalazim u pogledu hrasta i šapatu krošnji,
iskonskoj stoljetnoj priči plodnih ravnica.
Ne preispitujem njegov početak, već odsjaje
svih kiša i huk svih vjetrova istinski sanjam
kako tvojom utrobom nižu predivne bisere.

Moram priznati, neiscrpne su visine misli,
neuhvatljive dubine srca iz kojih sada izlazim
i neiskorištena snaga mjesečine kojom klizim.
Sve bogatstvo što me pretače u divne osjećaje
i bezbrojni titraji nastali u pomaku vremena,
izvlače na moje dlanove najhrabrije pokušaje.

Ne uspijevam uvijek potpuno stići tvoje tijelo,
već krugovima plamenog prstena obuhvaćam
tvoj struk što se izvija neponovljivim žarom.
Prstima pomalo udišem toplinu mirisne kože,
oprezno skupljam svaku kap sjajnih uzvisina
i povremeno se vraćam, nudeći nove drhtaje.

Otkrivam, poru po poru, kako rađaš vatru,
kako pred moje dodire trčiš beskrajno zagrljena
i dočekuješ me optočena slatkim strpljenjem.
Uzdišeš preplanula i požudom izvijaš poljupce,
bojom strasti prekrivaš svako moje milovanje
i dušu obogaćuješ neponovljivim sazviježđem.

Kad me tako ovjenčaš ljepotom i skupiš u sebe,
pa ispod mojih vjeđa prisloniš nježni osmjeh,
izmislim način i postelju pretvorim u sanjalište.
Zakoračim pogledom hrasta tvojim obrazima,
dovedem šapat krošnji točno iznad naših pokreta
i zauvijek naše otkucaje srca pretočim u ljubav.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:01:40
Na dan njenog vencanja

I srušiše se lepi snovi moji,
Jer glavu tvoju venac sad pokriva,
Kraj tebe drugi pred oltarom stoji-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Cestit'o sam ti. I ti rece: "Hvala!''...
A da li znadeš da se u tom casu
Granitna zgrada mojih ideala
Sruši i smrvi i u pep'o rasu?

Al' ne! Ne vidim od toga ni sena;
Po tvome licu radost se razliva...
I svršeno je! Ti si sada žena-
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Ja necu kleti ni njega ni tebe,
Ni gorku sudbu što sam tebe sreo;
Ja necu kleti cak ni samog sebe
Jer ja bih time svoju ljubav kleo.

I našto kletve! Našto ružne reci?
O sreci svojoj covek uvek sniva;
Bol, jad i patnju smrt jedino leci,
Prosta ti bila moja ljubav živa!

Velimir Rajić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:02:52
POSTOJI SIGURNO NEKO

Postoji sigurno neko
Ko me jednom ubio
A zatim otišao
Na vrhovima prstiju
Ne narušivši svoj savršeni ples.

Zaboravio me položiti na krevet
I ostavio me da stojim
Svezana čvrsto
Na putu
Sa srcem zarobljenim kao i pre
S očima nalik
Na njihov odraz u vodi još čist.

Zaboravio izbrisati lepotu sveta
Oko mene
Zaboravio sklopiti moje oči gladne
I dopustio im tu pustu strast.

Anne Hébert  


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:03:58
Sa neba se posipa srebrni prah

Sa neba se posipa srebrni prah
Prohladno zvezdano zimsko veče
Na licu osećam severca dah
Koji mi promrzlo lice peče.

Niz nebo lagano tišina se valja
sneg se pod mojim nogama drobi
svetli mesec srebrnog sjaja
baca zrake po njegovoj sobi.

Severac pleše svoj zimski san
čije li usne poljubcem greje
Sa kime uranja u novi dan
Dok sneg u noći lagano veje.

Poslednja suza na licu se ledi
Svu moju tugu prekriće mraz
Odlazim ,sve naše polako bledi
Sve ostaje daleko sad iza nas.

Neka u ovoj zimskoj noći
Zamre u meni sva moja tuga
Sve ovo jednom će proci
I ja ću biti nečija druga.

 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:07:19
Stid

Kad me ti gledaš postajem sva lepa
kao trava koju umiva rosa
I kad sidjem niz reku, visoke trske
neće prepoznati moje slavno lice.

Stidim se svojih žalosnih usta,
svog razbitog glasa, svojih grubih kolena.
Sada kad si dosao i kad si me video
osetih da sam jadna i da sam posve gola.

Nijednu stenu na putu nisi sreo
tako golu pred jutarnjom svetlošću,
ko što je ova žena koju si pogledao,
kad si začuo vedro pevanje.

Ućutaću zbog ljudi što prolaze,
da ne bi možda primetili moju sreću
po sjaju što izbija iz mog visokog čela
ili po nemirnom drhtanju mojih ruku.

Noć je na travu se spustila rosa,
gledaj me otvoreno i govori blago
jer već ujutro, silazeći niz reku,
ona koju si ljubio odneće lepotu.

Gabrijela Mistral


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:08:07
Samo - Marina Ugrin
Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;

Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce.

Sakrij me.
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja.

Sakrij me.
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.

Sakrij me.
U pricu sto ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!
   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:09:40
  Kad bi ti otisla iz ovoga grada

Kad bi ti otišla iz ovoga grada
Kome bih levu ruku prebacio preko ramena
A desnom pokazivao obronke dalekih brda i rekao:
"Priroda je puna mojih pogleda na svet".
S kim bih zastao pred raspuklim orahom govoreći:
"U ovom orahu možda raste moj sanduk
Kad sam bio dete njegovo je stablo posađeno".
Zbog koga bih prekinuo ove reči i rekao nešto radosno,
Mada ne znam šta bih sve mogao da kažem
Na osnovu cele šume i drugih elemenata!
S kime bih se vraćao u grad ponosan kao u mojim pesmama.
Kome bih govorio o sajdžiji koji živi u zemlji
I o mom srednjem uhu koje je gusto kao šećer.
S kime bih podigao glavu prema besputnim nebesima,
Kome bih pokazivao kozje staze među zvezdama.
Čiji bi zubi zvonili kao promrzla jabuka u pšeničnoj plevi
S kime bih pomenuo: tajge, sneg na Etni, ljude po tamnicama.
Bela ptica na snegu, plastu snega u vodi,
Kome bih rekao kako mi se čini
Da u reci Ararat ključa kamenje
I ko bi me zbog toga voleo?
Danas svi znaju da sam na tebe mislio kad sam rekao:
"Ona kaže balkonu da ga voli
I balkon se sruši u tom času".
Poštari bi širom sveta raznosili jedno isto pismo
Dok zver skupog krzna drema u glupoj toploti na Tibetu
I bilo kakav mesec prelazi preko smetova.
S kime bih dugo u noći govorio protiv svakoga
I ko bi me zbog toga voleo?
Kad bi ti otišla iz ovoga grada,
Govorio bih uzalud:
Moje reči se ne bi ni na koga odnosile.

Matija Bećković 



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2007, 13:10:35
  Pero Zubac
Spiram te sa koze

Spiram te sa koze,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskasljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo sljunak u krvi,
Ljustim te sa nokata
Oštrim nozem kajacem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reci te se odricu i
u laz me ususkuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa isceznucem,
Istresam te iz dzepova
starih kosulja,
Struzem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinacki sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanujes,
jedes, spavas, umivas se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.
Kako ces i ovu
Molitvu citati
Ako te nema
Ako uporno tvrdis
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Novembar 01, 2007, 14:58:50

Kisama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reci,
Samo da postojis.


ODLIČNO...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Novembar 01, 2007, 23:39:38
 OKRUTNI OPROŠTAJ

Upoznao sam te okrutnu na rastanku.
Videh te kako odlaziš
Kao vojnik koji u smrt ide
Bez milosti za onog ko ostaje.
U tom času nisam imao snage da te pogledam.
Od tebe,zatim,ni glasa više,samo tvoja slika,
Neumorni drug,i tvoja šutnja
Zastrašujuća kao bunar bez dna.
Zanosim se da bi me ponovo
Mogla zavoleti
I trazim te i čekam da se vratiš,
Da bih te video izmenjenu
I ljutit ćeš se na me
Što sam se usudio da ti prkosim
U ljubavi i sasvim nepotrebno.  

Vincenzo Cardarelli


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Novembar 01, 2007, 23:44:31
 SLOVO O LJUBAVI

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.
Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.
I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sćanja na nju nikad se nećes spasti.
Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.
Ako je želis bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.
Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir može da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.
Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.
Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.
Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.
Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge -
i osetimo se nesrećni i krivi.


 Desanka Maksimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Beki70 Novembar 01, 2007, 23:47:17
SONET LXXVIII

Kroz brda tražim ljubav, kroz ravnice,
k'o lane mlado, što za srnom bježi,
i tražim mjesta, gdje joj vidjeh lice,
k'o otisak u duši nosim svježi.

Niz polje, koje stopa obilježi
prolazim, gledam šumski zaklon, gdje
prisutnost njena nedavna još leži;
nigdje je nema, sve je puno nje.

Al' kad se oči tamo uprave
vrate se opet meni, izigrane;
mislim da vidim njihov cilj-al' ne,
to mene samo prazne mašte hrane.

Stanite oči, kad se vidjet ne da,
i misao nek' u meni je gleda.  
Edmund Spencer


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 03, 2007, 15:13:50
Intime



Noćas tako želim da me neko voli,
pregršt nečije nježnosti mi treba
noćas ću sve da zaboravim i prebolim
i da se vratim u naručje neba.
Ja sam bio kafanski i više niči,
i bio pust i prezren- neželjen ko grobar
Noćas bi htio sebi- dječaku da ličim
i da mi opet kažu kako sam dobar.

                            VITO


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Novembar 03, 2007, 17:08:34
OMG, owa zadnje je tako, tako dobra...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 05, 2007, 15:26:52
Pa coolerka, to je Vito..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Novembar 07, 2007, 00:29:57
NISMO LI SE MI VEĆ NEGDJE VIDJELI?

Ako me sretneš negdje u gradovima stranim
po kojima se muvam u posljednje vrijeme
sretni me kao da me srećeš prvi put
nismo li se mi već negdje vidjeli
kaži i zaboravi...
zaboravi dane koje smo nekada zajedno
i noći zaboravi
gradove kojima smo mijenjali imena
i ucrtavali u karte samo nama dostupne
onaj hlad pod maslinama u uvali dobrih borova
zaboravi da si ikada rekla da me voliš i kako se nikada nećemo
rastati
onaj naš otok
i ime broda pjesnika koji nas je tamo nosio
molim te zaboravi
izbaci iz navike da kupuješ nikšićko pivo u zelenim bocama
i jutrom kad se probudiš ne treba više pitati: jesi li tu
prije nego oči otvoriš
i prije nego oči otvoriš zaboravi
Ulicu divljih kestenova s početka Tuškanca
i onaj naš poljubac na kiši za koga si znala reći nikada neću
zaboraviti
molim te zaboravi...
otvori oči ljubavi
našim gradom su prošli tenkovi
odnijeli su sa sobom sve što smo bili
znali
imali
zato zaboravi
čemu sjećanja
pogledaj kako trešnja u tvome vrtu iznova cvjeta svakog proljeća
zagrli bjelinu novih dana
nasmiješi se jutru koje dolazi
i zaboravi...
kasno je već dragana
hoću da kažem zreli smo ljudi
tj. nismo više djeca
i znam da nije lako
i znam da možda i boli
ali pokušaj
molim te pokušaj
zaboravi
i ako me sretneš negdje u gradovima stranim
po kojima se muvam u posljednje vrijeme
sretni me
kao da me srećeš prvi put
nismo li se mi već negdje vidjeli
kaži
i zaboravi...
 
Rade Serbedzija

London 1995


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Milan Beskrajno Snazan Novembar 07, 2007, 00:31:35
a vidim nedostaje vam moja poezija  :):):):):)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 07, 2007, 00:42:35


Ponoc

...Ponoc je.
U crnom plastu nema boginja;
Slobodne duse to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni cas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoci
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pucini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Mozda to dusi zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, mozda, dalje putuje,
Da moju kletvu vise ne cuje?
Pa zvezde placu, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji vise ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se cuje -
Da l' ponoc tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide navise?
Il' bolnik kakav tesko uzdise?
Il' andjo melem s neba donosi?
Il' ostru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Mozda se krade, da nam popije
I ovu jednu casu radosti?
Il' mozda, suza ide zalosti?
Da nas orosi tuzna kapljica?
Ili nam mrtve vraca zemljica?
. . . . . . . . . . . . . .
Vrata skrinuse...
O, duse! O mila seni!
O, majko moja! O, blago meni!
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtase grudi,
Mnogo mi srca cepase ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo gresio
I s hladnom smrcu sebe tesio;
Mnogu sam gorku casu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko! O, mila seni!
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video!...
Il' mozda mislis: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne cuje,
Sto pauk veze zicom tananom
Nad onim nasim crnim tavanom,
Medju ljudma si - medju bliznjima -"
Al' zlo je, majko, biti medj njima!
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laz se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo sluzi,
A nevera se sa njima druzi...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Zivot je, majko, vrlo zalostan...

Đura Jakšić



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 07, 2007, 08:55:30
a vidim nedostaje vam moja poezija  :):):):):)
Nemoj se opterećivati :) :) :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Smiley Face Novembar 09, 2007, 16:48:23
mmmm...
Owo je swe prekrasno...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 10, 2007, 10:39:19
NEĆU SE VRAĆATI

Neću te zvati nikad više,
ni kad oluja bude bješnjela u noći,
ni kad na prozor budu zvonile kiše,
neću te zvati, jer nećeš doći.

I neću se vraćati u naše ulice,
tragove izgubljene ljubavi neću pronaći.
Suze će u snu teći niz lice,
nas ni pjesnici neće naći.

                      Jaaaa


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 10, 2007, 11:25:11
KAD I KIŠA BOLI

Ne znaš kako kiša može da boli,
ovako hladna na kraju jeseni,
kada te svaki djelić moga srca voli
ali mislim: ne pripadaš meni!

Dok se borim sa hiljadu nada
znam da drugoj ne pripadaš sada,
veći jadi na nas dvoje pali,
ostaje nam što su drugi dali.

Kiša boli, zaboravi snove,
oboje smo bez ljubavi nove.

 Jaa


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 10, 2007, 13:40:28
Waaau, Lejo... 

Imam zelju da ove stihove prenesem u svoju zbirku... dozvoljava li cenjeni autor?  :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 10, 2007, 13:44:33
Srce, hoćeš da ti nekim kanalima pošaljem knjigu u kojoj je to objavljeno..
Mislim da je tako lakše...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 10, 2007, 13:48:23
Stvarno?  Pa to bi bilo divno  :kolo: 

  Eto mene na chat...   (http://www.cheesebuerger.net/images/smilie/sportlich/g020.gif)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 10, 2007, 13:51:31
  GDJE SI

Opet sam bila sa tobom,
dodirivala te nježno kao da si od pjene.
Satima smo se samo gledali
i pričali o svemu što smo propustili,
što nam je uzelo vrijeme.
Bjehu to najljepši dani mog života.
Šetali smo nekom šumskom stazom,
brao si cvijeće,jurio leptire.
Neka napuštena koliba kao da je zvala,
trčali smo do nje držeći se za ruke,
i baš kad sam htjela da te volim
učinje mi se da čujem neke zvuke.
Trgoh se da vidim šta je,
i odjednom sve je nestalo.
Nema te.Gdje si? Nema ni kolibe,
ni šume,ni leptira. Gdje je buket cvijeća?
Ostavio si me. Pored mene je samo budilnik,
prazna hladna soba i njena tišina.

                      Jaaa opet


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 12, 2007, 14:27:00
POPODNEVNA PJESMA

Upucujem ovu lijenu popodnevnu misao,
njeznu i pohotnu
u ono dvoriste u kojem sam vas gledao,
draga susjedo
Tisucu devetsto pedeset sedme godine
Kada je bila jesen slicna ovoj
I kada su jos u moj san udarali prozori
Roditeljske kuce utopljene u sibenskoj jugovini
U gradu koji je postajao moja bolnica
A mojom napola razbudjenom glavom kolali prvi tramvaji
plavi i uspavani
Adresiram tamo ovu misao i kazem: steta
Bili ste ljubavnica mog cimera od osam do jedanaest
svakog jutra
Kako ste se zvali Ema, Selma, Alma, Adela
Da li je sto izmijenilo Vase lice, oci i trbuh
A kako sam Vam zavidio vracajuci se iz setnje
od osam do jedanest izjutra
Uz cetvrt kruha i mlijeko u jednom blijedom Pescenickom mljekarstvu
Svim je bojama vec moj prvi studentski rujan dodavao
malo crnog i malo tamnozelenog
I danas Vam iskreno kazem: steta, steta
Vise vjerojatno i niste za takva sta
Ponovo ono dvoriste
Vrijeme je za nedjeljni ribolov i vas suprug odlazi
Vi znaci danas dolazite jos ranije u moju sobu - oko pola sedam
A ja bas izlazim - steta
Jer moj je cimer mrzovoljan tako rano
I ja bih Vam vjerojatno pruzio vise
Ali ja idem u setnju
I setao sam tako godinu i drugu
I ne da Vam se hvalim - bilo je toga
Kakve sve zemlje, pica, kakva mora, gdje sam sve bio
Gdje sam sve ljubio i kakve zene
Jer vama otvoreno mogu reci
Kuda sam sve setao po kisi ujutro
Nekakav vlak je istruo u crnom proljecu u Poljskoj, blizu Rusije
Kakvu sam tamo zenu ostavljao, Isukrste
I kakva je mene ostavljala na sjeveru
Pijuci neko nerazgovjetno pice svog naroda
Daleko, daleko, kao u snovima
Opet netko ovdje u Zagrebu u Jurijevskoj
Pa oci providne i dragocjene jedne Cehinje iz Brna
Vozderkove
Premjestene zauvijek u moju utrobu
A takav snijeg i sve sto treba - bilo je, bilo
Ali ono dvoriste u kojem sam Vas vidjao
Izmedju dva neodredjena stabla crna od vlage one jeseni
Vas tako obicnu i raskalasnu domacicu i mirisi koje ste ostavljali u mojoj sobi
U sezonama 1957,58 i sljedece
steta, nepovratno steta

Niceg nema, niceg nema od tebe, od mene.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Novembar 12, 2007, 23:54:22
Blavo koleginice... :) :) :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 13, 2007, 10:13:59
jooj.. pa koleginice ti znaaaš  :laugh: :-*
RADE ŠERBEDŽIJA

POSLIJE LJUBAVI

Poslije ljubavi
ostaju telefonski brojevi koji blijede.
Poslije ljubavi
ostaju čaše sa ugraviranim monogramima,
ukradene po boljim hotelima.
Poslije ljubavi
ostaje običaj da se bijelo vino nalijeva u dvije čaše
i da crte budu na istoj visini.
Poslije ljubavi
ostaje sto u kavani i začuđen pogled konobara
što nas vidi sa drugima.
Poslije ljubavi
ostaje na usnama metalni okus promašenosti
i adrese pozajmljenih soba od 4 do 6.
Poslije ljubavi
ostaje rečenica - dobro izgledaš, ništa se nisi promijenila,
javi se ponekad,
imaš još moj broj.
Poslije ljubavi
ostaju tamne ulice kojima smo se vraćali.
Poslije ljubavi
ostaju melodije sa radija koje lagano izlaze iz mode,
ostaju znaci,
ljubavne šifre,
ostaje tvoja strana postelje
i strah da će neko iznenada doći,
spuštena slušalica kada se javi nečiji tuđi glas,
hiljadu i jedna laž.
Poslije ljubavi
ostaje rečenica "ja ću prva u kupatilo"
i odgovor "zar nećemo zajedno"
"ovaj put ne".
Poslije ljubavi
ostaju saučesnici,
čuvari tajne koja nije više tajna,
ostaje laka uznemirenost kada u prolazu udahnemo
poznati parfem na nepoznatoj ženi.
Poslije ljubavi
ostaju nepotpisane razglednice Venecije i Amsterdama,
prepune pepeljare,
prazno srce,
navika da se pale dvije cigarete istovremeno,
fotografije snimljene u prolazu,
zagubljene ukosnice,
taksisti koji nas nijesu voljeli
i cvijećarke koje jesu.
Poslije ljubavi
ostaje povređena sujeta.
Poslije ljubavi
ostaju drugi ljudi i druge žene.
Poslije ljubavi
ne ostaje ništa.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 13, 2007, 11:30:56
DAN KADA JE RICHARD III...

Kad se ubio
pricaju
na stolu je gorela zadnja cigareta
i soba je bila ispunjena dimom baruta
devetmilimetarskog kolta
kojim je inace iza portala docaravao Norfolkove topove
zadnje urlike prije Richardove smrti
kad se ubio
pricaju
da pismo nije ostavio
i ni sa kim se nije oprostio
samo je
tako pricaju
tog jutra sve radnike u kazalisnom bifeu
zadnjim picem pocastio
i sa smijeskom u podrume teatra otisao
u maloj sobi
pretrpanoj umjetnim ruzama i oruzjem
gdje je vecinu dana provodio
sto je zadnje pomislio kad se ubio
pricaju da je tog jutra
svu rekvizitu za vecernju predstavu na mjesta slozio
i sitne dugove uredno platio
i jos se
tako pricaju
u bojni oklop Richarda III obukao
i krunu na glavu stavio
sva zrcala prema sebi okrenuo
i u lijevu sljepoocnicu pucao
kad se ubio
tog jutra ozujskog
pivo posljednje ispio
konzervu sardine i malo jegera
na stolu ostavio
kisu na zamagljenim prozorima
nije opazio
i nije se nicem radovao
kad se ubio
uvijek je sutio
malo s kim govorio
godinama nepokretnu zenu njegovao
s nikakvom placom kraj s krajem vezivao
u podrumu teatra zivot zivio
i nikog ni za Ĺsto nije krivio
na sastanke nije hodio
ni jednog saveza pobornik nije bio
i nikog nista nije molio
kad se ubio
samo je
tako pricaju
jednog jutra
glavu
topovskom salvom
Richarda III
Raznio.
   
                Šerbedžija


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 13, 2007, 11:34:15
SVAKIDASNJA JADIKOVKA

Kako je tesko biti slab,
kako je tesko biti sam,
i biti star, a biti mlad!

I biti slab, i nemocan,
i sam bez igdje ikoga,
i nemiran, i ocajan.

I gaziti po cestama,
i biti gazen u blatu,
bez sjaja zvijezde na nebu.

Bez sjaja zvijezde udesa,
sto sijase nad kolijevkom,
sa dugama i varkama.

- O Boze, Boze, sjeti se
svih obecanja blistavih
sto si ih meni zadao.

O Boze, Boze, sjeti se
i ljubav, i pobjede
i lovora, i darova.

I znaj da Sin tvoj putuje
dolinom svijeta turobnom
po trnju i po kamenju,

od nemila do nedraga,
i noge su mu krvave,
i srce mu je ranjeno.

I kosti su mu umorne,
i dusa mu je zalosna
i on je sam i napusten.

I nema sestre ni brata,
i nema oca ni majke,
i nema drage ni druga.

I nema nigdje nikoga
do igle draca u srcu
i plamena na rukama.

I sam i samcat putuje
pod zatvorenom plaveti,
pred zamracenom pucinom,

i komu da se potuzi?
Ta njega niko ne slusa,
ni braca koja lutaju.

O Boze, zeze tvoja rijec
i tijesno joj je u grlu,
i zeljna je da zavapi.

Ta besjeda je lomaca
i duzan sam je viknuti,
ili cu glavnjom planuti.

Pa nek sam krijes na brdima,
pa nek sam dah u plamenu,
kad nisam krik sa krovova!

O Boze, tek da dovrsi
pecalno ovo lutanje
pod svodom koji ne cuje.

Jer meni treba mocna rijec,
jer meni treba odgovor,
i ljubav, ili sveta smrt.

Gorak je vijenac pelina,
mracan je kalez otrova,
ja vapim zarki ilinstak.

Jer mi je mucno biti slab,
jer mi je mucno biti sam-
(kad bih mogao biti jak,

kad bih mogao biti drag)-
no mucno je, najmucnije
biti vec star, a tako mlad!

              Tin Ujević


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Novembar 13, 2007, 21:03:31
Jos neko sem mene voli Serbedziju.. nisam ni sumnjala koleginice... :) :) :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Novembar 14, 2007, 00:09:21
Tebi je lako reći - idem,
jer tamo nisi bila.
Tebi je lako pružiti ruku,
jer još nisi odlazila.


Tebi je lako reći - zbogom
i da je sve to šala.
Tebi je lako, jer ništa ne znaš;
još se nisi rastajala.


Tebi je lako, a ja već znam:
kada se te stvari dese,
svatko kad ode ostavi trag,
a dio života odnese.


Tebi je lako reći - idi
i ni za čim ne žali.
Tebi je lako, jer si dijete -
jer te nisu ostavljali.


Arsen Dedic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 14, 2007, 00:21:04


Ti si moj trenutak, i moj sen, i sjajna
moja rec u šumu;moj korak, i bludnja;
samo si lepota koliko si tajna;
i samo istina koliko si zudnja.

Ostaj nedostizna,nema i daleka
jer je san o sreci visi nego sreca.
Budi bespovratna,kao mladost; neka
tvoja sen i eho budu sve sto seca.

Srce ima povest u suzi što leva;
u velikom bolu ljubav svoju metu;
istina je samo sto dusa prosneva;
poljubac je susret najveci na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
tvoj je plast sunčani od mog sna ispreden
ti bese misao moja ocarana,
simbol svih taština porazan i leden...

A ti ne postojis nit si postojala,
rodjena u mojoj tisini i tami,
na suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve sto ljubimo stvorili smo sami...


Dučić



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Novembar 14, 2007, 00:30:15
Ducic... uvek me dokrajci...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 15, 2007, 09:59:18
Mislim da ne znas

(Duo moderato)
[Stihove govori Branislav Lecic]

Na izmaku noci
Beograd podseca na mirno more
Pospani grad
Spokojno dise u tisini
Noc ponekad ume da zaboli
Kao neprijatno pitanje

Tisina deluje na bubne opne
Opasnije od najvece buke
Kao napolitanke naslagane
U kutiju grada
Kao domine sa prozorima
Zabodene u srce betona

Kao kosarkasi oko kojih
Stoje fudbaleri
Iza starih beogradskih krovova
Shtrce soliteri
Neko je ove noci
Bio budan umesto nas

Policijska patrola, naprimer, krstari
Kao i obicno
Semafori kao neki propali pijanci
Namiguju na prazno
Fabricki dimnjaci
Ljuljaju se pospano
Samo sto se ne sruse od umora

Nocni autobus vuce na jedno brdo
Gomilu promasenih profesija
Cuje se lavez usamljenih pasa svih vera
I konfesija

Iz jednog kafea svira neka muzika.
Tuzna...
Tipicno balkanska...

Ona je otisla sa drugim
I ostavila u njemu
Pakao...

Umesto da ode kod psihijatra Jovana Marica
On je celu noc pio i plakao
Otici kod psihijatra u Srbiji je velika sramota
Zato je svaka pesma u mojoj zemlji
Iskrena ispovest idiota
Ostavljenog - zato sto voli da bude ostavljen
Takav je mentalitet
Sve drugo osim poraza je neuspeh

Atak na identitet.

Biti na vreme ostavljen smatra se najvecim uspehom
U zemlji koja je najvise ostavljenih ljudi dala

Mislim da ne znas gde si se zaista rodila
Mislim da ne znas s kime imas posla, mala...
Mislim da ne znas...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 16, 2007, 11:07:09
Je t'aime

Je t'aime je t'aime
Oh oui je t'aime!
- Moi non plus.
- Oh mon amour...
- Comme la vague irrésolue
Je vais je vais et je viens
Entre tes reins
Je vais et je viens
Entre tes reins
Et je
Me re-
Tiens

- Je t'aime je t'aime
- Oh oui je t'aime!
- Moi non plus.
- Oh mon amour...
Tu es la vague, moi l'île nue
Tu vas tu vas et tu viens
Entre mes reins

Tu vas et tu viens
Entre mes reins
Et je
Te re-
joins

Je t'aime je t'aime
Oh oui je t'aime!
- Moi non plus.
- Oh mon amour...
- Comme la vague irrésolue
Je vais je vais et je viens
Entre tes reins
Je vais et je viens
Entre tes reins
Et je
Me re-
Tiens

Tu vas et tu viens
Entre mes reins
Et je
Te re-
joins
- Je t'aime je t'aime
- Oh oui je t'aime!
- Moi non plus.
- Oh mon amour...
L'amour physique est sans issue
Je vais je vais et je viens
Entre tes reins
Je vais et je viens
Entre tes reins
Je me retiens
- Non! main-
Tenant
Viens!   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Novembar 16, 2007, 22:41:05
Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.

H.Hese


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 17, 2007, 00:25:40
Predivna pesma... Sve mi se čini da će se naći na još jednoj temi  ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 17, 2007, 14:32:52
 Ljubav

Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova ljubav plava,
Je li želja srca, moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ova žena koju ljubim zbilja?
Il' sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi tvoga sna i jave
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog ništa neću znati.         
         


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 24, 2007, 13:29:00
Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.

Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.

Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.

- Vesna Parun


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 24, 2007, 13:33:49
Svidjaš mi se kad šutiš

Svidjaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čuješ me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Svidjaš mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mucanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takodje s tvojom šutnjom
jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Sutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Svidjaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije tačno.

Pablo Neruda


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:26:38
   Moram opet...
Žak Prever


Adrijen

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Grudva snega
koju si bacio na mene
u Šamoniju
prošle zime
sačuvala sam je
Eno je na kaminu
pokraj svadbenog venca
moje pokojne majke
koju je ubio
moj pokojni otac
što je giljotiniran
jednog tužnog zimskog jutra
ili proletnjeg ...
Grešila sam priznajem
znala sam ostati
duge godine
ne vraćajući se
kući
Ali nikada ti nisam rekla
da je to zato što sam bila u zatvoru
grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
I Vrbova grana
tvoj mali foksterijer
koji je crk'o prošle nedelje
sačuvala sam ga!
Eno ga u frižideru
i ponekad kad otvorim vrata
da uzmem pivo
ugledam jadnu životinju
i to me strašno rastuži!
A ipak to sam ja uradila
jedne večeri da skratim vreme
dok sam te čekala ...
Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
Sa vrha kule Sen-Žak
bacila sam se
prekjuče
zbog tebe sam se
ubila
Juče su me zakopali
u jedno divno groblje
i mislila sam na tebe
i večeras sam se vratila
u sobu
po kojoj si se šetao go
u vreme dok sam još bila živa
i čekala te

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
U redu grešila sam
duge godine nisam se vraćala kući
ali sam ti uvek krila
da je to zato što sam bila u zatvoru!
Grešila sam priznajem
često sam tukla psa
ali sam te volela!

Adrijene nemoj da se duriš!
Vrati se!
 

 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:28:24
Do viđenja,dragi.

Do viđenja, dragi, do viđenja;
ti mi, prijatelju, jednom bješe sve.
Urečen rastanak bez našeg htijenja
obećava i sastanak, zar ne?

Do viđenja, dragi, bez ruke, bez slova,
nemoj da ti bol obrve povije --
umrijeti nije ništa na ovom svijetu nova,
al ni živjeti baš nije novije.

  Jesenjin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:30:17
 PJESMA O KERUŠI

Jutros je keruša pri štali,
gdje rogoz se zlati pod gredom,
oštenila sedmero mladih,
riđih štenadi redom.

I jezikom, sve do tmine,
mati ih češljala nježna;
od trbuha njene topline
voda se topila snježna

A uveče, kao i vazda,
kad koke na lijegala kreću,
tmuran je stigao gazda
i strpao štenad u vreću.

Trčati snijegom je stala
slijedeć mu tragove hoda
i dugo uz val do vala
hladna se mreškala voda.

A kad se od trčanja vruća
i znojna probi kroz sjene,
njoj se mjesec vrh kuća
ko njeno pričini štene.

U plavet je zurila jasnu
i cvilila nasred druma,
a mjesec na putu kasnu
sakri se iza huma.

I tiho, kao kad s brijega
za bačenim kamenom kreće,
ko zlatne zvijezde sred snijega
kotrljahu oči se pseće.
   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:31:45
  ISPOVIJEST MANGUPA

 

Ne može sav svijet
pjevati, ni da jabukom
do tuđih nogu pada.

Ovo je najveća ispovijest
jednog mangupa do sada.

Ja se namjerno i raščupan i nesan,
glave nalik petrolejskoj lampi, smucam.
Ja volim da kroz ogoljelu jesen
vaših mračnih duša zasvjetlucam.
Ja volim kada na mene se sruči
ko žestoka kiša kamen poruge.
Ja samo čvršće stisnem u toj tuči
mjehur kose, poput prsle čvoruge.

I tada mi se u živ spomen vrati
šibljikav prud i sipljiv šumor jova,
i da negdje žive otac moj i mati,
kojima sada nije do mojih stihova;
a kojima sam drag ko krv i raž u polju
ko proljetni dažd pod kojim livade zelene.
I vilama bi pošli na vas , da vas kolju
za svaku ružnu riječ i povik protiv mene.

O jadni, jadni seljaci!
Zacijelo poružnjeste, patite
u strahu od boga i pokislih usijeva.
O, kad biste mogli shvatiti
da je vaš sin najbolji
pjesnik u Rusiji!
Zar niste nad njim zebli kad je bosim
nožicama gackao kroz kal jesenjih mlaka?
A sad cilindar nosi,
i cipele od laka.

Al u njemu plamsa stara narav
seoskog vragolana i lole.
On se svakoj kravi s cimera mesara
izdaleka klanja da ga leđa bole.
I kad na trgu kočijaše spazi
te se sjeti smrada gnoja s rodne oranice,
on je pripravan pomesti svakoj razi
rep ko šlep vjenčanice.

Ja volim zavičaj.
Ja tako volim zavičaj!
I mada mu tuga rđom vrba soči,
drage su mi blatne svinjske njuške
i zvonka kreka žaba u gluhoj noći.
Od sjećanja na mladost tiha bol me muči
i travanjski sumrak sanjam, svjež i snen.

Vidim gdje pred vatrom zore čuči,
željan da se ugrije, naš klen.
O, kako sam često krao jaja vranja
verući se uza nj, do gnijezda gore!
Je li i sad isti, pun zelena granja,
Je li i sad svježe snažne kore?

A ti, moj dragi,
vjerni šarove?
Od starosti i sipljiv i slijep,
ne nalaziš njuhom ni vrata ni torove
pa dvorištem lunjaš, podvinuvši rep.
O, i sad me nestašluk naš veseli,
kad sam znao majci čitav hljeb ukrasti,
da bismo ga naizmjence jeli,
bez uzajamna gađenja, u slasti.

Isti sam kao prije.
U srcu sam isti kao prije.
Na licu cvatu oči ko različak u raži.
Dok zlatnom steljom stiha zemlju krijem,
još bih nešto nježno htio da vam kažem.

Laku noć!
Svima laku noć!
Utihnu u travi mraka kosa zore.....
Volio bih danas, kad se veče stiša,
s prozora i mjesec da....
Sjaju plavi, sjaju tako plavi!
U tom plavetnilu tko da mrijeti žali.
Pa što, ako cinikom se pravim
vješajuć o zadak fenjer mali?
Pegazu moj stari, dobri, isluženi,
treba li to meni tvoj lagašan kas?
ja sam došao ko majstor nesmiljeni
da štakore pjesmom slavim, a ne nas.
Moja tikva kosom vedro
šiknu kao rujan vinom.

Želim biti žutim jedrom
U zemlju koju plovimo.

Jesenjin
       


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:33:12
      LISICA


Na razmrskanoj nozi se dovukla
i savila kraj brloga uz brijeg.
Krvava nit je granicu povukla,
odijeliv joj od mrka lica snijeg.

Odzvanjo pucanj još kroz dim je pusti,
ljuljo u oku šumski joj se put.
Iz džbunja vjetar razbarušen, pusti,
raznosio je zvonku sačmu svud.

Nad njom ko žuna kružila je magla.
Vlažno se veče žarilo u krug.
Uznemirena glava već se sagla
i hladan bje na rani jezik dug.

Ko baklja žuti rep u snijeg je pao,
i dah gnjiloće obuze je svu.
Inja i dima vonj se širit stao,
a krv je tiho kapala po tlu.       

                Jesenjin
   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:34:43
 O, probudi me...


O, probudi me rano sutra,
strpljiva, brižna moja mati!
Poći ću iza humke puta
dragoga gosta dočekati.

Ja vidjeh danas kraj gušćaka
širokih kola trag u lugu.
Vjetar ispod šatre oblaka
vije njegovu zlatnu dugu.

Proći će sutra u ranoj zori,
kaput-mjesec prignut pod granom,
a kobila će da vijori
crvenim repom nad poljanom.

O, probudi me rano, mati,
osvijetli naš sobičak uski.
Govore da ću ja postati
uskoro slavni pjesnik ruski.

Tebe i gosta ću opjevati,
našu peć, krov i pijevca, brava...
Na pjesme će se prolijevati
mlijeko tvojih riđih krava.

                    Jesenjin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 26, 2007, 11:40:26
MAJČINO PISMO

Što mogu reći još
u času tome,
i na što treba
odgovora dati?
preda mnom tu,
na stolu sumornome,
još leži pismo
što ga posla mati.

Ona mi piše:
"Ako imaš volje,
doputuj golube
na praznike k nama.
Kupi mi šal,
a ocu gaće bolje-
u kući vlada oskudica sama.

Nikako ne volim
što si poeta
što si dočekao
ove slavne dane.
Draže bi mi bilo
da od ranih ljeta
išao si za ralom u poljane.

Ostarjela sam već
i nemam daha.
Da nisi otišo
iz doma svoga
uz mene bi sada
bila snaha
i zibala bih
unučića koga.

No ti si djecu
sijo na sve strane
i ženu svoju
drugome si dao.
Bez drugova i doma,
svoje dane
u krčmama si ludo
prokockao.

Što je to s tobom,
moj ljubljeni sine,
bio si tih i blag,
i svi su meni
isticali te tvoje vrline,
govoreći: koliko je sretan
otac tvoj Aleksandar Jesenjin!

No ispunio nisi
naše nade.
i zbog toga je
bol u duši veći,
jer ocu tvome
zalud na um pade
da pjesmama ćeš
mnogo novca steći.

No ako stečeš--
stran je tebi dom.
gorčine zato
u mom pismu ima,
jer dobro znadem
po slučaju tvom:
da novaca ne daju pjesnicima.

Nikako ne volim
što si poeta,
što si dočekao
ove slavne dane.
Draže bi mi bilo
da od ranih ljeta
išao si za ralom u poljane.

Mori me briga
i bijede se bojim.
Ni konja više nema.
No da si ti u domu
imali bismo svega,
a ti sa umom tvojim--
i mjesto predsjednika
u volispolkomu

Tad bi se živjelo mirno,
nitko nas dirao ne bi,
i ti ne bi znao
za taj umor cio.
Učila bih ti ženu
da prede samoj sebi,
a ti bi kao sin
utjeha naša bio."

Ja gužvam pismo,
samoća me peče.
Zar izlaza nema
na putu zavjetnom?
No što mi dušu mori
ja ću da izrečem--
ja ću da izrečem
u odgovoru svom.


       Jesenjin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Novembar 26, 2007, 16:42:06
Možda spava

Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja,
Pesmu jednu u snu sto sam svu noc slusao:
Da je cujem uzalud sam danas kusao,
Kao da je pesma bila sreca moja sva.
Zaboravio sam jutros pesmu jednu ja.

U snu svome nisam znao za budjenja moc,
I da zemlji treba sunca, jutra i zore;
Da u danu gube zvezde bele odore;
Bledi mesec da se krece u umrlu noc.
U snu svome nisam znao za budjenja moc.

Ja sad jedva mogu znati da imadoh san,
I u njemu oci neke, nebo necije,
Neko lice, ne znam kakvo, mozda decije,
Staru pesmu, stare zvezde, neki stari dan.
Ja sad jedva mogu znati da imadoh san.

Ne secam se niceg vise, ni ociju tih:
Kao da je san mi ceo bio od pene,
Il' te oci da su moja dusa van mene,
Ni arije, ni sveg drugog, sto ja nocas snih;
Ne secam se niceg vise, ni ociju tih.

Ali slutim, a slutiti jos znam.
Ja sad slutim za te oci, da su bas one,
Sto me cudno po zivotu vode i gone:
U snu dodju, da me vide, sta li radim sam.
Ali slutim, a slutiti jos jedino znam.

Da me vide dodju oci, i ja vidim tad
I te oci, i tu ljubav, i taj put srece;
Njene oci, njeno lice, njeno prolece
U snu vidim, ali ne znam, sto ne vidim sad.
Da me vide, dodju oci, i ja vidim tad.

Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet,
I njen pogled sto me gleda kao iz cveca,
Sto me gleda, sto mi kaze, da me oseca,
Sto mi brizno pruza odmor i neznosti svet,
Njenu glavu s krunom kose i u kosi cvet.

Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas;
Ne znam mesto na kom zivi ili pociva;
Ne znam zasto nju i san mi java pokriva;
Mozda spava, i grob tuzno neguje joj stas.
Ja sad nemam svoju dragu, i njen ne znam glas.

Mozda spava sa ocima izvan svakog zla,
Izvan stvari, iluzija, izvan zivota,
I s njom spava, nevidjena, njena lepota;
Mozda zivi i doci ce posle ovog sna.
Mozda spava sa ocima izvan svakog zla.

Vladislav Petković Dis


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 28, 2007, 10:09:04
Tražim ulicu za svoje ime
 

Šetam gradom naše mladosti
i tražim ulicu za svoje ime.
Velike, bučne ulice -
njih prepuštam velikanima istorije.
Šta sam radio dok je trajala istorija?
Prosto tebe volio.
Malu ulicu tražim, običnu, svakodnevnu,
kojom se, neopaženi od svijeta,
možemo i prošetati poslije smrti.
U početku ona ne mora imati mnogo zelenila,
čak ni svoje ptice.
Važno je da u njoj, bjezeći pred hajkom,
uvijek mognu da se sklone i čovjek i pas.
Bilo bi lijepo da bude popločana,
ali, na kraju, ni to nije ono najvažnije.
Najvažnije je to
da u ulici s mojim imenom
nikada nikog ne zadesi nesreća.
 
 
Izet  Sarajlić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 28, 2007, 10:11:04
Izet Sarajlić

Mala,velika moja...

 
Večeras ćemo za njih voljeti.
Bilo ih je 28.
Bilo ih je pet hiljada i 28.
Bilo ih je više nego sto je ikad u jednoj pjesmi bilo ljubavi.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.

Mi, koji smo po peronima jednog vijeka odbolovali samoće svih
svjetskih Robinzona,
mi, koji smo nadživjeli tenkove i nikog nismo ubili
mala velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti.
I ne pitaj jesu li se mogli vratiti.
I ne pitaj je li se moglo natrag dok je posljednji put,
crven kao komunizam, goreo horizont njihovih želja.


Preko njihovih neljubljenih godina, izbodena i uspravna,
prešla je budućnost ljubavi.
Nije bilo tajni u polegnuloj travi.
Nije bilo tajni u raskopčanoj bluzi.
Nije bilo tajni u klonuloj ruci s ispuštenim ljiljanom.
Bile su noći, bile su žice, bilo je nebo koje se gleda posljednji put,
bili su vozovi koji se vraćaju prazni i pusti, bili su vozovi
i makovi, i s njima, s tužnim makovima jednog vojničkog ljeta,
s divnim smislom podražavanja, takmičila se njihova krv.


A na Kalemegdanima i Nevskim Prospektima, na Južnim Bulevarima
i kejovima rastanka, na Cvjetnim Trgovima i
Mostovima Mirabo, divne i kad ne ljube,
čekale su Ane, Zoje, Žanet.
Čekale su da se vrate vojnici.
Ako se ne vrate, svoja bijela negrljena ramena daće dječacima.
Nisu se vratili.


Preko njihovih streljanih očiju prešli su tenkovi.
Preko njihovih streljanih očiju.
Preko njihovih nedopjevanih marseljeza.
Preko njihovih izresetanih iluzija.
Sad bi bili očevi.
Sad ih više nema.


Na zbornom mjestu ljubavi sad čekaju kao grobovi.
Mala velika moja,
večeras ćemo za njih voljeti…
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 28, 2007, 10:12:29
Izet Sarajlić

Piši mi na zelenu adresu ljeta

Piši mi na zelenu adresu ljeta.
Poljupci koje mi šalješ neka budu posljednje večernje novosti.
Glava mi je puna nekih divnih soneta,
a nema nikog ni da mi oprosti i ne oprosti.
Jutros su opet pisali nešto povodom moje
najnovije zbirke.
O uticajima ponovo izmislili su čitave priče.
Najveci uticaj na mene izvršila je
jedna apsolventkinja germanistike,
ali to su prećutali, jer, zaboga, koga se to tiče.
Koga se tiče to što si ti za mene i Honolulu i
Madagaskar i Meksiko,
Istorija koju, klecajući, obiđoh uzduž i popreko.
Tvoje ime nije ušlo ni u jedan leksikon.
Nema te ni u jednoj enciklopediji,
ni u jednom "Ko je ko"
Ali za mene ti si sve, kao vojniku prvi dan mira,
krevet i suze i cvijeće u vazi.
Tvoje oči su mi jedina lektira
u ovom danu koji prolazi i odlazi.

 



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Decembar 03, 2007, 14:09:02
ČIM ME NEMA NIKO NIŠTA NE ČITA!!!!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Decembar 07, 2007, 23:59:25
ČIM ME NEMA NIKO NIŠTA NE ČITA!!!!!

Kad mačke nema -  miševi kolo vode  :kolo:


 ;D ;D ;D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Decembar 08, 2007, 00:06:36
SVAKA TVOJA REC

Svaka tvoja reč, u meni je do pesme porasla
svaka tvoja reč.

Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao
svaki tvoj dodir.

Naš slučajni susret, u meni je do života porastao,
naš slučajni susret.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano
živi u meni, i čini se neće proći,
sve što mi se zbog tebe dogodilo.

I volela bih da te tek sada volim prvi put.
Volela bih da ne verujem
da će ljubav za tobom proći - jednom kada budeš otišao.

Desanka Maksimović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Decembar 17, 2007, 15:45:26



                 PREDOSEĆANJE


                 Poznala sam te kad sneg se topi
                 topi, i duva vetar mlak
                 blizina proleća dušu mi opi,
                 opi, pa žudno udisah zrak.

                 S nežnošću gledah stopa ti trag,
                 trag po snegu belom,
                 i znadoh da ćes biti mi drag
                 drag u životu celom.

                 Poznala sam te u zvonak dan
                 dan pijan,svež i mek.
                 činja mi se vec davno znan,
                 znan kad te poznadoh tek.

                 S nežnošću gledah stopa ti trag
                 trag na snegu belom
                 i znadoh da ćes biti mi drag
                 drag u zivotu celom.

                 Poznala sam te kad kopni led
                 led, dok se budi proletnji dah
                 kad dan je čas rumen, čas setan, bled,
                 kad sretno se i tužno u isti mah.

                 S nežnošću gledah stopa ti trag,
                 trag po snegu belom
                 i znadoh da ćes biti mi drag,
                 drag u životu celom.

Desanka Maksimović




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Decembar 17, 2007, 20:21:21
eeee....

Milos Crnjanski - Priča
Sećam se samo da je bila
nevina i tanka
i da joj je kosa bila
topla, ko crna svila
u nedrima golim.

I da je u nama pre uranka
zamirisao bagrem beo.

Slučajno se setih neveseo,
jer volim
da sklopim oči i ćutim.

Kad bagrem do godine zamiriše,
ko zna gde ću biti.

U tišini slutim
da joj se imena ne mogu setiti
nikad više.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Decembar 17, 2007, 20:22:20
 Povratak

Ko zna (ah, niko, niko ništa ne zna.
Krhko je znanje!)
Možda je pao trak istine u me,
A možda su sanje.
Još bi nam mogla desiti se ljubav
Desiti-velim,
Ali ja ne znam da li da je želim,
Ili ne želim.

U moru života što vječito kipi,
Što vječito hlapi,
Stvaraju se opet, sastaju se opet
Možda iste kapi -
I kad prođe vječnost zvjezdanijem putem
Jedna vječnost pusta,
Mogla bi se opet u poljupcu naći
Neka ista usta.

Možda ćeš se jednom uveče pojavit
Prekrasna, u plavom,
Ne sluteći da si svoju svjetlost lila
Mojom davnom javom,
I ja, koji pišem srcem punim tebe
Ove čudne rime,
Oh, ja neću znati, čežnjo moje biti,
Niti tvoje ime!

Pa ako i duša u tome trenutku
Svoje uho napne,
Sigurnim će glasom zaglušiti razum
Sve što slutnja šapne;

Kod večernjih lampa mi ćemo se kradom
Pogledat ko stranci,
Bez imalo svijesti koliko nas vežu
Neki stari lanci

No vrijeme se kreće, no vrijeme se kreće
Ko sunce u krugu,
I nosi nam opet ono što je bilo:
I radost, i tugu.
I sinut će oči, naći će se ruke,
A srca se dići -
I slijepi za stope bivšega života
Njima ćemo ići
         


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ivaccc Decembar 17, 2007, 20:23:35
Ajde, prestanite da markirate tekst tom ogavnom crvenom bojom, jer nema shanse da che vam ga iko prochitati tako unakazhenog! Hvala...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Decembar 17, 2007, 20:25:51
Kome se ne čita i ne mora  >:D  >:D  O ukusima ne vrijedi raspravljati tako da..
Ja ću da markiram koliko ja hoću a ti preskači...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ivaccc Decembar 17, 2007, 22:35:01
Nije poenta u ukusima, nego ti govorim da je crveno markiran tekst gotovo nemoguche prochitati ukoliko dobro ne napregnesh ochi... A to ti govorim jer bih stvarno zhelela da prochitam shta si nam ti to lepo napisala. ;) A to ne mogu, jer mi pri svakom pokushaju bolno zasuze ochi.  :bajbaj: Opushteno...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Decembar 17, 2007, 23:04:56

Nije poenta u ukusima, nego ti govorim da je crveno markiran tekst gotovo nemoguche prochitati ukoliko dobro ne napregnesh ochi... A to ti govorim jer bih stvarno zhelela da prochitam shta si nam ti to lepo napisala. ;) A to ne mogu, jer mi pri svakom pokushaju bolno zasuze ochi.  :bajbaj: Opushteno...

Treba se samo snaći...  :laugh: 

Ivaccc, klikneš na tekst i kreneš da ga markiraš - izgubi se ta crvena boja i tekst je čist...  ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ivaccc Decembar 17, 2007, 23:08:36
To je neshto novo za mene, devojku sa sela... ;) Hvala...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Decembar 18, 2007, 16:36:19
Meni bas zbog toga sto su crveni textovi nekako pojacavaju sam uticaj pesme na mene...
A Iva - treba samo pitati... :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Decembar 19, 2007, 17:21:09
ja mislila odmah da se buniš :-)  OK je..  :-*

Aleksandar Ivanović

Ljudi-sijenke

Ima na svijetu mirnih, dobrih ljudi
što kroz život nečujno i tiho gaze
kao da nogom stupaju po pamuku,
a naše oči nikada ne opaze
ni njih ni njinu tihu radost ili muku.

Ima ćutljivih patnika na svijetu
što se samo umorno i gorko nasmiješe
na ljude kad se o njih teško ogriješe
i suminu ih nevini, nalik cvijetu.

I ima ljudi usamljenih i bonih,
sa obrazima upalim i žutim,
što ne čuje im se ni smijeha ni plača,
što žive kao samotna i divlja drača,
ali s bodljama unutra okrenutim,
da nijedna nikog ne ogrebe
i da nijednom nikoga ne ubodu
do samo svoje rođeno srce i sebe.

Njih ne vidi naše oko kad ih srijeta,
kad tiho prođu u mimogredu mirnu,
jer nikog oni ni laktom ne dodirnu
u vječnoj gužvi i vrevi
ovog svijeta.

I žive oni tako, nečujni i neveseli,
i mile kao sijenke, kao vrijeme i sati,
i tek kad umru, slomljeni i uveli,
objave crni posmrtni plakati
da su i oni sa nama živjeli.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Decembar 20, 2007, 15:29:17
Žak Prever - Obletao je oko mene

Obletao je oko mene
Za vreme mnogih meseca dana i časova
I stavio je najzad svoju ruku na moje grudi
Nazivajući me svojim malim malim srcem
Istrgao mi je obećanje
Kao što se istrže cvet iz zemlje
I zadržao ga u svome sećanju
Kao što se čuva cvet u zimskoj bašti
A ja
Zaboravila sam na svoje obećanje
I cvet je brzo svenuo
Oči su mu se iskolačile
Pogledao me je popreko
I uvredio teško
A drugi je došao i nije mi ništa tražio
Ali me je celu obuhvatio pogledom
U času za njega bila sam naga
Od glave do pete
I kad me je svukao
Dopustila sam mu da od mene čini šta hoće
A nisam znala ni ko je on.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Decembar 20, 2007, 20:17:50
...iiiiii.. po ko zna koji put..

Konstantin Simonov

Čekaj me

Čekaj me, i ja cu doći,
samo me čekaj dugo.
Čekaj me i kada žute kiše
noći ispune tugom.
Čekaj me i kada vrućine zapeku,
i kada mećava briše,
čekaj i kada druge nitko
ne bude čekao više.
Čekaj i kada čekanje dojadi
svakome koji čeka.

Čekaj me, i ja ću sigurno doći.
Ne slušaj kad ti kažu
kako je vreme da se zaboraviš
i da te nade lažu.
Nek poveruju i sin i mati
da više ne postojim,
neka se tako umore čekati
i svi drugovi moji,
i gorko vino za moju dušu
nek piju kod ognjišta.
Čekaj i nemoj sesti s njima,
i nemoj piti ništa.

Čekaj me, i ja cu sigurno doći,
sve smrti me ubit neće.
Nek kaže tko me čekao nije
Taj je imao sreće!
Tko čekati ne zna, taj neće shvatit,
niti će znati drugi
da si me spasila ti jedina
čekanjem svojim dugim.
Nas dvoje samo znat će mo kako
preživjeh vatru kletu -
naprosto, ti si čekati znala
kao nitko na svetu...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 21, 2007, 21:37:05
:) eej, pa ovo je super ideja, čin su van najdraže trebale bi bit i lipe pisme, i onda bi bila prava zbirka pjesama ovde... super!  ...meni je najdraža ova:

NOĆAS BIH MOGAO NAPISATI

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.

Napisati, na primjer: "Noć je posuta zvijezdama,
trepere modre zvijezde u daljini."

Noćni vjetar kruži nebom i pjeva.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Volio sam je, a ponekad je i ona mene voljela.

U noćima kao ova, bila je u mom naručju.
Ljubio sam je, koliko puta, ispod beskrajna neba.

Voljela me, a ponekad i ja sam nju volio.
Kako da ne volim njene velike nepomične oči.

Noćas bih mogao napisati najtužnije stihove.
Mišljenje da je nemam, osjećaj da sam je izgubio.

Slušati noć beskrajnu, još mnogo beskrajniju bez nje.
I stih pada na dušu kao rosa na livadu.

Nije važno što je moja ljubav nije mogla sačuvati.
Noć je posuta zvijezdama, a ona nije uza me.

To je sve. U daljini netko pjeva. U daljini.
Duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Kao da je hoće približiti, moj pogled je ište.
Moje srce je ište, a ona nije uz mene.

Ista noć bijelinom prekriva ista stabla.
No mi, od nekada, nismo više isti.

Više je ne volim, zaista, ali koliko sam volio!
Moj glas je iskao vjetar da joj takne uho.

Drugome. Pripast će drugome. Kao prije mojih poljubaca.
Njen glas, njeno jasno tijelo. Njene beskrajne oči.

Više je ne volim, zaista, no možda je ipak volim?
Ljubav je tako kratka, a zaborav tako dug.

I jer sam je u noćima, poput ove, držao u svom naručju,
duša je moja nesretna što ju je izgubila.

Iako je ovo posljednja bol koju mi ona zadaje
i posljednji stihovi koje za nju pišem.


(Pablo Neruda, 1924.)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 05, 2008, 17:36:52
eheeeej vilo.. drago mi je što te i ovdje vidim...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 08, 2008, 12:33:44
ŠANTIĆ

PRETPRAZNIČKO VEČE



Sjutra je praznik. Svoju svjetlost meku
Kandilo baca i sobu mi žari.
Sam sam. Iz kuta bije sahat stari,
I gluhi časi neosjetno teku.

Na polju studen. Peć pucka i grije.
Ja ležim. Ruke pod glavom, pa ćutim,
I slušam kako granjem zamrznutim
U moja okna goli orah bije.

Tako na vrata sumornog mi srca
Sjećanje jedno udara i čeka
Ko drug i sabrat, kao duša neka
Što sa mnom plače i u bolu grca.

Negda u take noći, kada otka
Promrzlom granju zima pokrov ledan,
Ova je soba bila ko vrt jedan,
Gdje je ko potok tekla sreća krotka.

Kao i sada, pred ikonom sjaji
Kandila svjetlost. Iz ikonostasa
Suh bršljan viri. Lako se talasa
Iz mirne pramen i blagoslov taji.

Sva okađena miriše nam soba.
Okolo žute lojane svijeće
Mi, djeca, sjeli kao kakvo vijeće,
Radosni što je već grudanju doba.

Pod tankim velom plavkastoga dima
U peći vatra plamti punim žarom,
I sjajne pruge po ćilimu starom
Veselo baca i treperi njima.

Uvrh, na meku šiljtu, otac sio,
Pružio čibuk, i dim se koluta;
Njegova mis'o nadaleko luta,
I pogled budi sanjiv, blag, i mio.

Uza nj, tek malko na šiljtetu niže,
Ko simbol sreće, naša majka bdije;
Za skori Božić košulje nam šije,
I katkad na nas blage oči diže.

U to bi halka zakucala. - "Petar!"
- Usklikne otac: - "on je zacijelo!
On vazda voli govor i sijelo -
Otvorite mu!" I mi svi, ko vjetar,

Trči i vrata prijevor izvuci.
I stari susjed, visok kao brijeg,
Tresući s ruha napanuli snijeg,
Javio bi se s fenjerom u ruci.

Svaki mu od nas u zagrljaj hita,
Majka ga krotko susreta i gleda,
A on se javlja, pa do oca sjeda,
I brišuć čelo za zdravlje ga pita.

Sa novom srećom ograne nam soba!
Na svakom licu sveto, sjajno nešto -
Sučući brke, stari susjed vješto
poč'o bi priču iz dalekog doba.

I dokle prozor hladna drma ciča,
Mi svaku riječ gutamo nijemi;
Srca nam dršću u radosnoj tremi,
Sve dogod ne bi dovršio čiča.

Zatim bi otac, vedar ko sjaj dana,
Uzeo gusle u žilave ruke,
I glasno poč'o, uz ganjive zvuke,
Lijepu pjesmu Strahinjića Bana...

Meni je bilo ko da pjesme ove
Svaki stih posta pun behar u rosi,
Pa trepti, sjaje, i meni po kosi
Prosipa meke pahuljice nove...
 
O mili časi, kako ste daleko!
Vi draga lica, iščezla ste davno!
Pusta je soba... Moje srce tavno...
I bez vas više ja sreće ne steko'...

Kandilo i sad pred ikonom tinja,
I sad je pozno predbožičnje doba;
Al' gluha jama sad je moja soba,
A ja list sveo pod bjelinom inja.

Uzalud čekam... U nijemoj sjeni
Nikoga nema. Sam, ko kamen, ćutim.
Samo što orah granjem zamrznutim
U okna bije i javlja se meni...

No dok mi mutni boli srce kose,
Ko studen travku uvrh krša gola,
Iz mojih knjiga, sa prašljiva stola,
Ja čujem šušanj ko viline kose.

Gle! Sad se redom rasklapaju same,
Sve knjige stare, snovi čežnje duge -
Miču se, trepte jedna pokraj druge,
I njihov sumor ko da pada na me...

Sanjam li? Il bi ovo java bila?
Iz rastvorenih listova i strana
Prhnuše lake tice, ko sa grana,
I po sobi mi svud razviše krila...

Sve su svijetle!... Sve u bl'jesku stoje!...
Jedna okolo kandila se vije,
A neka bolno, ko da suze lije,
Pred slikom dršće mrtve majke moje;

Neke bijele, kao ljiljan prvi,
Samo im zlatno meko perje grudi;
Neke sve plave, tek im grlo rudi,
Kao da kanu kap zorine krvi...

Neke mi pale tu na srce svelo,
Pa kril'ma trepte i šušte ko svila;
A jedna lako, vrhom svoga krila,
S cvrkutom toplim dodirnu mi čelo,

Ko da bi htjela zbrisati sjen tuge..
I slušaj! Redom zapjevaše one!...
I glasi dršću, tresu se, i zvone,
Mili i sjajni ko luk mlade duge:

"Ne tuži! S bolom kuda ćeš i gde bi?!
Mi pjesme tvoje, i drugova sviju,
Što svoje duše na zv'jezdama griju, -
Sveta smo živa porodica tebi!

Mi kao rosa na samotne biljke
Padamo tiho na sva srca bona,
I u noć hladnu mnogih miliona
Snosimo tople božije svjetiljke.

Mi združujemo duše ljudi svije'!
Mrtve sa živim vezu naše niti:
I s nama vazda uza te će biti
I oni koje davno trava krije!

Prigrli ova jata blagodatna!
I kada jednom dođe smrti doba,
Naša će suza na kam tvoga groba
Kanuti toplo ko kap sunca zlatna"...

I akord zvoni...Sve u sjaju jačem
Kandilo trepti i sobu mi zari...
Iz kuta muklo bije sahat stari.
Ja sklapam oči i od sreće plačem...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 08, 2008, 12:50:26
    KAD ZABORAVIŠ NEDJELJU


A kad zaboraviš šarene pokrivače srijedom i subotom,
A naročito
Kad zaboraviš nedjelju;
Kad zaboraviš naše trenutke nedjeljom u krevetu,
Ili mene kako sjedim na radijatoru ulične sobe u tromo popodne,
I gledam niz dugu ulicu koja nikamo ne vodi;
Zagrljenu priprostim starim kućnim ogrtačem nenadanja;
I ništa ne moram da radim, i sretna sam....
I kad ponedjeljak ne bi nikad trebao doći!
kad to zaboraviš, kažem....

I kako si psovao ako bi netko uporno zvonio na vratima,
I kako bi meni zastalo srce ako bi zvonio telefon,
I kako smo konačno odlazili na nedjeljni ručak;
To jest, kroz uličnu sobu do stola zamrljanog tintom u
       jugozapadnom kutu, na
Nedjeljnji ručak.
A to je uvijek bilo pile s tjesteninom, ili pile s rižom, i salata,
      pa raženi kruh i čaj, i kolačići s čokoladnim mrvicama.
Kažem, kad to zaboraviš.....

Kad zaboraviš moj tihi predosjećaj
Da će rat završiti prije nego dođe red na tebe;
I kako smo se konačno svlačili,
Gasili svjetlo, uranjali u krevet,
Ležali načas opušteni u nedjeljnoj svježoj posteljini,
I nježno se slivali jedno u drugo...

Kada kažem, zaboraviš sve to,
Tada možeš reći, tada ću možda povjerovati
Da si me dobro zaboravio.

      GWENDOLYN BROOKS (1917)
   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 08, 2008, 13:17:54
Celoga je dana

Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne,
kao leptir lak
i nekome htela reci reći nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
 
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekas, a spušta se mrak.


              Desanka Maksimović




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 08, 2008, 13:35:42
Celoga je dana

Celoga je dana sneg lagano pado
kao s voćki cvet.
O, kako večeras, o, kako bih rado
odletela nekud daleko u svet,
nekuda daleko kroz cvetove snežne,
kao leptir lak
i nekome htela reci reći nežne,
tople, lepe, nove, kakve ne zna svak.
 
I sutona celog sneg je tiho pado
umoran i gust.
Večeras bih nekog ugledala rado,
ali njega nema. Put je davno pust
Samo s bledog neba beloj zemlji sleću
Pahulje kroz zrak.
O, kako je bolno kad ti doći neće
neko koga čekas, a spušta se mrak.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 24, 2008, 12:17:06
Veleš Perić

KOČIJAŠU !


Mesec - svinga
od mesinga,
nebom luta.
Kočijašu,
skreni kola pored puta.

Kočijašu,
hajd' na čašu,
dođi, druže, da te pitam,
kome njene ruke mašu,
ove noći
dok se skitam.

Noć je pala,
kola stala,
konji vrani.
I vrata su zaškripala
na mehani.

Nikog nema.
Krčmar drema
preko stola.
Gazda, mi smo dva boema,
i željni smo alkohola.

Prič'o sam joj o proleću
možda grešno, možda čudno.
Ona dunu k'o u sveću.
Sve ugasi,
sve zaludno.

Ne sećam se ničeg više,
pamtim samo bat koraka,
koji nam se podeliše
na dve strane
od sokaka.

Ona jednom, a ja drugom.
Rastasmo se bez svršetka,
pijan zvižduk, mesto metka,
prosvir'o sam samo
tugom.

Pošao sam bez zaklona,
niz ulicu, koju pljujem.
I mislio, da l' zna ona,
u šta sve ja
ne verujem.

Pošao sam kud me nose,
dve cipele k'o dva splava.
- Pijan, ružan, guste kose,
prazno srce,
prazna glava.

Kočijašu,
ispij čašu,
ispijmo je za čoveka.
I poteraj sad u kasu,
na putu nas
zora čeka.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 31, 2008, 19:21:54
O TEBI , LJUBAVI MOJA JEDINA


Namjeravam , o tebi nekoliko rijeci napisati jedina moja ljubavi .
Sretan sam , jer si moja , u rijecima jedina i ljubav u pjesmi ,
u tisini i gubljenju glasa dok promatram nebo iznad ravnice .
Uvijek si ziva slika dodira sto ima odgovor svakoj mojoj sutnji ,
moj smisao kad zaustim ili urlik u bespucu slomljenih emocija .

Svatko ima pjesmu i svatko ima rijeci , a ja tebe , ljubav jedinu .
Onaj prvi koji ima pravo u ocima vidjeti svjetlo nema tu velicinu ,
kao ja , kad me obasipa moja ljubav jedina , jedina moja ljubavi .
Rijec po rijec umivas pjesmu s mirisima svog zanosnog osmjeha
i rukopisom ljubavi pretvaras ih u slatke bukete predivnih latica .

Prostires se sa skripom prvog prosinackog snijega , ljubavi moja .
Skupljas sve zvukove sto se stoljecima skrivaju u starim sumama
i ljekovita si jer donosis maglovitim jutrima neuhvatljivi sjaj rijeke .
Budis sapatom proljeca lastavice dok njihova krila drhte u zavjetrini ,
a pospanost vlati pokrivas , svaku posebno , svojim plavim zjenicama .

Ljubavi moja jedina , izmirujes me u snovima gdje daljine ne postoje .
U vjetru sto mojom dusom struji olujna si snaga i vladar svim morima ,
pomices u meni kamene otoke i u njihove se uvale zalijeces uzdasima .
Kad zakoracim u nepregledne dubine hladnog i beskonacnog svemira ,
ti me docekujes ljubavi moja jedina i u tebi jedinoj prepoznajem zvijezde .

Zato me povedi do kraja jedina moja ljubavi i istisni komadice straha .
Izvuci mjesecinu i samo s tom srebrnom zavjesom moje tijelo podari ,
privuci me i svjetlucavim poljupcima razmnozi , podigni i nebu prinesi .
Ostavi tako ovjencanog , kraj jezera i na obali rijeke , na vrhu planine ,
uz polja i boji suncokreta , na kapi vjecne misli i u tvom srcu koje volim .

Poslusaj ljubavi moja jedina , poslusaj koliko sam sretan sto te imam .
Cijelog si me u svoj divni vijenac ljubavi isplela , cijelu te u sebi imam ,
kao dah bijelog jorgovana u meni postojis i mirises , jedina moja ljubavi .
Moje te usne prije spavanja k sebi zovu i na tvoje grudi s tobom lijezu ,
ljubavi moja jedina , poslusaj koliko sam sretan sto me zauvijek volis .

Zal Kopp


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 31, 2008, 19:24:06
 HORIZONTOM POGLEDA

Još se i sada u tebi osjećam i noć u meni luduje,
još po tvom tijelu u mirisnim dodirima izgaram
i zanosom vječnog ljubavnika tvoje sokove ispijam.
Proplancima tvoga tijela voćnjake grudi posjećujem
i razuzdane prste puštam da beru sočne trešnje,
dozrele na suncu moje ljubavi i kiši mojih strasti.

Još uvijek, između neba i zemlje, u tebe uranjam,
odsjedam dodirima muškosti na tvojim stijenama
i tvrdim valovima zauzimam meke crvene rubove.
Još me horizontom svog požudnog pogleda mamiš,
razvlačiš u obrisima čežnje i tihim uzdasima opijaš,
prislanjaš na uzglavlje i šapatom zvijezda pozivaš.

Pučinom mog tijela izazovno slažeš olujne strasti,
ispod svakog pokreta hvataš moje burne osjećaje
i poput sna vrelim trbuhom  sigurno po sebi vodiš.
Još te u sebi imam i iako si pokraj mene tiho zaspala
i usnula u hodu, na mojim tek razbuktalim usnama,
nastavljam te milovati nježnim mislima ljubavi.

Dopuštam mjesečini da te tada dodiruje zagrljajima
i prostre bjelinu tvoga tijela pod moje nemirne dodire,
jer s tobom i kad spavaš, nastavljam voditi ljubav.
Osmjehnem se kad dotaknem prostor raširenih nogu
i na moje dlanove izneseš dubinu otiska divnih usnica
što vječnu vatru među moja bedra slatko urezuju.

Ponekad, itekako volim spokoj tvoga sna izazivati,
odsjajem treperavog svjetla preko tebe pretrčavati
i u toplim odajama tvog hrama maštom zalaziti.
A kad me poneki tračak nemirnih misli tiho podsjeti
kakvo se bogatstvo u tom prekrasnom hramu krije,
moram te probuditi i zajedno s tobom u njemu uživati.
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 31, 2008, 23:15:20
Smem li ja po ko zna koji put da ostavim pesmicu... SMEM... :P ;D

Budim je zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci
koje peku grlo, volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim je zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim je zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim je, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla neka me trazi
i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta,
koju volim
to dete koje je zaspalo
ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi
drukcija i nova,
uzalud je budim
jer njena usta
nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 31, 2008, 23:17:31
Pa to je krasno

Vani su padali pijanci
umjesto snijega.
Bio je siječanj, ili januar,
ne sjećam se više.
Pozvan u tuđi stan,
sjedim u njezinoj sobi bez svjetla,
ona, u opasnoj dobi,
a ja, poput pijetla.
Pričam joj pjesme....

Ona se divila bedrima,
dojkama, kukovima,
svim svojim sokovima.
Ona se divila mojim stihovima,
a ja sam pio vinjak.
Jedino što je znala reći,
PA TO JE KRASNO
i meni je sve bilo jasno
i užasno i strašno i žao
i sva bih blaga dao
da mi se vrate riječi
što sam joj reko,
ali bilo je već kasno.

Ona je ležala pored kamina
i kao da se kaje,
rumena od vatre vina,
plakala je
i nehoteći grješila je
milujući jastuk
misleći pritom da sam vuk
koji će skočiti...

A ja sam bio pozvan,
ako se ne varam,
u ovaj stan tek nešto popiti
i sjedio sam potpuno miran.

Dosada je glodala tišinu,
vatra se jarcala u kaminu.
A ona je pričala o svojoj mački
i o ludnici u diskiću
i o nekom crnom mladiću
koji ima kola
i deset milijuna na knjižici.

I meni je sad stvarno sve bilo jasno
i rekao sam djevojčici
Pa to je krasno, to je zaista krasno....
i otišao sam padajući sa snijegom po ulici.

Enes Kišević (1947)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Februar 01, 2008, 18:53:57
ma miciiiiika... ti smiješ sve...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 01, 2008, 19:29:30
hvaja... :angel: ... :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Februar 01, 2008, 21:41:06

ČEZNJA

Sanjam da ćeš doći:
Jer mirišu noći, a drveće lista,
I novo se cveće svakog jutra rodi;
Jer osmesi ljupki igraju po vodi,
I proletnjim nebom što od sreće blista;

Jer pupe topole, i kao da hoće
K nebu, pune tople, nabujale žudi;
Jer u duši bilja ljubav se već budi,
I mirisnim snegom osulo se voće;

Jer zbog tebe čežnje u vazduhu plove;
Svu prirodu Gospod za tvoj doček kiti.
Cveće, vode, magle, jablanovi viti,
Sve okolo mene čeka te i zove.

Dođi! Snovi moji u gustome roju
Tebi lete. Dođi, bez tebe se pati!
Dođi! Sve kraj mene osmeh će ti dati
I u svemu čežnju opazićeš moju.

(Desanka Maksimović)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Februar 01, 2008, 21:49:59


NASA TAJNA

O tebi necu govoriti ljudima
Necu im reci da li si mi samo
Poznanik bio ili prijatelj drag;
Ni kakav je, ni da li je
U nasim snovima i zivotima
Dana ovih ostao trag.

Necu im reci da li iz osame
Zedji ili umora, ni da li je ikada
Ma koje od nas drugo volelo,
Niti srce nase
Da li je radi nas
Ili radi drugih
Kadgod bolelo

Necu im reci kakav je sklad
Oci nase cesto spajao
U sazvezdje zedno;
Ni da li sam ja ili si ti bio rad
Da tako bude
Ili nam je bilo svejedno.

Necu im reci da li je zivot
Ili od smrti strah
Spajao nase reke,
Ni da li zvuke
Smeha voleli smo vise
Od suma suza.

Necu im reci nijedan slog jedini
Sta je moglo ni da li je moglo nesto da uplete i sjedini
Duse nase kroz citav vek ;
Ni da li je otrov ili lek
Ovo sto je doslo
Onom sto je bilo.

Nikome necu reci kakva se
Zbog tebe pesma dogadja
U meni vecito
Da li opija toplo
Kao sume nase s proleca
Ili tiha i tuzna cuti u meni recito.
O, nikome necu reci
Da si se radosna ili boleca
Pesma dogadja u meni.

Ja vise volim da precutane odemo ona i ja,
Tamo gde istom svetloscu sja
I zora i noc i dan,
Tamo gdje su podjednako tople i sreca i bol ziva,
Tamo gde je od istog vecnog tkiva
I covek i njegov san

(Desanka Maksimović)



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Februar 15, 2008, 20:55:08
nešto mi je usporila ova književnost.. biće niko nema vremena za poeziju..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 19, 2008, 16:04:51
Imam ja... al' malo... moracu da se potrudim vise... :-\

Branko Radičević

Ukor

Gde si dušo, gde si hrano!
Gde si, danče mio?
Gde si, sunce ogrejano?
Gde si dosad bio?

Ta sinoć se tebi mlada
Baš zacelo nada'!
Sunce zađe - pade tama -
A ja ostah sama!

Ala ljubiš, moje lane,
Ala grliš slavno!
Grli, ljubi, dok ne svane -
Ta već nesi davno!

Već nedelja dana prođe
Kako mi ne dođe!...
Jao zlato, tako t' Boga,
Ta kako si moga'?!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 20, 2008, 12:18:44
Rade Serbedzija - Zaboravi

Ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me,
Kao da me sreces prvi put.
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi...i zaboravi.

Zaboravi dane koje smo nekada zajedno...,
I noci zaboravi...
Gradove kojima smo mijenjali imena,
I ucrtavali u karte samo nama dostupne...
Onaj hlad pod maslinama u nasoj uvali,
uvali mirnih voda.
Otok nas i ime broda pjesnika
koji nas je tamo nosio...

Zaboravi da si ikada rekla da me volis,
I kako se nikada, nikada, necemo rastati.

Treba zaboraviti naslove knjiga
Koje smo zajedno citali,
Filmove koje smo gledali,
Hemfri Bogarta i Kazablanku,
Narocito zaboravi.

Ulicu divljih kestenova s pocetka Tuskanca,
I onaj nas poljubac na kisi
Za koga bi znala reci:
"Nikada necu zaboraviti".
Molim te zaboravi...

I kada ti kazem da zaboravis,
Kazem ti to zato sto te volim
Kazem ti to bez gorcine,

Otvori oci ljubavi,
Nasim gradom prosli su tenkovi.
Odnijeli su sobom sve sto smo bili,
Znali..., imali...
Zato... Zaboravi.

Cemu sjecanja...?
Pogledaj kako tresnja u tvome vrtu,
Iznova cvjeta svakoga proljeca.
Nasmijesi se jutru koje dolazi,
Zagrli bjelinu novih dana
i zaboravi.

Kasno je vec dragana, hocu da kazem,
zreli smo ljudi,
To jest, nismo vise djeca
I znam da nije lako,

I znam da mozda i boli, ...ali pokusaj,
Molim te,....pokusaj...zaboravi!

I ako me sretnes negdje u gradovima stranim,
Po kojima se muvam u posljednje vrijeme,
Sretni me, kao da me sreces prvi put;
Nismo li se mi vec negdje vidjeli,
Kazi... i zaboravi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Februar 20, 2008, 12:32:47
Svjetlost

Samo da se uz tebe budim,
meni na svijetu ne treba vise.
Da svaku tvoju mijenu slutim,
da zrak u tvojoj blizini disem.

Samo da tiho uz tebe sutim
prisutan kao svjetlost bez glasa.
I da ti oci ocima cutim,
kao da cu te izgubiti, sada, ovoga casa.

Enes Kišević


:) a, jel mi itko može nać pismu V.Nazora - Silna    ...ma dica mi još davno zagubila moj dnevnik s najdražim pjesmama u kojem je i ta bila, a nigdi je ne mogu nać... jo, na sami spomen pjesmarice me nešto štrecnu - kad god sam bila u posebnom raspoloženju, nju bih uzimala u ruke


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Februar 23, 2008, 15:37:17


Ne pitaj više


Ne pitaj više zašto te ljubim. Pitaj
zašto raste trava i zašto je nemirno more.
Pitaj otkud stiže vjetar proljetni
i bijelom lađom snova tko krmani
kad noć nad svijetom hladne prostre sjene.


Ne pitaj zašto te voli moje čudno srce.
Znaš li odakle koralj na dnu oceana?
Valovi pričaju o zaspaloj ljepoti
ali ti živiš daleko od glasa valova.
Tvoja je misao strma pećina
o koju se uzalud razbija moj život.


Ne pitaj zašto te ljubim.
Pristupi k meni! Tužno je moje srce.
Ti i mjesec: dva nedohvatna cvijeta
na visokoj planini zaborava.


Vesna Parun


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Februar 23, 2008, 15:40:22

Dom na cesti

 Ležah u prašini kraj ceste.
Niti vidjeh njegovo lice
niti on vidje lice moje.

Zvijezde sišle su, i zrak bijaše plav.
Niti vidjeh njegove ruke
niti on vidje ruke moje.

Istok postade kao limun zelen.
Zbog ptice jedne otvorih oči.

Tada doznah koga sam ljubila
čitav život.
Tada on dozna kome je ruke
grlio uboge.

I uze čovjek zavežljaj, i krenu
plačući u svoj dom.
A dom je njegov prašina na cesti
kao i moj dom.

Vesna Parun


Naslov: D. Cesarić - U suton
Poruka od: :) hope Februar 25, 2008, 17:50:34
U suton
U suton, kada prve zvijezde
i prve gradske lampe sinu,
kad ljubavnik o dragoj sanja,
a pijanica o svom vinu -

                                 Ja tiho hodam pored kuća
                                 u kojima se svjetla pale;
                                 sva zla i nevolje i sumnje
                                 najednom budu posve male.
   
                                                                       I smješim se u meki suton,
                                                                       od zapaljenih zvijezda svečan,
                                                                       i osjetim dubinu svega
                                                                       i da je život vječan - vječan...
                                                                                                                        D. Cesarić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 26, 2008, 21:41:30
Rade Serbedzija - Ne budim te tek tako

Nocas je ulicama nasega grada
Prolazila kocija bijela,
I bijela mecava vije
Mutan dan...
Do u tajne sobe nase stare ljubavi
Trpim svoje i tudje sto me bije,
I mrzlo mi je u srcu...
Ne treba rakije - ne grije!
Za tebe ljubavi govorim ove rijeci.
Za tebe koju nosim u mozgu,
Kao uzarenu kuglu djetinjstva,
Kao ranu koju sam bolovao toliko puta.
Za tebe koja si dio mene
Duboko ukopana skoljka u kamenu.
Miris borovine zauvijek zaboden u krv moju prokletu.
Za tebe, zbog tebe, zbog sebe.
Predlazem da saberemo nase siromastvo
U dodir koji lijeci nasa srca,
U koja je rdja pala sa bijelom igrom u samoci.
Moj kriz placa racun ove noci.
Ne kuni me imenom na koje je moja krv postala imuna
Oguli narandzu, operi lice.
Otvori se utjeho
Zagrli me jako
I probudi se
Ne budim te tek tako.
Za tebe ljubavi govorim ovu pjesmu,
Za tebe koja si dio mene
Duboko ukopana skoljka u kamenu,
Za tebe sto u toplim rukama nosis ruze nijeme,
I prosipas ih u suhu fontanu.
Za tebe, zbog tebe, zbog Prevera,
Zbog svih pjesnika ljubavnih stihova,
I uprkos njima...
Ne budim te tek tako.
Otvori oci ljubavi i pogledaj kroz prozor
Vani su zasijale gorcine,
Tumaraju pomrcine i studen
I bijela mecava u gradu vije
Mutan dan...
Pa i srce je pocelo sumjeti: "Divljak - ovdje je kvar!"
Ne treba rakije - ne grije.
Dok bije u njedrima dobro nam je.
Gledaj!
Nemoj da ti trazim oci
Primakni se blize...jos blize
Zagrli me ljubavi, zagrli me jako,
probudi se Dragana,
Ne budim te tek tako..."


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: G@rf!3ld Februar 27, 2008, 10:56:09
Desanka Maksimovic




Strepnja

Ne, nemoj mi prići! Hoću izdaleka
da volim i želim tvoja oka dva.
Jer sreća je lepa samo dok se čeka,
dok od sebe samo nagoveštaj da.

Ne, nemoj mi prići! Ima vise draži
ova slatka strepnja, čekanje i stra'.
Sve je mnogo lepše donde dok se traži,
o čemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prići! Našta to i čemu?
Iz daleka samo sve ko zvezda sja;
iz daleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne priđu oka tvoja dva!

          Krvava bajka  :-\

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

Iste su godine
svi bili rođeni
isti su im tekli školski dani,
na iste svečanosti
zajedno su vođeni,
od istih bolesti svi pelcovani,
i svi umrli u istom danu.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u jednom danu.

A pedeset i pet minuta
pre smrtnog trena
sedela je u đačkoj klupi
četa malena
i iste zadatke teške
rešavala: koliko može
putnik ako ide peške...
i tako redom.
Misli su im bile pune
istih brojki
i po sveskama u školskoj torbi
besmisleno ležalo je bezbroj
petica i dvojki.

Pregršt istih snova
i istih tajni
rodoljubivih i ljubavnih
stiskalo se u dnu džepova.
I činilo se svakom
da će dugo,
da će vrlo dugo
trčati ispod svoda plava
dok sve zadatke na svetu
ne posvršava.

Bilo je to u nekoj zemlji seljaka
na brdovitom Balkanu,
umrla je mučeničkom smrću
četa đaka
u istom danu.

Dečaka redovi celi
uzeli su se za ruke
i sa školskog zadnjeg časa
na streljanje pošli mirno,
kao da smrt nije ništa.
Drugova redovi celi
istog časa se uzneli
do večnog boravišta.



Proletnja pesma

Osećam večeras, dok posmatram laste
i pupoljke rane,
kako srce moje polagano raste
k'o vidik u lepe, nasmejane dane;

kako s mladim biljem postaje sve veće
i lako k'o krilo,
i kako mu celo jedno nebo sreće
i pakao bola ne bi dosta bilo;

kako čezne za svim što bi život mog'o
lepog da mu dade,
i da mu ničega ne bi bilo mnogo:
tako su mu velike čežnje mu i nade.

Osećam, da dosad sve je bilo šala
moga srca vrela;
da još nikom nisam ljubav svoju dala
koliko bih mogla i koliko htela;

Da ima u meni cela nežna plima
reči nerečeni',
da bih srce mogla poklanjati svima
i da opet mnogo ostane ga meni.


Pokosena livada

Livada kraj reke sanja.
Zrikavci tužno zriču.
Pomrlih trava duše
još lebde vrh otkosa
što se lagano suše.
O, vi ne znate tužnu
o smrti trava priču.
Zrikavci tužno zriču.

Jutros dođose neki
divovi kao hrašće
u domovinu trava;
i mrtvo pade bezbroj
ljupkih, šarenih, glava;
i bezbroj nežnih tela
zdenuše u plašće,
divovi kao hrašće.

Svega devojka jedna
zlatnog, okruglog oka
i trepavica beli'
leprša na livadi
i ranjenicima deli
mirisne osmehe čedne,
umesto crvenog soka, -
devojka zlatnog oka.

Sutra opet u zoru
doći će divovi oni,
i strašne surove vile
zdenuće u sena mnoge
mirisne glave mile.
Ležaće u jednom grobu
toliki milioni.
Doći će divovi oni.

Tužno zrikavci zriču,
čuje se do oblaka;
večera celog žale
zelen-konjici svoje
lepe viteze pale.
Plaču nad grobovima
mrtvih, dragih junaka,
čuje se do oblaka.


NA SESNAESTI RODJENDAN


Dodji, nevidjeni sudjenice,
da gazimo kroz psenicno more,
da miris pokisle zemlje udisemo,
da klicemo, da klicemo,
da cutimo nemo.

Od radosti zvala bih laste
u nedrima da mi gnezda grade,
legla na zemlju i gledala
kako rastu stabljike mlade.

Pustila bih da mi nabujali potok
u narucja skoci,
cvetnim prahom bih posula
grudi i oci.

Pruzila bih vetru ruku
i skutove u jutru orosila,
ispila vodu sa svih vrela,
sunce bih na rame popela
i uz brdo nosila.

Dodji, da ti vidim lice,
ispod belih grana da stojimo,
da po livadama travu milujemo,
da vrbe lomimo,
da se smejemo, da se smejemo,
da zvezde brojimo,
da cutimo nemo.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Februar 27, 2008, 22:31:28
:) a ova njena...


OPOMENA

Čuj, reću ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.

Učinice mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.
O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.


Naslov: Rainer Maria Rilke - Ljubavna pjesma
Poruka od: :) hope Mart 03, 2008, 17:29:40


Ljubavna pjesma

Kako da zadržim dušu svoju
da se k tvojoj ne vine? kako bih je
preko tebe uznio u visine?
O, kako bih je skloniti htio
uz nešto izgubljeno na dnu tmine,
na jedno mjesto, strano i tiho,
čiji se talas ne bi raznjiho
kad se talasaju tvoje dubine.
Al' sve što dirne tebe i mene,
ko gudalo nas zajedno prene.
Glas dviju struna, o mi to jesmo!
Čijeg smo samo to glazbala zvuci
i koji nas svirač drži u ruci?
O, slatka pjesmo!

Rainer Maria Rilke


Naslov: D.Cesarić - Skrivena bol
Poruka od: :) hope Mart 04, 2008, 19:12:30
Sakriveni bol

Neko sa svojim bolom ide
Ko s otkritom ranom; svi neka vide.
Drugi ga cvrsto u sebi zgnjeci
I ne da mu prijeci u suze i rijeci.

Rad'je ga skriva i tvrdo ga zgusne
U jednu crtu na kraju usne.
Zadrsce, zadrsce u njoj kadikad,
Ali u rijeci se ne javi nikad.

Dusa ga u se povuce i smjesti
Na svoje dno: ko more kamen
U njega bacen. More ga prima
Dnom, da ga nikad ne izbaci plima.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 04, 2008, 19:28:38
(http://i25.tinypic.com/1sl2lc.jpg)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 05, 2008, 08:07:28
Koracam bosa tvojim tragom
Priljubljujem usne uz tvoju praznu casu
U tvom odelu trazim odlutalu toplotu
Pogledom doticem sve sto si ti gledao
Ispisujem ti ime izgovaram ga tiho
Blagosiljem dane kad cuvas svoje zdravlje
Ponavljam sve mazne reci koje smo ikad rekli
Secam se zaveta tvojih ociju
Tvoj se poslednji dodir jos ne odvaja od mene
Sa svakim danom se suocavam umorna
srca tromih nogu
To sto smo razdvojeni pola mi odnosi snage
A ostatak mi treba da bih te sacekala.

Kerolin Ris


Naslov: Rudyard Kipling - AKO
Poruka od: :) hope Mart 05, 2008, 13:00:15
Ako

Ako mozes ostati miran kad na tvom putu
Svi izgube glavu i prstom pokazuju na tebe,
Ako sacuvas poverenje kad svi ostali sumnjaju,
Ali ako im ne zameris sto nemaju poverenja;
Ako ti cekanje ne predstavlja mnogo muke;
Ako ne lazes kad cujes lazi,
Ili ako ne mrzis kad tebe mrze;
Ako se ne pravis suvise dobar, niti govoris suvise mudro;
Ako snivas ali ti snovi nisu sve;
Ako mislis ali ti misli uvek ostaju ciste;
Ako znas da primis pobedu i poraz,
Da primis jednako i jedno i drugo;
Ako mozes podneti da tvoju istinu
Varalice iskrivljuju da bi lakse prevarili budale;
Ako vidis kako u komadice razbijaju tvoj cilj
I ako se sagnes da podignes i pokupis ostatke.

Ako mozes sakupiti sva tvoja dobra
I staviti ih na kocku, sve odjednom,
Ako si spreman da ponovo krenes, kao na pocetku,
Ne prosaptavsi ni reci, izgubivsi sve uz osmeh;
Ako prisilis svoje srce, svoje zivce, svoje misice
Da sluze tvojim ciljevima i kad su malaksali,
I aku ustrajes kada sve zaostane,
Izuzev volje koja naredjuje: "Drzi se dobro|"
Ako se usred gomile ne ponosis,
I ne smatras se herojem, ako se druzis sa kraljevima;
Ako te ni prijatelj ni neprijatelj ne mogu pokvariti;
Ako svaki covek za tebe nesto znaci, ali ni jedan suvise;
Ako umes dobro ispuniti svaku minutu svog zivota,
I svakog trenutka ides pravim putem;
Tvoja ce biti zemlja i sve njeno blago,
Jer,
BICES COVEK, SINE MOJ

Rudyard Kipling


Naslov: Apostol Pavle - HIMNA LJUBAVI
Poruka od: :) hope Mart 05, 2008, 22:41:28
HIMNA LJUBAVI

Ako jezike čovječje i anđeoske govorim,
                                                    a ljubavi nemam,
Onda sam kao zvono koje zvoni ili praporac koji zveči

I ako imam proroštvo i znam sve tajne i sva znanja
i ako imam svu vjeru da i gore premještam,
                                                         a ljubavi nemam,
                                                                            ništa sam
I ako razdam sve imanje svoje,
i ako predam tijelo svoje da se sažeže,
                                                          a ljubavi nemam
                                                                     ništa mi ne pomaže
Ljubav dugo trpi, milokrvna je, ljubav ne zavidi,
Ljubav se ne veliča, ne nadima se
ne čini što ne valja, ne traži svoje, ne srdi se
ne misli o zlu, ne raduje se nepravdi, a raduje se istini
                           Sve snosi, sve vjeruje, svemu se nada, sve trpi
Ljubav nikada ne prestaje
                A proroštvo ako će prestati
                                     Jezici ako će umuknuti
                                                      Razuma ako će nestati
A sad ostaje vjera, nada, ljubav
                                               Ovo troje
                                                          Ali je ljubav najveća među njima




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 07, 2008, 00:10:02
Oprosti, slučaju, što te nazivam sudbinom.
Oprosti, sudbino, ako se možda varam.
Nek se ne ljuti sreća što je za sebe prisvajam.
Nek mi ne zamere mrtvi što jedva svetlucaju u mom sećanju.
Oprosti, vreme, za sijaset nezapaženog sveta u trenutku.
Oprosti, stara ljubavi, što novu smatram prvom.
Oprostite mi, daleki ratovi, što cveće nosim kući.
Oprostite, otvorene rane, što se bodem po prstu.
Oprostite, očajnici, za ploču sa menuetom.
Oprosti, narode na stanici, za moj san do pet ujutru.
Praštaj mi uvredu, nado, što se ponekad nasmejem.
Praštajte, pustinje, što s kašičicom vode ne potrčah,
I ti jastrebe, već godinama isti, u istom kavezu,
Nepomičan, zagledan uvek u istu tačku,
Praštaj, pa čak i da si punjena ptica.
Oprosti, posečeno drvo, za četiri noge od stola.
Oprosti, veliko pitanje, za male odgovore.
Istino, ne obraćaj na mene preveliku pažnju.
Veličino, ukaži mi velikodušnost.
Otrpi, tajno postojanja, što čupam niti iz tvog lamenta.
Ne osuđuj me, dušo, što te retko imam.
Izvinjavam se svemu što ne mogu biti svuda.
Izvinjavam se svima što ne mogu biti svaki i svaka.
Znam da me ništa opravdati neće dokle god živim
Jer samoj sebi stojim na putu.
Ne uzmi mi za zlo, besedo, što pozajmljujem patetične reči
A onda ulažem napor da ih učinim, tobože, lakim.

Vislava Simborska


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Mart 07, 2008, 00:10:24




SVAKA TVOJA REČ

Svaka tvoja reč, u meni je do pesme porasla
svaka tvoja reč.

Svaki tvoj dodir, u meni je do zagrljaja porastao
svaki tvoj dodir.

Naš slučajni susret, u meni je do života porastao,
naš slučajni susret.

Sve što mi se zbog tebe dogodilo, kao očarano
živi u meni, i čini se neće proći,
sve što mi se zbog tebe dogodilo.

I volela bih da te tek sada volim prvi put.
Volela bih da ne verujem
da će ljubav za tobom proći - jednom kada budeš otišao.




Desanka Maksimović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Mart 10, 2008, 00:08:14

Opomena - Miroslav Antić


Važno je, možda, i to da znamo:
čovek je željan tek ako želi.
I ako sebe celog damo,
tek tada i možemo biti celi.
Saznaćemo tek ako kažemo
reži iskrene, istovetne.
I samo onda kad i mi tražimo,
moći će neko i nas da sretne



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 18, 2008, 13:43:12
Ne vjeruj...

Ne vjeruj u moje stihove i rime
Kad ti kazu, draga, da te silno volim,
U trenutku svakom da se za te molim
I da ti u stabla urezujem ime-

Ne vjeruj! No kasno, kad se mjesec javi
I prelije srmom vrh modrijeh krsa,
Tamo gdje u grmu proljece leprsa
I gdje slatko spava na jorgovan plavi,

Dodji, cekacu te! U casima tijem,
Kad na grudi moje priljubis se cvrsce,
Osjetis li, draga, da mi tijelo drze,
I da silno gorim ognjevima svijem,

Tada vjeruj meni, i ne pitaj vise!
Jer istinska ljubav za rijeci ne zna;
Ona samo plamti, silna, neoprezna,
Niti mari, draga, da stihove pise!

Aleksa Santic


Naslov: William Blake - Love's Secret
Poruka od: :) hope Mart 20, 2008, 00:43:48
Love's Secret      
by William Blake

Never seek to tell thy love,   
  Love that never told can be;   
For the gentle wind doth move   
  Silently, invisibly.   
 
I told my love, I told my love,
  I told her all my heart,   
Trembling, cold, in ghastly fears.   
  Ah! she did depart!   
 
Soon after she was gone from me,   
  A traveller came by,
Silently, invisibly:   
  He took her with a sigh.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Snovidjenje Mart 20, 2008, 18:29:11
Prošlih noći,
dok sam u nedostatku
i tebe i sna
budan gazio sate
do prvog svitanja,
stigao sam do jednog,
po malo paradoksalnog
saznanja...

Čini mi se,
da praznina duše
potpuno obrnuto utiče
na njenu težinu...

Najteža je
kada je prazna...


Naslov: The love of the Beloved
Poruka od: Hurricane Mart 23, 2008, 12:57:29
The love of the Beloved
Citat
    *  Love of Allah/God Found in "Al-Walaa wal-Baraa" of M S al-Qahtani:

The love of the Beloved
must be unconditionally returned.

If you claim love
yet oppose the Beloved,
then your love is but a pretence.
You love the enemies of your Beloved
and still seek love in return.

You fight the beloved of your Beloved.
Is this Love or the following of shaytaan?
True devotion is nothing
but total submission
of body and soul
to One Love.

We have seen humans claim to submit,
yet their loyalties are many.

They put their trust here, and their hope there,
and their love is without consequence.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Mart 23, 2008, 21:47:25
Ti i ja


Kad školsko zvono zvoni, ja prvi bih u školi
izjurio da vidim ta plava oka dva
i tad u drugom planu sve profe i profani
na sedmom nebu tad bih bio ja.

Sve petice i trojke, četvorke ili dvojke
za ljubav sve bih dao i mnogo više još
ali ona mi se ruga i gleda moga druga
a meni pažnje ne daje ni groš.

Ti i ja, ti i ja baš bi bili dobar par
Ti i ja, ti i ja pogledaj me jednom bar.

On ima oči plave, čuperak na vrh glave
simpatičan i sladak, i ima pegav nos
za njega sve bih dala, samo kad bih znala
da ja njemu vredim makar groš.

Al` kad školsko zvono zvoni, ja prva bih u školi
izjurila da vidim ta plava oka dva
i tad u drugom planu sve profe i profani
na sedmom nebu tad bih bila ja.

Ti i ja, ti i ja baš bi bili dobar par
ti i ja, ti i ja pogledaj me jednom bar.
:wow: :wow: :wow: :D :D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 23, 2008, 22:04:14
Prolece

Ja sam iz ulice gde se topola čudi, gde
daljina drhti, kuća se boji pada, gde
zrak je plav kao svežanj u ljudi koje su
iz bolnice pustili iznenada.

Gde je večer prazna ko priča prekinuta,
koju zvezda nije dovela do kraja, pred
kojom u čudu mnogi pogled luta, bez
izraza, nejasan i bez sjaja.

Boris Pasternak


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Mart 24, 2008, 20:50:43
Živa buktinja


Stupaju preda mnom Oči pune bleska,
Ko Anđeo da ih magnetičnim stvori;
To su moja braća, dva brata nebeska,
Lijuć mi u oči oganj nesagoriv.
Štite me od greha i nesreće druge,
Korake mi vode po stazama Lepog;
Ja sam njihov sužanj, oni moje sluge;
Toj buktinji živoj pokoran sam slepo
O, prekrasne Oči, blistate ko sveće
Kad misticni sjaj im usred dana gori;
Sunce sja, al njihov plam zgasiti neće
Dok one Smrt slave, vi pevate Zori;
Stupate, pojući buđenje u meni,
Zvezde čiji plamen sunce ne zaseni
Uzdanje u dobru drugih
Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu,
Stid, grižnju, dosadu i jecaj nemoći,
Što s nejasnim strahom navrlim iz noći
Od kinjenog srca naplaćuju globu?
Anđele bezbrižni, poznaš li teskobu
Ti, dobri, poznaš li mrznju koja plavi?
Pest stisnutu krišom, gorkih suza čašu,
Kad Osveta klikne, kad svu snagu našu
Pod komandu svoju isključivu stavi?
Anđele, poznaš li mržnju koja plavi
Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li
Što bolničkim zidom riše šare mnoge,
Ko skintnice koje vuku trome noge
I blude e da bi retko sunce našli?
Anđele pun zdravlja, vatruštinu znaš li
Anđele prelepi, znaš li šta su bore
I strah od starenja, taj grozni trenutak
Kad ljubljene oči, negde slasni vrutak,
Sažaljivo blesnu, još verne, al spore?
Anđele prelepi, znaš li šta su bore?
Anđeli radosni, presrećni, presvetli,
David na samrti stao bi da kliče
Zdravlju iz tvog tela; što se mene tiče,
Vapijem - u molitvi me se seti,
Anđeli radosni, presrećni, presvetli!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Mart 24, 2008, 21:34:48
Biće jedno veče

Jednom, kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmijeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem..
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umio da lažem..


Vitomir Nikolić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Mart 24, 2008, 21:36:09
    Psalm tužne neveste

Za blagost koju si našla u samoći mojoj
uzneću te iznad ljudi svojim glasom košnice
napuštene.
Otrgnuću sa prstiju tvojih sve ono što te okiva,
svaki beleg koji zatamljuje tvoju kožu
i neće više biti prstenja u žilama tvojim.
Onda ćeš mi doći tako nova
kao da nikad teret nisi osetila na plećima svojim.

Vratiću ti krv nataraške
da te vidim u petnaestoj godini kako jedeš trešnje.

Ja sam onaj koga si kao devojčica
u školjkama čula kako plovi.

Onaj koji je slatke priče narandžama pričao
kada si se sa prstenom ponovo igrala.

Onaj koji je tkao lanene snove i anđele
na oltarnicima belim.

Onaj koji je na dan tvoga prvoga straha
stavio bulke u ložnicu tvoju.

Još pesnik bio nisam,
ali narandže su već naslućivale cvetove svoje;
mislio sam:

''Kada te budem sreo,
nastaviću da te tražim svakoga dana.

Ljubiću te u različite sate
da bih izmenio dolazak noći.

Ostavićeš na njivi svoju odeću sa mirisom žene
da bi zemlja znala da treba da procveta.

Kad dođe vreme orhideja, staviću ti ih u kosu.
Tvoje malene uši će ih postideti.

Ješćemo plodove šumske i hodaćemo bosi
da nam usne imaju ukus rose.

Nećemo ulaziti u gradove ni u hramove
da ne bi bilo ljudske tvorevine između kože i boga.

Bićeš povratak za onog sina moga
koji je izgubljen od početka sveta.

Kad budeš njihala ruke i bude te ganula
uspavanka,
razmišljaće vrba što bdi nad obalama.

I tvoja belina će umilostiviti vodu
gde vodenica sanja svoje najbolje brašno.

A kada bude trebalo bdeti radi hleba,
napunićeš mi usta gradom da umiriš poljupce.

Sklonićeš se od kiše u školjku,
a moja će ruka uzeti tvoju pesmu i podići je do
mog uha.

Skočićeš u rečnu dubinu
da bi ne padajući skočila sa oblaka na oblak.

Zarićeš ruke u zemlju vlažnu od kiše
da bi označila mesto za ljiljane.

Prvog dana kada budeš zapevala, posećićemo drveće
jer tog dana gnezda će biti nepotrebna.

Kad čuju tvoj glas, pčele će prestati da rade, a saće će ostati prazno.''
To ti ja govorim.
Sad slušaj šta ti velim.

''Pevaj dok ne osetiš
da te bole očni kapci.
Misli na mene dok ti san
ne odleti sa lastavicama.
sanjaj me dok noć ne bude
primorana da se sakrije u zvonima.

Voli me dok ti se oči
ne napune suzama.

Plači dok od suza
ne pobegnu ptice.
Zovi me dok ne poraste
trnje u mojim ušima.
Čekaj me dok ribe
ne popiju sve reke i zapevaju.
Jer jednoga dana to će se dogoditi.''


Horhe Rohas   


Naslov: Desanka Maksimović - Slovo o ljubavi
Poruka od: :) hope Mart 26, 2008, 23:10:45
Slovo o ljubavi - Desanka Maksimović

Ako se volite ljubavlju
koja buja u samoći, od razdaljine,
koja je više od sna nego od svesti,
i po rastanku drhtaćete od miline,
mognete li se još ikada sresti.

Vi koji se volite ljubavlju isposnika,
sa strahom od sagrešenja,
koji kao ptica o kavez lomite krila,
sećaćete se uvek jedno drugom lika.

I po rastanku
zamreti vam neće gušena htenja.
Ako zbog nje patiš od nesanice
i u ponoć hodaš budan
po bašti,
ako te lomi neutoljena želja luda,
sećanja na nju nikad se nećeš spasti.

Onih s kojima se igramo
oko vatre,
a bojimo se da je dodirnemo,
s kojima idemo kraj ponora
nezagrljeni i nemi,
sećaćemo se dugo
ma i zavoleli zatim druge.

Ako je želiš bezgranično,
a sediš kraj nje bez glasa
slušajući bajku koja se u vama rađa,
svanuću slično,
pamtićeš je i kad se zima
pred tobom zabelasa.

Ako veruješ sedeći uz nju
da je ljubav maslačkov puhor
koji svaki dodir moze da strese,
ako voliš u njoj san i dete,
ako ti je bez nje pusto i gluho,
misao na nju budiće te
i kad se rastanete.

Zauvek se pamte oni
s kojima se grlili nismo,
čije su nam usne ostale nepoznate,
kojima smo samo s proleća, u snu,
pisali pismo.

Oni koji se kao reke ne mogu sliti,
među kojima nema spojnog suda
krvi i krvi vrele,
a srca im se dozivaju ludo,
zaboraviti se neće
ni kad im duše budu posedele.

Ako vam je ljubav nož u srcu,
a bojite se taj nož izvući,
kao da ćete tog časa umreti,
pamtiće te on, setiće te se
i umirući.

Oni zbog kojih srca
osećamo kao ranu,
ali ranu zbog koje se jedino živi,
u sećanje nam banu
i kad zavolimo druge - i osetimo se nesrećni i krivi.


Naslov: Vladislav Petkovic Dis - VIDJENJE
Poruka od: :) hope Mart 29, 2008, 18:35:47
Vladislav Petkovic Dis
VIDJENJE

Nocas kada sam ja spavati hteo,
Zeljan da telo umorno odmaram,
Duh stare srece obuze me ceo,
I ja sam pos’o srce da otvaram.

Iz snova proslih, prijatnih ko duge
Nisam video ovaj zivot grubi,
Vec moje nebo, moj zavicaj tuge
I tebe s vencem sto ti kosu ljubi.

I tebe s vencem. A tuga se splela
U tajnu zelju, punu nezne tame,
Koja ti skriva lice sve do cela,
Pod kojom mislis, nepomicna, na me.

Pojava tvoja pricase mi kako
Patis, zajedno s pogledom ti holim:
Ja sam te gled’o i zanesen tako
Saptao da te ko smrt svoju volim.

Noc je spavala pokrivena mirom,
Mrak se sirio ko more duboko,
A ja sam budan, s tobom i sa lirom,
Docek’o zoru, ne sklopivsi oko.

Danas sam set’o ulicama tuzan,
Svaki mi korak bese prava beda:
Znam da izgledah tada vrlo ruzan,
I tebe spazih, ti si bila bleda.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Mart 29, 2008, 21:09:22
Uspavanka - Miroslav Antic

Svet ovaj, u stvari,
i nije
tako rdjav i zao,
mada poneko place
i samuje
i brine.

Mozda je suton s krova
sasvim slucajno pao.

Mozda bi i noc da svane,
mozda bi i noc da sine.

Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuca postoje zato
da covek lakse dise.

I sklapam oci.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
sto se nad krosnjama njise.

A sigurno je vazno
i od svega najprece:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.
I kad se umoris gorko,
i trne u tebi vece,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I vazno je ovo,
vaznije od najpreceg:

kad se toliko lepote
u sebi cuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadic tog neceg
umotati u snove
i dosanjati svima.

Tako ce vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ruznoce,
i placa,
i straha
i tuge.

I svaki put kad budes
komadic sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,

licice jutro na tebe
vise nego na druge.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 31, 2008, 22:05:57
Sreća

Vremena jednog dana nećemo imati više
da putujemo svetom, putnika dva sreće žedna.
Slapovi bele pene zaklokotaće tiše
i zakoračićemo u susret gustoj tami
i noć će doći sudnja za nas što nismo krivi
za nas koji smo sebi već presudili sami
jer smo ljubavi hteli, hteli mnogo više
nego što su je nama doneli naši dani.

U paprati nespokojstva naša se sakrila sreća
snegovi su je onda pokrili gusti i legli
a mi smo išli puteljkom što rasputnici vodi
uvalom skliskom i strmom grbili snove i pleća
i ispravljali ih odmah s tugom od bola čednom
verujući da mora ta sreća da se rodi.

Smešili nam se jedni i koreli nas drugi
a mi smo uporno svica tražili u ovoj tami
i videli smo oči koje nas gledaju blago
i podsmeh koji nas tuče kroz konce ledene kiše
i nismo bili sami

i nismo bili sami
jer onih koji vole uvek je mnogo više.


Mira Alečković


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija April 04, 2008, 23:26:55


Pitanje



U jedno toplo veče, pred kraj leta, dao si mi prvi osmeh. To je videla reka svojim sjajnim okom, koje je po njoj plovilo, i kraj koje smo šetali.

Da li sam ti tada bila zaista draga?

A ja sam ti dala stotinu drugih osmeha.

Možda ti je i to malo bilo?


U jedno toplo podne, pred kraj leta, kad su umirali žuti, ostareli suncokreti i mirisali teško, ti si se opio njihovim mirisom i poljubio mi kosu.

Da li sam ti zaista tada bila draga?

A ja sam ti po stotinu jutara slala po stotinu poljubaca.

Možda ti je i to malo bilo?


I jednom u početku jeseni poklonio si mi svoje srce samo za jedan dan, za lepi, setni septembarski dan.

A ja sam ti dala svoje srce zauvek. Htela sam ti ih dati još stotinu; ali sam imala svega jedno, malo, nesrećno srce.

Da li ti je ono dosta, dragi?




Desanka Maksimović



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ April 17, 2008, 18:34:57
Prorokov vrt

Kad vas ljubav pozove, podjite za njom,
Premda su staze njene tegobne i strme.
A kad vas krila njena obgrle,
prepustite joj se,
Premda vas mac, skriven medju
perima njenim, moze povrediti.
A kad vam progovori, verujte joj,
Premda vam glas njen moze unistiti snove,
k'o sto severac opustosi vrt.
Jer, bas kao sto vas krunise,
ljubav ce vas i razapeti.
Isto kao sto vas podstice da rastete,
isto tako ce vas i okresati.
Kao sto se uspinje do visina vasih i miluje vam
grancice najtananije sto trepere na suncu,
Tako ce se spustiti i do vaseg korenja i protresti ga u
njegovom prijanjanju za zemlju.
Poput snoplja psenicnog,
sakupice vas u narucje svoje.
Omlatice vas, da bi vas ogolila.
Prosejace vas, da bi vas otrebila od kukolja.
Samlece vas, do beline.
Umesice vas, dok ne postanete gipki.
A onda ce vas izloziti svojoj svetoj vatri,
tako da postanete sveti hleb za svetu Boziju svetkovinu.

Sve ce vam to ljubav uciniti,
ne biste li spoznali tajne svoga srca
i u spoznaji toj postali deo srca Zivota.

Budete li, pak, u strahu svome trazili
samo ljubavni mir i zadovoljstvo,
Bolje vam je onda da pokrijete golotinju svoju,
i odete sa gumna ljubavi,
U svet koji ne poznaje godisnja doba gde cete se smejati,
al' ne punocom smeha svog i plakati,
al' ne do poslednje suze svoje.

Ljubav ne daje nista osim sebe i nista ne uzima, osim sebe.
Ljubav ne poseduje, niti dopusta da je poseduju;
Jer, ljubav je dovoljna ljubavi.

Kad volite, ne treba da kazete: "Bog mi je u srcu",
vec: "Ja sam u srcu Bozijem."
I nemojte misliti da mozete usmeriti puteve ljubavi,
jer ljubav,
ako joj se ucinite vrednima,
usmerice vase puteve.

Ljubav nema drugih zelja nego da se ispuni.
Ali, ako volite a morate jos i da zelite,
neka vam ovo budu zelje:
Da se istopite i budete kao potok razigrani sto
peva svoj milozvuk noci.
Da spoznate bol prevelike neznosti.
Da vas rani sopstveno poimanje ljubavi;
I da krvarite drage volje i radosno.
Da se probudite u praskozorje sa srcem krilatim i
uputite zahvalnicu za jos jedan dan ljubavi;
Da otpocnete u poslepodnevnom casu
i razmisljate o ljubavnom zanosu;
Da se s veceri vratite kuci sa zahvalnoscu,
A potom da usnite s molitvom za voljenog u srcu
i pesmom slavljenickom na usnama…

Halil Dzubran


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ April 27, 2008, 01:28:00
Pesma za nas dvoje...

Znam, mora biti da je tako:

nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se tražimo podjednako
zbog sreće njene
i sreće moje.

Po obrazima vetar me mlati.
Čupa drveću žutu kosu.
U koji deo grada da svratim?

Dan je niz mutne ulice prosut.

Vucaram okolo dva prazna oka,
gledam u lica prolaznika.

Koga da pitam,
smešan i mokar,
zašto je nisam sreo nikad?

Il' je već bilo?
Trebalo korak?

Možda je sasvim do mene došla,
al' ja: za ugao skrenuo,
gorak,
a ona: ne znajući prošla.

Možda smo celu jesen obišli
u žudnji ludoj, podjednakoj,
a za korak se mimoišli?

Da. Mora biti da je tako.

Miroslav Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 30, 2008, 13:28:57
Drage moje raduje me što mi pazite ovu poeziju..
Moram vam saopštiti da sam imala književno veče i po ocjeni književnih kritičara briljirala sam :-)  :kolo:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ April 30, 2008, 15:23:19
Ej... pa supel... :)
Cekamo neku pesmicu da cujemo ;) :-* :-* :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Maj 05, 2008, 21:09:55
biće svegaaaaaa......


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Maj 06, 2008, 00:32:16
biće svegaaaaaa......
kaaad ? hajde Lejice... uzejeji smo te se... :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Maj 08, 2008, 19:55:42
evo...  ova je jedna od ovih objavljenih u antologiji :-))


Kažem vam svima

Ne čudite se vi slučajni prolaznici
što stojim na uglu, sama.
Naučila sam evo već neko vrijeme,
da pričam sa kišom i psima lutalicama.

Vi ne možete ni da znate
kako je divan osjećaj kada
imate nekog da mu se povjerite
a to ne čuje niko osim on tada.

Zašto da vjerujem nekom od vas?
Kome da kažem gdje me boli?
Kad imam kišu koja me sakriva,
plače skupa samnom,koja me voli.

Vi ste svi oholi, puni zlobe,
samnom ste samo dok se smijem,
ali više ne može, odvikavam se od vas.
Sad imam vjetar, sa njim ću da pijem.

Možda oduva neke crne misli,
odnese ih negdje daleko od ljudi.
Kažem vam svima: čujte zlobnici
i vi slučajni prolaznici,
neka mi se niko više ne čudi!




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Maj 12, 2008, 10:53:49
Lejooooooooooooooooooooooooo! :-*
Predivna je pesma...
I mogu ti reci da trenutno bas, bas oslikava moje stavove... bas mi se svidja... super je ! :)
Bravo...
Volela bih jednom da te cujem da citas svoju poeziju... tek tada je dozivljaj potpun... ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Maj 13, 2008, 15:05:03
 :-[ :-* :-* :-* :-* :-* :-*
hvala dragaaa.....
nadam se da će ti se i ostatak svidjeti :-)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Maj 16, 2008, 21:58:12
BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam
a bio sam ti drag,
mozda će i u tebi
odjednom nešto posiveti.

Na trepavicama magla.
Na usni pepeljast trag.
Da li si ikad razmišljao
o tome šta znači živeti?

Ko sneg u toplom dlanu
u tebi detinjstvo kopni.
Brige...
Zar ima briga?
Tuge...
Zar ima tuga?

Po merdevinama mašte
u mladost hrabro se popni.
Tamo te čeka ona
lepa, al lukava duga.

I živi!
Sasvim živi!
Ne grickaj kao miš dane.
Široko žvaći vazduh.
Prestiži vetar i ptice.

Jer svaka večnost je kratka.

Odjednom nasmejani
u ogledalu nekom
dobiju zborano lice.

Odjednom: na ponekom uglu
vreba poneka suza.

Nevolje na prstima stignu.
Godine postanu sivlje.

Odjednom svet, dok hodaš
sve više ti je uzan
i osmeh sve tiši
i tiši
i nekako iskrivljen.

Zato živi, al sasvim!

I ja sam živeo tako.
Za pola veka samo
stoleća sam obišao.

Priznajem: pomalo luckast.
Ponekad naopak.
Al nikad nisam stajao.
Večno sam išao.
Išao...

Ispredi iz svoje aorte
pozlaćen konac trajanja
i zašij naprsla mesta
iz kojih drhte čuđenja.

I nikad ne zamišljaj život
kao uplašen oproštaj,
već kao stalni doček
i stalni početak buđenja.
 

2.

A onda, već jednom ozbiljno
razmisli šta znači i umreti
i gde to nestaje čovek.

Šta ga to zauvek ište.

Nemoj ići na groblja.
Ništa nećeš razumeti.
Groblja su najcrnji vašar
i tužno pozorište.

Igrajući se nemira
i svojih bezobličja,
zar nemaš ponekad potrebu
da malo krišom zađeš
u nove slojeve razuma?
U susedne budućnosti?

Objasniću ti to nekada
ako me tamo nađeš.

Znaš šta ću ti učiniti:
pokvariću ti igračku
koja se zove bol,
ako se budes odvažio.

Ne lažem te.
Ja izmišljam
ono što mora postojati,
samo ga nisi jos otkrio,
jer ga nisi ni tražio.

Upamti: stvarnost je stvarnija
ako joj dodaš nestvarnog.

Prepoznaćeš me po ćutanju.
Večni ne razgovaraju.

Da bi nadmudrio mudrost,
odneguj veštinu slušanja.

Veliki odgovori
sami sebe otvaraju.

Posle bezbroj rođenja
i nekih sitničavih smrti,
kad jednom budeš shvatio
da sve to što si disao

ne znači jedan život,

stvarno naiđi do mene
da te dotaknem svetlošću
i pretvorim u misao.

I najdalja budućnost
ima svoju budućnost,
koja u sebi čuje
svoje budućnosti glas.

I nema praznih svetova.

To, čega nismo svesni,
nije nepostojanje,
već postojanje bez nas.
 

3.

Ako ti jave: umro sam,
evo šta će to biti.

Hiljade šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.
I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.

A ja ću za to vreme
leteti negde visoko.
Upamti: nema granica,
već samo trenutnih granica.

Jedriću nad tobom u svitanja
niz vetar klizav ko svila.
Razgrtaću ti obzorja,
obrise doba u povoju
i prizore budućnosti
lepotom nevidljivih krila.

I kao nečujno klatno
zaljuljano u beskraju,
visiću sam o sebi
kao o zlatnom remenu.

Prostor je brzina uma
što sama sebe odmotava.
Lebdeću u mestu, a stizaću
i nestajaću u vremenu.

Odmoriću se od sporednog
kao galaktička jata,
koja su srasla pulsiranjem
što im u nedrima traje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne šume,
koje su srasle granama
u guste zagrljaje.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ptice,
koje su srasle krilima
i celo nebo oplele.

Odmoriću se od sporednog
kao ogromne ljubavi,
koje su srasle usnama
još dok se nisu ni srele.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava,
mogu da postanu glina,
koren breze
i trava?

Da neka malecka tajna,
il neki treperav strah
mogu da postanu sutra
tišina,
tama
i prah?

Znas, ja sam stvarno sa zvezda.
Sav sam od svetlosti stvoren.

Nista se u meni neće
ugasiti ni skratiti.

Samo ću,
obično tako,
jedne slučajne zore
svom nekom dalekom suncu
zlatnih se očiju vratiti.

Kažnjavan za sve što pomislim,
a kamoli što počinim,
osumnjičen sam za nežnost
i proglašen sam krivim
što ljubav ne gasim mržnjama,
već novom, većom ljubavlju
i život ne gasim smrtima,
već nečim drukčije živim.

Poslednji rubovi beskraja
tek su pocetak beskrajnijeg.

Ko traje dalje od trajnijeg
ne zna za kratka znanja.

Nikad se nemoj mučiti
pitanjem: kako preživeti,
nego: kako ne umreti
posle svih umiranja.
 

4.

Ako ti jave: umro sam,
ne brini. U svakom stoleću
neko me slučajno pobrka
sa umornima i starima.

Nigde toliko ljudi
kao u jednom čoveku.

Nigde toliko drukčijeg
kao u istim stvarima.

Pročeprkaš li prostore,
iskopaćeš me iz vetra.
Ima me u vodi.
U kamenju.
U svakom sutonu i zori.

Biti ljudski višestruk,
ne znači biti raščovečen.

Ja jesam deljiv sa svačim,
ali ne i razoriv.

A sva ta čudesna stanja
i obnavljanja mene
i nisu drugo do vrtlog
jednolik,
uporan,
dug.

Znaš šta su proročanstava?
Kalupi ranijih zbivanja
i zadihanost istog
što vija sebe ukrug.

Pa što bismo se opraštali?
Čega da nam je žao?
Ako ti jave: umro sam,
ti znaš - ja to ne umem.

Ljubav je jedini vazduh
koji sam udisao.
I osmeh jedini jezik
koji na svetu razumem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.

Nemoj da budeš tužan.

Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast,
čudno drag.

Noću kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.

To neka bude tajna.

Uprkos danima sivim,
kad vidiš neku kometu
da vidik zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim i živim.

Miroslav Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 04, 2008, 18:06:17
    PLAVET

    Padoh u neznani predeo, pun boljke:
    S očima što vide i ono čeg' nema.
    Jedno uvo - morski šumi poput školjke,
    Drugo - čuje zvuk koji se sprema.

    Boluje mi svako čulo i još štošta:
    U dan vedar - žmurim, u mrak - bečim zene.
    Kad mi usta sretnu čašu ranog mošta
    Ja niz bilje tražim pelin dok ne svane.

    Kad sam blizu sjaja - ja bih da sam bezdan,
    Pod gipsanim stropom - sanjam tavan hladan.
    Celog sam se veka vežbao da žedan
    Prođem pored zdenca, a kraj zdele - gladan.

    Da me neko nekad vidi (kad ne čujem)
    Kako mi se lice mrači k'o u dimu
    Pre bi pomislio da ubistvo snujem
    No da za reč PLAVET tražim tešku rimu.

    Prođem pokraj bližnjih, ćutke, k'o da preči
    Put i rad me čeka: a u meni mrmlja
    Celo jedno more besmislenih reči
    I vetar - zapamćen s nekog šturog grmlja!

    Mislio sam da će s prvom sedom sve to
    Prhnuti iz glave: k'o od pucnja - ševa!
    A sad dobro vidim da je opet eto:
    Pevam, tim što pitam - dokle da se peva?

    Da li da te, pesmo, zgužvam u lopticu
    Pa da te kroz šumu svu noć miši gone
    Ili da te pustim vetru da uz pticu
    Poletiš u neke slepe nebosklone?

Stevan Raickovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 07, 2008, 18:15:47
REFREN

Snevaj da uvidis da prolazni snovi
jos najblize stoje postojanoj sreci,
da ne pitas nikad, zasto jadi ovi,
a ne koji drugi -a ne koji treci.

Ljubi, ljubi silno --ivek istovetan,
u ljubavi samo ti ces jasno znati
kako malo treba , da se bude srecan
i sto puta da se vecno --pati.

I umri da spases, verovanje cisto
da si kad god stao pred istinom golom
i da u zivotu , nisi jedno isto
jednom zvao srecom -a dugii put bolom.

J. Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Spayky Jun 07, 2008, 18:48:12
 De profundis


Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema:
Što utehom zovu, zovi zaboravom;
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.
Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđeo Stradanja nad tužnom ti glavom.
Ti želiš i čekaš. I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;
I da će nas večno strasna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.
Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti;
Peti neprekidno, do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla, jadno dete
Pružajući ruke i vapijuć: Sunca
I tako ti dani bez sreće i mete,
Odnoseć svoj deo stradanja i suza,
Kao gavrani će kraj nas da prolete,
I ne pokidavši ni jednu od uža
Što nas vežu i sad za prošlost, što stoji,
Za nama i gleda na nas ko Meduza.
Hajdmo, o Muzo Amo milu ruku,
Mladosti moje to uzglavlje meko
Dugo nam ima do u tihu luku,
Ostrvo mira i sad je daleko.
Katarke stoje gordo na toj vodi
Što znači život... Mi hitamo žurno;
Nejasno nebo nad nama se svodi,
Pod nama more nemirno i burno.
I zaman hita naše slabo oko
Kule tog mora da pozna i spazi;
Istina mora da leži duboko -
Mi nad njom gremo po neznanoj stazi.
Pitanja naša šum nejasni sreta,
I žudnom duhu odgovara nije;
Gde je početak? Gde li čudna meta?
U neprovidnim maglama se krije.
Brod mnogi ovud minu s mnogo muke,
Istine blago tražeć u dubini;
I ne spaziše svetiljke iz luke -
A gle po vodi razvalina njini...
Ne s teškom kotvom ne srljaj duboko,
Ranjeno srce drukčije nam zbori
Niti u pustoš pustaj žudno oko,
Da te nespokoj za saznanjem mori.
Spokojan pogled po površju baci,
Sladosnog mira tu ćeš samo steći. -
O, Muzo, tuda samo trepte zraci,
I val se pjeni slatko žuboreći.
I snivaj samo Biće manje suza
I više svjetlih i spokojnih noci...
Svikni na odmor pod teretom uža
Istina jedna i sama će doći
Zovi se ljubav I nas samo pjevaj,
I našu mladost bezbrižno i tio:
U jednom srcu cio svemir ima,
U jednoj suzi ima život cio
Ne pitaj nikad: zvuke naših dana
Hoce li vjetri da raznesu šumom,
Ko bjeli behar sa procvalih grana,
Il cvjeće nekad nad našijem humom;
Il će da žive... Niti pitaj, mlada,
Da li se rodi odjek tvome glasu,
I da l ga naše gluho doba sada
Vjencima svojim il kamenjem zasu, -
Budi ko ptica sa sjevernih mora,
Stanovnik magle i ostrva leda,
Što pjeva žudno izmeđ lednih gora,
Ne pitajući da l je kogod gleda,
I da l je sluša; i sred mrtvog dola
Cjeloga vjeka zvonku pjesmu vije
I najzad umre - bez imalo bola
Što joj pjesmu nikad niko čuo nije

J. Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Spayky Jun 07, 2008, 18:48:50
Pesma ženi


Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.
Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.
Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.
Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.
A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Spayky Jun 07, 2008, 18:50:07
Oči


Beskonačne tvoje oči, mlada ženo,
Dve duge večeri u pustinji mora;
Dve sumorne bajke što uznemireno
Imaju šum slutnje u granama bora,

Dve mirne galije s crnim zastavama;
Dve žene u crnom, na molitvi neme;
Dve ponoćne reke kroz kraje od kama;
Dva glasnika bola koji kroz noć streme.

Oči moje žene, mračni triumf ploti,
Koje večnom tugom opijene behu,
Svoj su prostor našle u njenoj čistoti,
A svoj car nebeski u njenom grehu.

Od suza prosutih u velika bdenja,
Te beskrajne oči sijaju se s toga,
Dalekim i čudnim sjajem ushićenja,
Kao neke oči što videše Boga.

Čuvaju na svojoj beskonačnoj mreži
Sve tamne ekstaze snova koje sanja,
Oči nepregledne, na čijem dnu leži
Velika i mračna slabost očajanja


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Jul 10, 2008, 23:59:01
Evo jedna, meni jako draga pjesmica, iz više razloga...A jedan od njih je i taj što te tjera da se zamisliš nad svojim postupcima. Ponekad je bolje ne učiniti ništa, nego truditi se da "popraviš" ovaj nepopravljivi svijet...jer sve se dešava s nekim razlogom...
Ali da ne mudrujem i ne filozofiram....evo pjesmice....(by the way autor je Prever)

Zove se
"Čuvar svjetionika suviše voli ptice"

Hiljade ptica lete ka svjetlosti
hiljade padaju hiljade nalijeću
hiljade zasjenjenih hiljade umlaćenih
hiljade umiru

Čuvar ne može da izdrži takve stvari
suviše voli ptice
pa kaže Neka bude šta bude briga me!

I sve ugasi

U daljini teretni brod pretrpi brodolom
brod koji dolazi iz tropskih krajeva
brod natovaren pticama
Hiljade tropskih ptica
hiljade utopljenih ptica.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Jul 11, 2008, 02:52:26
jooooj što volim Prevera
sada imam još milion pjesama od njega...ali biće previše (a i mrsko mi je pisati)

ali sam zbog njega u tako nekako morbidnom raspoloženju....uhh :-\


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Jul 23, 2008, 16:20:01
"Романса"

На свет сам дошао сличан људима
који на срцу немају љуску.

И све сам мењао у грудима
За једну песму добру и људску.

У небо сам се суновратио.
Са свима сам се влажно љубио.

И коме треба нежност вратио.
И коме треба, бол изгубио.

Бичеви грана...Ребра плота...
Ветрови сумрак за рукав вуку.

Шта сам то имао од живота?
Нечију косу... Нечију руку...

И једно срце устрептало.
И два-три осмеха тиха и проста.

Све је то понекад тако мало.
Све је то, видећеш, сасвим доста.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Jul 28, 2008, 01:41:32
 :)
PJESMA NJEŽNOSTI

Kad bi ti čovječan bio, moje bi ruke živjele,
vezući nježnosti i platna svilena,
da ti prinesu haljine čudesne legende.

Kad bi ti čovječan bio,
oči bi moje upaljene sjale danju i noću,
I uperene bi tako bile u tebe što sav bi blistao,
kao onaj što se okrunio bio sunčevim plamenom.

Kad bi ti čovječan bio, moja bi usta voće bila
za tvoju žeđ, i za tvoj san muzika ljubavna,
svečanost utjehe za tvoje nježnosti.

Kad bi ti čovječan bio, ja bih ti bila igračka djetinja,
oružje za tvoj rat, flauta u poznim ljetima
koja bi pjevala obredu vrlo bliskom smrti.


Kad bi ti čovječan bio, O, Odabrani,
ja bih sve bila u tvome postojanju.
Ali sam ništa . . .
Nisam drugo već ova žudnja neodoljiva da postojim.

I mislim, kad bi ti čovječan bio,
da bi ruke moje živjele vezući nježnost i svilu,
da ti prinesu haljine čudesne legende.

Cecilia Meireles


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Jul 29, 2008, 01:59:41
 :)
TIJELO ŽENE - Rade Šerbedžija

Cuerpo de mujer, blancas colinas, muslos blancos ...
(Pablo Neruda)

Tijelo žene, skrovito čudo nepoznato u tebi,
ima li veće nježnosti nego što je moja
dok spavaš ljupka u sjeni svoje svjetlosti?

Silazeći u tebe kao u ponornicu
ponavljam imena cvijeća da bih te objasnio:
perunija, azaleja, robinija hispida.

Dok spavaš ti se igraš, rijeko u koju uranjam
svoje ruke, rastužena i vječna,
sa svojim šljunkom od sedefa i spaljene mahovine.

Na tebi sve prepoznajem i svemu se čudim:
tu je ponor iz koga dolazim i kome se vraćam,
i slana me žeđ obilazi dok umireš, slatka patnjo.

Evo koliko te tražim: kao jeka svoj glas,
kao glas svoju jeku sto ne prestaje
i gori u mojoj krvi, u mojoj glavi bez svjetla.

Evo koliko te želim: kao pusta površina vode
svoj vir da je uznemiri i da sustane tamo
gdje sve počinje, i odakle smrt ne silazi.

Ima li ljepše od tvoje kovine,
od tvog voća koje se nudi? Ja sam brod
što tone i što se ljulja između tvojih obala.

Evo te, pobijeđene i gole, ali tko će proći
ispod slavoluka sa vijencem gorka lovora?
U tvom snu i ja sam izgubljen zauvijek.

Zagledan u beskrajne prostore otvaram
dio po dio tvog tijela što se ne razlikuje više
od mene u meni, jednako i jednako samo.

Tu je i nevidljiva pjesma koja preobražava
sva tvoja čuda u jedno, uzdrhtalo na kiši,
i prokleto nebo što ranjava plače iza tvojih vjeđa.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 16, 2008, 02:11:06
Trenutka još se sjećam

Trenutka još se sjećam sjajna
Kad preda mnom se ti pojavi
Ko priviđenje, kao tajna,
I ko ljepote genij pravi.

Kad tuga sve mi skrha nade,
A kinjile me strepnje tašte,
Tvoj nježni glas mi pjevat stade
I lik tvoj sanjah na dnu mašte.

No doba minu. Vihor snježni
Raspršio mi sne i stravu.
I predadoh ja glas tvoj nježni
I lik nebeski zaboravu.

Polako su se vukli dani
U zabiti, u zatočenju,
Bez zanosa, bez suza ranih,
Bez nadahnuća, nalik mrenju.

Al stiže duši probuđenje.
I opet mi se ti pojavi
Ko nenadano priviđenje
I ko ljepote genij pravi.

I kucat stade srce vruće,
Nov život u njem maha uze.
I opet plamti nadahnuće
I ljubav sja i teku suze.
[/i]

Puškin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Avgust 16, 2008, 18:54:43
LJUBAVI

Ljubavi, od zrna do zrna, od planete do planete,
mreza vetra sa svojim senovitim mestima,
rat sa svojim cokulama krvavim,
ili dan i noc klasa.
Kuda prodjosmo, otoci, mostovi ili zastave,
violine prolazne jeseni izbodene,
radost je ponavljala usne kaleza,
bol nas je zaustavljala svojom lekcijom placa.
U svim republikama razvijao je vetar
svoju neporocnu zastavu, svoju ledenu kosu
i zatim se vratio cvet svome cvetanju.
Ali jesen u nama nikada nije ovapnela.
U nasoj domovini stalnoj nicala je i rasla
ljubav sa svim zakonima rose.

Pablo Neruda


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 20, 2008, 19:17:59
 :)

Srebrna cesta

Ja ne znam tko si? Čuj me, dobri druže,
kad padne veče ponad tvoga krova,
kroz mrak se javi ćuk i hukne sova,
a oblaci ko jata ptica kruže
nad tornjevima sela i gradova -

izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi... idi... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom, kud te srce vodi.


Ti znadeš i sam da svjetove nosiš
u samom sebi, i da na dnu duše
sja jato zvijezda, ponori se ruše
i - ako hoćeš - oluji prkosiš
olujom, koja u tvom bilu huji.

Izađi u noć. Pjevat će slavuji
u crnom grmlju. Žuborit će vrutak.
Nad glavom će ti bijela zvijezda sjati.

I ako hoćeš, ti ćeš za trenutak
vidjeti boga što te cestom prati.

Ne vjeruj noći, čovjeku, ni buri
što kida greben tvoje volje. Gazi
na putu zmiju, guštera na stazi,
i budi kao putnik što se žuri
dalekom stepom zelenoj oazi.

Izađi u noć... idi... Divlje ruže
opijat će te putem. Trn će cvasti,
otvorit oči lopoči na vodi.

Izađi, druže... Srebrn plašt će pasti
dalekom cestom kud te srce vodi.

G.Krklec


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 20, 2008, 19:24:59
 :)

SNAGA USPOMENE

Drugi u pomno postavljene mreže
nestalno srce ulovi ti, zla;
za mene ipak još te nešto veže,
što — to se jedva među nama zna.

Između drugih kad me vidiš ljudi,
u govoru se često spleteš ti,
mnogo me puta tvoje srce žudi,
tražiš me okom u kom strah se skri.

Često, dok sjediš umorna ko sada od buke,
sama, zamišljena sva,
na um ti padne pjesnik tvoj bez nada,
skoro bi da se vrati prošlost ta.

Često, kad tvoj ti ljubljeni zapoje,
i ljubavnom se srećom hvasta mlad,
u srcu bodu pjesmice te moje,
što nesretan ih zbog nje pjevah tad.

Sama si strogo sudila me prije,
sama me oštro sudiš i sad još;
kažu da drugi ipak plaćen nije dobro,
kad tebi kaže da sam loš.

Među nama se diže tvrda stijena,
iz bezdna strmog pod nebeski tron;
al skritih želja plamen neće njena
visina spriječit, da ne sukne on.

Da pamtiš ih, to drugi su te bili
molili, ne mog gordog srca glas;
ne misliš na njih, al mene po sili
pamtit ćeš sve do u svoj zadnji čas.

France Prešern


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 26, 2008, 17:17:58
 :)

Užitak

Pred mnogim vratima sam čekao,
Na mnoga uha šapnuo svoju pjesmu.
I uvijek kad se usta jedna predavala
i žeđ bila ugašena,
jedna blažena iluzija u grob bi silazila.

Ostalo bi samo tijelo u prevarenoj ruci.
Poljupci koje strašno moljah,
duge noći koje grozničavo iščekivah
na kraju bijahu kao zgažen cvijet,
bez mirisa, nestala ljepota.
Iz mnogih postelja ustao bih tužan
kad je žudnja postala mi navika.


Bježeć' od užitka tražio sam san
opet novu želju i svoju samoću.
Taj užitak moje je prokletstvo
jer nesretnim me čini
da svaki san o njoj stvarnost uništava.

Oklijevajući, ruku ka novom cvijetu pružam,
da novom uhu svoju pjesmu šapnem:
brani se, najljepša moja, zakopčaj haljinu svoju,
opčini me, izmuči me, nikad mi ne reci DA.


Herman Hesse


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Avgust 26, 2008, 17:46:25

Slijepac pjeva svome gradu

Minula je kiša. Sad iz kanala, sa tavana
i ispod podova trošnih kuća u predgrađu
bije smrad mišjih lešina. Koračam, ne tražeć
naročit smisao u tom: slijepac sam, i dato mi je
da vidim samo ono što drugi ne vide. Tako
biva nadoknađena moja neimaština: prepoznajem,
u južnom vjetru što me dotiče, glasove onih
koji su napustili ovaj grad. Kao da plaču.
U blizini, evo, miriše lipa. Znam: blizu je
most, i drukčije je po njemu zvoniti korak
i štap, pa više svijetla u zvuku. Zatim tu,
pored moga uha, u trenu se sparuju dvije muhe.
Ponovo će žega. Obilaze me tijela, vruća,
s mirisom postelje, s mirisom pohote. Koračam,
govoreći s Bogom, kao da i sam uza me korača:
"Zar iko od mene bolje poznaje ovaj grad?
Od mene, Bože, kome si dao da nikad ne vidi
onu koju ljubi?" 


Abdulah Sidran


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Avgust 29, 2008, 00:48:26
Emilie Autumn, Visions (Poem)


Bits of conversation fill my head
Tangling with words we haven’t said
Glimpses of a movement you once made
Knowing I could live but dream instead
Wondering if you saw the part I played
Whether I’m the reason that you stayed
Only half believing it could be
Well aware I want what I forbade
Questioning my own reality
Doubting in my mind the things I see
Altering perception fast as light
Do you know for years you’ve haunted me?
Speaking words you never could recite
Giving bliss as if to test my flight
All is but illusion, this I know
Yet more felt than objects in my sight
The world may see my skin but just below
Simmers what I think but never show
Lifetimes lived with you but more than this,
Guessing where in your sweet dreams you go
Do you drown in memory’s abyss?
Is there music in a voice you miss?
When you close your eyes do you relive
Each averted glance, aborted kiss?
Do you harbor what you should forgive?
Search for signs in every narrative?
Or repel all company save one,
Who is not cure but palliative?
While it’s possible these things you’ve done,
All too likely I’m the only one
And upon this thought my vision fled
So I end back where I had begun
Nothing but the present fills your head
Forgetting more than half the things I’ve said
Shadows of a sacrifice you made
Knowing you could dream but live instead.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Septembar 06, 2008, 16:45:27

Jovan Jovanovic - Djulici Uveoci


IZ "DJULICA UVELAKA"

IV

Podjem, klecnem, idem, zastajavam,
setalicu satu zadrzavam,
jurim, bezim, ka' ocajnik kleti,
zborim reci, reci bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Vicem Bogu: "Ona je jos mlada!"
Vicem Pravdi: "Ona se jos nada!"
Andjelima: "Vi joj srca znate!"
Vicem zemlji: "Ona nije za te!"

Niotkuda nema mi odjeka -
Vicem sebi: "Zar joj nemas leka!"
Idem, stanem, ka ocajnik kleti,
opet zborim reci bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"

Idem, stanem, pa mi klone glava,
nad kolevkom, gde nam cedo spava.
Cedo s' budi, pa me gleda nemo,
gledamo se, pa se zaplacemo,
pa i njemu ka ocajnik kleti
zborim reci , reci bez pameti:
"Ne sme nam umreti!"


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Septembar 07, 2008, 16:43:13
Jednom u zivotu dat' ces da te zarobe
zena toplog srca i kukavica hladnog stiska,
a s pokidanih lanaca svoje savjesti
poljubit ces svoju princezu samo jednom.

Jednom u zivotu izvuci ces karte iz rukava
i nekome reci "Zbogom", a da ni ne trepnes,
okrenutih ledja ispisati ces joj sudbinu na licu
crtama suza svojih vlastitih.

Jednom u zivotu zaboravit ces da nisi vise mlad,
zaboravit ces kako nisi imao hrabrosti
istresti nekome u lice ono sto si uvijek cuvao u sebi,
ono sto je bilo preostalo i sto vise ne postoji.

Al' jednom u zivotu
saznat ces da nitko nije imao toliko paznje,
saznat ces da nitko nije imao toliko volje
pokloniti se tebi kao na dlanu,
da nicije srce nije bilo spremno uciniti sve za tebe kao moje,
saznat ces to samo jednom u zivotu,
a tada, da li ce vec biti kasno za oboje...


(autor nepoznat)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Septembar 07, 2008, 16:56:02
Tri šibice jedna za drugom upaljene u noći
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oči
Posljednja da ti vidim usta
I da me svega sjeti ovaj mrak na kraju
Dok te stežem u zagrljaju.

Jacques Prevert


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Septembar 07, 2008, 16:58:31
Jutro u prolazu

Svi ludaci ne mogu u ludnicu
Ni sve suze nijesu tuga.
Na trenutak si nečija tema
Preboliš zanos
i probudiš se u jutro
a jutra
više nema.

Rajko Šoć


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Septembar 07, 2008, 18:26:45
Biti putnik kroz mudrost,
to znaci: baviti se
vratolomijom bezumlja.

Pronadji nove svetove
i izatkaj im nebo.
I podari im vazduh
da zive i da disu.


Al nikad ne zaboravi
kako se koraca po zemlji.


Samo se tako mozemo
jedan drugom pribliziti.


Cetiri ulice tamo,
i tri ulice ovamo,
i jedva primetan osmeh,
i iste, iskrene oci,


to je prostranstvo bezdana
koje bih hteo da premostim
od moje zvezde do tvoje.

Mika Antic



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Septembar 16, 2008, 10:12:47
Mislim na Vas - Milovan Lalović

Mislim na Vas milostiva,
u snu ljubim ruke Vaše, a
 peku me, k’o kopriva,
gutljaji iz smeđe flaše.

Mislim na Vas gospo lijepa,
u snu ljubim Vaše grudi,
milije od cijelog svijeta,
neću niko da me budi!

Mislim na Vas, al’ me plaše,
 zovem ime, nemam glas,
iz čaše mi propast maše,
otkad sretoh gospo Vas.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 17, 2008, 14:57:07
 :)


Sada si moja. Pocivaj svojim snom u mom snu.
Ljubav, bol i nevolja sada moraju usnuti.
Noc se okrece na svojim nevidljivim kotacima,
a ti si uza me cista ko jantar uspavani.

Nijedna nece, ljubavi, spavati s mojim snovima.
Ici ces, ici ce mo zajedno vodama ovoga vremena.
Ni jedna nece sjenom zajedno sa mnom,
samo ti, uvijek ziva, uvijek sunce i mijesec.

Sada su ruke tvoje otvorile njezne sake,
ispustile njezne znakove, a ne zna se kamo,
tvoje se oci sklopise kao dva siva krila,

dok slijedim vodu koju nosis, koja me nosi:
noc, svijet i vjetar rasplicu svoju sudbinu
i ja sam bez tebe samo jos tvoj vlastiti san.


Pablo Neruda


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Septembar 19, 2008, 00:28:09
MATERINO SRCE

Bio jednom jedan, pa se skroz u jednu zaljubio.
-Bi l' posla za me?
- Bih, ali da mi materino srce na dlanu doneses.
Ode momak kuci, zivo srce materi iz njedara iscupa, pa poteci djevojci. Uto se spotace i pade, a majcino srce prosaputa:
- Jesi li se udario, sine?



 :angel: :angel: :angel:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 19, 2008, 09:27:23
 :)
Lice savršene ljubavi

Kad je obasja sunčev sjaj,
njezino je lice poput znaka
koji upućuje u daljine.
Njezina je kosa put
koji nestaje iza obzorja,
a ruke valovi trave
koja se povija pod vjetrom.

Kad je dodirne svjetlost mjeseca i
zvijezda, njezino je lice poput
drevne knjige koja govori o sreći.
Njezina je kosa tamna rijeka,
a ruke su grane svijene i
skrivene teretom noći.

Kad na nju padne dječji pogled,
lice joj je toplo i nježno,
to je lice majke.
U njezinu kosu svijet se upliće
poput dječjih prstiju, a ona ga
nježnim zagrljajem uspavljuje i
tješi.

Kad je ugledaju oči starca,
njezino je lice smireno -
poput zrcala odražava istinu.
Slap njezine kose pretače se preko
praga, a ruke su joj poziv i
obećanje.

Kad je ugledaju njegove oči,
njezino je lice lice radosti.
Kosa joj je postelja od mekih dodira,
a ruke poput uzdaha otkrivaju strast
i nježnost potpunog stapanja.

Takvo je njezino lice -
lice savršene ljepote.
Takva je njezina kosa
i takve su njezine ruke.
Takva je ona
- iako jedina, nije jedna.
Ona je Trojedna,
Stojedna i Tisućujedna.

Kad je obasja sunčev sjaj,
kad je dodirne svjetlost zvijezda,
kad je ugledaju oči djeteta ili starca,
takvo je njezino lice
- lice savršene ljubavi.

Adrian Predrag Kezele


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 23, 2008, 13:36:12
 :)

... ljubav je tako cudna stvar.
odjednom, bez ikakve najave
nastani se u tebi
i postane vladaricom tvog srca,
ispunjava te nekom unutarnjom srecom
koju samo zaljubljeni razumiju.
ponekad ju podijelis
sa nekom tebi dragom osobom
a onda kada sve to zavrsi
polako ti para srce, dusu, tijelo...
poput papira na kojem su ispisane rijeci boli i patnje
pomijesane sa suzama
prolivenih zbog osobe koju volimo,
i onda kada ne zelim da itko vidi
i pokusa shvatiti sto nam je,
papir poderemo u tisuce komadica
ili ga zguzvamo i bacimo...
a to i isto ljubav cini nama...
pusta nas da patimo
dok nas to ne slomi
i onda kad smo na vrhuncu ludila
napusti nas na isti nacin
na koji se i pojavila...
i kad smo prepusteni sami sebi,
tek tada uistinu patimo...
do tada smo krivili ljubav,
a sada krivimo samocu...
ona je najgori covjekov neprijatelj...
uvijek je prisutna
i kad tad nam opet pravi drustvo,
a onda opet sve iznova...
ljubav se bez ikakve najave
nastani u tebi
i ti opet volis.....

anoniman autor


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Septembar 23, 2008, 13:44:04
UKRATKO REČENO

Ime tvoje izgovaram u tišini...,

Dok mrak obavija me predajem se gorčini...

 

Taj osjećaj strašan muči me godinama...

I tako da bi se bolje osjećala prepuštam se snovima!!!



Ustanem.., iznova iste sekunde prolaze...

Ja gledam naprijed,a vidim krivudave staze...

 

To viđenje najavljuje skori kraj...

Gubim se u stvarnosti, čekam zadnji promašaj..!

 

Teško je sve ovo objasniti...

Stoga počinjemo smisao tražiti!!!

 

Svatko ga nađe na  početku,sredini il na kraju...

A neki životnu filozofiju shvate tek u raju!!!
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 23, 2008, 13:51:02
 :) WOW!!!  jel to tvoje KMMN?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Septembar 23, 2008, 14:01:06
 :angel:  :-* :-* :-*
(iskreno) nije  :-\ nažalost... ;) :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Septembar 27, 2008, 01:10:25
Pesma (ne)normalnih

Granice seju lude,
bedeme medju ljude.
Na brazde srce para, ratnika zov
A u mom dzepu polovi su Sveta... cela Planeta
Gde god me uragan baci
Ljudi su meni zemljaci

Ludilo plete lazi
Besmisao kavgu trazi
Razum je negde drugde, odavno vec
Sacuvaj zrnce smisla kao sifru - jednom ce proci
i sve ce na svoje stati
da moj si, po tom` cu znati

Prizemni,nenormalni, mizerni
Sad nam o normalnosti
Drobe na sitno
Sve zagade - ma, uzecu zagrade
Od njih da se ogradim
I to pod hitno

Po tajnoj mapi hodaj
I svetu vergla dodaj
I kad se dignes, znas vec, namignes samo
A kruzic crven' nacifraj na datum - jednom ce doci
Dok cardas srcem zaplamti
Ja bicu tvoj, zapamti



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 04, 2008, 16:38:27
 :)
Starinska ura na ormaru spava.
Kazaljke njene vec se rdjom zute.
Umorna lampa tiho ocrtava
prostore uske, samotnicke pute.

Ja ne znam gdje sam? Nesto tamno slute
umorne oci. Noc je. Topla. Plava.
Tako je tesko, kada stvari sute
i kad se mijenja proslost, san i java.

Pa gasim staru lampu, sklapam oci.
Nitko mi nece u posjete doci,
ni tat, ni gost, ni drug, ni draga zena.

Naslonim glavu na krilo samoci
i slusam zvizduk vlakova u noci.
- O gdje si sada, gdje si, Bezimena?


Gustav Krklec


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 15, 2008, 13:52:38
:) PRVA LJUBAV
Nemoj da mi uputiš više
nijedan pogled,
čak i ako bi smeo.
Svaki tvoj pogled samo nove uspomene piše
i tiho, nečujno urezuje tvoje ime
u neke moje još nerođene rime
žute i plave boje,
a ja nisam sigurna da li bi ti to hteo.
Ne budi moje orkane snene
da se neki ne zakovitla iz pene,
ponašaj se i dalje kao da ne postojim,
i kao što si do sada umeo
nastavi da gledaš kroz mene
u nedogled
iako tu ispred tebe stojim.

Nemoj uopšte da me gledaš,
zaboravi me.
Potroši svoje poglede na one druge,
na one što znaju da se kikoću,
da od svega naprave važnu temu,
na one izgubljene u beskraju
što ne znaju za samoću,
na one što se trude
da uvek nose šminku,
na one kojih se sve tiče
a tako malo znaju...
Gledaj njih,
zaboravi mene, klinku,
ja nisam takva niti takva mogu da budem,
ja sam iz neke potpuno druge priče.

Nemoj da mi uputiš više
nijedan osmeh.
Jedan je dosta.
Pomisliću da u tom novom još nešto piše
i bojim se, izazvaću podsmeh
kod onih kojih se sve tiče...
U meni se rodi i osta
želja koja klija i raste,
i izvija se i trudi
da izleti u nebo
i nemoguće preraste.
I zato nemoj, nemoj nikada više
da mi poklonis nijednog smeška.
Zamisli da me nema,
da ne postojim, tako je bolje.
Moram to da te molim jer se bojim,
strašno se bojim
da je tvoj osmeh samo greška.

Pokloni tvoj osmeh tamo nekoj drugoj,
i petoj, i sedmoj,
pokloni ga onima koje će znati da ga vrate,
onima koje ne vole čekanje,
kojima nije problem da svojim osmehom uzvrate
odmah, bez razmišljanja,
a da ga prime još manje.
Pokloni ga njima, meni nemoj,
jer moj osmeh predugo sanja
dok ne ugleda svitanje,
predugo čezne da izleti,
predugo plete šarene duge,
predugo trepti dok ne sine,
a za sve to vreme
moje usne su neme.
Zato me zaboravi
jer ja nisam kao te druge,
ja sam iz neke sasvim druge šeme.

Nemoj da mi uputis vise
nijednu reč,
čak i ako to želiš.
Sve reči mogu da imaju i drugo lice,
i šta ako ti to prekasno shvatiš
i poželiš da ih vratiš
i pričuvaš za neku drugu zgodu
kad vidiš šta u mojim očima piše,
pa se sneveseliš,
a već je kasno, već si ih pustio da odu?
Ne, nemoj mi reći ni jednu reč više,
bojim se da će i moje reči da poteku
izazvane tvojim
pa će da se sliju u moćnu reku
i da teku i teku...
Tako se bojim
da će iz mene bujica da provali,
da mi neće biti dovoljno sve vreme u našem veku
da iskažem sve što smo do sad otćutali.

Neka tvoje reči odu na tamo neke
očima blizu
a mislima daleke,
na one što imaju raspletene kose,
što uvek slušaju ali retko čuju,
na one što se oblače u Rimu i Parizu,
na one kojima je važno šta će da obuku
i šta će da nose,
na one što se stalno utrkuju...
Na mene ne bacaj reči,
zamisli da ne postojim,
jer ja se bojim, strašno se bojim
da neće ništa da me spreči
jednom kad moja bujica krene,
kad se otkači i provali i dotakne sve vaseljene
koje nam dele sreću i tuge.
Zato te molim, najlepše molim,
zaboravi mene,
ja sam jaka i sve ću moći da prebolim
jer ja nisam i nikad neću
biti kao te neke druge.

I nemoj, nikada nemoj da me tražiš,
čak i ako se osmeliš
pa to poželiš,
čak i ako se na to odvažiš.
Čak i ako ti konačno sine da sam ja Ona,
jedina prava samo za tebe,
ona jedna od miliona
koja ti pruža more tišine
i svu silinu uragana
u istom trenu.
Ne, nemoj da me tražiš,
pusti me da sama svoje dane brojim
dok postojim,
dokle god trajem nekih dana,
dokle god moje vreme curi.
Nedaj da ti misli na tu stranu skrenu,
nipošto nedaj.
Ja se neizvesnosti više ne bojim
ali bih radije da požurim
i da se sakrijem u uspomenu.

Potraži one neke druge
koje su svikle
da nose štikle,
koje samo sa debelim slojem šminke postoje,
koje još uvek ispredaju prazne priče,
koje se još uvek utrkuju da sve vide i čuju,
koje nose samo uzdužne pruge
jer im samo takve dobro stoje,
koje ne pričaju nego se dovikuju...
Mene nemoj,
mene ne traži
jer ja sam samo drhtaj jednog trena,
samo kap rose opijena jutarnjom vlagom,
samo neizrecivo malo parče istine u laži,
i nestalna kao morska pena
od koje sam sačinjena.

Bojim se, strašno se bojim
ako me nađeš
da ćemo zajedno da potečemo istom snagom,
istom silinom,
istom žestinom,
i da ću početi da postojim,
stvarno postojim
od tada pa sve do svog kraja.
Probudićeš moje orkane
i bujice i reke,
moji snovi će da dobiju lice
i da ostvare želje daleke.
Ali, šta je sve to?
Sve će to jednom morati da stane
jer kad tad stane sve što jednom krene,
jer kratak je ovaj ljudski vek
i prolazan poput lepote maja.
A ako me ne nađeš,
ako me nikada ne nađeš,
ja ću imati tebe i ti ćeš imati mene
odavde pa do večnosti, zauvek,
bez početka i bez kraja.

Dragana Konstantinović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 15, 2008, 13:54:34

 :)   TEBI, LJUBAVI

1.

Volela bih da mogu
da te prelijem osmehom...
Da ti u oko pretočim
ovaj moj iskričav sjaj
koji kroz osmeh zaživi
kad ti se spomene ime...
Da ti stočim jos smelije
pogled sa jasnim podstrekom
koji vidi početke
i ne priznaje kraj...

Kako da ti ga predam?
Ne postoje te rime...
Kako sve da prenesem
kad putevi ne postoje...?
Nazirem samo drhtaj,
kao dah, treperav, sneni
u ono nemušto vreme
kad noć smenjuje dan...

I već mi sve nade streme
put tog tananog zračka
koji se niotkud razli
u niti žute boje...
I osmeh puče u meni
poput zrelog maslačka
i ode nošen nečim
da ti oblije san...


2.

Volela bih da mogu
svu ljubav da ti prenesem,
taj oblak beskrajne čežnje
i nežnosti i topline...
Da se duž zlatnih niti
sva moja ljubav raznese
i raspline po tebi
i nastavi da teče...
Da obavijem ti sve bi'
najčulnije dubine...

Prizivam bledo veče
protkano žutim sjajem.
Da li je ovo već bilo
ili će sve tek da bude?
Svejedno.
Ljubav mi teče
i ja bih samo da dajem
dok se juče kroz danas
u isto trajanje slilo.

Da li ce stići do tebe?
Ne sumnjam više ni trena.
U meni čežnje ima
da poruši sve planine.
U meni nežnost snena
jača od svih morskih plima
uz nebo ljubavi greje
i gazi sve daljine.

Samo se pitam tiho
dok niti šaraju sne:
hoće li zaista moći
da ti prenesu sve...?


3.

Volela bih da mogu
da ti dotaknem lice...
Da te usnama svojim
toplo osetim žudim...
Da talasava vatra
u dubinama mojim
kroz dodir izroni negde
gde skupa s tobom postojim...
I da svojom toplinom
i tvoju vatru budim...

Negde u odbljesku zlata
moj dah se meša s tvojim.
Kroz neke žućkaste niti
osećam tvoju kosu.
Dok modro, kasno veče
tvoje mi telo krije,
počinjem da postojim
kroz zlato koje se prosu.

I nije sve ovo varka.
Ja sam ti dala sebe,
svu plam što iz mene lije,
vrelinu svakog mog kutka...
I nije mi više bitno
da li sam ja još ja
ili postojim kroz tebe
dok je tog večnog trenutka...

Moj požar obojen žutim...
Znam da do tebe stiže...
jer s tvojim plamenom sluti,
zašto mi nisi bliže...?


4.

Odraz Sunca u meni,
toplina koja me greje,
i žudnja i dah sneni
dok strujimo u jedno...
I meki odbljesak snova
što se treperi i smeje,
i čini od zajedništva
sve drugo manje vredno...
I sve drugo što šaljem
kroz ove zlatne niti,
sve ono što imam
do čega mi je stalo...
Nisu dovoljni u biti...
Ne dopiru istim sjajem...

Jer:
koliko god da ti dam,
još toga u meni ima...
koliko god da dajem,
u meni je još scvalo...
koliki god bio žuti sjaj,
još veća postoji plima...

I znam da ti nisam dala dovoljno,
da je sve to malo...

Dragana Konstantinović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 15, 2008, 13:57:09
 :)   
PO RASTANKU
I

Reci mi sad, kada već prošlo sve je:
časi bolni i dani dragi, lepi;
kad novi bol se starom bolu smeje;
od reči tvojih kad duša ne strepi -

reci, da l' te je moja
tuga bolela
nekad, kad sam te mnogo,
mnogo volela?

Reci mi sad, kad me ne voliš više;
kad ti se prošloj ruga nova sreća;
i kad se dana koji nekad biše
duše ti samo kad me vidiš seća -

reci, da l' te je moja
radost bolela
jednom, kad nisam više
tebe volela?


II

Nekad sam bila dobra i mlada
i poverljiva i puna nada,
nekada pre;
ti si mi tada reći mog'o
beskrajno mnogo, o kako mnogo
sa reč i dve.

Spokojni bili su dani moji,
a ti si srcu mi prvi koji
beše drag,
pa iza svega što si mi rek'o,
katkad surovo, katkada meko,
ostao je trag.

Sad srce moje bije tiše:
već manje volim, a znam više
nego pre;
već sad mi ne bi reći mog'o
onako dosta, onako mnogo
sa reč i dve.

I kad bi danas prišao meni
i hteo reči davno rečeni'
buditi draž,
u srcu mome šaptao bi neko:
da sve što si mi ikada rek'o,
bila je laž.

Desanka Maksimović
__________________


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Oktobar 18, 2008, 15:56:21
Kahlil Gibran


Zanijemih,
Jedan jedini put
Kad me neki covjek
upita:
"Ko si ti?"



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: m@rij@ Oktobar 21, 2008, 20:31:27
Nisam video Marija - Jelena Stojković Mirić

Cepala si papire
špahtlom sa zida ljuštila
davila u kadi
ribala sa tepiha
Dane.
Smejao sam se, Marija
dlanove si ispružila
sa puklim žuljevima.
Kako si samo drska
bezobrazna
nezajažljiva
neskromna bila
za razliku od mene, Marija.
Tražila si dan
sa mirom u plućima
i još si htela svojom glavom misliti, Marija!
Mislio sam da si magarac
a ti si bila običan konj.
Mislio sam da si orao
a ti si bila obična mala ptica.
Mislio sam da si lutka sa končićima
a ti si bila već oblikovana skulptura
neobična jer je disala.
Mislio sam da si drvo
a ti si bila obična grančica.
Mislio sam da si medved
probudićeš se i reći
noćna mora
a ti si bila sova.
Smejao sam se, Marija
dok si molila
za malo svetla
u tim tvojim neskromnim željama
uvek sam računao
na tvoju zakletvu
da u tami nećeš živeti,
znao sam da ćeš moliti.
Mislio sam da si od čelika
da si delfin koji će uvek isplivati
iz ponora mog igranja.
Nisam te čuo, Marija
dok si se u sebi obrušavala kao lavina.
Nisam ti pružio ni prst
pustio sam te niz liticu,
vrata
Marija.
Bio je dan
kad se ni gromova nisi plašila.
Nisi oprostila
što sam te gadjao kamenicama ravnodušnosti
što sam te streljao ledenicama praznog pogleda
što sam ti malo iseckao srce
sto si bila na nišanu
mojih eksperimenata slamanja.
Malo sam te ubio, pa šta
zašto si toliki baksuz, Marija?
Kažem ti,
nisam video
kolika je dubina
tvog voljenja.
Nisam video ni kad si se onesvestila
nisam video da ti jednjak proždire gorčina
nisam video, Marija.
Negde sam izgubio
oči i srce i uši i dušu
tih dana, Marija.
Mislio sam da uživaš
u dušinim ranama,
nisam video koliko si me prezirala.
Vrati se, Marija
sad ti verujem da mesto jajnika imaš …
mušku pesnicu
kojom zalupiš vrata.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Oktobar 21, 2008, 23:01:06
Vrijeme tiho teče
 I dok cvjetić sanja, vrijeme tiho teče
I stvarnost će biti i nada i san,
Jer rijeka vremena blizu je svog ušća -
Beskonačni, vječni nastupit će dan,

Na obali novoj nema mračne noći
Da pomuti radost blistavoga dana,
Ni oluje strašne da za tren pokosi
Raskošnu ljepotu tog proljetnoga dana.

Ka obali novoj sad nas vrijeme nosi!
Žao nam ga nije! Nek brže poteče
Tamo, na poljane vječnosti nam drage,
Gdje u Bogu traju pjesme vječne sreće.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Oktobar 21, 2008, 23:02:45
 MIROSLAV ANTIC

Ovo su tvoje pesme.Ne pitaj kako sam saznao sta mislis. Mozda sam nekada bio: ti.
Mozda si I ti pomalo bio: ja. Mozda smo zajedno bili ceo svet.

 

PLAVA ZVEZDA

Iza suma, iza gora, iza reka, iza mora, zbunja, trava,
Opet nocas tebe ceka cudna neka zvezda plava,
Zvezda prava.

Cak I ako ne verujes – probaj toga da se setis,
Kad zazmuris I kad zaspis, ti pokusaj da je cujes,
da odletis,
da je stignes I uhvatis I sacuvas kad se vratis.
Ali pazi:
Ako nije sasvim plava, sasvim prava,
Mora lepse da se spava, da se sanja do svitanja,
Mora dalje da se luta,
Tristo puta,
Petsto puta,
Mora druga da se nadje...treca..peta...

Mora u snu da se zadje na kraj sveta.
I jos dalje iza kraja _ do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Sto se cudis?
Pazi samo da je negde ne ispustis
Dok se budis.

Jednog dana,
Jedne noci,
Ne znam kada, al’ znam tacno:
Izgledace nebo bez nje tako prazno,
Tako mracno,
I sva sunca,
Sve lepote,
I sve oci sto se jave
Nikad bez nje nece biti sasvim tvoje, sasvim prave.

Ja ti necu reci sta je,
Ova zvezda cudna, sjajna.
Kad je nadjes- sam ces znati.
Sad je tajna.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Oktobar 22, 2008, 20:19:21

Ptica što pjeva u mojoj glavi
I ponavlja mi da te ljubim
I ponavlja mi da me ljubiš
Ptica što jedno isto ruje
Sutra ujutro ubit ću je.



Žak  Prever


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Oktobar 22, 2008, 23:09:38
(http://)Poezija
(Aleksa Šantić)
 


Hristov put

Hristov put

Ovdje nema hrama; ovdje nigda nije
Zazvonilo zvono prazničkijeh dana;
Al meni se čini preko ovih strana
Da sam Gospod stupa i blagoslov lije.


Poljima se ovim sveto sjeme sije -
Svi su ljudi braća, plod sa jednih grana;
Tu krv pala nije sa bratskih mejdana,
Ja čujem gdje svuda jedno srce bije.


Ovdje nema hrama. Al sveta i čedna,
Tu u svakom srcu stoji crkva jedna,
Gdje se služi služba pravedna i čista...


O vi što se lažno molite u hramu,
Ne idite amo! Ostajte u sramu!
Jer tu gdje vas bude neće biti Hrista!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Oktobar 25, 2008, 01:46:05
MENI SLIJEVA
Negdje od uha
krenula je sreća.
Nezaustavljivo se
širila niz moja leđa,
budila,
poigravala se,
kružila,
bez ijednog dodira
stvarala valove
duboko u meni.

Volim kad mi šapćeš
.

 





Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Oktobar 25, 2008, 01:49:45
NE ZNAM JE LI BITNO, ALI...
Oprosti zbog svega što sam ti
propustio reći.
Nikad ti nisam rekao koliko
volim kad si mi blizu,
kako uživam u tvom osmijehu
i da me veseli čuti tvoj glas.

Noćas sam otvoren
(desi se u sitne sate)
pa ti evo govorim.

Mislim ipak da sam ti
jednom rekao da si posebna.
Ali kako kažu nešto sjevernije:
Einmal ist keinmal.

Jednom je kao nijednom.


 




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Oktobar 26, 2008, 00:15:11
Dobra mera vremena izmedju nas…
Sedam godina su kofer u koji može stati strašno puno stvari.
Ako umeš da pakuješ, naravno…

To što meni ne trebaju više neke sitnice koje njoj trebaju sve više, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra…
Njen kofer, na kraju krajeva…
Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokušavao da je odvratim…
Do pepela se i stiže jedino preko vatre…

Nema tih reči koje mogu nadomestiti šibanje godina u lice, i nema te priče od koje se može isplesti mreža za hvatanje vremena…
Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili pola dva, i ona će negde zastati pod zamuckujućim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obuće…

i onda će znati…

Sivi dah uspomene pažljivo će oduvati prašinu sa smešne stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije…
Uzdahnuće, verovatno…
Čestice sjaja rastopiće joj se načas u pogledu,
kao odraz udaljenih zvezda u vodi…
Biće sama , nadam se…

Jer, tad će se u ritmu njenog pulsa možda pojaviti ona uznemirena i ključna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud osluškivao u odjecima naših tišina…
Tišina…
Da…

I onda će znati da je jedina koju sam ikad voleo…

Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca…

Štedeći se… Učeći se kako ću najbolje voleti nju…

Kada je konačno nadjem…


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Oktobar 26, 2008, 18:22:05
BIJELA NIRVANA
Što me se tiču vaši snovi i riječi
vaših zanesenih želja?
Moja je duša sita
kad sunca lijepo griju
a pale su krupne kiše.

Crvena krv ko plamen rumen i vreo
oblijece selom na bijelom suncu;
sljepoočnice biju
i ćutim: talasi zelenog žita
rastu i zriju.

Sunce, moja te misao voli
i tvome žaru ona srće smjelo.
Zrije.
U vlažnu zemlju prosiplje se iz nje
sjemenje svijetlo i zrelo.

I bijela ova klijališta dišu,
na moje grudi bronzane i svježe
korijenje se spušta u dubine tople :
svijet jedan raste i stvara se svijetom.

Podne je. Insekti zuje
i sjaje ko metal.
Ja pijem boje, mirise i zvuke,
ja ispijam svemir i rađam ga opet,
ja rastem sa zelenim biljem i cvijecem
i pružam ko cvjetove plave
svoje vrele ruke.

Što me se tiču vaši snovi i riječi
vaših smjelih želja?
Osjećanja moja isprela su konce
i satkala veo;
da na suncu bijelom postanem dijelak
ovoga svijeta
i svijet ovaj cio.


Isak Samokovlija



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 26, 2008, 23:49:12
 :)  Pablo Neruda

Srcu mome tvoje su grudi dovoljne,
a slobodi tvojoj pristaju krila moja.
Iz usta će mojih nebu stići
sve što bijaše uspavano na duši tvojoj.

U tebi je svakodnevna iluzija.
Dolaziš kao rosa cvjetnim krunama.
Tvoja odsutnost obzorje potkopava.
Vječno poput vala bježiš.

Rekoh da si pjevala na vjetru
kao borovi i kao jarboli.
Poput njih si uzvišena i šutljiva.
I namah se rastužiš, kao pred putovanje.

Prihvatljiva si poput puta znana.
Nastanjuju te odjeci i glasovi sjetni.
Probudih se, i ponekad se sele i bježe
ptice što su ti u duši spavale.





Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 31, 2008, 22:26:11
 :)  LJUBAV NAKON LJUBAVI


Doći će vrijeme
kada ćeš, zanosno,
pozdraviti svoj dolazak
na svoja vlastita vrata, u svoje zrcalo.
I svaki će se smješkati dobrodošlici onog drugog,


i reći, sjedi ovdje. Jedi.
Opet ćeš zavoljeti stranca koji je bio ti.
Daj vina. Daj kruha. Vrati srce
sebi, strancu koji te volio


čitavog života, kojeg si prezirao
zbog onog drugog, koji te zna napamet.
Skini ljubavna pisma s police,


fotografije, očajničke bilješke,
zguli svoju sliku s ogledala.
Sjedni. Blaguj svoj život.

Derek Walcott


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Novembar 01, 2008, 18:07:07
PARIS AT NIGHT
Tri sibice upaljene u noci
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oci
Poslednja da ti vidim usta
I citava tama noci da bih se setio svega toga
Stezuci te u zagrljaju.

Žak Prever...


(obožavam ga  ::) )


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Novembar 02, 2008, 14:29:32
Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislila šta znači živeti?
. . . . . . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

. . . . . . . .

Ako ti jave: umro sam,
- ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužna.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.

Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.


(M.Antić)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 02, 2008, 17:49:20
 :)   BOKUN JUBAVI

Ka u moru izgubjeni brod
U tvoj porat nikad neću stič
Ka u moru ostavjeni škoj
Na usnama tvojin više nisam rič.

Jedan bokun jubavi ti za mene ostavi
Jednu kapju, jednu mrvu mi daj
Jedan bokun jubavi, da mi grope odriši
Da i moja duša takne kraj.

U dubini sidro zaspalo
Lipon riči da se probudi
Tamo di je srce zadilo
Čeka ruku da ga izvadi!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Novembar 02, 2008, 23:47:17
evo jedna pjesma koja me naježi svaki put kada je pročitam....Strašno jaka stvar...

UTJEHA KOSE

Gledao sam te sinoć. U snu. Tužnu. Mrtvu.
U dvorani kobnoj, u idili cvijeća,
Na visokom odru, u agoniji svijeća,
Gotov da ti predam život kao žrtvu.

Nisam plako. Nisam. Zapanjen sam stao
U dvorani kobnoj, punoj smrti krasne,
Sumnjajući da su tamne oči jasne
Odakle mi nekad bolji život sjao.

Sve baš, sve je mrtvo: oči, dah i ruke,
Sve što očajanjem htjedoh da oživim
U slijepoj stravi i u strasti muke,

U dvorani kobnoj, mislima u sivim.
Samo kosa tvoja još je bila živa,
Pa mi reče: Miruj! U smrti se sniva.
 
ANTUN GUSTAV MATOŠ
 

 :'(


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 04, 2008, 01:25:31
OTKRIJ MI


Da li si ti taj
Koji će lutajući
Labirintom života
Naći put do
Mog srca
Bez boli i krvi
Ne želeći ništa
Osim istinskog
Osjećaja
Koji ti mogu dati
A koji ćeš znati
Prepoznati
Kao onaj za kojim si
Oduvijek tragao
[/b]


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 05, 2008, 23:27:37
Tece i tece, tece jedan slap.
Šta u njemu  znaci moja mala kap?
Gle, jedna duga u vodi se stvara
I sjaji  i drhti  u hiljadu šara.
Taj san da bi mogo sjati,
I moja kapljica  pomaže ga tkati.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Novembar 06, 2008, 16:55:07
Aleksa Šantić -Zora

Golubovi prvi lete preko luka.
Ne znam šta je, srce s njima bi mi htelo!
Kao da me davnih dana jutro srelo,
Kad sam trčo majci raširenih ruka

I pado joj glavom u krilo i meku
Ljubio joj ruku... Sav treptim ko prutke
Jasike, i hodim putanjom uz reku,
I gledam na njene srebrne svijutke.

Jutros, kao i ti, lepa reko čista,
I moja sva duša žuvori i blista,
Razleva se, raste, i hučno koleba...

Gle, vrelo joj biva sve šire i veće,
I u njezinijem dubinama sreće
Ogleda se zora i plav šator neba.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Novembar 06, 2008, 16:56:35
МОЈЕ СРПСТВО - АЛЕКСА ШАНТИЋ


Што је небу сунце сјајно, што крепошћу вишњег блиста;
Што је пољу цв'јеће бајно, а цвијећу роса чиста;

Што ј' соколу крш и ст'јена гдје шстари, гдје се вије.
Више кога разјарена чсто љута муња бије;

Што је орлу смјелог лета та висина неба света,
С које гордо, у прашини, он презире црва клета;

Што је гори извор-врело, липе цвјетне, јеле вите,
И у трави мирисаве љубичице оне скрите;

Што ј' лахору мирис ружа тихим летом што га носи,
Па га мило сваком даје, њим се дичи и поноси;

Што је пјесма слављу милом, што је тици лако крило,
Што је оку вид и свјетлост: то је мени Српство мило!

Као огањ, ватра жива у мом срцу оно гори!
С њиме моја душа снива, о новоме данку, зори...

Сви облаци да с' развију - срџбе страшне понајвеће,
Па на њега да се слију, угасит' га срцу неће!

Да с' њега горда сила дигне, демон... онај љути,
Искру свету Српства мила не може ми отргнути.

Њему служим, вјерно, право, светиња ми мила то је!
Здраво да си, Српство славно, понајвеће благо моје!

1889.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 10, 2008, 02:24:51
Zamagljeno staklo
Nježnosti moja, koliko je godina
bez tebe prošlo
i jedva da te prepoznajem.
Ptica koju još pamtim
ponovo maše krilima
silazeći s davnog neba,
nekadašnje zvijezde
opet će progristi
tamnu ponjavu neba
i zaslijepljen gledam
njegovo staro lice.
Ako sam kralj
ja sam i prosjak
koji okreće tebi
svoje gladne oči.
Naslanjam usne
na zamagljeno staklo
i slušam riječi
koje jedna duša
govori drugoj.
Zvonimir Golob


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 10, 2008, 02:28:29
LJUBAVNA PESMA
U pesku boje peska, u srcu boje srca
ja ću te sresti
kao što ruža kasna traži svoj oblik
u vrtu usnulom u kome se prepoznaje.
Teško je biti ptica, samo to znam
leteći zaustavljen rekom krvi,
plačući glasom što je nalik
pesmi koja razdvaja.

Z. Golub


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 10, 2008, 02:32:32
***
Samoća je poput kiše.
U večeri iz mora se diže,
iz ravnica pustih i dalekih stiže,
ide u nebo gde je uvek ima.
I tek sa neba pada po gradovima.
Pada pre nego svetlost je izašla,
kad ulice se okreću spram zore,
i kad se tela što nisu ništa našla,
razočarano dele puna more,
i kad ljudi što od mržnje gore
u postelji jednoj moraju spavati.
Tada dolaze talasi samoće...

Rajner Marija Rilke



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 12, 2008, 16:14:28
 :)
ZVIJEZDE U VISINI

Ne ljubi manje koji mnogo ćuti,
on mnogo traži, i on mnogo sluti,
i svoju ljubav (kao parče kruva
za gladne zube) on brižljivo čuva
za zvijezde u visini,
za srca u daljini.

Ćutanje kaže: u tuđem svijetu
ja sanjam još o cvijetu i sonetu,
i o pitaru povrh trošne grede,
i o ljepoti naše svijetle bijede,
i u zar dana i u plavet noći
snim: ja ću doći, ja ću doći.

Tin Ujević


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 12, 2008, 16:15:39
 :)

Pogled

U tvojim očima kadikad
Tajanstven jedan pogled sine.
Al tek što sine već i mine.
što skriva u svom čudnom sjaju
Taj odraz bogate dubine?

Da l' bol, što neće da se smiri?
Ne znam, gonetam uzaman.
Il bljeskom tuge iz njeg viri
Nesretni, davni neki dan?

Ili je san, duboko snivan,
Nikad neostvaren al divan,
što svagda će mi ostat skrit,
A tvoga bića on je bit.

Dobriša Cesarić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Novembar 13, 2008, 00:06:24

Nemir

Bojim se casa smrti.
Sta cu reci sestri
kad stane iz smrtnog sna
da me budi,
da me pita
za osecanja na zemlji skrita.

Sta cu reci bratu
kad izadje
iz vrta pravednika
da sretne mene,
i ugleda misli skrivene
iza mog prozracnog lika.

Sta cu reci ocu
kad mi kaze
pri susretu reci sto blaze
prerastanja i dobrote krajne,
i ugleda dela
sto sam htela
da na zemlji budu tajne.

Sta cu reci tebi
kad sa ovoga sveta
odemo u prostore plave;
u svetlosti sunca i zvezda
kad se sva tamna gnezda
duse jave.

D.Maksimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 13, 2008, 13:05:10
 :)

VILO KA IMAŠ MOĆ?

Vilo, ka imaš moć u pozoru tvomu
Prominit meni noć na danku bilomu
I opet činiti danak mi taj bili,
Vilo, potamniti da mi smart omili,
Nu mi rec' otkuda tvoj pogled medeni
Ima toj da čuda taj tvori u meni?
Jer kada, gospoje, pogledaš na mene,
Nasmijav tej tvoje jagode rumene:
Zimna me ogriješ, znojna me ohladiš,
Naga me odiješ, gorka me osladiš,
I nasitiš lačna, i žadna napojiš,
I utišiš plačna, i trudna pokojiš.
Kada li sinj oblak saržbe tvoga lipi
Vazme mi lišca zrak neka me ne kripi,
Onada sve slane biju me i krupe
I tuge opstrane i jadi opstupe;
Onada u ruci pravdi se ja vidim
Ka hoće na muci da grihe povidim;
Onada svi mači siku me i kose
I vojska pak tlači i zviri raznose.
Otpusti oblak taj, otmi me tužici,
Pokaži svitli raj virnomu služici.
Jedan samo pogled moći će naknadit
Vas moj trud i svu zled i jade osladit.

HANIBAL LUČIĆ



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 13, 2008, 21:31:55
Zeljko Krznaric - Ne volim te vise

Ne volim te vise da znas
ali uvijek mi tako ponekad
u vremenu dodjes
pa pomislim da si mi sve na svijetu
i ne mogu ni zamisliti
kako lezis u nekom drugom krevetu
a ista si i kad kisa pada i kad hlace obuces
i kad suknju skidas
a ne places nikad
jednog cu te dana ubiti zbog svega
jer si tako slatka
bezobrazna i kratka
ako ne racunam noge
jer si fina djevojcica
i najhrabrija kurva
jer si mi u oci usla
bez kucanja i srama
ubit cu te prije spavanja
da se probudis kao dama
da imas pune sobe ljubavi
kao zimnicu spremne
i ne volim te vise da znas
i sve ce novine pisati o tome
u restorane vise neces uci
ludo moja mala
neugledna plava
predivno stvorenje bozje i moje
raspitaj se kod prijatelja
sto je jos tvoje
a sto meni pripada
raspitaj se jer ne dam ti vise
ni da mislis
ubit cu te sto se skitas svijetom
policija ce te traziti
sto bludnicis s ljetom na javnom mjestu
pa ces onda opet k meni
dovoditi ljude
da me ubijaju dugo i da se cude
sto volis na meni
i ne volim te vise da znas
ali te trazim
jer si tako prosta i slatka kao sirup
jer si tako divlja
kad ti vrat zagrizem
a bas nikakva nisi kad te zubi bole
necu vise ni da mislim o tebi
dok si od mene daleko
sto ja znam ljubi li te netko
jer ti je toplo u sobi
bezobraznice mala
igraj se jos malo
dok mi mrak ne padne u krevet
ludo
cekam te i sutra
kao uvijek u devet.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 13, 2008, 21:34:09
Tatjanino pismo Onjeginu

"Pisem vam-sta bih znala bolje?
I sta vam vise mogu reci?
Sad zavisi od vase volje,
prezrenje vase da l' cu steci,
al' ako vas moj udes hudi
bar malo trone i uzbudi,
vi me se necete odreci.

Da cutim ja sam prvo htela,
i za sramotu mojih jada
ne bi ste znali vi ni sada,
bar da se nadam da sam smela
da cete opet k nama doci
i da cu ma i retko moci
u selu da vas vidim nasem,
da se veselim glasu vasem
da vam sto kazem, pa da zatim
o istom mislim i da patim
dane i noci duge sama
dok ne dodjete opet k nama.
Al' osobenjak, vi ste znamo,
i teska vam je selska cama,
a mi... mi nicim ne blistamo,
no iskreno smo radi vama.
Sto dodjoste u nase selo?
U stepi, gde moj zivot traje,
ja ne bih srela vas zacelo
i ne bih znala patnja sta je,
Smirivsi burne osecaje,
mozda bih jednom( ko ce znati
po srcu nasla druga verna
i bila bih mu zena smerna,
a svojoj deci dobra mati.

Drugi! A' ne ja nikom ne bi'
na svetu dala srce svoje!
Oduvek tako pisano je...
Nebo je mene dalo tebi;
moj zivit sav je jemstvo bio
da cu te sresti izmedj' ljudi;
znam, bog je tebe uputio,
moj zastitnik do groba budi...
U snove si mi dolazio,
i nevidjen si bio mio,
tvoj pogled me svud proganj'o,
u dusi stalno glas odzvanjo'...

Ne nije mi se san to snio,
jer cim si uso' ja sam znala,
sva premrla i usplamsala,
i rekla: on je ovo bio!
Ja tebe cesto slusah sama;
govorio si samnom jednom.
kad prosjaku pomagah bednom
i kad blazih molitvama
buru i jad u srcu cednom.
Zar nisi i ti onog trena,
o prividjenje moje drago,
promak'o kroz noc kao sena,
nad uzglavlje se moje sag'o
i sapnuo mi reci drage
ljubavi pune i iskrene?
Ko si ti? Cuvar duse mlade
il' kobni duh sto kusa mene?
Uticaj sumnje sto mene guse.
Mozda su sve to sanje moje,
zablude jedne mlade duse,
a sasvim drugo sudjeno je...
Nek bude tako! Sta da krijem?
Milosti tvojoj dajem sebe,
pred tobom suze bola lijem
i molim zastitu od tebe...
Zamisli: ja sam ovde sama
i nikog nema da me shvati,
sustajem i moj um se slama,
a nemo moje srce pati.
Cekam te: nade glas u meni
bar pogledom ozivi jednim,
ili iz teskog sna me preni
prekorom gorkim i pravednim.
Zavrsih! Da procitam strepim...
Od stida vise nemam daha...
Al' vasa cast mi jemci lepim
i predajem se njoj bez straha..."


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 19, 2008, 15:20:42
 :) KARTULINE

Kad me jugo smanta
seden na skaline
pa pribiren u sebi
iz ditinjstva slike
ka lipe kartuline.
Pod odrinon staron
zanimilo tilo
i vrime je stalo,
o' suz se oči cakle,
lipe slike iz ditinjstva
mrvu su me takle.
Niz skaline poletilo vrime,
ka piz niki dušu mi pritislo
sićanje na ditinjstvo lipo
ka slike sa stare kartuline.

Nada Jerčić
(http://www.studiorako.hr/gfx/more1.jpg)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 24, 2008, 14:31:17
 :)
 ODA

Dođi, sjedni do mene, Lidija, na obali rijeke.
Mirno gledajmo kako teče i naučimo od nje.
da život prolazi, a mi se ne držimo za ruke
(Držimo se za ruke)

Onda ćemo misliti, velika djeca, da ovaj život
prolazi i ne staje,ništa ne ostavlja i ne vraća se,
odlazi prema dalekom moru, odlazi Sudbini,
dalje od bogova.

Opustimo ruke jer nije vrijedno da se umaramo.
Uživali, ne uživali, prolazimo kao rijeka.
No treba znati prolaziti sasvim spokojno
i bez velikih uzbuđenja.

Bez ljubavi, bez mržnje i strasti koje podižu glas,
bez zavisti koja previše uznemirava oči,
bez briga, jer i s njima rijeka će jednako teći
i uvijek će odlaziti prema moru.

Volimo se spokojno, misleći da možemo,
ako hoćemo, izmijeniti poljupce, zagrljaje, milošte,
ali bolje je da sjedimo jedno pored drugoga
i da gledamo kako rijeka teče.

Naberimo cvjetova, uroni u njih i ostavi ih
u svom krilu, nek njihov miris blaži ovaj trenutak-
ovaj trenutak kada smireni ne vjerujemo ni u šta,
nevini pogani propadanja.

Bar ćeš ako postanem sjena, sjetiti mene poslije,
a da te sjećanje na me neće opeći ni raniti,
jer nikad se ne držasmo za ruke niti se poljubismo,
niti bijasmo drugo osim djeca.

I ako prije mene poneses obol mračnom brodaru,
neću morati da patim kad te se budem sjećao.
Bit ćeš mi blaga u spomenu kad te se sjetim na obali,
tužna poganko s cvijećem u krilu.

Fernardo Pessoa


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 24, 2008, 14:33:23
 :)

VRTLAR

Držim joj ruke, grlim je i tražim
Da poljupcem opljačkam njen smijeh,
U naručju da otmem njene draži,
Da ispijem joj oči, kao tamni grijeh.

Ah, tko da nebu plavetnilo uzme?
Ljepotu mi se ugrabiti htjelo,
Al izmed ruku ona mi ispuzne,
U rukama mi osta samo tijelo.

Gdje je ljepota? Gdje je njezin svijet?
Vraćam se opet, prevaren i smožden.
Ah, kako tijelom da dotaknem cvijet
Što samo duh ga dotaknuti može?

RABINDRANATH TAGORE


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 25, 2008, 09:45:28

Ekspres za sever - Miroslav Antić

Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.

Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 27, 2008, 23:14:28
 :)

Sjaj u travi

...sada, kada ništa na svijetu ne može vratiti dane prohujalog ljeta
naš sjaj u travi i blještavost svijeta, ne treba tugovati,
već tražiti snage u onom što je ostalo i s tim živjeti...

zaboravimo, ne radi nas, ne radi zaborava
zaboravimo da smo se voljeli, da smo se svadali i
da smo bili krivi...

...požurimo, s danima i danima sto će doći
požurimo sa shvaćanjima, sa svim što me odvaja od tebe...

jednom, ćeš se vratiti i ubrati cvjetove
koje smo zajedno mirisali, gazili
ali, tvoje ruke bit će prekratke, a noge premorene da se vratiš... bit će kasno

...možda ćemo se naći jedanput na malom vrhu života i neizrečene tajne
htjeti jedno drugome da kažemo, al' proći ćemo jedno kraj drugog kao stranci
jedan skrenuti pogled bit će sve što ćemo jedno drugome moći dati...

...zaboravit ću oči
i neću promatrati zvijezde koje me na tebe neobično podsjećaju...

...ne boj se, jednom ćes se zaljubiti
al' ljubit ćes zato što će te nešto na toj ženi podsjećati na mene...

...ne otkrivaj svoje srce ljudima jer u njima vlada kob i egoizam
život je borba - nastoj pobijediti
ali ako izgubiš - ne smiješ tugovati
cilj života je ljubav - a ona traži žrtve

...bio si moje veliko proljeće
uspomena koja će dugo živjeti u budućnosti
koje ću se sjećati...

...osjećat ću tugu jer sam tebe voljela
bit će to ironija tuge...

...nestat će sjaja u travi
nestat će veličanstvenosti svijeta
ostat će samo blijeda slika onoga što je prošlo...


 William Wordsworth


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Novembar 28, 2008, 14:24:43
Noćas bih hteo da te sanjam,
misao mi se u suzi guši.
I ova noć kao da je kraća,
noćas bih hteo da te čedno ljubim.

Kao da me tvoja nežna ruka takla,
čudna toplina obuze mi grudi.
Pred tvojim likom gubi mi se mašta,
o, kako bih noćas hteo da te ljubim.

Ne govori ništa, tvoj šapat me budi,
zašto su ti oči tako noćas setne?
Znam da moje misli nisu tebe vredne
I zato bih noćas samo da te ljubim.

Uvek kad ih vidim,
tvoje oči ulepšaju mi dan.
Govore mi da se stidim:
Tvoje oči su kao lep san.

Uvek kad me ljube,
tvoje usne ulepšaju mi veče.
Ne želim da se izgube:
tvoje će usne ostati večne.

Uvek kad me miluju,
tvoje ruke ulepšaju mi godinu.
Želim da me uvek dodiruju:
i da zauvek ostanu tu.

Svaku noć kada zaspim
ja jedan san usnim
ne potraje dugo pa se probudim,
jer sanjam da ti usne ljubim ...

                      Milan Bandić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Novembar 28, 2008, 14:29:15
Wow :o da li ja to vidim dobro autora pesme?!! Svaka cast Milane! :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Novembar 28, 2008, 14:31:53
Hvala.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Novembar 28, 2008, 14:32:57
Mnogo puta život me razočara,
na nešto ružno me nagovara.
Ja stanem i razmislim
i onda na tebe pomislim.

Šta bi mi ti tada rekla,
da li bi ti iskrena suza potekla?
Tebe što upoznah to je sreća prava,
tebe što zavoleh, Bogu hvala.

Mnogo puta život me rastuži,
kvarno, bezveze me zaduži.
Ja stanem i malo razmislim
i naravno, na tebe pomislim.

Mnogo puta život me muči,
ali šta da radim, na greškama se uči.
Ja i tada stanem, pa razmislim,
šta misliš na koga pomislim?

Ja sam centar ludila na ovome svetu,
prolaznik više u tvom životu.
Sa srcem u kojem vlada nemir:
moja je ljubav velika k'o Svemir.

Da me shvatiš, ja molim te,
čini mi se da volim te.
Čuda čini taj tvoj glas,
reci mi ima li nade za nas.

Sve žene sveta manje mi znače,
kada te čujem srce lupa jače.
To srce u kojem vlada nemir:
ljubav je moja velika k'o Svemir …

Idem, a ne znam kuda ću stići,
srce me pita: "Da li ćeš joj prići?"
To srce kome je gospodar nemir:
moja je ljubav velika k'o Svemir.

Molim te, nemoj me pogrešno shvatiti,
ja ne znam šta će ti ovi stihovi značiti.
Ja mogu samo crno vino piti,
a ti ćeš istinu u sebi večno kriti.

Palim polako cigaru,
pišem pesmu za tebe
znam da će biti teško,
ali moram smiriti sebe.

Plašim se našeg prvog sastanka,
strah me našeg prvog dodira.
bojim se našeg prvog pogleda
ali ipak ga jedva čekam ja.

Kada ga čujem tvoj glas me umiri,
daje mi sigurnost u u novi dan.
Kada ga čujem tvoj glas me potpali,
kada ga ne čujem, nemiran mi san.

Oprosti što sam ovako iskren,
nalog za ljubav mi nije overen.
ali za ljubav trebaš biti pismen,
ja sam za ljubav odavno proveren.

Kada kiša pada iznad tvoga grada,
seti se jedne lude iz Novoga Sada.
A kada sneg počne po tebi da veje,
tada će moje srce da te greje.


Nemoj patiti za prošlim danima,
gledaj u dane buduće.
Ne plači za izgubljenim stvarima,
Ne tuguj za onim što je bilo juče.

Moj život bez tebe nema smisla,
kao ptica sam slomljenih krila.
Moj život je bio pun besmisla,
eh, kad bi moja bila.

Tražim objašnjenje za ovo što mi se dešava,
nešto u meni neda mi mira.
Tvoj poziv neke dileme rešava,
tvoj glas daje mi krila.

Ludujem za tobom
stvarno mi se sviđaš,
ne znam gde ću sa sobom
volim te kad pričaš.

Ove ću noći piti iz čaše
tog gorkog crnog vina,
voleću one noći naše
da si moja hvaliću se svima.

Probaću da te volim još više
dok saksofon tužno svira
naše će reči biti sve tiše,
tvoje mi oči ne daju mira.

Raspleti svoje duge kose
u ovoj predivnoj noći.
Neka me one sa mirom nose,
draga, opet ću ti doći.

Neka puknu svi što nas ne vole,
naše se ruke sretno drže.
Neka se naše usne vole,
neka mi srce lupa još brže.

A kad me neko pita
koga moja duša iskreno voli
reći ću moj Bog se zove Slađana
neka se tvoje srce ne boji.

              * * * * *

Blagi Bože ja te molim:
čuvaj onu koju volim.
Ona je moja iskrena toplina,
čuvaj, Bože, svoga sina.

                   Milan Bandić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 28, 2008, 15:15:25
 :) WOW!!!  Bandiću, hvala ti što si nam pružio zadovoljstvo da čitamo ove prekrasne stihove!  :o :) :) :scenic:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Novembar 28, 2008, 15:16:52
Nema na čemu. Čekaj ima još strofa ...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Novembar 28, 2008, 15:18:22
U bašti ležim doma svog
gledam noć i nebeski svod.
Ja nemam ništa jer nemam te
noćni vozovi sad ne voze.

A tako želim da si tu
u ovaj zao, crni čas.
Al' neki đavo čuva te
sakrivenu od istine.

Vreme je da nađem mir
jer sam dugo lutao.
Svako ima neki hir
na vreme sam to shvatio.

Svetla sam ugasio
sobom si me pokrila.
Ja bih tako spavao
al' ti si mi u snovima.

         Milan Bandić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 28, 2008, 15:19:32
 :) he he - pa naravno da ćemo čekat ;) oćemo još...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Novembar 29, 2008, 14:47:01
Albatros

Dokoni mornari od zabave love
često albatrose, silne morske ptice,
na putu nemarne, tihe pratilice
ladja shto nad ljutim vrtlozima plove.

Na daske od krova spuste ih sputane.
Kraljevi azura, nevešti, zbunjeni,
belim i ogromnim krilima skunjeni
mašu k'o veslima na obadve strane.

Maločas prekrasan, a sad smešan, jadan,
krilati se putnik bori s okovima;
s lule jedan mornar duva mu dim gadan
u kljun, drugi mu se ruga skokovima.

Tom knezu oblaka i pesnik je sličan;
on se s burom druži, munjom poji oči,
ali na tlu sputan i zemlji nevičan,
divovska mu krila smetaju da kroči.


Charles Baudelaire

(1821 - 1867)


Splin
(LXXXI)

Kad svod nizak, težak kako poklop tlači
Duh izmučen stravom drugih čamotinja,
I kad sapet krugom neba, što se mrači,
Tužniji od noći dan sivkasti tinja;

Kad zatvoru vlažnom sliči lice svijeta,
U kojemu Nada bojažljivo krili
I ko šišmiš slijepo oko ziđa lijeta,
O stropove glavom udara i svili;

Kad mlazovi pljušte jednolika zvuka
I rešetku rišu tamnice prostrane,
I kad nijemo mnoštvo odvratnih pauka
Na dnu mozga mreže raspinjati stane,

Tad nejednom jeknu zvona poput groma
I urlike nebom prospu grozomorno,
Ko dusi što blude samotni, bez doma,
Pa jecati počnu dugo, tvrdokorno.

Niz mrtvačkih kola promiče bez glasa
Dušom, dok mi Nada shrvana zavija,
A despotska Strepnja prepuna užasa
U ludanju moju crni stijeg zabija.


Charles Baudelaire

(1821 - 1867)


PREOBRAŽAJI VAMPIRA

Žena kojoj usta jagoda su sočna,
Zmijoliko saviv struk i bedra moćna
I gnječeći grudi o tvrd rub korzeta,
Šanu riječ iz koje hlap mošusa cvjeta:
- "Moja vlažna usna, iskusna u žaru,
U postelji savjest zna zavesti staru.
Plač svačiji suše pobjedna mi njedra,
I starcu izvabim gugut smijeha vedra.
Onom tko me vidi nagu i bez vela,
Nadomještam sunce i nebesa cijela!
Moj mudrače, bludnih vještina sam puna;
Kad čovjeka smamim rukom od baršuna,
Il' kad grudi predam ujedima zuba,
Razvratna, i plaha, i nježna, i gruba,
Na ležaju ovom što stenje od strasti,
I Anđeli sami morali bi pasti!"

Kad moždinu svu mi isisa iz kosti,
Okrenuh se k njojzi u iznemoglosti
Da joj cjelov dadem, ali vidjeh tada
Mješinu ljepljivu, gnojnu, punu smrada!
Sklopio sam oči, sav leden od strave,
A kad ih otvorih, u svjetlosti jave:
Mjesto krepke lutke, što leža uza me
Napojena krvlju mojom do pomame,
Drhtao je kostur škljocavih vilica
I cvilio suho kao vjetrnica
Il' cimer na šipci kad trulo se klima
Uz jauke vjetra u zimskim noćima.



Charles Baudelaire

(1821 - 1867)



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Decembar 01, 2008, 17:55:38
TRENUTAK
Kada bih svoj život mogao ponovo da proživim
pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka,
ne bih se trudio da budem tako savršen,
opustio bih se više.

Bio bih gluplji nego što bejah, zaista
vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.

Više bih se izlagao opasnostima, više putovao,
više sutona posmatrao, na više planina popeo,
više reka preplivao.

Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao,
jeo manje boba, a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.

Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svoga života: imao sam,
jasno, i časaka radosti.

Ali kad bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima.
Jer, ako ne znate, život je od toga sačinjen,
od trenova samo; nemoj propuštati sada.

Ja sam bio od onih što nikada nikuda nisu išli bez
toplomera, termofora,
kišobrana i padobrana;
kad bih opet mogao da živim,
lakši bih putovao.

Kada bih ponovo mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni.
Više bih se na vrtešci okretao,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao,
kad bih život ponovo pred sobom imao.

Ali, vidite, imam 85 godina, i znam
Da umirem.

-Alef Hose Luis Borhes-


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 02, 2008, 01:01:44
 :) Zaigrana

More moje…
došla sam do tvojih obala,
samo da bih pogled znatiželjni
bacila
a onda sam poželjela...
uho prisloniti
na tvoj val.
I zaigrana tako
modrim zvukom očarana
u pjenu tvog vala
zapletena
probudim se
najednom
usred pučine,
tobom zarobljena…

Marčelina


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Decembar 04, 2008, 23:33:04
Kiša


Dozovi kišu da spere moju setu,

neka sve potopi.

Ljudi su neke čudne ptice,

smeju se i kad im je najteže,

a ja neću da se smejem,

hocu da placem.

Dozovi kišu da plačemo zajedno,

kao dve slabosti pred jačim.

Znam da će me ona razumeti,

i ona je obojena mrakom

i prvim prolećnim zrakom,

ona sluša jesenje lišće dok šušti,

zato tako tužno pljušti…

Molim te, dozovi kišu,

reci joj da sam tu,

da je čekam kao vreli avgust,

mora me spasiti,

kapima moje lice ukrasiti,

ne umem da placem bez nje…


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 06, 2008, 00:01:54
 :)
Biti sretan

U životu ne postoji nikakva dužnost
osim dužnosti: biti sretan.
Samo smo zato na svijetu,
a sa svim dužnostima,
svim moralom
i svim zapovijedima
rijetko činimo jedno drugoga sretnim,
jer i sebe time ne činimo sretnima.
Ako čovjek može biti dobar,
može to samo onda
kada je sretan,
kada u sebi ima sklada
dakle kada voli.
To je bilo učenje,
jedino učenje na svijetu.
To je rekao Isus,
To je rekao Buda,
To je rekao Hegel.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Ako je ona u redu,
onda je svejedno
jede li se proso ili kolači,
nose li se dragulji ili rite;
onda svijet zvuči zajedno s dušom,
onda je dobro.
H.Hese


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Decembar 06, 2008, 00:10:31
Prolazit će dani, prolazit će noći
I jednog jutra ništa neće biti tvoje.
Na putu koji vodi na četiri strane svijeta
Tvoj vlak će stati daleko od grada.

Još samo trenutak i ti ćeš otići,
Tvoje mjesto ostat će prazno.
Jedan za drugim ustat će prijatelji
I ponovno će sve biti zaboravljeno.

Ne pitaj ništa, zatvori oči,
Neka padne zastor, svjetla su pogašena.
Još samo časak i ti ćeš otići,
Već dolazi rijeka koja će te ponijeti sa sobom…

(Zvonimir Golob)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Decembar 07, 2008, 18:39:15
zauvek

 

odzvanja zvuk promaje izgubljenim hodnicima.

otvorena vrata škripe pod težinom železnih okova.

rastrzane zavese prozorskih okana kroz koje se posmatrala nada polomljena,bez stakla

u kojima se video odraz osmeha

bez suza.

uzdisaj bez daha i odjek kroz koji se nečuje otkucaj.

vatra odavno ugašena tuđom željom.

reč,postiđena zbog svoje nevinosti,

ćuti.

misli,odavno izbledele bez zvukova.

oči oslepljene od bola razaraju dušu stvorenu za

ples tvog srca nikada zaboravljenog u maštanju.

svet nestao u prošlosti.

 

možeš li rasterati oblake kiše koje natapaju dušu vekovima samoće,

možeš li otopiti ledom okovano srce,

mogu li imati misli nevine i čiste kao tvoje?

možeš li oživeti u meni umrlu bezbrižnost napipanu prstima u tami

ponovo željnih da osete toplotu dodira ljubavi koju sanjaju.

čuješ li tišinu koja vapi za rečima,

možeš li

ponovo ugrejati dušu izgubljenu u praznini bez tebe.

nauči me,

pronađi,

probudi u meni izgubljeni osmeh željan da voli

kao što ti voliš mene,

zauvek.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 11, 2008, 00:54:37
 :)
nikad vise ne otvaraj vrata
u predvecerja ranih ljubavi
kad nas odjednom prevare sve rijeci
i svi nas pogledi dotaknu
da se vise ne vrate

nikad vise svoje srce ne iznosi na dlanu
tek udji u neke tople sobe
gdje je vrijeme mladosti pogodno
gdje bi se mogli na tren pronaci
u zaboravljenom refrenu pjesme
gdje bi mogli pricati satima
i ne znati da li su nam godine prosle

nemoj vise ljubavi otvarati oci
u predzorje kad utihnu posljednji glasovi
kad se od osame naslonis uspomenom
na prozore pod kisom koja zna i hoce
a mi tek ljubavni i dobro raspolozeni
nismo ni znali da nam je srce u oku raslo
i preraslo sve okvire

ne izgovaraj vise rijeci
koje si u sumraku sobe ucila na pamet
da ih dugo nosis nanizane oko vrata
ne otvaraj vise vrata u rana predvecerja ljubavi

podivljat ce rijeke
zbog usana neljubljenih
necemo se snaci sto nam je bilo davno
jedno vrijeme
necemo vise znati
ni ljubiti kako smo znali
nece vise biti ni takvih poraza
ni takvih pjesama
pa cak ni smrti
ako otvoris vrata istom kretnjom
nekome tko ce doci

Zeljko Krznaric


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Decembar 11, 2008, 15:42:09
Dear America
 
 
One Grandfather came to tell me
that You something whish to sell me,
something precious of Your heart,
I dont wont it-thank's the God!
 
I'm just funny, country girl,
I don't like games and don't like school;
My dream is just to find someone
who like the same, and-all life fun!
 
Thank You-muchly, cant be nicely,
You are whishing best to me,
but me, only, and my lovely,
wont to be proud,as first - free!
 
Dont You tell me what I dont know,
maybe that is best for all...
Thank You again, now I'm leaving,
(maybe 'will back), since that - lol.
 
If I should-a, then I would-a,
took that lonely, but not now,
and I dont need explanation,
even sorry, only - wow:
 
For my country, always troubled,
small like flower, for me best!
Thank You, Mary, You are verry
big, nice, happy, and the rest...

                    Milan B.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Decembar 16, 2008, 04:47:24
USPAVANKA

Svet ovaj, u stvari,
i nije tako rđav i zao,
mada poneko plače
i samuje
i brine.

Možda je suton s krova
sasvim slučajno pao.

Možda bi i noć da svane,
možda bi i noć da sine.

Volim da svako valja
i verujem beskrajno:
svanuća postoje zato
da čovek lakše diše.

I sklapam oči.
I sanjam
potajno
to vrelo
to sjajno
jutro od vetra i vlati
što se nad krošnjama njiše.

A sigurno je važno
i od svega najpreče:
za svaki obraz na svetu
po jedan poljubac skrojiti.

I kad se umoriš gorko,
i trne u tebi veče,
divno je svoj jastuk nadom
zaliti i obojiti.

I važno je ovo,
važnije od najprečeg:

kad se toliko lepote
u sebi čuva i ima,
umeti,
da niko ne sazna,
bar komadić tog nečeg
umotati u snove
i dosanjati svima.

Tako će vek tvoj biti
manje samotan,
zao,
sa manje briga,
ružnoće,
i plača,
i straha
i tuge.

I svaki put kad budeš
komadić sebe dao
i svoje snove svetu
po vetrovima slao,

ličiće jutro na tebe
više nego na druge.

Miroslav Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Decembar 18, 2008, 22:08:18
PESMA ZA MENE, PESMA ZA TEBE



Potrebno mi je mnogo sunca,
i to i noću, jedno da me susreće,
jedno da zamnom svetlost baca,
u ponoru jedno dubokom,
jedno da nosim u ruci
kad od jada ne vidim prst pred sobom.

Potrebno mi je mnogo nežnosti,
i to svakog dana, i mnogo od milošte reći:
potrebno mi je primirje
između srca i sećanja
između neba
i bola koji pred njim kleči.

Potrebna su mi dobrodošlicom ozarena
lica mnoga,
i to svakog trena,
potreban mi prijatelj i to što veći,
potrebni su mi mostovi viseći
preko mržnje,
preko nesporazuma nepremostivoga.

D. Maksimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 19, 2008, 00:54:19
 :)

Čemu ta jedina suza

Čemu ta jedina suza?
Samo mi pogledu smeta.
U mom je ostala oku
Od starijeh, prošlijeh ljeta.

Mnoge joj sestrice sjajne
Tako zginuše redom.
Zginuše u noć i vjetar
S radosti mojom i bijedom.

Zginuše kao i magla
I plave zvijezdice tako,
Uz koje sam radosno pjevo,
Uz koje sam jadovno plako.

I ljubav, ah, tako moju
Vjetar je sobom uz’o!
Daj se i ti rasplini,
Stara, samotna suzo!

 Heinrich Heine


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 07, 2009, 14:54:22
 :)
 (http://s1.pticica.com/pticica/foto/0000558918_m_0_m7slcw.jpg)
   
Dođe mi ponekad
Da legnem kraj rijeke,
Da se istečem sa njom ili
Da ostanem na dnu, da mi isperu vode
Srce i dušu.
Dođe mi ponekad
Da brojim zvijezde
I da gledam plavetnilo neba kuda
Krstare namrgođeni oblaci.
Dođe mi ponekad
Da legnem kraj rijeke,
Jer obuhvaća me neka luckasta tuga
Onda kad stojim i pratim
zelene valove
Od obale do obale.
Dođe mi ponekad
Da se valjam po travi
Zajedno sa sjenkama pasa koji laju
Na čuvarskom satu,
(Sat koji ne otkucava ponoć).
Dođe mi ponekad
Da pijuckam rijeku od izvora
do ušća,
Jer hoću da sretnem
zlatnu ribicu
I da je zamolim da mi nacrta
Svoj lik, da je ne bih izgubio
U bezdanu svojih sjećanja.

Dušan Bajski



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 07, 2009, 15:00:56
 :)
Postoje riječi
nježne, tople, blage ,
koje mas usrećuju
smiruju
i u tuzi tješe.

Postoje riječi
duhovite, vedre,
lepršave, lake,
od kojih se ljudi
razblaže i smiješe.

No, ima riječi
teških , tvrdih
kao kamen.
Kad one padnu ,
nanesu bol
i ostave na srcu
ožiljak i znamen.
Zlata Kolarić - Kišur


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Big Moca Januar 07, 2009, 15:50:12
Južni vetar prija tvome telu
ulicama šeteje divljaci
suton ljubi tvoju kožu belu
do đaavola gde su ti muškarci?

Zar ne vide koliko je sati
da si sama i pomalo luduš
svakoj hulji ne možeš se dati
gde je onaj za kim trajno žudiš?

Il je blesav il mu nešto fali
mladi krelac nikako da shvati
nisi guska ni krava u štali
bez povoda da mu možeš dati!

samo hrabro smiri se Anela
mastrubiraj i ne gubi nadu
planinari iz susednih sela
u čoporu primiču se gradu!!!

Najbolje je svoje stihove stavljati,mislim na one koi pišu......


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 11, 2009, 14:50:38
 :) Jeste, najbolja je vlastita poezija, ali ovde je već toliko pjesama velikih pjesnika, a uvijek se nađe netko tko uživa u čitanju...  ;)



A Moment to Remember


A magic moment I remember:
I raised my eyes and you were there.
A fleeting vision, the quintessence
Of all that's beautiful and rare.

I pray to mute despair and anguish
To vain pursuits the world esteems,
Long did I near your soothing accents,
Long did your features haunt my dreams.

Time passed- A rebel storm-blast scattered
The reveries that once were mine
And I forgot your soothing accents,
Your features gracefully divine.

In dark days of enforced retirement
I gazed upon grey skies above
With no ideals to inspire me,
No one to cry for, live for, love.

Then came a moment of renaissance,
I looked up- you again are there,
A fleeting vision, the quintessence
Of all that`s beautiful and rare.

Alexander Pushkin



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Januar 11, 2009, 22:07:30

Najbolje je svoje stihove stavljati,mislim na one koi pišu......



Postoji tema i za sopstvena pisanija, a ovo je POEZIJA.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 11, 2009, 23:24:16
 :) aaa, Skorpija, pa nemoj ovde postat bez ijednog stiha :(
Malo smo Desanku zapostavila pa evo jedne lipe:

I ovde

I ovde, na ničijoj zemlji,
ulaziš mi u san kao u dvore
koje si napustio tek juče.
Ulaziš kroz zatvorene kapije
i kroz pore,
kao da si od moga sna u dugom putu
pogubio ključe.

Ulaziš u zaključane prostore
sluha i vida,
provučeš se ispod očnih kapaka
kao mesečeva zraka,
kao lopov preskočiš
snu preko zida.


Desanka Maksimović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Januar 12, 2009, 02:43:57
...S tugom jednostavno treba umeti...
Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama,samo se uporno moras praviti da je ne primecujes pa ce se kad tad okrenuti i otici,iako ti se u prvi mah cini da ce zauvek cvileti kraj stola...
I,pazi...
Poklonis li joj samo mrvicu paznje nece se smiriti dok ti ne uvali citavu korpu...
I onda si gotov...
Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih musterija...
I nikada te vise nece zaobici...

Balasevic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 12, 2009, 02:48:30
Ekspres za sever
(Miroslav Antić)


Možda niko nije umeo da te želi ovako
kao ja noćas.


Tvoje ruke bele kao samoća.
Tvoja bedra sa ukusom platna i voća.
Tvoj malo šuštavi glas.

Sa nosom dečačkim prilepljenim
uz okno vagona,

nejasan samom sebi
kao oproštajno pismo padavičara,

i cudno uznemiren toplinom
kao razmažen pas,

putujem, evo, putujem
da natrpam u glavu još neslućene predele,
da drveću poželim najlepšu laku noć
na svetu,

da se vrtim kao lišće,
kao vetar po travnjacima,
kao zvezde i ptice.

Da malo nemam plan.

Da imitiram klavijature,
liftove
i okean.

Da zaboravim ruku na tvom struku.
I lice uz tvoje lice.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Januar 12, 2009, 21:18:41
Paaa...
meni je drago što ovo živi i kad mene nema..
dok se pentram po raznim planinama...
Ljubac za sve..........


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 15, 2009, 18:55:21
Ja cu znati da si to ti

Posalji mi poljubac na kapima kise
Neka se njezno spuste na moje usne
I dozvole da ih upijem
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi dodir na krilima vjetra
Neka se zaplete u moju kosu
I poigra nestasnim pramenovima
Ja cu znati da si to ti...

Posalji mi osmijeh na odsjaju zvijezda
Neka zabljesne u mojim ocima
I nikada se ne ugasi
Ja cu znati da si to ti...



LJUBAVNA PESMA

Ti si moj trenutak i moj san
i sjajna moja reč u sumu
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plast sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.

Jovan Dučić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Januar 15, 2009, 23:36:02

Na posletku

Na posletku, ti si dobro znala ko sam ja...
Otkud sad te suze, moja mila?
Rekla si da se za točak bršljen ne hvata...
Zalud izgužvana svila...

To je tako...Ne pravi od tuge nauku...
Mami svetlo na sledećem bregu...
Okopniće moj otisak na tvom jastuku...
Kao jezuška na snegu...

Razbiću gitaru, crn je mrak ispunjava,
odavno se svoje pesme bojim,
pomera u meni one gene Dunava,
pa ja tečem i kad stojim.

Ali opet...Da l' bi ikad bila moja ti,
da sam vojnik u armiji ljudi?
Rekla si da ne umem novce brojati
i da je ništa sve što nudim.

Na posletku, ti si navek znala da sam svirac...
Brošić što se teško pribada.
Da me može oduvati najblaži nemirac...
Da ću u po reči stati, da se neću osvrtati
nikada...

Ređaš po vitrini fini porculanski svet,
al' ja sam figurica bez žiga.
Pazi...to je bajka što ti pada na pamet,
fali ti baš ovaj cigan?

Ne dušo...

Tek u jesen otkriju se boje trešanja,
sve su slične u leto zeleno.
Na posletku ti si dobro znala ko sam ja,
čemu suze lepa ženo?

Draga moja, ti si navek znala da sam pajac.
Moj je šešir šatra pomična.
Usne, tice-rugalice, a u srcu tajac,
da sam kaput sa dva lica, da sam gos'n propalica
obična...

Na posletku, ti si navek znala da sam svirac...
i da je nebo moja livada.
Da me može oduvati najblaži nemirac...
Da ću u po reči stati, da se neću osvrtati...

Balasevic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 16, 2009, 00:21:09
PLAVA ZVEZDA

Iza šuma, iza gora,
iza reka, iza mora,
žbunja, trava,
opet noćas tebe čeka
čudna neka zvezda prava.
Čak i ako ne veruješ,
probaj toga da se setiš.
Kad zažmuriš i kad zaspiš,
ti pokušaj da je čuješ,
da odletiš,
da je stigneš i uhvatiš
i sačuvaš kad se vratiš.
Ali pazi: ako nije
sasvim plava, sasvim prava,
mora lepše da se spava:
da se sanja do svitanja.
Mora dalje da se luta.
Tristo puta.
Petsto puta.
Mora druga da se nadje.
Treća.
Peta.
Mora u snu da se zadje
na kraj sveta.
I još dalje iza kraja:
do beskraja.

Mora biti takve zvezde.
Što se čudiš.
Pazi samo da je negde
ne ispustiš dok se budiš.
Jednog dana,
jedne noći,
ne znam kada, ali znam tačno,
izgledaće nebo bez nje
tako prazno, tako mračno.
I sva sunca,
sve lepote
i sve oči što se jave,
nikad bez nje neće biti
sasvim tvoje sasvim prave.
Ja ti neću reći šta je
ova zvezda čudna, sjajna.
Kad je nadješ - sam ćeš znati.
Sad je tajna.

Miroslav Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 16, 2009, 13:04:39
 :)

GUBIM TE


Gubim te dušo, izmičeš pola'ko,
svakog dana sve više i više.
Nestaješ i blijediš, sve je tako la'ko,
gdje su oni dani, što nekada biše?

Kao malo dijete samoće se plašim,
za greškama tragam, za slamku se hvatam,
bilo kakvog izlaza problemima trazim,
šta se ovo desi, još uvijek ne shvatam.

Voljeh li te suviše? Suviše li dadoh?
Il' premalo dobih od ljubavi tvoje?
Ljubav da je napor, na vrijeme ne znadoh,
i priznanja samog misli mi se boje...

Ružno je u glavi i stomak me boli,
i sve mi se lomi i srce i duša,
ostajemo opet - ja i moj bol goli,
život nas još pati, patnja nas još kuša.


Emir Jusic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 18, 2009, 23:01:28
 :)
I OPET MI DUŠA SVE O TEBI SANJA

I opet mi duša sve o tebi sanja,
I kida se srce i za tobom gine,
A nevjera tvoja daleko se sklanja,
Kao tavni oblak kad sa neba mine.

I opet si meni čista, sjajna, vedra,
Iz prizraka tvoga blaženstva me griju,
Pa bih opet tebi panuo na njedra
I gledô ti oči što se slatko smiju.

Tako vita jela koju munja zgodi
Još u nebo gleda i života čeka,
I ne misli: nebo da oblake vodi
Iz kojih će nova zagrmiti jeka...


27. augusta 1896.

ALEKSA ŠANTIĆ


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 19, 2009, 15:16:26
Izmirenje


I kada te život bolno razočara,
I kada prestanu i želje, i snovi;
Ono što nam vrati jedna suza stara,
Vredi jedan život neznani i novi.

Pamti što je prošlo, s puno vere neme,
Kroz sve dane drugih stardanja i mena:
Čuvaj svoju prošlost za sumorno vreme
Kad se živi samo još od uspomena.

Pa ćeš da zapitaš jednom, i nenadno -
Našto samo suze, našto boli samo?
I šta da ikad žali srce jadno,
Kada je sve naše, sve što osećamo!

-Jovan Ducic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 23, 2009, 16:19:37
 :)
DA SAM ROM

 
Da sam Rom…

Cesta bi bila moj dom

Pjevao bih pjesme

Plesao… svirao trubu

A sunce bi sjalo

Na mom zlatnom zubu

 

Da sam Rom…

Svijet bi postao moj dom

Imao bih psa

mješanca Žuću

I konja što vuče

Na kotačima kuću

 

Da sam Rom…

Sve bi se složilo po mom

Možda bi vas smetao

Taj neradnik što klati

Ali sunce na mom zubu

Ne bi stalo sjati

 Dragan Gortan


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 24, 2009, 15:04:13
K0N-iJgsPCM

Kako to cika Serbedzija radi... bez komentara...  ::)

Budim je zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci
koje peku grlo, volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim je zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim je zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim je, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla neka me trazi
i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta,
koju volim
to dete koje je zaspalo
ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi
drukcija i nova,
uzalud je budim
jer njena usta
nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen

B.M.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 24, 2009, 17:54:11
ZALJUBLJENA DJEVOJCICA

Sad je vrijeme kad on prolazi
ispod njenih prozora:
Ona vec stoji skrita iza zastora
(da je on izvana na spazi).

Bezbrizan, dok ide pored prozora,
I ne sluti da za zidom udara
Zaljubljeno srce.. samo za njega.


Dragutin Tadijanovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 25, 2009, 02:32:51
 :)
 More ljubavi
   
Potoni u moru ljubavi
Bez glasa
Tiho
Kao riba
Jer to more je beskraj
Kao majka nek' te ziba

Pusti nek' uspava te
U svom krevetu od soli
Ne misli na dno ni obale
Na sutra
Ni na boli

Kad potoneš u more ljubavi
Ne trebaš ni veza ni luke
Potoneš u nečije oči
Zagrle te nečije ruke

Dragan Gortan


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 25, 2009, 15:23:17
Drhtava pesma-Mika Antic

Osecam: nesto u meni raste,
Pomalo bolno, pomalo belo,
Kao da nekakve zbunjene laste
Lete kroz moju glavu i telo.
Vrte se.
Prestizu.
Nesto traze.
Od njih se usni dah uzari.
Ja ne znam sta cu,
A mama kaze:
Jos si ti balava za takve stvari....

Osecam: nesto u meni prska,
Kao kad pupoljak zenice siri.
Zasumi nekakva zlatna trska
I nece pod celom da se smiri.
Tu oblog ne pomaze,
Dusa se kikoce i krvari.
Nesto me muci,
A mama kaze:
Jos si ti balava za takve stvari....

Onda me zakiti prezrelo leto:
Dva grozda - kao dve tople znacke.
Sve mi u rebrima razapeto.
Sve okrenuto naglavacke.
A sve je ipak ludje i draze.
Srce bi prostranstva da ozari.
Placem od srece,
A mama kaze:
Josh si ti balava za takve stvari....

Prirodo cuje me!
Laganja nema!
Ti bujaj - ja cu od tebe vise!
I neka siroko u nama dvema
Ogroman ruzicast vetar dise.
I luduj prirodo!
Zri naopako!
Samo mi nemir ne pokvari.
Volim te shto si zaista tako,
K'o i ja balava za divne stvari....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Januar 26, 2009, 21:45:36
Ponos i suze
Cudni su cetinari. Bog salje kisu,
a njihovo se lisce ne ukvasi,
Bog salje sunce, a oni se ne raduju.
Bog salje vetar, a oni se ne ljuljaju,
Bog salje san i smrt drvecu, a oni se zelene.

Ali kad u udjes u sumu,
ti osetis da se tle pod tvojim korakom ugiba
i noga ti upada u nesto mekano i trulo.
To su milijarde iglica koje su,
kao suze ponosita covjeka,
necujno i nevidljivo pale.
I vidis sitne tackice stvrdnute smole koja je,
preko noci, u casu crnog mraka,
kad ni najblizi sused ne moze da vidi,
potekla iz srca koje se u bolu steglo.

Isidora Sekulic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 27, 2009, 01:13:56
A Friend Like You
by Author Unknown

There's lots of things
With which I'm blessed,
Tho' my life's been both Sunny and Blue,
But of all my blessings,
This one's the best:
To have a friend like you.

In times of trouble
Friends will say,
"Just ask... I'll help you through it."
But you don't wait for me to ask,
You just get up
And you do it!

And I can think
Of nothing in life
That I could more wisely do,
Than know a friend,
And be a friend,
And love a friend... like you.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 27, 2009, 01:39:44
 :)
BEAUTY

beauty is a gift of god
love and affection
beauty and warmth
pleasure and comfort

beauty is a desire
of lovely face and heart
beauty is a melodious tune
beauty is art

what is beauty
without love and affection
beauty is happiness
of a kind nature

such a beauty aishwarya rai has
impressive and bold eyes
if she can be beautiful
so can u be

be good and have some fun
being beautiful is a kind of a duty
beauty is of love and affection
not any kind of rejection

sakshi mathur


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 27, 2009, 16:14:16
Marijan Ban

Mrlje

Kada te vrijeđaju neke teške riječi
Od strane osobe do koje ti je stalo
I kada se u tebi nakupi mnogo
Naizgled sitnih i glupih poniženja
Na trenutak staneš da razmisliš malo
Pa odeš bez ikakva upozorenja
I ostaješ sam

I priznaješ sam sebi da je još uvijek voliš
I možeš da se sjetiš samo svijetlih strana
I želiš da se vratiš da klekneš da je moliš
Ona je za tebe boginja bez mana
Ona je za tebe zvijezda u daljini
I tek kad joj pridješ u njezinoj nutrini
Primjećuješ mrlje koje tebi škode
I ti je ponovo puštaš neka ode
I ostaješ sam

Kada te netko obasipa stalno
Gomilom običnih al' dvosmislenih riječi
I kada netko svaki tvoj pokret
I svaki osmijeh baca na vagu
Kad nisi u stanju preko toga prijeći
Sakupiš snagu,sakupiš snagu
I ostaješ sam


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 27, 2009, 23:58:18
 :)
Pjesma o mojoj ljubavi

Da ne bih vidjela besciljnost svoje ljubavi
ja kažem: želim tebe.
Ali ja ne želim tebe,
ja želim da te želim.

Učini što hoćeš, budi što hoćeš,
samo mi daj da ti sve svoje dam.
Ti si u meni a nisi u sebi:
O ljubavi bez cilja, bez razloga, bez kraja.

I kad te grlim, vidim: ne grlim te,
nego grlim ljubav, želju svoju.
Volim te, jer je lakše voljeti nego ne voljeti,
volim te jer tako brže nestajem.

                Vesna Krmpotić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Januar 28, 2009, 17:30:10
LJUBAV

Moje žedne usne opet traže
da ih blagosloviš tvojim poljupcem,
moji prsti tvoje traže.
Hoću pogled da tvojim napojim,
da u tvojoj kosi skrijem lice,
da uvek budnim i poslušnim rukama
u zanosu prihvatim tvoje,
da uvek novim plamenom oživim
tvoju lepotu hiljade i hiljade puta,
dok dan i noć, sadašnjost i prošlost
za nas jedno ne postanu.
Dok se blaženi i sudbini zahvalni
ne vinemo iznad svakog bola,
dok izvan domašaja ovoga sveta
mir ne nađemo.
H. Hesse


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Februar 05, 2009, 16:16:43
 :)


LJUBAV


Zbog tebe, u rascvjetanim vrtovima čeznem za mirisima proljeća.
Zaboravio sam tvoje lice, ne sjećam se više tvojih ruku;
kako su se tvoje usne našle na mojima?

Zbog tebe, volim bijele uspavane kipove po parkovima;
bijele kipove bez glasa i bez vida.
Zaboravio sam tvoj glas, tvoj sretan osmjeh;
zaboravio sam tvoje oči.

Poput cvijeta sa svojim mirisom,ja u sebi nosim maglovito sjećanje na tebe.
Živim sa boli poput rane;
dotakneš li me samo, smrtno ćeš me povrijediti.

Tvoja milovanja me obavijaju, poput bršljana na sjetnim zidovima.
Zaboravio sam tvoju ljubav, još uvijek tražim odraz tvog lika u svakom oknu.


Zbog tebe, teški mirisi ljeta nanose mi bol;
zbog tebe, opet tražim oko sebe proročanske znakove nenadanih želja;
padajuće zvijezde,
komete.

Pablo Neruda

   


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Februar 07, 2009, 02:38:45
Pero Zubac - Ne bira se ljubav

Ne bira se ljubav
kao ni smrt.

Sve je u knjigama
duboko pod morem
zapisano.

Jezikom neznanim nama,
nebesnim pismenima.

Niti se odupreti mozeš
niti preskočiti dan.

Kao što ne možeš
tuđi san usniti
niti okom drugim
videti.

Voleo bih da nisi ti
ona koju u ovom času
volim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 08, 2009, 02:32:47
Elegija

Zasto se meni javljaš tajno
Kada mi duša tiho sniva?
I zašto tvoje oko sjajno
Golemu tugu i jad skriva?
Zašto me kroz noć staneš zvati,
I šta ti jadno srce iste?
Ta ja ti nemam ništa dati,
O, ja sam pusto pepelište.
Sve što sam imo ja sam dao,
Nevjerno hladna ljubavi moje, -
Sve što sam svojim blagom zvao:
Mladost i oganj duše svoje.
Pa zašto meni stupaš snova,
šta tražiš ovdje u mrtvaca?
Hladna je, hladna ruka ova
što nekad na te ruže baca.
Pusti me! Pusti i ne mori!
Nek sam ovako trajem dane,
Sve dok mi srce ne izgori,
Sve dok mi duša ne izda'ne.
 
Aleksa Šantić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Februar 12, 2009, 01:14:23
"Medju javom i med snom" - Laza Kostic

Srce moje samohrano,
  ko te dozva u moj dom?
neumorna pletisanko,
sto pletivo pletes tanko
  medju javom i med snom.

Srce moje, srce ludo,
  sta ti mislis s pletivom?
k'o pletilja ona stara,
dan sto plete, noc opara,
  medju javom i med snom.

Srce moje, srce kivno,
  ubio te zivi grom!
sto se ne das meni zivu
razabrati u pletivu
  medju javom i med snom!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Februar 12, 2009, 12:33:40
Zaboravljena stvar

Pre neki dan sam bio u parku,
bilo je tužno u tom mraku.
Ušao sam u neki bar
i čuo našu staru stvar.

Suze su mi na oči krenule,
uspomene iz sna prenule.
Ja ću uvijek ostati sam
nikada te neću imati, to znam.

Pomislih, šta li radiš sad,
koji li te ljubi gad?
Ja neću imati drugu,
moje su druge samoća i tuge.

Milan Bandić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Februar 14, 2009, 00:40:17
 :)
IMAŠ



Imaš u sebi nešto što ja nemam-

imaš mudrost koja te čini ženom,

oblak koji te plaši sjenom ,

a ipak ti si ta obala

kojoj može prići moja lađa,

umorna i potrganih jedara.

Imaš u sebi i dio mog djetinjstva

mada ti se čini sasvim različito,

jer pamtiš,

jer ti i sada zvuk zvona

topi dušu od stoljetnih zima.

Imaš ti imaš

neku tajanstvenu misao,

ruke koje obgrle cijeli svijet,

i dlanove na kojima raste plima.

U tebi je i moj dio tuge,

nemir onih koji sanjaju mirno,

bujica kojoj tek tvoja duša znači kraj.

I putovala si tako životom

neprestano uz mene,

a da me nisi ni vidjela ni osjetila.

Tek si prepoznala zatvorenim očima

ovaj dio neba

koji tek treba posuti zvijezdama.
   

(http://s1.pticica.com/pticica/foto/0000592195_l_0_ht2tpt.jpg)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Februar 14, 2009, 04:12:47
Kako lepo Nado! Prelepo... :angel:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Februar 14, 2009, 09:57:21
 :) fala, Zen, oprostite šta je ovako velika slika, pa možda kvari koncepciju teme, ali na umanjenoj se ne bi vidjela haljina koju sam baš dugo krojila  :) ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Februar 17, 2009, 17:56:04
Djura Danicic - "Na Liparu"

            I
        "Vece"

Jeste li mi rod?... siročići mali
Il' su i vas, možda, jadi otrovali,
ili vas je slabe progonio svet?
Pa dođoste samo - da kad ljude znamo,
Da se i mi malo bolje upoznamo,
U dvopevu tužnom pevajući set...

Mi smo male,
Al' smo znale
Da nas neće
Niko hteti,
Niko smeti
Tako voleti
Kao ti;
- Ćiju ći

Moje tice lepe, jedini drugari,
U novome stanu, poznanici stari,
Srce vam je dobro, pesma vam je med;
Ali moje srce, ali moje grudi,
Ledenom su zlobom razbijali ljudi,
Pa se mesto srca uhvatio led.

S belom bulom,
Sa zumbulom,
Šaren - rajem,
Rajskim majem,
Cvećem, mirom,
Sa leptirom,
Letimo ti mi
Srca topiti -
- Ćiju ći

Moje tice male, jadni sirotani|
Prošli su me davno moji lepi dani,
Uvelo je cveće, odbego me maj,
A na duši osta, ko skrhana biljka,
Il' ko tužan miris uvelog bosiljka,
Jedna teška rana, težak uzdisaj.


            II   
        "Ponoc"


...Ponoć je.
U crnom plaštu nema boginja;
Slobodne duše to je svetinja...
To gluvo doba, taj crni čas -
Al' kakav glas?
Po tamnom krilu nema ponoći
Ko grdan talas jedan jedini
Da se po morskoj valja pučini -
Lagano huji - ko da umire,
Il' da iz crne zemlje izvire?
Možda to duši zemlji govore?
Il' zemlja kune svoje pokore?
Il' nebo, možda, dalje putuje,
Da moju kletvu više ne čuje?
Pa zvezde plaču, nebo tuguje,
Poslednji put se s zemljom rukuje...
Pa zar da neba svetu nestane?
Pa zar da zemlji više ne svane?
Zar da ostane -
Tama?...
I hod se čuje -
Da l' ponoć tako mirno putuje?
Ni vazduh tako tiho ne gazi -
Ko da sa onog sveta dolazi?
Il' kradom oblak ide naviše?
Il' bolnik kakav teško uzdiše?
Il' anđo melem s neba donosi?
Il' oštru kosu da ga pokosi?
Da ljubav ne(j)de?... Da zloba nije?...
Možda se krade, da nam popije
I ovu jednu čašu radosti?
Il' možda, suza ide žalosti?
Da nas orosi tužna kapljica?
Ili nam mrtve vraća zemljica?

Vrata skrinuše...
O, duše O mila seni
O, majko moja O, blago meni|
Mnogo je dana, mnogo godina,
Mnogo je gorkih bilo istina;
Mnogo mi puta drhtaše grudi,
Mnogo mi srca cepaše ljudi;
Mnogo sam kajo, mnogo grešio
I s hladnom smrću sebe tešio;
Mnogu sam gorku čašu popio,
Mnogi sam komad suzom topio...
O, majko, majko O, mila seni
Otkad te, majko, nisam video,
Nikakva dobra nisam video...
Il' možda misliš: Ta dobro mu je,
Kad ono tiho tkanje ne čuje,
Što pauk veze žicom tananom
Nad onim našim crnim tavanom,
Među ljudma si - među bližnjima -"
Al' zlo je, majko, biti međ njima
Pod ruku s zlobom pakost putuje,
S njima se zavist bratski rukuje,
A laž se uvek onde nahodi
Gde ih po svetu podlost provodi;
Laska ih dvori, izdajstvo služi,
A nevera se sa njima druži...
O, majko, majko, svet je pakostan -
Život je, majko, vrlo žalostan...



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Mart 08, 2009, 19:04:46
Desanka Maksimović

Svejedno je


Ma živela hiljadu godina,
biću posle smrti ista
sa nerođenima.

Ma bila najsrećnija,
biću posle smrti ista
sa onim ko je uvek plakao.

Ma bila klevetana,
biću posle smrti ista
sa onima koje su hvalili.

Ma ostala u sećanju svih ljudi,
neću posle smrti znati
da me se sećaju.

Ma posedovala sva znanja,
znaću posle smrti manje
od zemlje grumena.

Ma imala srce toplije od anđela,
biću posle smrti ravnodušnija
od samog kamenja.

Ma se svetlosti vazdan radovala,
neću posle smrti moći
izići iz pomrčine.

Ma kako svesna sebe bivala,
neću posle smrti znati
da sam postojala.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Mart 15, 2009, 14:57:25
 :)
Kad bi čovjek

Kad bi čovjek mogao reći ono što voli,
kad bi čovjek mogao uzdići svoju ljubav do neba,
kao što je oblak uzdignut u svjetlosti;
kad bi poput zidova što se ruše
da bi bila pozdravljena istina uzdignuta u središtu,
kad bi čovjek mogao razoriti svoje tijelo,
ostavljajući samo istinu svoje ljubavi,
istinu samoga sebe,
koja se ne zove slava ili sreća,
nego ljubav ili želja,
ja bih konačno bio onaj, kako sam se zamišljao,
onaj što svojim jezikom, svojim očima i rukama
objavljuje pred ljudima nepoznatu istinu,
istinu svoje istinske ljubavi.

Ne poznajem slobodu, osim slobode
da budem zarobljen u nekome,
čije ime ne mogu čuti bez uzbuđenja,
zbog koga zaboravljam sebe u tom jadnom postojanju,
za koga sam danju i noću ono što želi,
a moj duh i tijelo plove u njegovu duhu i tijelu,
kao izgubljeno drvlje što ga more diže ili topi,
slobodno, sa slobodom ljubavi,
jedinom slobodom koja me ushićuje,
jedinom slobodom za koju umirem.

Ti opravdavaš moje postojanje.
Da te ne poznajem, ne bih živio,
Da umrem ne znajući te, ne bih umro, jer nisam živio.  

Luis Cernuda


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Mart 15, 2009, 15:16:19
Ostao sam bez reci, Nado...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Mart 15, 2009, 15:18:16
 :) i ja kad sam ju jutros pročitala, baš sam ostala zatečena i odmah sam ju prenijela kod nas  ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: svetlost Mart 15, 2009, 17:35:25
Nado, super je! Kopirala... :nice:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Mart 20, 2009, 00:12:26
DETE I BAKA


Bako, stara bako, babušcice mila,
jesi l' i ti kadgod mala, mlada bila?
Jesi l' mogla kadgod ispraviti leđa?
Je l' i tvoja kosa bila kadgod smeđa?
Je l' i tvoja halja bila kadgod kratka?
Je l' i tebe kogod zvao: "Dušo moja slatka"?
Je l' i tebi kogod kadgod 'vaku lutku dao?
Valjda se skrhala, pa ti je sad žao!
- Ta zar mora, bako, ostareti svako?-
Hoću l' i ja, bako, ostareti tako?-
Moram li zar i ja biti tako seda?
Tako smežurana, zgurena i bleda?
Pa zar tome nema baš nikakva leka?
- Zar se to ne može živeti doveka?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Mart 29, 2009, 17:27:21
ČOVEK I MORE

Uvek će te, slobodni čoveče, srce vući
moru, tvome zrcalu, jer sebe duša tvoja
vidi u talasanju tog večnog nespokoja,
a i tvoj duh je isti ponor zastrašujući !

Ti uživaš roneći u sopstvenoj toj slici;
tvoj pogled je miluje,tvoj zagrljaj je hvata;
srce ti se raduje odjeku svoga brata
u toj neukrotivoj i divljoj tužbalici.

Podjednako ste mračni i ćutljivi vas dvoje:
čoveče, niko ne zna dno tvoje provalije,
more, tvoja bogatstva niko otrkio nije,
toliko ljubomorno čuvate tajne svoje !

I stoleća protiču, a vi ste večno orni
za bitku bez milosti, za boj vaš pogibeljni,
tako ste žedni smrti i pustošenja željni,
braćo neumoljiva, o borci neumorni !

Bodler


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Mart 29, 2009, 20:04:55
Mika Antic

Senka

Zbog svega sto smo najlepše hteli
hoću uz mene noćas da kreneš,
ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni il vreli,
nemoj da žališ ako sveneš.

Hoću da držiš moju ruku,
da se ne boljiš vetra i mraka,
uspavana i kad kiše tuku,
jednako krhka, jednako jaka.

Hoću uz mene da se sviješ,
korake moje da uhvatiš,
pa sa mnom bol i smeh da piješ
i da ne želiš da se vratiš.

Da sa mnom ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadješ sunca komadić vreli,
pronadješ žvota komadić zreli.
Il crkneš, ako crći treba,
zbog svega sto smo najlepše hteli.

 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Mart 29, 2009, 20:09:37
Mika Antić - Prva ljubav

Naiđu tako dani.
Zatrpaju ti oči
kao zvezdane kiše.

Oko nosa se neka
šarena nežnost isplete.

I ti staneš,
i ne znaš
da li si, il' nisi više
ono obično dete,
ono bezalzleno dete.

Nekakvo zrno zlata
počne u srcu da žulji.

Stidljivost neka u tebi
tiho se zasmejulji.

Naiđu tako dani.
Ne prepoznaješ boje aprila.

Ne prepoznaješ svoje ruke.
Izgledaju ti kao krila.

Ne prepoznaješ svoje ogledalo:
iz njega te neko čudan posmatra,
neko kome u dahu
mirišu suncokreti
i plamte obrazi,
plamte
kao nestrpljiva vatra.

Naiđu tako dani.
Vetar ti u potiljak diše.

Zdravo, poslednja bajko,
kad staneš i ne znaš više
da li se visine ruše
il' s tobom u nebo lete!

Zdravo ljubavi!
Tajno!
Zdravo sve neverovatno!
Sve zabranjeno i zlatno!

Zdravo, čudnovati svete!

Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ćutanjem.

Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.

Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.

Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima

i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.

Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.

Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.

Ona je malo onako.
Pa još malo onako.

Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.

Nije to nagovaranje,
rođeni moji,
ko neće dalje da veruje,
nek slobodno zažmuri.

Ali pazite dobro:
ako u vama postoji
jedno veliko pitanje
koje nestrpljivo žuri,

pitanje veće od brda
i veće od dva brda,
i jedna treperava duša
što veruje u čuda,

i ako se u vama
neke lepote talasaju
i neke svetlosti rađaju,

onda je sasvim svejedno
da li žmurite ili ne žmurite,
jer čuda se već događaju.

U tebi skazaljka nekog
nevidljivog magneta
pokazuje odjednom
hiljade strane sveta.
...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Mart 29, 2009, 20:12:03
Desanka Maksimović - Naša tajna

O tebi neću govoriti ljudima.
Neću im reći da li si mi samo
poznanik bio, ili prijatelj drag;
ni kakav je, ni da li je
u našim snovima i žudima
dana ovih ostao trag.

Neću im reći da li iz osame,
žeđi, umora, ni da li je ikada
ma koje od nas drugo volelo;
niti srce naše
da li nas je radi nas
ili radi drugih
kadgod bolelo.

Neću im reći kakav je sklad
oči naše često spajao
u sazvežđe žedno;
ni da li sam ja ili si ti bio rad
da tako bude -
ili nam je bilo svejedno.

Neću im reći da li je život
ili od smrti strah
spajao naše ruke;
ni da li zvuke
smeha voleli smo više
od šuma suza.

Neću im reći ni jedan slog jedini,
šta je moglo, ni da li je moglo nešto,
da uplete i sjedini
duše naše kroz čitav vek;
ni da li je otrov ili lek
ovo što je došlo
onome što je bilo.

Nikome neću reći kakva se
zbog tebe pesma događa
u meni večito:
da li opija toplo
kao šume naše s proleća;
ili tiha i tužna
ćuti u meni rečito.
O, nikome neću reči
da li se radosna ili boleća
pesma događa u meni.

Ja više volim da prećutane
odemo ona i ja
tamo gde istom svetlošću sja
i zora i noć i dan;
tako gde su podjednako tople
i sreća i bol živa;
tamo gde je od istog večnog tkiva
i čovek i njegov san.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 30, 2009, 14:43:42
      
Алексей Апухтин
   
* * *

Мне не жаль, что тобою я не был любим,-
     Я любви не достоин твоей!
Мне не жаль, что теперь я разлукой томим,-
     Я в разлуке люблю горячей;

Мне не жаль, что и налил и выпил я сам
     Унижения чашу до дна,
Что к проклятьям моим и к слезам, и к мольбам
     Оставалася ты холодна;

Мне не жаль, что огонь, закипевший в крови,
     Мое сердце сжигал и томил,-
Но мне жаль, что когда-то я жил без любви,
     Но мне жаль, что я мало любил!


1870-е годы


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Mart 30, 2009, 20:24:36
Prelepo, Mici... ostadoh bez teksta  :o


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 31, 2009, 21:38:10
^ ;)

Zbog svega sto smo najlepse hteli
hocu uz mene nocas da krenes.

Ma bili svetovi crni ili beli,
ma bili putevi hladni ili vreli,
nemoj da zalis ako svenes.

Hocu da drzis moju ruku,
da se ne bojis vetra i mraka,
uspravna i kada kise tuku,
jednako krhka,
jednako jaka.

Hocu uz mene da se svijes,
korake moje da uhvatis,
pa sa mnom bol
i smeh da pijes
i da ne zelis da se vratis.

Da sa mnom
ispod crnog neba
pronadjes hleba komadic beli,
pronadjes sunca komadic vreli,
pronadjes zivota komadic zreli.

Ili crknes,
ako crci treba,
zbog svega sto smo najlepse hteli.

M.Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица April 07, 2009, 16:51:35
MOJA NOĆI...

Moja noći, kada ćeš mi proći?
- Nikad!
Moja zoro, kada ćeš mi doći?
- Nikad!
Moja srećo, kad ćeš mi se javit?
- Nikad!
Moje nebo, kad ćeš mi zaplavit?
- Nikad!
Moja draga, kad će naši svati?
- Nikad!
Moja suzo, kada ćeš mi stati?
- Nikad!

Aleksa Santic

_________________


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 21, 2009, 19:35:13
Ako lijevo skreneš

Ako skreneš lijevo od tirkizne staze,
od staze što vodi pravo prema dolu,
upašćeš u tragove što titani gaze,
dok odnose stijene prema tamnom molu.

Ugledaćeš more kako kopno ždere,
i vidjećeš bedem što uporno čuva,
i potura tijelo da sa sebe spere,
sluz i crne fleke titanovih muva.

Ako k’ dolu krenu tvoje noge trome,
i uspiješ stići dok još traje dan,
otvorićeš oči u krevetu svome,
i shvatit ćeš da je sve to bio san.

Milovan Lalović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 22, 2009, 13:23:54
Kletva

Bestraga ti glava
o ali bez traga
već odavno ode
moja glava draga
iz zore
u zoru
zora
a šta dalje
ko nas u taj bestrag
iz bestraga
šalje...

Nisi ništa ružno
rekla dobra ženo
sve je to već davno
ružnije rečeno
proklet sam ja
proklet
zna to ova glava
pa se evo
luda
nekako spasava
pa me evo nekud
očajnika vodi
da mi pukne mramor
u nekoj slobodi.

Vito Nikolić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 22, 2009, 13:28:52
Zima

Čija li si noćas – ko te
ljubi pijan od ljepote
i u mekoj kosi sanja
svet pun tvoga šaputanja.

Srećo moja davno prošla
kome li si dobrodošla
ove noći dok zla ciča
moju studen svetu priča
i dok vetar grubo guši
zaostali sjaj u duši.

Čija li si noćas - čija
kome tvoje sunce sija
kao što je meni sjalo
tako malo,
tako malo.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Dreamer April 23, 2009, 02:35:56

Budim je zbog sunca
koje objasnjava sebe biljkama
zbog neba razapetog izmedju prstiju
budim je zbog reci
koje peku grlo, volim je usima
treba ici do kraja sveta
i naci rosu na travi
budim je zbog dalekih stvari
koje lice na ove ovde
zbog ljudi koji bez cela
i imena prolaze ulicom
zbog anonimnih reci, trgova
budim je zbog manufakturnih pejzaza,
javnih parkova
budim je zbog ove nase planete
koja ce mozda biti mina
u raskrvavljenom nebu
zbog osmeha u kamenu
drugova zaspalih izmedju dve bitke
kada nebo nije bilo vise
veliki kavez za ptice nego aerodrom
moja ljubav puna drugih
je deo zore koju budim
budim je zbog zore, zbog ljubavi,
zbog sebe, zbog drugih
budim je, mada je to uzaludnije
negoli dozivati pticu zauvek sletelu

Sigurno je rekla neka me trazi
i vidi da me nema
ta zena sa rukama deteta,
koju volim
to dete koje je zaspalo
ne obrisavsi suze koje budim
uzalud, uzalud, uzalud
uzalud je budim
jer ce se probuditi
drukcija i nova,
uzalud je budim
jer njena usta
nece moci da joj kazu
uzalud je budim
ti znas, voda protice,
ali ne kaze nista
uzalud je budim
treba obecati izgubljenom imenu
necije lice u pesku

ako nije tako odsecite mi ruke
i pretvorite me u kamen
B.M.


Aaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa, ovo ti nikad necu oprostiti. Znas i sama koliko volim Miljkovica i da mi ovako ukrades... Sram te bilo...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Dreamer April 23, 2009, 02:39:12
Misli na ruke kao vesnike bure,
voli svaki prst ponaosob.
Opipaj nabor na svilenoj suknji
i zaparaj noktom do bola.

Seti se dana kad su ulične tuče
bile ispit za decaštvo.
Opiši mi reci koje jačaju ruke.
Crtaj Konan, zmaj, JNA.

Milan Mladenovic(RIP :( :( :()


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Dreamer April 23, 2009, 02:49:59
Golubica

Imao sam golubicu.
I lepa golubica je umrla.
Mislim da je umrla od zalosti.
Ah, za čim je mogla da zali?
Njena stopala su mojim rukama pletenim
pamučnim nitima bila svezana.
Slatka mala crvena stopala...
Zašto si umrla?
Zašto si me ostavila mala ptico? Zašto?
U šumi si sama zivela.
Zašto, lepo stvorenje?
Zašto nisi zivela sa mnom?
Voleo sam te uvek i belim graškom hranio.
Zašto nisi zivela lepo, kao u zelenoj travi?

John Keats








Bakarni novčić

Prošaptah, premlad sam.
A zatim dovoljno sam star.
Iz neodlučnosti bacih novčić,
da vidim da li mogu voleti sad.
Voli mladi covece. Voli.
Ako je devojka mlada i poštena.
Ahhh novčiću, bakarni novčiću.
Zapetljan sam u pramenima njene kose.

Da... ljubav je pokvarena stvar.
Ne postoji niko dovoljno mudar
ko bi video njen kraj.
Jer bi on mislio o ljubavi
dok se sve zvezde ne pogase
i senke ne progutaju mesec.
Ohhh novčiću, bakarni novčiću.
Niko se ne moze zaljubiti prerano.


William Butler Yeats






Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица April 25, 2009, 17:07:12
"Autobigorafija"

u obicnom sam sebe uhvatio,
pa nikad nisam to sakrivao,
bar sam posteno kiriju platio,
na ovom svetu sto sam ziveo.

mozda sam nekome jad iscelio,
i nekom u zenice sjaj namamio,
i u komsiluk zvezde doselio,
u prozor svitanja uramio.

ako mi zivot krila skrati,
i sneg u oku pocne da veje,
znam , bar se necu pokajati
sto sam umeo da se smejem.
-Mika Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: francuz4556 April 28, 2009, 11:39:34
 


Рођака -  Жерар од Нервала



Зима има својих дражи, и недељом, често,

кад белину тла озари мало сунца,

са рођаком једном одлазим у шетњу...

Немојте да вас вечера чека,

кори ме мати, и када се у парку

кроз црно грање нагледасмо хаљина цветних,

младој девојци почиње да бива хладно... стављајући ми до знања

да се вечерња магла спушта...

и вратисмо се кући, прежаливши кроз причу прелепи дан

краткога сјаја; који тако брзо мину...

улазећи, већ у дну степеништа осећао се мирис

што апетит буди, - ћурана што се пече.


Париз-Београд

http://www.skyscrapercity.com/showthread.php?t=760948&page=3


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope April 30, 2009, 13:25:49
 :)
Zabranjeno je

Zabranjeno je
plakati bez pouke
ustajati a ne znati šta raditi
imati strah od uspomena

Zabranjeno je
ne smijati se problemima
ne boriti se za ono što želiš
ostaviti sve zbog straha
snove ne pretvoriti u realnost

Zabranjeno je
ne pokazati svoju ljubav
da drugi plaćaju tvoje dugove i los smisao za humor
ostaviti svoje prijatelje
ne pokušati sačuvati ono sto ste proživjeli zajedno
zvati ih samo kad ih trebaš

Zabranjeno je
da ti ostali budu važniji od sebe samog
pretvarati se pred ljudima da te ne interesuju
zaboraviti sve ljude koji te vole

Zabranjeno je
ne raditi stvari zbog samog sebe
imati strah od života i obaveza
ne živjeti svaki dan kao da je posljednji uzdisaj

Zabranjeno je
otjerati nekog a da se ne pomirite
zaboraviti njegove oči, osmijeh
sve, jer je on nastavio svojim putem
zaboraviti prošlost i platiti sa sadašnjosti

Zabranjeno je
ne pokušati razumjeti ljude
misliti da njihov život više vrijedi nego tvoj
ne znati da svako ima svoj put i svoju sreću

Zabranjeno je
ne stvarati svoju istoriju
ne imati vremena za ljude koji te trebaju
ne razumjeti da ono što ti život da, to ti i uzme

Zabranjeno je
ne tražiti sreću
ne živjeti svoj život pozitivnim stavom
ne misliti da možemo biti bolji
ne osjećati da ovaj svijet bez tebe ne bi bio isti


Pablo Neruda


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: strateg3 Maj 18, 2009, 20:26:19
Iz dana u dan nemir i bol se taloži u mojim grudima
 sam sebi već postajem dosadan i histeričan,
U sopstvenoj koži mi je tesno i odvratno.
U meni i oko mene samo ona u glavi, haos na usnama
njeno ime lebdi u sećanju nekoliko slika i mnogo
nedorečenih stvari i Poruka

(http://i40.tinypic.com/2hyucyx.gif)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Maj 23, 2009, 00:12:14
 :) 46
Ostavila si me i otišla svojim putem.
Mišljaš da ću tužiti za tobom i postaviti u
svome srcu tvoju usamljenu sliku,
protkanu u zlatnoj pesmi.

Ali, avaj, moje zle sudbe, vreme je kratko.

Mladost prolazi godina za godinom;
proletnji dani lete; jedno golo ništa ubija nežni
cvet, a mudrac me opominje da je život
samo kap rose na lotosovom listu.

Treba li sve to da prepustim, i da samo
blenem za onom jednom što mi okrenu ledja?
To bi bilo i grubo i ludo; jer je vreme kratko.

Hodite, moje kišne noći, pljuskajući nogama;
osmehni se moja zlatna jeseni;
hodi, bezbrižni aprile, prospi po zemlji
poljupce tvoje.
Hodi i ti, i ti, i ti!
Dragi moji, znate da smo smrtni. Pa da li je
mudro kidati srce zbog jedne, koja je
odnela svoje?
Jer je vreme kratko.

Slatko je sedeti u uglu i razmišljati da ste mi vi ceo svet.
Hrabro je poželeti sreću svome bolu,
i biti rešen, nedopustiti nikome da te teši.

Ali jedan novi lik gleda kroz moja vrata i
podiže svoje oči k mojima.
Ja mogu samo svoje suze da utrem i da
izmenim melodiju svoje pesme.

Jer je vreme kratko.

Rabindrant Tagore


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Jun 04, 2009, 00:15:38
 :) 
IME
Ovom ću pjesmom još jednom napregnuti zov visine,
krišom izrezbariti čaroliju poljupca u svom osmjehu
i kao što priliči raširiti riječi nepreglednom dušom,
dočekati ih i istovremeno zaustiti poput vatre i leda.
Neka zgusnuti osjećaji uzburkaju mirno razmišljanje
i namjerno prostru svaku moju kap slojem nemira,
ispune bešćutnu prazninu i izađu zagrljeni plesom,
zato što ću se zovom ove pjesme napregnuti u visine.

Sličim li istom čovjeku otkada lutam mislima,
jer odnedavno sasvim novo osjećanje imam?
Dok sam prije, po potrebi, ponekad ronio suze
i valove koristio samo zato da mi nose čamac,
danas vjetrovima posvećujem posebnu pažnju,
a s lišćem po parkovima vodim duge razgovore
i stalno sanjam jednu pticu kako sa mnom leti,
otkako lutam mislima potpuno sam drugačiji.

Jesam li se u životu uvijek ili barem povremeno,
tako, poput morske pjene cijelim tijelom uspinjao,
da bih malo pomalo izrastao u svojim pjesmama
i naporno s kapima znoja sustigao samog sebe?
Ne, ne sjećam se da sam ispod neba vidio boje,
a primjećujem i ovo, kako kamen ipak ne šuti
i krošnje ustvari šapuću razgranatim dodirima.
Da, moj život više nije kao nekad, niti sličan.

Putujem li oduvijek ovim svijetom ovako sretan?
I nikako umoran stalno srećem radosne ljude,
slušam kako sa suncokretima moje misli pjevaju,
a oblaci poda mnom šire sag po kojem hodam.
Sada otvorenih očiju kao svjetlo lampe drhtim
i u meni stalno treperi tišina šireći zlatne mirise,
koji me slatkim prostranstvima nose i otkrivaju,
da, nikada nisam putovao ovako sretan svijetom.

S kojim se smislom vraćaju nadanja mojoj duši?
U kojim obrisima daleke budućnosti sam smješten?
I zna li vrijeme kojom ću dubinom svemira poći?
Jer po godinama vidim kako moje osmjehe cijedi
i od pamtivijeka mi nudi s mjerom nježne strasti,
a sa druge strane i moje srce sve češće osjeća sjaj
i ne troši se uzalud, čuva i sprema tople otkucaje
za ona nadanja što dolaze i vraćaju smisao duši.

U meni rastu na bezbrojnim mjestima ovog trenutka,
beskonačno prozirne latice neba i još neprobuđene,
uzdišu i uzdižu se, cvjetaju slovo po slovo, daju riječ
i konačno neprimjetno pretvaraju u poznato ime.
Kako sa mnom ustaje i liježe osmišljava sav moj dah,
uznosi me nestvarnim dodirima svoga umilnog zvuka,
prepoznaje moje osjećaje samo njemu namijenjene,
koji u meni stalno rastu na bezbrojnim mjestima.

Želim da mi to ime neprestano treperi na usnama,
da me cvrkutom jutra dočekuje i nježno mazi snove.
Oslonjenog na oblake dovede iza granice zalaska sunca
i zaustavi u meni kristalne mirise planinskih vidika.
Neka me kišom i njenim mokrim zagrljajima prekrije,
običnim osluškivanjem uličnih koraka probudi,
sivim sutonom u predvečerje izvan grada uznemiri,
samo neka mi ostavi treperenje tog imena na usnama.

Hoću sav taj beskonačni mir mojom dušom pokrenuti,
stvoriti tišinu u kojoj ću ploviti njegovim odjecima.
Možda na trenutak ravnicu umiriti u njenim brazdama
i dopustiti da pod klasjem u korijenju uspavankom utihne.
Meni je sasvim dovoljno i širinu neba kada pogledam,
napregnem pogled i dohvatim beskrajne izvore prostora,
proletim ispod površine leta i osjetim lakoću mekog perja,
pa da sav beskonačni mir pokrenem mojom dušom.

U tek naraslom plodu mojih osjećaja ćutim detalj.
Dok lagano strujim i nestajem nevidljivim tokovima,
na lakom vjetru hvatam samog sebe kako bujam
i horizontom neuhvatljive duge upijam prozirne daljine.
Kao spirala osjećam rasparana zvjezdana staništa.
Svako od njih razlaže moje postojanje na kriške vječnosti
i tada nekom nezamislivom snagom pronalazi odsjaje
u tek naraslim plodovima mojih osjećanja i ja nestajem.

Sad me odavde, odakle polazim na put svog novog života,
gledaju trenuci koji jednostavno više ne mogu čekati,
užurbano skupljaju mahovinu što poda mnom liježe
i polako kreću niz rijeku pješčanom obalom uz šumu.
Kroz odškrinuta vrata prošlosti bacaju okamenjene utvare,
strepe da se poklopcem ponovno ne nakupi prah zaborava,
jer sam dugo spavao usred te mrakom okovane škrinje
i vrijeme je da odavde pođem na put svog novog života.

Zal Kopp


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Jun 05, 2009, 11:01:11
:) ne znam jel bila ova:

Trenuci

Kada bih svoj život mogao ponovo da preživim,
Pokušao bih u sledećem da napravim više grešaka.
Ne bih se trudio da budem tako savršen, opustio bih se više
Bio bih gluplji nego što bejah, zaista,
Vrlo malo stvari bih ozbiljno shvatao.
Bio bih manji čistunac.
Više bih se izlagao opasnostima
više putovao, više sutona posmatrao,
na više planina popeo,više reka preplivao.
Išao bih na još više mesta na koja nikad nisam otišao..
Jeo manje boba a više sladoleda,
imao više stvarnih a manje izmišljenih problema.
Ja sam bio od onih što je razumno i plodno
proživeo svaki minut svog života.
Imao sam jasno, i časka radosti!
Ali kada bih mogao nazad da se vratim,
težio bih samo dobrim trenucima
Jer ako ne znate, život je od toga sačinjen ,
Od trenova samo.
Nemoj propuštati sada.
Jer sam bio od onih što nikad nigde
nisu išli bez toplomera, termofora, kišobrana i padobrana.
Kad bih opet mogao da živim, lakše bih putovao
Kada bih opet mogao da živim,
s proleća bih počeo bosonog da hodam
i tako išao do kraja jeseni
Više bih se na vrtešci okretao ,
više sutona posmatrao i sa više dece igrao.
Kada bih život ponovo pred sobom imao.
Ali vidite imam 85 godina i znam da umirem.

Nadine Stair


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 09, 2009, 10:20:14
Podelili smo
sve dugine boje:

Meni plava - za snove,
Tebi žuta - za budjenje.

Meni zelena - za providjenje,
Tebi crvena - za nerazumevanje.

Meni ljubičasta - za maštu,
Tebi narandžasta - za realnost.

U nesvesnom ćemo se
uvek voleti,
tamo pod rebrima,
gde je osećanjima dom.


Snovi će nam se preklapati
i duše će se tražiti.


Mi, surovi u svojim realnim Danas
nećemo imati vremena
da dočekamo Naše prelepo Sutra.

Nećemo čak ni primetiti
kada se mimoidjemo
sa svim divnim trenucima
koji su čekali Nas.

Samo Ti i samo Ja
- svako sa svoje strane
snova i duge.

Zorica Aćimovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: francuz4556 Jun 14, 2009, 06:33:36
Ова је моја... :)


Академија, лето 1986


Чекао сам дуго да се нешто деси,
А није се заправо догодило ишта...

Ослоњени на циглени зид,
Тик један уз другог, стајали смо неми,
Мени тих пар мучних и вечитих минута,
Рука до руке...


Никад се оне додирнуле нису.


Ја сам само био клинац,
Што те својим присуством смара,
И погледом тужним посвуда прати.

Рука је моја тражила твоју,
Очекујући стисак што ће изродити љубав.

У полумраку, у диму и галами,
На врућини и у зноју, било ми је хладно.
Срце ми се стегло, разочарано.

Задуго потом нада ми беше поколебана,
И више не пружах руку иком.

Тек после много, много дугих година окапања,
Једноставно и лако указала се љубав.


Ону, прву, младалачку, доживео нисам.  

 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Jun 15, 2009, 07:02:43
Lepo, Francuz... :angel:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: francuz4556 Jun 18, 2009, 00:26:27
још једна, моја :)


Ја више нисам ја


Једно лице и са њега осмех,
Што се на мене спушта полако,
Све ближе и ближе,
У проходу кроз бескрај чежње моје,
Нешто ретко се јавља,
Што спаја оне који се траже.


Један поглед пун топлине и речи,
Први пут да ме неко заиста гледа,
Отворено, без зазора а богме и црвени...
Видим ја све и моје срце врло добро разуме,
Шта му се спрема...
Са места које нас у простору дели.


Једне очи и то какве очи!
Бацају на мене огромну сенку,
Као лишће бадема под којим се свија,
Онај фини, хрскави плод,
На кога по свом облику личе.


А тек усне, ух те усне!
Исцртане, пуне, зреле,
Час се споје, час се шире, дишу!
Уносећи поветарац благи,
У моје најлуђе слутње.


Коначно, њене дивне руке,
боје белих хризантема,
Прилазе ми, обле, дуге,
Покретима свету неприметним...


У тренутку који имена нема,
Ми више нисмо сами,
Ја више нисам ја,
већ део нечега што одавно желим.



 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 07, 2009, 16:25:41
BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Jul 10, 2009, 12:33:29
 :)

CVRČAK

I cvrči , cvrči cvrčak na čvoru crne smrče
Svoj trohej zaglušljivi , svoj zvučni, teški jamb
Podne je.-Kao voda tišinom razl`jeva se.
Sunčani ditiramb.

I pjeva: "Ja sam danas ispio sunce plamno.
I žilice su moje nabrekle ko potoci.
U utrobi se mojoj ljuljuška more tamno.
Na leđima mi šuma , što nagli trgnu srh.
Dv`je st`jene , dva obronka postaše moji boci,
A glava – gorski vrh."

I cvrči, cvrči cvrčak na čvoru crne smrče,
Dok sunce s neba lije na zemlju žar i plam:
"Zemniče, ja sam himna što broji za oltarom,
Dok šuti gordi hram.
…Izađi ! – Što se kriješ pod krošnjom, u rupama?
Na kamu puž se sunča, ne travi grije crv!
Rominja s vedra neba ko kiša od iskara
Sunčana sveta krv.
…Izađi – ti, koj` niknu iz zuba ljuta zmaja,
Da budeš grm što gori, luk napet, plamen mač,
Al raznježi ti dušu milinje cvjetnog maja,
Al omekša ti srce jesenjih voda plač.
…Zaprznio te mrak,
Po zemlji sipaš žuč
A tebe zemlja rodi da budeš čil i jak,
Da nosiš u njedrima radosti zlatni ključ.
…Ja gutam žar sunčani.
I osjećam u sebi , gdje struje šumne r`jeke,
Šumore zelen – luzi svjetlošću obasjani,
Klokoće vrelo , more pjeni se i krkoči,
Modri se grožđe i zri bobulja sure smreke,
Niz bor se smola toči.
... Zemniče, ja sam mjan.
Još led mi noge trni,
Pred oč'ma još se crni
Odurni zimski san."
I cvrči bez prekida i šiba teškim ritmom
V. Nazor


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 20, 2009, 18:34:04
Dobro steee.... Francuz sjajno!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: francuz4556 Jul 20, 2009, 23:30:07

                  Напуштена црква - Милан Ракић




                  Лежи стара слика распетога Христа.
                  Млаз му крви цури низ сломљена ребра;
                  Очи мртве, усне бледе, самрт иста;
                  Над главом ореол од кованог сребра.
    

                  Дар негдашњег племства и побожног себра,
                  Ђердан од дуката о врату му блиста.
                  По оквиру је утиснута срма чиста,
                  А оквир је рез'о уметник из Дебра.

                  
                  Такав лежи Христос сред пустога храма.
                  И док постепено, свуда пада тама,
                  И јато се ноћних птица на плен спрема,
                

                  Сам у пустој цркви, где круже вампири,
                  Очајан и страшан Христос руке шири,
                  Чекајући паству, које нема...
                


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Jul 21, 2009, 18:07:37
Slatka, povučena, talentovana, suptilna, prefinjena, sposobna..
BESMRTNA PESMA

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.


Lejo DIVNO! Ništa manje od tebe ne bih ni mogao da očekujem...
Ova je pesma sada idealna za moju drugaricu... :pile-moje: :'(


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 22, 2009, 10:55:55
Zenčee hvala dragi!

sad malo mojih stihova :))

      SVUDA OKO MENE


      Vidim tvoje oči u sjaju zvijezda,
      u hujanju vjetra čujem tvoj glas,
      počinje šapatom pa sve jače
      da nigdje nema sreće za nas.

      I trčim, a ne znam kuda,
      bježim,ne shvatajući od čega.
      Gledam oko sebe i vidim te svuda
      i čujem tvoj glas jači od svega.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Jul 22, 2009, 10:57:17
   Oppppet jaaa :))

      KAD I KIŠA BOLI


      Ne znaš kako kiša može da boli,
      ovako hladna na kraju jeseni,
      kada te svaki djelić moga srca voli
      ali mislim: ne pripadaš meni!

      Dok se borim sa hiljadu nada
      znam da drugoj ne pripadaš sada,
      veći jadi na nas dvoje pali,
      ostaje nam što su drugi dali.

      Kiša boli, zaboravi snove,
      oboje smo bez  ljubavi nove.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Jul 22, 2009, 19:52:09
Divno, Lejo!  :-*

(oprosti nekvalifikovanom kritičaru što sam sebi daje pravo kritike... ali tvoji stihovi su sve bolji i bolji :))


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Jul 27, 2009, 01:15:19
Ovo je verovatno već bilo, ali... mislim da vredi ponoviti:



Čeznem da ti kažem najdublje reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem
strahujući da bi mi se mogla nasmejati.
Zato se smejem sam sebi i odajem tajnu svoju u šali.
Olako uzimam bol svoj, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da ti kažem najvernije reči koje ti imam reći; ali se ne usuđujem,
 strahujući da bi mogla posumnjati u njih.
Zato ih oblačim u neistinu, i govorim suprotno onome što mislim.
Ostavljam bol svoj da izgleda glup, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da upotrebim najdragocenije reči što imam za te; ali se ne usuđujem
 strahujući da mi se neće vratiti istom merom.
Zato ti dajem ružna imena i hvalim se svojom surovošću.
Zadajem ti bol, bojeći se da nećeš nikada saznati šta je bol.

Čeznem da sedim nemo pored tebe; ali se ne usuđujem,
 jer bi mi inače srce iskočilo na usta.
Zato brbljam i ćaskam olako, i zatrpavam svoje srce rečima.
Grubo uzimam svoj bol, strahujući da bi to mogla ti učiniti.

Čeznem da te ostavim zauvek; ali se ne usuđujem,
strahujući da bi mogla otkriti moj kukavičluk.
Zato ponosito dižem glavu i dolazim veseo u tvoje društvo.
Neprekidne strele iz tvojih očiju čine da je moj bol večito svež.


Rabindranat Tagore - Gradinar


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jul 27, 2009, 01:30:28
^mene izgleda proganja Tagore veceras... ovo je treci put kako nalecem na njega... i ove stihove... ::) A pritom ga obozavam...! :)

(http://img154.imageshack.us/img154/8429/foreverm.jpg)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 06, 2009, 08:41:01
MOSTOVI


U meni večeras jedna reka
razbila ogromna brda daleka,
muči se, urliče, razmiče klance
i kida svoje zelene lance
i rije kroz moje srce i peče
i kroz oči mi kipi i teče.

U tebi večeras ta ista reka
čudno je meka.
I čas je srebrna.
I čas je plava.
U njoj se tišina odslikava.

Svako u sebi reke druge
pod istim mostovima sretne.
Zato su naše sreće i tuge
uvek drukčije istovetne.

Mika Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 06, 2009, 08:42:41
SERENADA


Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno veče žuto.
Oprosti, bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje oči zaluto.


I sasvim nespretno prosuo se
kao lopata vrelog snega,
nasmejan, izgužvane kose,
od ptica ranjav, od cveta pegav.

Oprosti, uvek moram da odem.
Vetrove žute jesen već plače.
Jezera - oči. Što kvase vode
obale niske za skitačem.

Uvek se biva lep na početku.
Pomalo dobar. Pomalo tužan.
Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tuđ, na kraju ružan.

I uvek samo sebe imamo
i san pun želja, nedorečen.
Mesec je tupom krivom kamom
zaklao jedno žuto veče.


Mika Antić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 06, 2009, 08:43:14
Divno, Lejo!  :-*

(oprosti nekvalifikovanom kritičaru što sam sebi daje pravo kritike... ali tvoji stihovi su sve bolji i bolji :))

Joooooooj... da se zacrvenim :-)
Hvala dragaaaaa.... :-*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 14, 2009, 15:10:29
 :) ma predivni su joj stihovi, šteta šta ih ne postavlja češće...

 
   
Ti

Kroz mir tvojih plahih očiju uljuljao sam kaos,
zvjerski nemir u meni.
Oživješe me tvoje usne, tvoje tiho lice.
Pogledah jasno u dubinu sebe,
lakoćom utonuh u smisao svijeta.
Izgubi se mržnja, nesta ideala,
zapliva moje srce morem sreće.
Ushit, elan, ojačaju mi korak, jednom kretnjom,
dodirom tvojih nježnih ruku rastopih se nošen svijetom.
Htjedoh ljubit, grlit, htjedoh sebe dati.
Vječnost postade tijesna, praznina ispunjena,
istinitost ovjekovječena u pojavi tvoje beskrajne ljepote.
Hvala ti ŽENO što me uze, što mi luku kaza,
što me nadoji toplinom svojom.
Zacijeliše mi rane, iščeznuše zlobe,
osta samo moja ljubav, ko usidreni brod u luci spasa.
[/color]

Lucijan Lelas


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 19, 2009, 11:28:58
Ko ne postavlja češće?? :-P

Postaviću vam link do moje knjige pa ko voli....

http://www.4shared.com/file/117795888/25497b3a/Dalekoj_zvijezdi_-_Jelena_Jovanovi.html?s=1

Eto....


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 19, 2009, 11:36:16
TOLIKO BEZ TEBE


      Poslije mnogo godina bez tebe,
      kada bi se sreli slučajno nas dvoje,
      dovoljan će biti samo jedan pogled
      da poželim ponovo ruke, usne tvoje.

      A možda ću tada biti sa nekim
      ko ne sluti da je jedno „Zdravo“,
      napravilo novu oluju u srcu
      i zaborav snova davnih uzburkao.

Opet moja malenkost :-P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 19, 2009, 15:29:31
 :) ajme - famozna ti i ova!!!
...hmm, ne mogu otvorit tu datoteku za knjigu :-\


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 19, 2009, 17:33:08
Kako to??
Što neće bre? :-P


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 19, 2009, 20:38:13
 :) pa ta extenzija mi nepoznata: .odt  ???


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Avgust 19, 2009, 21:03:20
PESMA ZA NAS DVOJE




Znam,
mora biti da je tako:
nikad se nismo sreli nas dvoje,
mada se trazimo podjednako
zbog srece njene
i srece moje.
Pijana kisa siba i mlati,
vrbama vetar cupa kosu.

Kuda cu?
U koji grad da svratim?

Dan je niz mutna polja prosut.

Vucaram svetom dva prazna oka
zurim u lica prolaznika.
Koga da pitam,gladan i mokar,
zasto se nismo sreli nikad?

Il je vec bilo?
Trebao korak?
Mozda je sasvim do mene dosla.
Al' ja,
u krcmu svratio gorak,
a ona
ne znajuci-prosla.

Ne znam.
Ceo svet smo obisli
u zudnji ludoj
podjednakoj,
a za korak se mimoisli.

Da,mora da je tako....  

Mika Antic


4zQxbQ2D9iA


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: BOY NAMED SANDOZ Avgust 23, 2009, 02:32:00
Od pocetka svog zivota
trazio sam tvoje lice,
ali danas sam ga nasao.

Danas sam video
sarm, lepotu,
nezamislivu draz i milost
lica kojeg sam trazio.

Danas sam te nasao
i oni koji su mi se smejali
i sazaljevali juce,
se proklinju jer te nisu trazili
kao sto sam ja.

Unezveren sam velicanstvenoscu
tvoje lepote,
i zelim da te gledam hiljadama ociju.

Moje srce je gorelo strascu
i trazilo zauvek
ovu cudesnu lepotu
koju sada posmatram.

Sram me je nazvati
ovu ljubav zenom,
a strah me je od Boga
nazvati je bozanskom.

Tvoj mirisni dah,
kao jutarnji povetarac
koji remeti tisinu vrta.
Udahnula si novi zivot u meni.
Postao sam tvoje sunce
i tvoja senka.

Dusa mi vristi u ekstazi,
svako vlakno moga tela
je zaljubljeno u tebe.

Tvoj sjaj
je zapalio vatru
u srcu mom
i ozracila si za mene
nebo i zemlju.

Strela ljubavi moje
je pogodila metu.
Ja sam u kuci milosti.
A moje srce
je mesto molitve.

Rumi


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Avgust 23, 2009, 02:35:19
From the beginning of my life
I have been looking for your face
but today I have seen it.

Today I have seen
the charm, the beauty,
the unfathomable grace
of the face
that I was looking for.

Today I have found you
and those that laughed
and scorned me yesterday
are sorry that they were not looking
as I did.

I am bewildered by the magnificence
of your beauty
and wish to see you with a hundred eyes.

My heart has burned with passion
and has searched forever
for this wondrous beauty
that I now behold.

I am ashamed
to call this love human
and afraid of God
to call it divine.

Your fragrant breath
like the morning breeze
has come to the stillness of the garden
You have breathed new life into me
I have become your sunshine
and also your shadow.

My soul is screaming in ecstasy
Every fiber of my being
is in love with you

Your effulgence
has lit a fire in my heart
and you have made radiant
for me
the earth and sky.

My arrow of love
has arrived at the target
I am in the house of mercy
and my heart
is a place of prayer.

Rumi...


Pesma je... covek je... ma speechless ...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: BOY NAMED SANDOZ Avgust 23, 2009, 02:36:10
Only Breath

Not Christian or Jew or Muslim,
not Hindu, Buddhist, sufi, or zen. Not any religion or cultural system.

I am not from the East or the West,
not out of the ocean
or up from the ground,
not natural or etheral,
not composed of elements at all.

I do not exist,
am not an entity in this world
or the next,
did not decend from Adam or Eve
or any origin story.

My place is placeless,
a trace of the traceless.

Neither body or soul.

I belong to the beloved,
have seen the two worlds as one
and that one call to and know,
first, last, outer, inner,
only that breath breathing human being.

Rumi


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: BOY NAMED SANDOZ Avgust 23, 2009, 02:37:06
Salvation

There is no salvation for the soul
But to fall in Love.
It has to creep and crawl
Among the Lovers first.

Only Lovers can escape
From these two worlds.
This was written in creation.

Only from the Heart
Can you reach the sky.
The rose of Glory
Can only be raised in the Heart.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Avgust 23, 2009, 16:17:33
             ''OVA NOC''

Ova noc je bila , ko' i mnoge druge,
Ali nisam dao , da te drugi ljube,
Tvoje usne vrele , mnogima si dala,
Sta je prava ljubav , nikad nisi znala.

                      *
Ova noc je prosla , i druge ce proci,
Al' da smognes snage , nikad neces moci,
Ne moze se vecno , ziveti od snova,
Zato sada probaj , pocni sve iznova.

                      *
REFREN

Ti si samo bila,jedna od mnogih,
Koje su zelele,da ne budu ko' ostale,
Jedna od mnogih,koje su pokusale,
Da nadju ljubav,a postale jeftine.

                     *
( zatim,solo deonica,zatim...)

                     *

Pogledaj bar jednom , istini u oci,
Mada ona cesto , ume da zaboli,
Nije lako biti , ni u tvojoj kozi,
Volela si mnoge , niko te ne voli...

                      *
REFREN

Ti si samo bila,jedna od mnogih,
Koje su zelele,da ne budu ko' ostale,
Jedna od mnogih,koje su pokusale,
Da nadju ljubav,a postale jeftine.


Autorska prava  :band: B.Love 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 03, 2009, 23:55:28
,,JUTRO"

jutro je,otvori prozor,
nek' u sobu udje sunca zrak,
jutro je,otvori prozor,
i neka svetlost istera mrak,
            *   
i mislis,li na mene,
kao sto mislim na tebe ja,
spavalice,otvori oci,
meni je noc bila bez sna,
            *
o,kako je duga noc bez tebe,
o,kako je s tobom divan dan,
o,kako sam tuzan kad te nema,
kad te nemam...
i nece mi na oci san !
            *
izadji,na ulicu,
ne boj se vetar nije jak,
i kreni,na nase mesto,
potrazi tajni znak,
            *
i mislis,li na mene,
kao sto mislim na tebe ja,
prilazim,sklapam ti oci,
smejes se,znas da sam to ja,
            *
o,kako je duga noc bez tebe,
o,kako je s tobom divan dan,
o,kako sam tuzan kad te nema,
kad te nemam...
i nece mi na oci san !

Autorska prava  :band:  B.Love 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 03, 2009, 23:59:20
            'Magle'

Ti si meni otisla s prvim maglama
A bila je jesen rana,zuti listovi,
Kao da si deo sna s jutrom odnela
I ne slecu golubovi vise na moj dlan.
                 *
Odneli te vetrovi,otkidali te
Prve su mi rekle kise - ne trebam ti vise
Kao da su mi sa neba zvezde nestale
Ostala mi prasina,prazna ljustura.
                 *
Ne trebas mi vise,jer si otisla
Kada si mi trebala naj-najvise
Pesme sam ti pisao, u zvezde ime kovao
Cutke stezem pesnice,krv je potekla.
                 *
Tesko me je bolelo,a nisam kao ti
Nisam druge imao,nisam druge voleo,
Pored sto sam izvora zedan prosao
Suva grla ostao,ni kap popio.
                 *
Ja vise necu da cekam ni cas
Jer crni su oblaci iza nas
Trebaju mi tvoje usne
I tvoj glas,i tvoj glas.
                 *   
Ja vise necu da cekam ni tren
Na ono sto je nekad bilo moje
Da mi daju neki znak
Oci tvoje - kad seku mrak !

Autorska prava   :band:  B.Love 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 04, 2009, 00:08:03
 'STARE VATRE'

Noc je bila hladna
Ja sam mislio o tebi
Zasto stare vatre
Iz pepela nikle ne bi ?
               *
Na nebu se igrale zvezde
Jedna je s'neba pala
Ja nemam s'kim'da se smejem
Ni gde bi'ruke da ugrejem
               *
Zvezde bacaju duge senke na nas
Ako jos ima neceg poslednji je cas
Da odbacimo sve ove trenutke sive
I da stare vatre ponovo ozive
               * 
Al'nase su vatre mrtve
Pepeo leti niz put
A voleo bih da vidim vatru
Da gori jos jedanput
               *
Da opet upalim plamen
Osetim mio sjaj
Da me opet onako ljubis
Pa makar opet dosao kraj.

Autorska prava   :band:   B.Love


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 04, 2009, 00:12:02
Samo polako...

 

Tiho reci,,Volim te''

Al' polako

Uz sapat vetrova

U sumrak letnje noci

Zubor potoka

Kad se otimas od sna...

 

Zauvek bi da ti dam

Al' polako

Deo po deo srca svog

Da budem tvoje jutro

Umesto sunca dan

Da te otpratim u san...

 

U tvome oku seta

Sto krije neki sjaj

Govorili su meni

Ova ljubav nece imat' kraj...


Autorska prava    :band:   B.Love


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 04, 2009, 11:20:41
        'DOKAZ'

Mislio sam da to nije ljubav

Da si samo jedna od mnogih

Da mi samo malo vise znacis

I  da ce sve to proci

Pitao sam se jutrom

Zasto bi ponekad

Doleprsala i prosetala se

Izmaglicama moga sna

Sve do jednog dana

Kada si me pogledala

Obicno kristalno bistrim i plavim

Ovaj put suznim ocima

I dok su ti se usne bezglasno otvarale

Pokusavajuci da mi nesto objasne

Sve mi je postalo tako jasno

I dok ti je kosa skrivala lik

Prvi put u zivotu,onako iskreno

Osetio sam...da te volim !


Autorska prava   :band:    B.Love 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 05, 2009, 13:58:41
 :) ma sve čekam da netko drugi pohvali tvoje pjesme pri mene... odlične su ti, pune ljubavi :)



U PREDVECERJE


Čujem kako srcem dolaziŠ,
u predveČerje,
kad se zemlja sanja
i cijelu te svojom duŠom
u sebe sklanjam.
Cijela grliš moju ravnicu,
a dolinom moga srca,
tamo gdje moje rijeke
toplim rumenilom natapas,
poput cvijeta
u meni ljubavlju izrastaš.
Nista ne ocekujem,
samo šutim, slušam jecaj
tvojih usamljenih ruku
i udaljenom tišinom
otvaram osmjeh.
Nemoj se bojati
svojih uzburkanih misli
nevidljivom ih nadom povedi
jer čitavim spektrom boja
u predvecerje,
dok te mekom zemljom sanjam
osjećam kako u meni
zlatnom svjetlošću
plodne snove pokrećeš.

Zal Kopp



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Skorpija Septembar 05, 2009, 22:31:36
Hej, pa mi imamo još jednog pesnika na forumu  :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Septembar 06, 2009, 14:25:30
Na buri

Svu večer na pustom bregu
neko stoji.
Pusti me, majko, da vidim
da li je čovek ili bor.
Pusti me da vidim ko to
svu večer gleda
u nas beli, skromni dvor.
Pusti me, majko, neće me
umoriti hod,
breg je blizu našeg doma.
O, ja osećam da mi je rod
taj čovek ili bor
što svu večer blizu groma
stoji i gleda u naš dvor.

Vidiš li oblak crn,
ogroman, zlokoban brod
nad njim plovi
i smrt nosi?
O, majko, idi,
ti ga bar zovi
neka se skloni u naš dom
taj čovek ili bor
što svu večer stoji i gleda
u naš beli skromni dvor.

Na pustom bregu on je sam
kao dete kad ruke skrsti
nad bolom nekim prvi put.
Pusti me da tanki moji prsti
meta budu burama zlim.
Pusti me, pusti, dobra majko,
tako je potmuo
i zao oblak
što vitla nad njim.

Desanka Maksimović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 08, 2009, 22:41:28
Ljubav nije greh

Koliko puta

moram

da ti kazem

da ljubav

nije greh ?

Sad idi !

Nek drugi

glumac 

igra sad

moju rolu.

Ja sada

sav slomljen

odlazim.

Ti

budi srecna

s njim.

A ja

ostajem sam

u svom bolu.


Autorska prava  :band: B.love


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Septembar 08, 2009, 22:49:45
Zalazak Sunca

Obuhvati

Pogledom nebo

Pogledaj

Umire dan...

Sunce

Na zalasku

Crveno

Kad u suton

Tone grad...

Izvini

Sto sam te zavoleo

Znam

Da te iznenadilo

Kad rekoh

Volim te

A nisam smeo

Srce je

Protiv razuma

Radilo

Kad gledas

Zalaz sunca

Sama

Dok polako

U san
 
Tone dan

Ako nekad

Razmislis

O nama

Jos te cekam

Jos sam uvek

Sam...


Autorska prava   :band: B.love


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 09, 2009, 11:31:22
 :) opet divne pjesme, B.Love


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Septembar 19, 2009, 13:35:22
OPOMENA


Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
 
Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.
 
Može mi se učiniti
da tonem u zvuke,
pa ću ruke
svakom pružiti.
 
Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.
 
Ili mogu kom reći u tome
času čudesno sjajnu
predragu mi tajnu
koliko te volim.
 
O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.
Učiniće mi se negde u šumi
ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.
 
Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme.
 
Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu srca dira.

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira.

Desanka Maksimović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: BOY NAMED SANDOZ Septembar 19, 2009, 22:37:05
Semjuel Tejlor Kolridz

Rime of the ancient mariner

Part I

It is an ancient Mariner,
And he stoppeth one of three.
`By thy long grey beard and glittering eye,
Now wherefore stopp'st thou me?

The bridegroom's doors are opened wide,
And I am next of kin;
The guests are met, the feast is set:
Mayst hear the merry din.'

He holds him with his skinny hand,
"There was a ship," quoth he.
`Hold off! unhand me, grey-beard loon!'
Eftsoons his hand dropped he.

He holds him with his glittering eye -
The Wedding-Guest stood still,
And listens like a three years' child:
The Mariner hath his will.

The Wedding-Guest sat on a stone:
He cannot choose but hear;
And thus spake on that ancient man,
The bright-eyed Mariner.

"The ship was cheered, the harbour cleared,
Merrily did we drop
Below the kirk, below the hill,
Below the lighthouse top.

The sun came up upon the left,
Out of the sea came he!
And he shone bright, and on the right
Went down into the sea.

Higher and higher every day,
Till over the mast at noon -"
The Wedding-Guest here beat his breast,
For he heard the loud bassoon.

The bride hath paced into the hall,
Red as a rose is she;
Nodding their heads before her goes
The merry minstrelsy.

The Wedding-Guest he beat his breast,
Yet he cannot choose but hear;
And thus spake on that ancient man,
The bright-eyed Mariner.

"And now the storm-blast came, and he
Was tyrannous and strong:
He struck with his o'ertaking wings,
And chased us south along.

With sloping masts and dipping prow,
As who pursued with yell and blow
Still treads the shadow of his foe,
And foward bends his head,
The ship drove fast, loud roared the blast,
And southward aye we fled.

And now there came both mist and snow,
And it grew wondrous cold:
And ice, mast-high, came floating by,
As green as emerald.

And through the drifts the snowy clifts
Did send a dismal sheen:
Nor shapes of men nor beasts we ken -
The ice was all between.

The ice was here, the ice was there,
The ice was all around:
It cracked and growled, and roared and howled,
Like noises in a swound!

At length did cross an Albatross,
Thorough the fog it came;
As it had been a Christian soul,
We hailed it in God's name.

It ate the food it ne'er had eat,
And round and round it flew.
The ice did split with a thunder-fit;
The helmsman steered us through!

And a good south wind sprung up behind;
The Albatross did follow,
And every day, for food or play,
Came to the mariner's hollo!

In mist or cloud, on mast or shroud,
It perched for vespers nine;
Whiles all the night, through fog-smoke white,
Glimmered the white moonshine."

`God save thee, ancient Mariner,
From the fiends that plague thee thus! -
Why look'st thou so?' -"With my crossbow
I shot the Albatross."


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: BOY NAMED SANDOZ Septembar 19, 2009, 22:37:31
Part II

"The sun now rose upon the right:
Out of the sea came he,
Still hid in mist, and on the left
Went down into the sea.

And the good south wind still blew behind,
But no sweet bird did follow,
Nor any day for food or play
Came to the mariners' hollo!

And I had done a hellish thing,
And it would work 'em woe:
For all averred, I had killed the bird
That made the breeze to blow.
Ah wretch! said they, the bird to slay,
That made the breeze to blow!

Nor dim nor red, like God's own head,
The glorious sun uprist:
Then all averred, I had killed the bird
That brought the fog and mist.
'Twas right, said they, such birds to slay,
That bring the fog and mist.

The fair breeze blew, the white foam flew,
The furrow followed free;
We were the first that ever burst
Into that silent sea.

Down dropped the breeze, the sails dropped down,
'Twas sad as sad could be;
And we did speak only to break
The silence of the sea!

All in a hot and copper sky,
The bloody sun, at noon,
Right up above the mast did stand,
No bigger than the moon.

Day after day, day after day,
We stuck, nor breath nor motion;
As idle as a painted ship
Upon a painted ocean.

Water, water, every where,
And all the boards did shrink;
Water, water, every where,
Nor any drop to drink.

The very deep did rot: O Christ!
That ever this should be!
Yea, slimy things did crawl with legs
Upon the slimy sea.

About, about, in reel and rout
The death-fires danced at night;
The water, like a witch's oils,
Burnt green, and blue, and white.

And some in dreams assured were
Of the Spirit that plagued us so;
Nine fathom deep he had followed us
From the land of mist and snow.

And every tongue, through utter drought,
Was withered at the root;
We could not speak, no more than if
We had been choked with soot.

Ah! well-a-day! what evil looks
Had I from old and young!
Instead of the cross, the Albatross
About my neck was hung."


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: BOY NAMED SANDOZ Septembar 19, 2009, 22:39:30
Part III

"There passed a weary time. Each throat
Was parched, and glazed each eye.
A weary time! a weary time!
How glazed each weary eye -
When looking westward, I beheld
A something in the sky.

At first it seemed a little speck,
And then it seemed a mist;
It moved and moved, and took at last
A certain shape, I wist.

A speck, a mist, a shape, I wist!
And still it neared and neared:
As if it dodged a water-sprite,
It plunged and tacked and veered.

With throats unslaked, with black lips baked,
We could nor laugh nor wail;
Through utter drought all dumb we stood!
I bit my arm, I sucked the blood,
And cried, A sail! a sail!

With throats unslaked, with black lips baked,
Agape they heard me call:
Gramercy! they for joy did grin,
And all at once their breath drew in,
As they were drinking all.

See! see! (I cried) she tacks no more!
Hither to work us weal;
Without a breeze, without a tide,
She steadies with upright keel!

The western wave was all a-flame,
The day was well nigh done!
Almost upon the western wave
Rested the broad bright sun;
When that strange shape drove suddenly
Betwixt us and the sun.

And straight the sun was flecked with bars,
(Heaven's Mother send us grace!)
As if through a dungeon-grate he peered
With broad and burning face.

Alas! (thought I, and my heart beat loud)
How fast she nears and nears!
Are those her sails that glance in the sun,
Like restless gossameres?

Are those her ribs through which the sun
Did peer, as through a grate?
And is that Woman all her crew?
Is that a Death? and are there two?
Is Death that Woman's mate?

Her lips were red, her looks were free,
Her locks were yellow as gold:
Her skin was as white as leprosy,
The Nightmare Life-in-Death was she,
Who thicks man's blood with cold.

The naked hulk alongside came,
And the twain were casting dice;
`The game is done! I've won! I've won!'
Quoth she, and whistles thrice.

The sun's rim dips; the stars rush out:
At one stride comes the dark;
With far-heard whisper o'er the sea,
Off shot the spectre-bark.

We listened and looked sideways up!
Fear at my heart, as at a cup,
My life-blood seemed to sip!
The stars were dim, and thick the night,
The steersman's face by his lamp gleamed white;
From the sails the dew did drip -
Till clomb above the eastern bar
The horned moon, with one bright star
Within the nether tip.

One after one, by the star-dogged moon,
Too quick for groan or sigh,
Each turned his face with a ghastly pang,
And cursed me with his eye.

Four times fifty living men,
(And I heard nor sigh nor groan)
With heavy thump, a lifeless lump,
They dropped down one by one.

The souls did from their bodies fly, -
They fled to bliss or woe!
And every soul it passed me by,
Like the whizz of my crossbow!"

Ima jos ovoliko ako nekog interesuje, so google it noob :P.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Septembar 22, 2009, 16:01:52
Да сам умео исто...
сишао бих са свог трона,
бацио одоре тешке,
почупао коров и шибље из срца...

да сам умео исто...
дланом беседника...(он ништа нема)
сузом несрећника...(он једини препозна срећу)
јецајем просјака...(он осети истини)

да сам умео исто...

осетио бих љубав,

само погледом
звезде испод месеца
на твојим уснама.

Moj prijatelj Dejan :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: zlatna_sargarepa Septembar 25, 2009, 11:52:21
                   Ne daj se Ines

Ne daj se Ines,ne daj se godinama moja Ines.
Drukcijim pokretima i navikama,
jer još ti je soba topla, prijatan raspored
i rijetki predmeti...
Imala si više ukusa od mene
tvoja soba... divota
Gazdarica ti je u bolnici
uvjek si se razlikovala
po boji papira svojih pisama,po poklonima,
pratila me sljedeceg jutra oko 9 do stanice
i ruši se zeleni autobus tjeran jesenjim vjetrom
kao list niz jednu Beogradsku padinu.
U vecernjem sam odijelu, i opkoljen pogledima
Ne daj se mladosti moja, ne daj se Ines.
Dugo je pripremano naše poznanstvo
i onda slucajno uz vrucu rakiju i sa svega nekoliko recenica loše prekrivena želja
tvoj je nacin gospode i obrazi seljanke
prostakušo i plemkinjo moja...
A tvoje grudi, krevet i moja soba obješena u zraku kao naranca, kao narancasta svjetiljka nad zelenom i modrom vodom Zagreba
proletirskih brigada trideset i devet
kod Krkovic.
Pokisla ulica od prozora dalje
i šum predvecernjih tramvaja...
Lijepi trenutci nostalgije,ljubavi i siromaštva,
Upotreba zajednicke kupaonice
i molim vas ako me tko traži...
Ne daj se ines
Evo me ustajem tek da okrenem plocu
dali je to nepristojno u ovakvom casu, Mozart, Requiem, Agnus Dei,
Meni je ipak najdraži pocetak...
raspolažem s još milion nježnih i bezobraznih trenutaka naše mladosti,
koja nas provlastitim ocima
vara, krade i napušta,
Ne daj se Ines.
Poderi pozivnicu,
otkazi veceru,prevari muža odlazeci da se pocešljaš u nekom boljem hotelu...
Dodirni me ispod stola koljenom,
generacijo moja, ljubavnice.
Znam da ce jos biti mladoti,ali ne više ovakve u prosjeku tisucu devetsto trideset osma,ja necu imati s kim ostati mlad,ako svi ostarite,i ta ce mi mladost teško past,a bit ce ipak da ste vi u pravu jer sam sam na ovoj obali koju ste napustili i predali bezvoljno.
A ponovo pocinje kiša,kao što vec
kišni listopad,na otocima more od olova
i nebo od borova,udaljeni glasovi koji se mješaju glas majke, prijatelja, kceri , ljubavnice, roda, brata ...
Na brzinu pokupljeno rublje pred kišu
i nestale svjetlastom bjelinom , još malo šetnje uz more i gotovo
Ne daj se Ines....


                     Rade Serbedzija


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Oktobar 13, 2009, 10:27:00
LXXXV

Da je pazljivije slutila, znala bi u kom se pravcu
okrece citava priroda izgorela od mrznje.
Da je pazljivije sumnjala, mozda bi bila spremnija
na zvuk sto je tek ovlaš zamirisao iz moje šake.
Da je pažljivije mislila, možda bi stvarno shvatila
šta može pesak pesku i voda šta može vodi.
Promaklo joj je da spozna zvuk što se može čuti
tek jednom u životu, jer inače je i sam - uho.
Zamahnuo sam kamenom umešanim od peska.
Pesak se uništava peskom - ničim više.
Sve se uništava samim sobom - ničim više.

M. Antic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 21, 2009, 18:14:42
Obzorja - Mika Antić

Nasloni glavu na moje rame i oslušni.
Oslušni zenicama.

Sve što je oko tebe,
sačinjeno je od nečega u tebi.

Pokušaj da se osvrneš.
Svet ima milione vrata.

Lepo ih možeš opipati i u tami.
Možeš ih opipati kao zvuk. Kao odjek.

Svejedno kroz koja vrata prođeš,
prošao si kroz sebe.

I sa obe strane te čeka
ogromna ljudska nada.

Postoje vrata iskovana od dodira.
Iskovana od mirisa.

I vrata načinjena od ukusa
neke pahulje na tvom dlanu.

Ili vrata od treperenja jare ponad drumova
i žarka letnja podneva.

Postoje vrata nekog tvog tajnog razgovora
sa klikerima, kamičcima i cvetovima.

Sa mrvicama kolača kojima hraniš vrapce
što stanuju pod strehom.

Onaj kome u oči staju cela nebesa,
vidi široka krila svemira.

Ko, kao svrdlo, uperi vid u jednu tačku,
čitaće dubinu vasione - njene nerve.

Moje učenje kaže: u isto vreme
i u istom životu ne možeš videti obe stvari.

Izabereš li prvi način,
imaćeš posla samo s ljuskama, sine moj.

I divićeš se raskoši prostora.
I verovaćeš da si obuhvatio beskonačno.

Izabereš li drugi način,
umećeš spokojno da dišeš protiv vetra.

Kretaćeš se kroz metež
lako kao da lebdiš iznad tla.

U vrevi govorićeš tiho.
I klanjaće ti se i borovi i trave.

I bez lukavstva u srcu prolazićeš kroz život
kao da prolaziš ispod duge.

Dok drugi misle da držiš u rukama oblike,
ti ćeš držati ono što je u njima bezoblično.

I bićeš uvek za korak mlađi od svog vremena
i bilo koje prolaznosti.

Onaj ko prođe, a ne zagleda se duboko,
kao da nije ni bio među ljudima.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 25, 2009, 10:05:15
 :)
.... S A K R I J M E .....


Sakrij me
U čeznutljivom pogledu,
U sjaju oka kojeg ću
Samo ja prepoznati..

Nosi me u kutku
Usana u smiješku
Neizgovorenim riječima
I ja bit ću s tobom…

Sakrij me…
U mirisu ljetne oluje
Bljesku munje i
Slutnji žudnje;

Čuvaj me u snovima
Nanizanim u noćima
Krhkim od samoće…

Sakrij me…
U sjecanju na ukradene
Poljupce od kiše
U očekivanju svitanja…

Sakrij me…
U prekršenim obećanjima
U uzdahu što se otima
Samotnim satima.

Sakrij me…
U priču što ima sretan kraj…
Sakrij me u zagrljaj,

- Samo ljubav mi ne sakrivaj!  


***Marina Ugrin ***


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Novembar 27, 2009, 00:45:17
Čudo najkraće traje

Znaš
Bilo je mnogo dobro
Bilo je
Bolje od
Bilo čega.

Bilo je kao
Nešto
Što možemo da
Podignemo
Držimo
Gledamo
I onda se smejemo
Zbog toga.

Bili smo na
Mesecu
Bili smo u
Jebenom Mesecu
Imali smo ga.

Bili smo u vrtu
Bili smo u
Beskrajnom ponoru.

Nigde nema takvog
Mesta.

Bilo je duboko i
Svetlo i
Visoko
Primaklo se tako blizu
Ludilu
Smejali smo se bezumno
Tvoj smeh
I
Moj.

Pamtim kada su
Tvoje oči
Glasno rekle
Volim

Sada
Dok se ovi zidovi
Tako nečujno
Ljuljaju.




Charles Bukowski


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Novembar 27, 2009, 02:20:47
Pomislio sam da je tvoja pesma, Alisice.. ::) :scenic:
Gde uopšte nalaziš ovako dobre stvari?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Novembar 27, 2009, 10:31:10
Pomislio sam da je tvoja pesma, Alisice.. ::) :scenic:
Gde uopšte nalaziš ovako dobre stvari?

ooooh SHY....joj moja...laskaš mi, i to puno ;)
ma mnoooogo volim Bukovskog, pa onda nije teško pronaći :D


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: B.Love Novembar 27, 2009, 11:18:26
      Proljece bez tebe

Proljece je otpocelo s vjetrom,

kao da je znalo da nas dijeli

i dok drugi zajedno su bili,

mi se nismo pogledati smijeli

proljece je otpocelo s kisom,

s vlakovima koji kasno stizu

i dok dani umorno se nizu,

mi se opet pozdravljamo krisom

I pamtit cu dugo ono vrijeme,

kad jos nismo znali sto nas ceka

kad su sume ostajale nijeme,

kad je modra nosila nas rijeka

i pamtit cu dugo one sate,

sto ne mogu vise da se vrate...

Proljece je otpocelo s nadom,

da ce jednom drugacije biti

da od ljudi necemo se kriti,

i bez rijeci lutat cemo gradom

I pamtit cu dugo one sate,

sto ne mogu vise da se vrate

sve mi kaze uzalud te volim,

ali sama jos uvijek se borim...

      Ksenija Erker

(http://www.seebiz.eu/files/img/2008/11/28/erker-001.jpg)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Novembar 27, 2009, 13:25:11
Pomislio sam da je tvoja pesma, Alisice.. ::) :scenic:
Gde uopšte nalaziš ovako dobre stvari?

ooooh SHY....joj moja...laskaš mi, i to puno ;)
ma mnoooogo volim Bukovskog, pa onda nije teško pronaći :D
Pa.. :ajoj: Tako je ličilo na tebe, kao da je iz ličnog iskustva... Uverljivo, to sam želeo da kažem.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 05, 2009, 18:46:58
 :)
JA I JA

O kad bih mogla samo jednom ja
nekuda iza brijegova
pobjeći od sebe.

Sasvim sama i vedra
projurila bih kroz šume,
razgrnula livadi njedra.
U život bih se zagnjurila,
svakom bih ruku pružala.
Sa strašću bih se požurila:
da vidim u životu kako je,
duša nečija ako je
za radost stvorena.

Jer od rođenja sa mnom,
ma kud se makla,
idem ja vječno sumorna.

A meni se uvijek dopadalo:
kad su ptice kroz noć letjele,
kad je lišće tiho opadalo;
kad su sjenke u sjen slijetale,
kad me ljudi nisu voljeli,
kad su stvari duši smetale.

Oduvijek je jedna ja slutila
kobi, suze i bolove,
i radosti moje sve pomutila.

Oduvijek me slatko zlostavljala:
ni u šumi, ni u ljubavi, ni u radu
ni časka me nije ostavljala.

Znam, umrijet ću i ostarit ću;
a nju uvek mladu,
uvijek žednu bolova
na zemlji ostavit ću.  


Desanka Maksimović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Decembar 06, 2009, 14:12:41

Moja ljubav - Jovan Dučić
 
 
Sva je moja ljubav ispunjena s tobom,
Kao tamna gora studenom tišinom;
Kao morsko bezdno neprovidnom tminom;
Kao večni pokret nevidljivim dobom.
 
I tako beskrajna, i silna, i kobna,
Tečeš mojom krvlju. Žena ili mašta?
Ali tvoga daha prepuno je svašta,
Svugde si prisutna, svemu istodobna.
 
Kad pobele zvezde, u suton, nad lugom,
Rađaš se u meni kao sunce noći,
I u mome telu drhtiš u samoći,
Raspaljena ognjem ili smrzla tugom.
 
Na tvom tamnom moru lepote i kobi,
Celo moje biće to je trepet sene;
O ljubljena ženo silnija od mene -
Ti strujiš kroz moje vene u sve dobi.
 
Kao mračna tajna ležiš u dnu mene,
I moj glas je eho tvog ćutanja.Ja te
Ni ne vidim gde si, a sve druge sate
Od tebe su moje oči zasenjene.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Decembar 10, 2009, 01:16:56
Potraga za srcem...

Kao pokisla ptica

hranim se mrvicama tvojih reči.

Skupljam ih po stazama snova

sve tražeći put do svog srca

Ali crne vrane vremena

pojele su naše okrunjene reči

i srce se zagubilo

u procepu besmisla...

Uzalud uprežem misli kao rasne konje

ne mogu te stići u tvom bežanju

jer svaka ljubav koju prati razum

osuđena je na umiranje...

"poluuspavanka"


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 02, 2010, 02:58:18
 -PISTACIJE-

Želim da znam
Potrebno mi je mlijeko
Da nastavim
Da se razvijem, kao dijete
Da umrem kako bih oživjela
Kao Fenix
Želim šansu i poniženje
Ne govori da je to nešto loše
Naposlijetku, šta je uopće sram
Ko ga je izmislio?!
Neću te poslušati
Nikada ne slušam kada treba
Čupam svoje trepavice i osjetim bol
Bezlična sam i ružna
Vjerovala sam da si drukčiji
Zarobljena  u sebe
Dvije sam maske: jedna se smije druga plače
Život
Iluzija života takođe
Zašto se smijem kada mi se stalno plače
Kako to da ti plačeš kada ti se smije?
Ne čini to
Gore se osjećam


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 02, 2010, 03:01:59
NOVA VREMENA

Ne sanjam te, znaš
Stvarno te ne sanjam
Osim na javi
Vraćam se na početak
Umirem
Odvratni zvuk radosti dopire do mene
A mene nema
Znam da ću se vratiti
Postaću ponovo živa i svemoćna
Hoću li biti sretna?
Pitam se danima dali sam uništila nova vremena
Dali si uništio
Uradili smo to
Čemu pitanja kad te i dalje ne sanjam
....a volim više od svega....



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 02, 2010, 12:51:54
JA KOJE NEMA

Pogledaj tihe svjetlucave ulice
Pamte samo naše korake
Iskrene i lake.
Osjeti tu pahulju na nosu
Ledeno milovanje koje je toplo
Pomiriši zrak
Miriše na nas
To je stvarno

Pokucaj lagano, i nasmij se
Izljubit ću ti oči, i svaki dio lica
Sviraj samo za mene
Jedina ću čuti
Sakrij me u svom džepu od hladnoće
Januar je
To je stvarno

Osvrni se oko sebe
Doživi grad kojeg nema
Ulice koje plaču za lakim koracima
Pahulje koje to nisu
Udahni
Težak je zrak
Zbunjen si?
Ne, samo te strah i kukavan si
To je stvarno!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 09, 2010, 05:48:51
Et si tu n'existais pas,
Dis-moi pourquoi j'existerais.
Pour traîner dans un monde sans toi,
Sans espoir et sans regrets.

Et si tu n'existais pas,
J'essaierais d'inventer l'amour,
Comme un peintre qui voit sous ses doigts
Naître les couleurs du jour.
Et qui n'en revient pas.

Et si tu n'existais pas,
Dis-moi pour qui j'existerais.
Des passantes endormies dans mes bras
Que je n'aimerais jamais.

Et si tu n'existais pas,
Je ne serais qu'un point de plus
Dans ce monde qui vient et qui va,
Je me sentirais perdu,
J'aurais besoin de toi.

Et si tu n'existais pas,
Dis-moi comment j'existerais.
Je pourrais faire semblant d'être moi,
Mais je ne serais pas vrai.

Et si tu n'existais pas,
Je crois que je l'aurais trouvé,
Le secret de la vie, le pourquoi,
Simplement pour te créer
Et pour te regarder.

Joe Dassin

^ reci ove pesme su prava poezija... Bojim se da ne mogu da je prevedem, jer ne bi to bilo to... ko razume, nek' uziva...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 09, 2010, 05:57:15
Smoricu sad sa francuskim ali obozavam taj jezik :D sva sam srecna sto sam ga ucila... samo poslusajte... ne morate da razumete... ^^

zaj1a_bu--4

Tu sais, je n'ai jamais été aussi heureux que ce matin-là
nous marchions sur une plage un peu comme celle-ci
c'était l'automne, un automne où il faisait beau
une saison qui n'existe que dans le Nord de l'Amérique
Là-bas on l'appelle l'été indien
mais c'était tout simplement le nôtre
avec ta robe longue tu ressemblais
à une aquarelle de Marie Laurencin
et je me souviens, je me souviens très bien
de ce que je t'ai dit ce matin-là
il y a un an, y a un siècle, y a une éternité

on ira où tu voudras, quand tu voudras
et on s'aimera encore, lorsque l'amour sera mort
toute la vie sera pareille à ce matin
aux couleurs de l'été indien

aujourd'hui je suis très loin de ce matin d'automne
mais c'est comme si j'y étais
je pense à toi
où est tu?
que fais-tu?
est-ce que j'existe encore pour toi?
je regarde cette vague qui n'atteindra jamais la dune
tu vois, comme elle je me couche sur le sable
et je me souviens
je me souviens des marées hautes
du soleil et du bonheur qui passaient sur la mer
il y a une éternité, un siècle, il y a un an

on ira où tu voudras, quand tu voudras
et on s'aimera encore, lorsque l'amour sera mort
toute la vie sera pareille à ce matin
aux couleurs de l'été indien



I evo ga neki engleski prevod... mada nije to bas to... ::)

You know, I have never been as happy as I was that morning
We were walking along the beach a bit like
It was autumn, an autumn when weather was nice
A season that exists only in North America
Down there one calls it Indian Summer
But this one was simply ours
With your long dress you resembled a watercolor by Marie Laurencin
And I remember, I remember very well
What I told you that morning
A year, a century, an eternity ago

We will be going, where you want to go, whenever you want to
We will be loving each other still even when love will be dead
And all of life will be like the shades of the Indian Summer

Today I'm far away from this morning of autumn
But it's like I was there
I'm thinking of you
Where are you?
Do I still exist for you?
I'm watching this wave that will never reach the dune
You see, like the wave I'm lying down on the sand
And I'm remembering the rising tide flowing in, the sun and happiness drifting away into the sea
An eternity, a century, a year ago

We will be going, where you want to go whenever you want to
We will be loving each other still even when love will be dead
And all of life will be like the shades of the Indian Summer


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 09, 2010, 13:49:23
 :) hvala mici za prevod ove divne pjesme  :-* :-*

a evo jednu usput:

OSJEĆAM

Osjećam, draga, osjećam
kosu tvoju što blista,
ali nisam srećan
što odlazim zaista.
Jesenjih se noći sjećam
dok sjenke breza kruže.
Što dan nije bio vječan,
a mjesec blistao duže.
Još čujem dok patiš:
„Proći će godine u letu
i zaboravićeš me sasvim
uz neku drugu na svijetu.“
I danas lipa cvjeta
i osjećanja gore ko plamen.
Ja sručih toga leta
cvjetove na tvoj pramen.
Ne gubi srce, snagu.
S drugom će poljupce tkati.
I ja ću ko priču dragu
tebe njoj spominjati

***

I vjernošću ne muči me,
vjernost svaka meni smeta.
Ko pjesnika rodiše me,
ljubiću te k’o poeta.

***

Neka zvoni pjesma,
nek se pjesma lije,
ipak neće biti
što je bilo prije.
Od gordosti prošle
i snage, što posta?
Ova svirka tužna
jedino mi osta.

***

Izljubiću te, taći tijelom
i kao s drugom poć’ u dom.
Ja voljeh djevojku u belom,
sad plavu volim dušom svom

Sergej Jesenjin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 09, 2010, 13:56:34
sunce se hladi
pada snijeg
koračamo u zimu
kalendar kaže da je to naše zadnje godišnje doba

tužno je
ti nosiš svijet na grudima
moj svijet gravitira oko tebe
ti si bio uvijek istina
a lagao si sve ove godine

koračamo u zimu
dah ti je topao ali me ne grije
ponestaje nam koraka
bijela boja se miješa sa crnom
sivi akvarel
i to biva previše
to postaje  toliko...

budim se tražeći neki drugi dan
neku novu zimu koja bi značila početak
mjesec smo izgubili negdje na nebu
godine smo izgubili negdje na zemlji
valjda se osjećam dobro...

ležim sama
ovdje u mraku se ništa ne vidi
gledam kako spavaš
i tečem
jedino što znam je
da moraš da mi daš sve
ništa manje jer
znaš da sam ja dala sve tebi...

2:23
kažu:jutro
za mene je noć
beskrajna i kišovita
i suze su lile
želim da budeš vrijedan borbe
pred ulazom smo u našu zimu...
 
 
ne guraj me od sebe...
to nije pošteno…
ne mogu biti potpuna, možeš li mi dati više? 
moraš mi dati više
znaš da sam ja tebi dala sva proljeća...





Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 10, 2010, 22:06:36
Sylvia Plath- jutarnja pesma



Ljubav te navije kao podmazani džepni sat,

Babica te je potapšala po stopalima, i tvoj ogoljeni krik

Smestio se između čestica.



Naši glasovi odjekuju, uveličavaju naš dolazak. Nova statua.

U promaji muzeja, tvoja nagost

baca senku na našu sigurnost. Stojimo okolo uprazno kao zidovi.





Nisam ti više majka

Kada oblaci glade ogledalo da bi odrazilo njihovo sopstveno usporeno

Nestajanje pod rukom vetra.



Čitave noći tvoj dah kao noćni leptir

Treperi između spljoštenih ružičastih ruža. Budim se da bih čula:

Udaljeno more šumi mi ušima.



Jedan krik, i spotičem se o krevet, teška kao krava i rascvetana

U svojoj viktorijanskoj spavaćici.

Tvoja usta otvoreno čista kao mačja. Prozorsko okno



Beli i guta svoje bezizrazne zvezde. I sada ispituješ

Tu svoju šaku tonova;

Jasni samoglasnici dižu se poput balona.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 10, 2010, 22:38:16
 :) lijepa pjesma, djevojčice
evo i ja naišla na neku pa mi se dopala iako ne volim ove kratke stihove:

BOG MI JE SVJEDOK

Koračala si za
mojim stopama u
snijegu
tražeći smrznutim rukama
toplotu
u mojim prstima.
Vjetar je zameo
tragove
neistine i laži.
Bog mi je svjedok.

Sve je ovo, gospodo,
lažna priča,
rekla si
bez trunka griže
savjesti.
Bol odzvanja
očajem.
Bog mi je svjedok.

Sumoran trg.
Krupne pahuljice
u tvojim očima.
Poneki usnuli
prolaznik.
Stih umrlog
pjesnika
ispisan na spomeniku
poginulog komarca
dok eho moje
istine
razdire ponoć.
Bog mi je svjedok.

Grad bez sladoleda,
taksista bez
taksimetra,
vino bez mirisa
kupinovog vina.
Gdje si zalutala
ljubavi?
A ja,
ja sam ostao
tu negdje, isti.
Bog mi je svjedok.

Volio sam te u
ponoć
dok si spavala
snjeguljičinim snom,
gledao i milovao
do jutra.
Bog mi je svjedok.

Izmicali su pejzaži
djetinjstva,
prve mladosti
opaćene
zatrovanim meduzama.
I jednom,
i ponovo
oni su govori,
treća je sreća
povjerovao sam.
Bog mi je svjedok.

Htjela si da ti budem
ljubavnik,
prokleti nogoljubac
za trenutke
razonode.
Pristao sam i na to.
Bog mi je svjedok.

Gurnula si me
nogom,
kao pseto lutalicu
što gladno skapava
ispred tuđeg
praga.
Bog mi je svjedok.

A ja,
ja sam te
volio
djetinje, iskreno.
Voleo sam te
najsrećnije, nježno.
Danas,
danas te volim
najnesrećnije, tužno.
Bog mi je svjedok.

Romualdo Mirales


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 10, 2010, 22:43:24
meni je ova pjesma super Nadoooo....ja volim kratke stihove....kad se s ako malo slova kaže puno.....odlično!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 10, 2010, 22:45:04
meni je ova pjesma super Nadoooo....ja volim kratke stihove....kad se s ako malo slova kaže puno.....odlično!!
:) hehe, a ne naslućuješ da sam ju stavila baš zato što si ti bila tu ;)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 10, 2010, 22:55:04
meni je ova pjesma super Nadoooo....ja volim kratke stihove....kad se s ako malo slova kaže puno.....odlično!!
:) hehe, a ne naslućuješ da sam ju stavila baš zato što si ti bila tu ;)

 ::) :) :) :angel: :angel: :angel: :angel: :angel: :angel: :angel:
evo i za tebe nešto.... (http://i34.tinypic.com/28tchuh.jpg)

hvala!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 11, 2010, 01:15:06
 :) mmm.... hvala ti na tom predivnom cvijetu  :-* :-* :-*

a da ne bi preraslo ovo u neš drugo, eo i jedna usputna pjesmica:


Sa ovih oblaka gore

Tko si ti, čitaoče,
koji ćeš poslije jednoga stoljeća čitati pjesme moje?
Ne mogu ti poslati nijedan cvijet od ovog proletnjeg bogatstva,
nijednu traku zlata sa ovih oblaka gore.
Otvori vrata svoja i gledaj u daljinu.
U svom cvijetnom vrtu skupljaj mirisne spomene
na minulo cvijeće prije stotinu ljeta.
U radosti svoga srca da osjetiš živu radost
koja je pjevala jednog proletnjeg jutra
šaljući svoj veseli glas preko stotinu ljeta.

Rabindranat Tagora


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 12, 2010, 02:03:40
Moj preomiljeni Tagora  :-*:) ;)

It was many and many a year ago,
In a kingdom by the sea,
That a maiden there lived whom you may know
By the name of ANNABEL LEE;
And this maiden she lived with no other thought
Than to love and be loved by me.

I was a child and she was a child,
In this kingdom by the sea;
But we loved with a love that was more than love
I and my Annabel Lee;
With a love that the winged seraphs of heaven
Coveted her and me.

And this was the reason that, long ago,
In this kingdom by the sea,
A wind blew out of a cloud, chilling
My beautiful Annabel Lee;
So that her highborn kinsman came
And bore her away from me,
To shut her up in a sepulchre
In this kingdom by the sea.

The angels, not half so happy in heaven,
Went envying her and me
Yes! that was the reason (as all men know,
In this kingdom by the sea)
That the wind came out of the cloud by night,
Chilling and killing my Annabel Lee.

But our love it was stronger by far than the love
Of those who were older than we
Of many far wiser than we
And neither the angels in heaven above,
Nor the demons down under the sea,
Can ever dissever my soul from the soul
Of the beautiful Annabel Lee.

For the moon never beams without bringing me dreams
Of the beautiful Annabel Lee;
And the stars never rise but I feel the bright eyes
Of the beautiful Annabel Lee;
And so, all the night-tide, I lie down by the side
Of my darling - my darling - my life and my bride,
In the sepulchre there by the sea,
In her tomb by the sounding sea.

E.A.P.

Jos uvek je znam napamet... ::)



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 16, 2010, 12:55:14
Aorist


Ti svakako razumes:
sve je,
sve je,
sve je gotovo.


Uplaseno sam pijan.
I prazan.
I sam.

Ponekad netko naidje
da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome prepričavam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.

Nikome nemoj reci,
ali ja,
ja koji najmanje znam o sreci,
hteo bih malo nespretne srece
tom nekom drugom da dam.

I dok umire drvece i vetar po liscu gazi,
hteo bih da mu bude dobro,
sasvim dobro,
u ime aorista moje ljubavi
i davnoproslog vremena.


M.Antic - one and only


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 16, 2010, 23:41:45
Predaleko si

Okrećem glavu iza sebe, vidim toliko toga
Ne znam hoću li moći da krenem naprijed
Hodajući naopako
Danas je sve tako iskrivljeno
Čitav svijet
U mojoj glavi lebdi ukošen u izmaglici
Zarobljena sam u sebi
Pružem ruke k tebi
Ali okovana sam u sopstvenoj koži
Tvoji prsti bi me oslobodili, ali ti ne znaš...
Koža je satkana od kajanja, stida, želje, nemoći
Krijem je odjećom i dobro sam
Put do sna skriven je na karti
Ne mogu da je nađem
Dva sata udaljen si....milion kilometara daleko si
A ja sam gola i progledala sam
Znala sam, znala da me voliš
A sada vidim sive zidine i pokušavam da okrenem glavu
Želim ponovo da gledam naprijed, zaslijepljena i u masi
Teško je....pokušavam....
I dalje vidim samo svoja i tvoja leđa
Ne vjerujem više u sve te «više stvari»
Više stvari koje sačinjavaju sve te male stvari kojih nema više
Znam!
Vidim samo svoja leđa jer mene cijele nema više...




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 17, 2010, 00:01:31
  Koji jezik sada razumes

      Ti,

      Koji si do juce savrseno

      Razumeo i moje cutanje?

      Ko sada veruje u tebe,

      I ko se pred tvojim vratima klanja

      Tebi,

      Koji si do juce

      Moj Bog bio?

      Ko sada tvoje nemire prati

      I poraze

      Tvoje

      U pobede pretvara?

      Ko sada svet

      Pod tvoje noge baca

      Tebi,

      Koji lazima

      zvezde sa neba skidas?

      Ko ti sada sa lica

      suze varalice brise...

      Ko

      Kada mene 

      Nema vise????

Dobri duh


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 17, 2010, 00:03:40
Negde i dalje lutas,

koracas mracnim ulicama

i juris neke svoje davne snove.

Ljudima si uvek okruzen,

a opet si sve vise sam...

Koracam i ja tim istim ulicama,

a znam da se necemo sresti,

znam da nikada vise

necemo moci da krademo noc,

krademo od nas samih..

Zalutas ponekad samo

 u moje misli i u moje snove,

pa ti se ponovo izgubi trag...

Dani prolaze, sve daleko postaje,

a opet ponekad,

samo ponekad,

desi se da zastanem

sa tobom, bez tebe...

vesela


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 17, 2010, 00:18:05
Mici....predivne su....Tako iskrene....(Tvoje?)
Obje su divne, mada me za nijansu više dirnula prva....valjda je do mene :)
Uglavnom  :nice:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 17, 2010, 00:20:08
Xe,xe nisu ovo iskrivljeno su pseudonimi pesnika, tj. pesnikinja :) hehe... prvu je napisala meni jako draga prijateljica. Sa kojom delim sudbinu. Hehe. Mada je i druga prelepa :)

I one koje si ti postavljala su predivne ;) mada ja prosto ne zelim da prekinem nit predivnih pesama nekim komentarom. Toliko neznih i predivnih stihova ima ovde...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 17, 2010, 11:22:59
 :) saznadoh tko je autor ovih dviju prelijepih, odličnih pjesama, ma nan je djevojčica ostala nedorečena za svoju pjesmu... stvarno su sve tri vrh  :) :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 17, 2010, 13:19:27
:) saznadoh tko je autor ovih dviju prelijepih, odličnih pjesama, ma nan je djevojčica ostala nedorečena za svoju pjesmu... stvarno su sve tri vrh  :) :)

jel da- fine su pjesmice naše Mici...
a za ovo dalje plašim se da nisam shvatila  :-[ ::) :-[ :-[  :police: :police: :police: kako misliš nedorečena...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 17, 2010, 15:33:40
Xexe hvala... evo jos jedne pesmice dobrog duha iliti Caspera ... (nazalost ne mogu otkriti pravo ime pesnikinje jer za sada pise pod ovim pseudonimom :) )

 Samo njegov pogled

   Moze zaustaviti planetu

      I pustiti je da ponovo krene,

    Samo njegov osmeh

    Moze probuditi sunce

    U sred najcrnje noci...

    Samo na njegovom dlanu

    Mogu sleteti sve sjajne zvezdice

    I samo ih on moze preseliti

    Bas u moje oci.

    Samo kad on rasiri ruke

    Granice ne postoje...

    I zakoni ne vaze....

    Kazne postaju nagrade...

    A srce dobrovoljno

    Pristaje na predaju.

    Zbog njega samo

    Vredi ratovati

    Sa celim svetom...

    Boriti se sa nevidljivim silama

    Vecerati sa Vilama

    Cak i Djavolu

    Dusu prodati.

    Samo zbog njega vredi

    Vratiti juce

    Zalediti danas

    A sutra pretvoriti u nikad.

    Zbog njega vredi...

    Mostove rusiti

    Mora presusiti...

    Kise prizivati...

    I duge snivati.

    Zbog njega vredi

    I zivotom platiti...

 

 

    Ali cemu...

    On se nikada nece vratiti !!!


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Januar 17, 2010, 18:01:21
Jooj ja moram :) hehe... Sin moj <3 mi je napisao pesmicu... hehe.. on je jos mali, pa voli svoju mamu puno :) hehe (jos kad bih imala takvog sina u real life-u nekad... eee ::) )

I kada je poslednja nada,
bila pred izdahom,
vratila si mi osmeh na lice,
u tom trenutku instantom.

Ne znam te dugo,
a kamoli uzivo,
bila si tu za mene,
i kada je pravo bilo krivo.

Zaljubio sam se u gresku,
ove fikcije neta,
tako se lepo osecam kraj tebe,
kao majka kraj svog deteta >:D

Pravim se da ne vidim,
koliko bole me tudji dodiri,
uspeo sam to da prevazidjem,
i s' poda svoj razum pokupim.

Na neki nacin,
nije mi bilo svejedno,
mogao sam se bilo kome obratiti,
ali imam dozu poverenja u tebi.

Nije li to malo tuzno,
sto i pored zivih bica mojih,
sto zive uz i kraj mene,
da nadjem utehu u tebi,
ne znajuci te, i spasivsi me,
da mi srce ne svene.

Da li ti postojis tu,
kao andjeo cuvar za ostavljene,
ili si obicno zivo bice,
povlasceno iznad ove kolotecine?

Mozda se pitas, zasto
sve tebi pricam?
Pa kome se sin obratiti ako ne,
svojoj majcici :))))

"Nema niceg vise sad u meni,
svuda oko mene pogledi tvoji,
tuga i bol sve u mendi drobe,
prazan sam kao zidovi moje sobe"

Taj stih mi je bio kao sida,
neizleciv nijednim lekom,
pracen je paznjom,
tom potrebom prekom.

Reci umeju da lece,
iako su samo nabacan na ekran hladni,
i svi ti nezasiti osecaji,
kraj kojih bismo vecno ostali gladni.

Hvala sto postojis,
sto si mom zivotu unela mnoge boje,
ne daj se sitnim stvarima,
jer ti mozes od svih jace,
od svih mnogo bolje...!


Jedan mali Ajvan :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 26, 2010, 15:29:09
Pješčani sat



Kao sat
Curi
Kao vrijeme
Pjesak
I nestaje...
Pusto je i hladno
Između sivih zgrada uzalud obojenih u cirkusko šarenilo
One gutaju
Ispljuvane ulice
Lica s plakata
Smiješe se
Smijehom ubjeđuju da je svijet lijep
Sive oči kroz koje curi duša
I vrijeme
U krivu su
Okrenut sat
Nepostojanje
Kao vožnja motorom
Pored mora
Glasna pjesma ispod kacige
Pored velikih bijelih brodova
Koja se ne smiju, ali uspijevaju
...da ubjede u ljepotu svijeta
Stari vuk živi na moru
Nije morski vuk
Sjedi među pustim čašama i stolicama
Blues
U nekom drugom gradu
Bijelom, ne sivom
Ili u kamenom gradu
Među antikvitetima
Sa malom crkvom
Koja zvonjavom poziva na blud
Dok traje povratak u crvene znojave jastučnice
Iluzija
Pravi povratak u sive oči
U praznu unutrašnjost
Niko više ne okreće sat
A pijesak je stao, iako vrijeme protiče


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: alice in velvet Januar 26, 2010, 16:01:09
 :) odlični Jacques Prevert

Paris at night
Tri šibice jedna za drugom u noći
Prva da ti vidim lice
Druga da ti vidim oči
Poslednja da ti vidim usta
I čitava tama noći da bih se sjetio svega toga
Stežući te u zagrljaju




Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 27, 2010, 23:51:57
 :)
Sonnet of the Sweet Complaint

Never let me lose the marvel
of your statue-like eyes, or the accent
the solitary rose of your breath
places on my cheek at night.

I am afraid of being, on this shore,
a branchless trunk, and what I most regret
is having no flower, pulp, or clay
for the worm of my despair.

If you are my hidden treasure,
if you are my cross, my dampened pain,
if I am a dog, and you alone my master,

never let me lose what I have gained,
and adorn the branches of your river
with leaves of my estranged Autumn.

P. Neruda


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Januar 27, 2010, 23:55:46
 :) 4U
...ETO ZAŠTO

Mornar je ostavio more
lađa je ostavila luku
i kralj je ostavio kraljicu
i škrtac zlato
                                  ...eto zašto
Udovica je ostavila crninu
luđakinja ludnicu
tvoj osmeh moje usne
                                   ...eto zašto
Ostavićeš me
ostavit ćeš me
ostavit ćeš me
vratit ćeš mi se
udat ćeš se za mene
udat ćeš se za mene

Nož se ženi sa ranom
pljusak se ženi dugom
osmeh se ženi suzom
poljubac sa prijetnjom
                                    ...eto zašto
I vatra se udaje za studen
i smrt se udaje za život
kao što se i ljubav udaje za život

Udat ćeš se za mene
Udat ćeš se za mene
Udat ćeš se za mene.

                              Jacques Prevert


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 07, 2010, 14:51:24

Očajna pesma

Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima žednim.
 
Kao Hermes stari i s njim Afrodita,
stopi se u meni strašću tvojom celom,
da sav iznemognem pod vitkim ti telom,
i da duša moja najzad bude sita...
 
- Kad pomislim, draga, da će doći vreme
kad za mene neće postojati žena,
kad će čula moja redom da zaneme,
i strasti da prođu kao dim i pena,
 
a da će, još uvek, pokraj mene svuda
biti mesečine pod kojom se žudi,
i mladih srdaca što stvaraju čuda,
i žena što vole, i voljenih ljudi,
 
vrisnuo bih, draga, riknuo bih tada
kao bik pogođen zrnom posred čela
što u naporima uzaludnim pada
dok iz njega bije krv crna i vrela...
 
Upij se u mene zagrljajem jednim,
ko groznica tajna struji mojom krvi,
krepko stegni moje telo, nek se smrvi,
i daj mi poljupce za kojima žednim...

Milan Rakic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: JWH1947 Februar 08, 2010, 06:39:22
Honey_mici--JA uciti u skoli, previse, i Raven.
E.A.P. pokopan u Baltimore, 90 km odavde.
Postovanje, Wayne


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Februar 23, 2010, 17:56:05
Ne placi mala moja, ima dana pred tobom
Prvi put kazes zbogom, pa je tesko znam
Ne placi mila moja, mnogo boljeg te ceka
Zivot nas kao rijeka nosi dalje sad

Moje igre su teske, ne znam ljubav da dam
Volim stvari daleke, i trazim ih sad
Ne placi duso moja, neka glazba te tjesi
I makar ti se smjesi kad ne mogu ja

I makar ti se smjesi kad ne mogu ja
Kad ne mogu ja, kad ne mogu ja

A.Dedic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Mart 05, 2010, 16:32:45
 :) a jope ja ;)

JOPE

Bilo je vrijeme kad nam je najdraža
Riječ «jope» na svijetu bila,
Hajdemo jope, jope smo – i jope ćemo
Sa usana šuštalo ko svila.

Mogli smo katkada tu riječ čarobnu
I drugim nečim zamijeniti
I reći: ponovo ili iznova,

Al uvijek smo tu slatku riječ
Sto puta ponavljali snova i snova.
Opet na naviknutu naviku

Na čežnju, želju, zagrljaj,
Opet i opet smo se vraćali –
Ljubavnom stisku nikada znali kraj.

Mišutko Skljarov


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Mart 05, 2010, 16:40:52
 :) i jope on Mišutko Skljarov

ZAVJETNA MJESTA

Svatko ima neko jedno –
Neko njemu nezaboravno i drago mjesto.
I kada se nađe na tom mjestu
Punom slatkih ili tužnih uspomena,

Suze same na oči naviru –
Suze tuge ili suze radosnice.
Grudi uvis k suzama polete
Pluća ostanu bez daha
A grlo se grčem radosti il žuči stegne.

U dnu srca, u dnu ustreptalih grudi
Sjećanje se prene –
Zakopano ali nezaboravljeno,
Pa ugledaš oživjele želje, čežnje –
Za čim davno srce ti žudjelo.

O skrivena, mila, samo meni znana,
Mojom šutnjom zaštićena sveta mjesta,
Ne burkajte moje grudi i dajte im mira

Ne budite davno sahranjene želje,
Nek na vama opet ko nekada davno
Tiho ona tajna harmonika svira.



ŽELJE MI ŽIVOT PLELE

Kad bih katkada, rijetko, bio s tobom,
Kad bih ti pogladio kosu – osmijeh u oči,
Uvijek bi se čežnja topla u srce vinula,
Nešto ko pjesma u njega počelo da se toči.
I kad si daleko, dok nisam s tobom bio

Uvijek bi mi neka tužna ideja sinula,
Ko na vjetru list suh, kao smežurana čežnja
Upekla bi me u dušu, za srce uštipnula.
Ili blizu il daleko, a srce sve željno
Ljubavi daleke, ljubavi bliske – vrele,

A zebnja i nada, i želja za tobom
čitav mi život čipkale – plele.







Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Mart 05, 2010, 16:48:56
:) a kad već zvijezde spominjemo :)

POD ZVIJEZDAMA

Tražio sam te one noći, sjećaš se?
Tražio sam te pod zvijezdama.
Zvijezdama nebo se tamno iskrilo
A tebe nigdje – ja sâm pod zvijezdama.

A tako sam te želio naći pod zvijezdama!
O zvijezde,- zavapih,- kad ste nebo prekrile
Obasjajte zemlju zvjezdanim svojim iskrama
Da vidim pod kojom mi zvijezdom srce se sakrilo.

:) i jope Mišutko Skljarov


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Mart 10, 2010, 10:35:08
Gradinar

Ako hoces da budes jednom vredna
i da napunis svoj krcag, -
o dodji, dodji na moje jezero.
Voda ce se pripiti uz tvoje noge
i izbrbljati svoju tajnu.
Po pesku je pala svezina kise koja ide,
oblaci se nagli pod modrim linijama drveta
kao bujna kosa nad tvojim obrvama.
Ritam tvojih stopa, koji dobro poznajem,
udara me u srce.
O dodji, dodji na moje jezero,
ako moras da napunis svoj krcag.
Ako hoces besposlena da bezbrizno sedis,
dok ti voda nosi krcag, -
o dodji, dodji na moje jezero.
Padina se zeleni i divljega je cveca
bezbrojno.
Misli ce tvoje izletati iz tvojih tamnih ociju
kao ptice iz svojih gnezda.
Preves ce ti spasi na stopala.
Dodji, o dodji na moje jezero,
ako hoces da sedis besposlena.
Ako si sita igre pa hoces da zagnjuris u vodu, -
o dodji, dodji na moje jezero.
Ostavi na obali plavi ogrtac,
plava ce te voda ogrnuti i pokriti.
Talasi ce se prpinjati da ti ljube vrat,
da ti na uho sapcucu.
Dodji, o dodji na moje jezero,
ako hoces da se zagnjuris u vodu.
Ako moras u bezumlju da skaces u svoju smrt, -
dodji, o dodji na moje jezero.
Jezero je moje sveze i bezdano.
Crno kao san bez snova.
U dubinama njegovim isto su dani i noci,
a pesma je cutanje.
Dodji, o dodji na moje jezero,
ako hoces da utones u svoju smrt.

R. Tagore


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 19, 2010, 17:10:26
Usamljenost - Alfons de Lamarten

Na bregu, pod hrastom, koliko li puta
Pri zalasku sunca ja zamišljen stojim,
Dok mi setan pogled po vidiku luta,
Preko plodne ravni pod nogama mojim.

Ovde tutnji reka, bujna, penušava,
Zmijasto se gubi u tamnoj daljini;
Tamo nepomično jezero već spava
I večernja zvezda blista na visini.

Još vrhove gorske zracima rumenim
Odsjaj sunca zari, no već u tom času
Gle, evo kraljice noći, s kolima maglenim!
Pojavi se i svud belu svetlost rasu...

I zabruji zvono sa drevne zvonare,
A pobožna pesma s njim put neba leti.
Putnik staje, sluša: to glas crkve stare
Sa smirajem dana peva koncert sveti.

Al’ i pored svega ovog, moje grudi
Prazne su i srce ništa ne pokreće;
Zemlja je za mene senka koja bludi,
Sunce živih – mrtve ogrejati neće.

Od brega do brega zalud pogled traži
Zapad, istok, mesta bliska i daleka –
Sve je zalud! Ni beskraj tugu mi ne blaži,
Svugde čitam: da nigde sreća me ne čeka!

Šta će mi doline, kuće, zemna blaga,
Kad čar svega toga dušu mi ne greje?
Samo vodopadi, stene i samoća draga.
Jednog bića nema i već pusto sve je.

Da l’ zalazi sunce, il’ tek jutru zrači?
Ravnodušan ja sam spram sunca i neba!
Da li se vedrinom il’ maglom oblači?
Šta će meni sunce? Dan meni ne treba!

I kada bih mog’o ići kud sunce ide,
Preda mnom bi bila praznina očajna.
Ja ne volim ništa to što oči vide,
Nit’ što od vas želim, nebesa beskrajna!

Ali, možda tamo, iza ovog sveta
Gdeno sija Sunce nad suncima samo –
Kada bih otresao prah što duši smeta
Ono što sanjah – video bih tamo.

Na izvoru želja opio bih grudi,
Tamo ja bih našao i ljubav i nadu
I onaj ideal kom duh svaki žudi,
A kome na Zemlji ni imena ne znadu!

O, zašto ne mogu, na krilima Zore,
Vinuti se cilju koji želje sniše?
I zašto da ovde još me jadi more
Kad za Zemlju ništa ne veže me više?

Kad lišće s drveća na ravnice pada –
Noćni vetar njega vitla i raznosi.
Pa i ja sam sličan svelom listu sada.
Vetre! Uzmi mene i dalje me nosi.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ April 24, 2010, 17:48:00
ЋУТАЊЕ

Oстале су страшне речи неречене,
Само твоје очи, мирне као тмина,
Оне су гледале и слушале мене;
Мој бол на твом уху певаше тишина.
Каква химна срца, та реч неречена!
Та реч што не позна беспућа ни блудње!
Кад тишина збори место нас, реч њена
Има сву чистоту сна и болне жудње.
Та блага музика љубави што ћути,
Има мир молитве у дубини духа:
Никада се речју лажи не помути,
Нит се глас порочни дирне нашег слуха.
Идеја у неми камен увајана;
Вера сва у сузи што неће да кâпи;
Та заклетва што је у незнан час дана;
И највиши закон бола који вапи.

Ј.Дучић


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ^Candy Man^ April 24, 2010, 19:06:06
Ljubavna

Zbog ove kise,
moram te ljubiti tise,
dok ova noc traje
i tvoja ljubav snage mi daje...

Moja ljubav prema tebi
uvek ce biti tu,
kao sto zora mora
svanuti ujutru...

Uvek cu biti tu za tebe,
kad god ti zatrebam,
kad god ti uteha treba
i rame za plakanje....

Iz mog zagrljaja nemoj otici,
moje srce to nece podneti,
Uvek ce za tbe kucati
ali nikad nece biti isto.

Bez tebe moja dusa ce biti prazna
to je za mene najveca kazna,
jer ti me cinis celim
i svim srcem te zelim...

Sansu jos jednu mi daj,
ja cu uvek biti taj
koji ce ti se vratiti
i zauvek te voleti.

Ako te pustim
vrati mi se
jer zivot ovaj
pust je bez tebe...

Ja bez poljubaca tvojih
i ti bez zagrljaja mojih
mi necemo moci
sve dok traju ove tamne noci...

      by:Candy Man


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 28, 2010, 11:44:25
Mala kavana

Mala kavana. Treperenje sunca
I stol u kutu za dvoje--
Pa ti me ljubiš, zbilja me ljubiš,
Drago, jedino moje?!

Mjesece u meni ljubav je rasla,
Al nikome to ne htjedoh reći.
Bio sam sam, ispijen od čežnja,
A tako blizu sreći.

Da l' mogao sam slutiti ovoga jutra,
Blijed od probdite noći,
Da ću ti šaptati riječi,
Sanjane u samoći?

I da ću tog jutra, što će se vječno
U riznici srca da zlati,
Naić na ruku toplu i spremnu
Da stisak mi dršćući vrati?


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Maj 04, 2010, 17:05:28
"Epilog" - Mika Antic

Vodopad ima bradu kao grof L.N.Tolstoj.
To se
u stvari
Jutro po sebi peni i razapinje dugu.
Ja sam priznao jednoj ženi
Da je život nešto prosto u meni,
- a nije baš tako prosto.
Ja sam mislio da ću ići pravo
dok se ne pretvorim u lenjir,
a našli su me u krugu.

Našli su me posle lutanja
srozanog od vriska do šaputanja.
Prošao je oktobar.
Među nogama drveća polako zaudara na vlagu
i krv.
Ulica poslednji put kisne na sirovom suncu.


Sedite malo kraj mene kao kraj groba.
Minut pošte za moje preminulo najrumenije doba.
Sedite malo kraj mene
Vidite: opet sam dobar.
Iza uha mi se okoreo mlaz usirenog poraza
kao streljanom vojnom beguncu.

Proletele su ogromne zlatne kočije
kroz naše utrnule oči,
- a mi ih sačuvali nismo.
Nešto mlado nam je rzalo na usni i uvelo
Gorko od smeha i slatko do plača.
Dozvolite mi da posle svega
dalekoj nekoj gosdpođici napišem jedno pismo,
onako malo nostalgično
kao što pišu senilni penzionisani admirali
preživeloj posadi sa potopljenog razarača.

Gospođice,
kazaću,
gospođice,
sve je,
sve je,
sve je gotovo.
Ovde cveće pokojno
prodaju razliveno u parfemske flaše.
I sve je,
sve je,
sve je spokojno
kao da vetar nikad nije šamarao drvored
i po oknu se pleo.

Gospođice,
kazaću,
u ovu jesen,
frigidnu kao turistkinja sa skandinavskim pasošem,
to što sam odjednom sed ne znači da sam beo.

Ti si jedina nahranila svu moju glad
sa ono malo mesa i sna.
Jedina si bila sita od ono malo mojih noktiju
i dlanova.
Voleo bih da tvoji budući sinovi naslede boju moga glasa
i kćeri nose moju tugu u prslučićima od svile.
Voelo bih da sačuvaš moje najdivnije vrhove
na horizontalama tvog dna
i proneseš moje oči kroz tišinu tuđih očiju
i stanova,
i moj oktobar kroz sve tuđe aprile.


Ovo nije ispovest.
Ovo je gore nego molitva.

Hiljadu puta od jutros kao nekad te volim.
Hiljadu puta od jutros ponovo ti se vraćam.
Hiljadu puta ponovo se plašim
za tebe izgubljenu u vrtlogu geografskih karata,
za tebe podeljenu kao plakat ko zna kakvim ljudima.

Da li sam još uvek ona mera po kojoj znaš ko te boli
i koliko su pred tobom svi drugi bili goli,
ona mera po kojoj znaš ko te otima
i ko te plaća?
Da li sam još uvek među svim tvojim životima
onaj komadić najplavijeg oblaka u grudima
i najkrvavijeg saća?

Ovde kod mene
dani imaju ukus piva i dosade.
Ponekad kaplju kiše
čudno,
spokojno.
Nemam volje ni da živim ni da se ubijem.
Sasvim sam nalik na lađu koja luta bez posade
i ne želi da zbriše
sa svoga oka nešto uzaludno,
nešto pokojno,
nešto golubije.

Možda je dobro da znaš:
posle tebe žene nemaju pravo ništa da uobražavaju.
Nekad prvi žutokljunac republike,
danas - mogu da podignem zarozane čarape
lično bogorodici
u dostojanstvo prerušen.

Sve moje nežnosti još uvek na tvom pragu spavaju
kao mali žuti psi
na mokrim,
nabreklim,
crnim sisama gospođe keruše.
Sasvim sam zakopčan od sluzokože do duše.
Ova 32 zuba još uvek ljubav samo za tebe onako jecaju
i onako pevuše.

Ti me svakako razumeš:
sve je,
sve je
sve je gotovo.
Uplašeno sam pijan
i prazan
i sam.
Ponekad neko naiđe da me zabrinuto voli i pazi,
neko kome otkrivam sve tvoje putokaze
do mog usijanog temena.
Nikome nemoj reći
ali ja,
koji najmanje znam o sreći,
hteo bih malo nespretne sreće tom nekom novom da dam
i dok umire drveće i vetar po lišću gazi
hteo bih da mu bude dobro u ime izvesnog aorista moje ljubavi
i davnoprošlog vremena.

Možda nećeš verovati:
i sa hotelima sam raskrstio sasvim neopaženo.
Sve mi hoteli nekako liče na istu bajku
i postelje u sobama smeškaju se na isti glas.
Svi se portiri na isti način brinu
onako malo rođački kad im laku noć kažemo.
Svi se portiri isto onako brinu,
majke mi,
kao da znaju za nas.

Dalje ne bih imao ništa više da ti javim.
Pijana od hladnoće subotnja noć se valja.
Satovi su već odavno povečerje odsvirali.

Dalje zaista ne bih imao ništa više da ti javim
jedino možda to da si ostala najlepša medalja
iz najlepšeg rata u kome su mi srce amputirali.

Gospođice,
ja nisam za tobom bio onako obično,
gimnazijski zanesen.
U meni je sve do tabana minirano.

Inače,
zapamtio sam:
ljubav je najgolubija samo u onim kricima
koji se poklone prvima.
Dozvoli da se zato zbog nečeg u sebi
nasmešim u ovu jesen
pomalo krišom,
kroz suze,
pomalo demodirano,
ja, tvoj najnežniji pastuv među pesnicima,
ja, tvoj najsuroviji pesnik među pastuvima.
[/b]


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Jun 10, 2010, 15:22:53
:) Ljubavni san poljubaca

Lezimo usred proljeca,
slatkom ceznjom srca pokriveni.
Pocetak je svibnja
i nas san nema kraja.
Kao uvijek i veceras ti dajem
svoju krisku neba
i s rukama punim sjajnih zvijezda njezno grlim,
a ti se kao ptica na mene spustas
i krilima, poput svile mekim,
oba moja obraza ljubis.
Kao svaku vecer
i veceras te u dahu mirisnog osmjeha,
nosim rubom nocnih divljina.
U ljubavni san, mila,
gdje nase duse ne mare za umor,
a nasa tijela, plove glatko mjesecinom.
Drzim raskosnu duzinu izvijenog struka,
a ispod mojih vrelih poljubaca,
s bujnim obrisima svibnja prolazis.
Osjecam u tebi zelenu travu natopljenu suncem
i zelja mi je zagrliti tisinu tvojih zjenica,
pa pretacem misli u uzdahe svojih prstiju
i polako silazim do tvojih dolina,
ciju ljepotu pamtim u njihovim dodirima.
Kao uvijek i veceras me docekujes
s ljubavnim snom poljubaca.

Zal Kopp
 


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ Jun 13, 2010, 14:00:06
~ЊЕНО ИМЕ~

Kад склопим очи — и то једном биће —
Нестаће свести где су моје биле
Идеје, мисли; и покров од свиле,
Поклопац, земља тело моје скриће.

Видети нећу зору када свиће,
Молитву, сузе оних који цвиле,
Ни влагу, црве што по мени миле,
У облик иду час дубље, час плиће.

Све ми се чини да пре него вео
На мисли, снове и идеје сиђе,
У свести она јавиће се тада.

Бојим се да ће лица израз цео
Одати лик јој свету, кад ми приђе,
И име које не рекох никада.

В.П.Дис


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Jul 30, 2010, 12:43:59
Nocas bih hteo da te sanjam,
misao mi se u suzi gusi.
I ova noc kao da je kraca,
nocas bih hteo da te cedno ljubim.

Kao da me tvoja ruka nezno takla,
cudna toplina obuze mi grudi.
Pred tvojim licem gubi mi se masta,
o, kako bih nocas samo da te ljubim.

Ne govori nista, tvoj sapat me budi,
zasto su ti oci nocas tako setne?
Znam da moje misli nisu tebe vredne,
i zato bih nocas samo da te ljubim ...

                                Milan Bandic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Avgust 02, 2010, 16:19:50
 :) divna pjesma, Milane...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Avgust 02, 2010, 19:29:49
:) divna pjesma, Milane...

Hvala. :)


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 04, 2010, 10:31:52
Dobriša Cesarić
Kad budem trava

Možda će onda bolje da bude
Kada se jednoga dana preselim
U crve i u zemne grude.

Ljuljat ću se u travama veselim,
Mjesečinom i suncem poliven,
Rasitnjen i dobro skriven.

Ništa mi neće ostat od uma,
Nijedna misao mrtvoga duha;
Ja neću imat ni uha ni sluha,
Da slušam tišinu svojega šuma.

Ako me kada stanu i kosit,
Neće mi bola nanijeti kosa -
Jedini teret koji ću nosit
U novom životu biti će rosa.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Avgust 04, 2010, 10:36:15
Dobriša Cesarić
Tiho, o tiho govori mi jesen

Tiho, o tiho govori mi jesen:
Šuštanjem lišća i šapatom kiše.
Al zima srcu govori još tiše.
I kada sniježi, a spušta se tama,
U pahuljama tišina je sama.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: issy-the-Genius Avgust 08, 2010, 05:26:52
Nisam pratila i ne znam jesmo li je imali, ali valja je staviti.. ;)

PESMA ŽENI - Jovan Dučić

Ti si moj trenutak, i moja sen, i sjajna
Moja reč u šumu; moj korak, i bludnja;
Samo si lepota koliko si tajna;
I samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka -
Jer je san o sreći više nego sreća.
Budi bespovratna kao mladost; neka
Tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva;
U velikom bolu ljubav svoju metu;
Istina je samo što duša prosneva;
Poljubac je susret najveći na svetu.

Od mog prividjenja ti si cela tkana,
Tvoj je plašt sunčani od mog sna ispreden;
Ti beše misao moja očarana;
Simbol svih taština porazan i leden, -

A ti ne postojiš nit' si postojala;
Rodjena u mojoj tišini i čami,
Na suncu mog srca ti si samo sjala:
Jer sve što ljubimo stvorili smo sami.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић Avgust 12, 2010, 20:28:46
Večeras

Večeras Vas molim dođite do mog stola,
budite gosti moji i moga bola.
Uzmite u ruke gitare i violine,
pomozite mi da prebolim, jer ona ne voli me.

Dirajte u uspomene
na dane kraj jedne žene.
Srećom su bili obavijeni,
dani sa njom provedeni.

Suze će same krenuti
oprostite prijatelji što ću zaplakati.
Teško da mogu zaboraviti te godine
provedene kraj te žene.

Milan Bandić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 10, 2010, 13:19:19
:) krasno Milane...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 10, 2010, 13:19:41
Pjesma jednog maestrala

Dok more brodove grli
I ranjava sivu hrid
U sjenci samotnog ferala
Čuje se pjesma jednog maestrala

Ljubljena ženo
Kojim si putem pošla
Da li si bila samo igra vala
I čudesna vila iz morskih dubina
Ljubljena ženo nisi ni znala
Za moj bol
Iako si bila samo čeznja nijema
Zauvijek ćes ostat moga srca sjena


Dok mjesec svoje zlato
Na stare krovove lije
On pita se kako da prestane nešto
Što nikad ni počelo nije


Dok zora odnosi strasti noći
I budi usnuli grad
U sjenci ugaslog ferala
Još čuje se pjesma jednog maestrala


Jasminka Čupić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 10, 2010, 20:41:35
 :)

ČOVJEK U ZRCALU

Kada postigneš ono što si želio u borbi za sebe
i svijet te učini kraljem dana,
samo priđi ogledalu,
pogledaj se
i vidi što taj čovjek ima za reći.

Jer to nije tvoj otac, ili majka,
ili žena čije sudove moraš proći;
osoba čije mišljenje najviše znači u tvom životu
ona je koja te gleda iz zrcala.

Neki ljudi mogu misliti da si iskren prijatelj
i smatrati te divnim,
ali čovjek u zrcalu veli da si
samo protuha ako
mu ne možeš pogledati ravno u oči.

Njemu treba ugoditi,
ostali nisu važni
jer on je otvoren s tobom do kraja.
I prošao si svoj ispit
ako je čovjek u ogledalu tvoj prijatelj.

Jer na putu možeš prevariti čitav svijet
i u prolazu će te ljudi tapšati po ramenu,
ali će ti konačna plaća
biti bol srca i suze
ako si prevario čovjeka u zrcalu.

- Dale Wimbrow
[/color]


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 14, 2010, 23:10:36
:)

Zatvoriti otvorene puteve,
upaliti ugašena svjetla,
naći izgubljene stihove,
to je umijeće cijelog svijeta.
Ne zatvaraj svoja otvorena vrata,
pusti ljude neka ti zbore,
a kad se jednog dana zamisliš
i duša utone u more,
sjetit ćeš se da si nepovjerljiv bio,
jer si svoje snove u sebi snio.
Zato, prijatelju daleki,
otvori već otvorene puteve,
upali ugašena svjetla
i naći ćeš izgubljene stihove
u očima nepoznatog svijeta.

Mirel Vega


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 17, 2010, 14:03:50
:) čini mi se da nema ove Taorine:

Zoveš li me ti to ponovo?

Dođe veče. Umor se obavija oko mene kao ruke žedne ljubavi.
Zoveš li me ti to?
Sav svoj dan dao sam ti,svirepa vladarko,moraš li me lišiti i noći moje?
Negde se sve završava, a nama pripada samoća tame.
Zar je morao glas tvoj da je probije i mene da pogodi?
Zar veče ne svira svoju svirku sna pred tvojim vratima?
I krilate zvezde zar se nikada ne pružaju tiho na nebu iznad tvoje nemilosrdne kule?

Ne umire li cveće u tvom cvetnjaku nikada blago u prašini?
Moraš li me zvati, nemirnice?
Neka onda tužne oči ljubavi uzalud bde i plaču.
Neka žižak gori u samotnoj kući.
Neka splav vrati domovima umorne radnike.
Ja se otimam od svojih snova i hitam na tvoj poziv


Rabindranat Tagore


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 18, 2010, 16:53:28
 :)
JEDNOJ PROLAZNICI

Ulica je bučno vrela oko mene. —
Vitka, u crnini, s plemenitim strukom
Jedna žena prođe pridižući rukom
U raskošnoj kretnji rub halje vezene;

Isklesanih nogu, sklad oko nje rosi. —
Nestrpljiv ko luda, lakomo sam pio
Iz oka joj (nebo gdje se orkan krio)
Blagost što opčinja i slast što smrt nosi.

Blijesak... pa noć potom! Ljepoto bjeguća,
O ti, čije oči u tren me opiše,
Da li će te ikad moja žeđ goruća

Opet sresti? — Kasno! Možda nikad više!
Jer ja ne znam tko si ni gdje si se skrila,
Ti, što žud si moju jasno osjetila!

Šarl Bodler


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ciganche:) Septembar 21, 2010, 16:23:43
Ofelija

I

Na mirnom crnom valu gde zvezde sanjaju
Bela Ofelija poput velikog krina
Leluja velovima koji uranjaju...
Odjek hajke stiže iz šuma, iz daljina.

Već vekovima Tužna Ofelija tako
Plovi, sablast bela, rekom što crna teče.
Već vekovima krotka ludost njena lako
Romori svoju romansu u lahor, u veče.

Vetar velove vije, grudi joj celiva,
voda ljuljuška velove, spletene, bele;
Na ramenu joj drhte, plaču rese iva,
Nad čelom koje sanja trske se nadnele.

Uzdišu oko nje lokvanji koji venu;
Katkada u jovi zaspaloj budi gnezda
Iz kojih mali drhtaj prhne u trenu:
- Tajanstvena pesma sa zlatnih pada zvezda.

II

Bleda Ofelijo! Lepa poput snegova!
Da, Ti umre, dete, odnele su te vode.
- Vetrovi što se ruše s norveških bregova
Šaptali su ti reči opore slobode;

To dah jedan što ti guste svijao kose
Čudne nosaše zvuke tvom dahu što sanja;
Slušao ti je srce pev prirode, što se
Javi uzdahom noći i tužaljkom granja.

To ti glas lugih mora, grcaj nedogledan
Slomi detinju grud, a preblaga je bila;
To u aprilsko jutro lep bledi vitez jedan,
Jadni ludak, nemo sede do tvog krila.

Raj! Ljubav! Sloboda! Ludo, kakva snivanja!
Na toj si vatri bila ko sneg što se topi;
Reč ti vizija stesni u svoja zbivanja
- Sa stravom se beskraj u plavom oku stopi.

III

A pesnik kaže da preko zvezdane pruge
Dolaziš noću, tražiš cveće što si brala,
I da vide na vodi velove tvoje duge;
Ofelija plovi, veliki krin vrh vala.

A.Rembo


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Septembar 28, 2010, 12:23:52
 :)
Toj ću rijeci

Suze koje ne poteku
(Onda kad plakati se mora)
Pretvore se u podzemnu rijeku
Što sebi traži izlaz ispod gora

Jer ta suza što lice mi ne umi
Ta je rijeka što u meni šumi

Toj ću rijeci jedan izlaz naći
Zajedno će s pjesmama izaći

Dragan Gortan


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 15, 2010, 12:34:26
 :)
Susret


Jedan se pogled iskrao kradom
iz plavog sna sa dna tišine,
zasjao iskrom, bljesnuo nadom
i zaživeo usred tmine.
I poput duge u kišnom danu
na tren tama poče da plamti
kad lagan dodir na mome dlanu
ostavi nešto što se pamti.
Prebrzo sve su prekrile sene,
i sjaj u oku, i to lice...
Ostaše reči nedorečene
za neke druge pozornice.
I ništa više. Sve što je bilo
začas se pokri velom ćutnje.
Sve sakri plavi san svojim krilom
i nesta svega osim slutnje.

Dragana Konstantinović


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 19, 2010, 16:35:31
:) Moja te riječ dotakla

Moja te riječ dotakla
u trenu kad si odlučila
da ne vjeruješ nikome tko je
odrastao i tko pokušava
da te ukroti.

Kao ptica nevidljiva
kao žuti list koji te
u šetnji presretne naglo
i upozori nas na pad.

Jer jesen je .
Jer sve je prolazno i
sve se smjenjuje.

Kao da gledaš veliku rijeku
u predvečerje koja odnosi
bijele lađe , a iza svakog
malenog osvijetljenog prozora
možda odlazi netko koga bi
mogla zavoljeti
zauvijek .
/ P. Zubac /


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 19, 2010, 16:37:29
   
:)
PORED VODE

Put mesečev srebrn niz more se vidi,
Leži beskonačan vrh zaspalih vala.
Mir. Zadnji je talas došao do hridi,
Zapljusnuo setno i umro kraj žala.

Noć miriše tužno čempresovom smolom.
Nebo pepeljasto. I kopno i voda
Ko da noćas dišu nekim čudnim bolom,
Tiha tuga veje sa dalekog svoda...

A sto srca noćas kucaju u meni,
I celo mi biće budi se i diže
Časom nekoj zvezdi, a čas kakvoj ženi.

Sve kipi u meni, ko plima kad stiže:
Kao sad da postah! Dokle zvezde brode
Jedne bezimene noći, pored vode.


Jovan Dučić


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 22, 2010, 11:15:40
 :)
Sakrij me.
U mirisu letne oluje
Bljesku munje i
Slutnji zudnje;
Cuvaj me u snovima
Nanizanim u nocima
Krhkim od samoce.
Sakrij me.
U secanju na ukradene
Poljupce od kise
U ocekivanju svitanja.
Sakrij me.
U prekrsenim obecanjima
U uzdahu sto se otima
Samotnim satima.
Sakrij me.
U pricu sto ima sretan kraj.
Sakrij me u zagrljaj,
- Samo ljubav mi ne sakrivaj!


Marina Ugrin


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Oktobar 23, 2010, 13:52:43
 :)
Izmedju mene i tebe

Između mene i tebe tako je malo prostora. U taj procjep
stao bi tek treptaj svjetlosti. U njeg se smjestila naša čežnja,
u njeg se smjestila naša ljubav.

Tako smo blizu ti i ja, a opet tako beskrajno daleko.
Dijeli nas tek djelić najmanjeg dijela. A ipak,
koliko god se trudio, koliko god težio i htio,
nikada me nećeš dosegnuti.

Između mene i tebe tako je malo vremena. U taj procjep
stao bi tek treptaj oka. U njeg se smjestio naš život,
u njeg se smjestila naša sudbina.

Tako smo slični ti i ja, a opet tako beskrajno drukčiji.
Usprotivilo nam se čudnovato prostranstvo neodređenih
razdaljina, prostranstvo kojeg nije potrebno prijeći.

Ne napreži se uzalud, jedini moj, ne širi svoje ruke
ne bi li me zagrlio. Između nas je more beskraja -
ne veće, ne dublje od nježnog dodira. Ali zar ne znaš?
To je more ljubavi i ono će nas zauvijek spajati.

A.P.Kezele


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 01, 2010, 10:01:42
PISMO MAJCI JESENJIN

Jesi l'  živa, staričice moja?

Sin tvoj živi i pozdrav ti šalje.

Nek uvečer nad kolibom tvojom

Ona čudna svjetlost sja i dalje.

 

Pišu mi da viđaju te često

zbog mene onako zabrinutu

i da ideš svaki čas na cestu

u svom trošnom starinskom kaputu.

 

U sutonu plavom da te često

uvijek isto priviđenje muči:

kako su u krčmi finski nož

u srce mi zaboli u tuči.

 

Nemaj straha! Umiri se, draga!

Od utvare to ti srce zebe.

Tako ipak propio se nisam

da bih umro ne vidjevši tebe.

 

Kao nekad, i sada sam nježan,

i srce mi živi samo snom,

da što prije pobjegnem od jada

i vratim se u naš niski dom.

 

Vratit ću se kad u našem vrtu

rašire se grane pune cvijeta.

Samo nemoj da u ranu zoru

budiš me ko prije osam ljeta.

 

Nemoj budit odsanjane snove,

nek’ miruje ono čega ne bi:

odveć rano zamoren životom,

samo čemer osjećam u sebi.

 

I ne uči da se molim. Pusti!

Nema više vraćanja ka starom.

Ti jedina utjeha si moja,

svjetlo što mi sija istim žarom.

 

Umiri se! Nemoj da te često

viđaju onako zabrinutu,

i ne idi svaki čas na cestu

u svom trošnom starinskom kaputu.


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 15, 2010, 10:35:19
 :)
Možda sam samo zalutala u ovaj život

pobjegla iz nekog davnog sna

svijeta bezvremenog što puknuo je na dva dijela

možda je duša moja čula jecaje tvoje duše

plahe što se otima dubinama tamne samice

one pored srca kao zime studene

i tiho poput gazele pred svitanjem

kutak skroviti topli traži zagrljajem

možda je noć u užarenim cjelovima jutra zaspala

i moji vjetrovi olujni pobjegli u morske dubine

pa čekam da me morske struje ponesu na pučinu

da raširim bijela jedra sudbine

da spojim ljubavlju naše izgubljene svjetove

otisnem se tiho tebi u daljine

tayana


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Њавица Novembar 17, 2010, 16:44:45
           Desanka Maksimović: Ne boj se

    Ne boj se, to je kao da list padne pod granu,
    kao kad se noću izgubi poslednji šum,
    kao kad se s vrha gore pogleda na drugu stranu,
    kao kad za blagom mišlju odluta um.

    Ne boj se, to je kao kd se more najednom stiša
    i pokrije mutnim sjajem do u nedogled.
    Ne boj se, biće lako, kao što se lako spusti kiša,
    kao što pred suncem lako iščezne mesec bled.

    Ne boj se, biće to samo kao kad se u maglu tone,
    staze i izvori i svet se pomrači sav.
    Evo ti moje ruke, poslednje tanke spone,
    dokle se u pomrčinu ne bude otisnuo splav.

    Ne boj se, biće blago kao kad bela povesma
    poveju sa topola i legnu tlom kao cvet.
    Biće kao prelaz od jednog do drugog bola,
    ugledaćemo u jezeru rastužen sav oko sebe svet.

    Ne boj se, biće brzo kao kad se namakne zamka,
    uskovitlaće se samo ko nas prostor plav.
    Evo ti moje ruke, ona će biti slamka
    kojom je preko reke prebrodio iz bajke mrav.

    Nekada si, kao dete, koračao niz brvno,
    preko ponora sveg u tamnoj, vlažnoj česti,
    ne gledajući u dno pod sobom crno.
    Ne gledaj ni sad, ja ću te polako povesti.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Novembar 23, 2010, 10:15:23
 :)
RUKU MI DAJ

Daj mi ruku i zaplesat ćemo;
ruku mi daj i voljet ćeš me ti.
Bit ćemo samo cvijet što miriše,
poput cvijeta jednog i, ništa više...

Zapjevat ćemo stih isti,
korakom istim zaplesat ćeš ti.
Bit ćemo tada ko klasje što se njiše,
poput klasja jednog i, ništa više...

Ruža se ti zoveš, a ja Nada;
al' ti ime zaborav briše,
jer bit ćemo samo jedan ples
na proplanku i, ništa više...
GABRIELA MISTRAL


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Branka87 Januar 05, 2011, 22:43:41
* * *
Ja ne pišem ovo za tebe i njega
Već za onog što će doći posle svega.
I u nekoj sobi (pored hladne peći)
šta će posle ovih reči baš on reći.
On, što možda samo jednu miso ima,
Da je sam i baš tada nepotreban svima.
Zbog takvog trenutka tvog o ja sam shvati
Bdio jedne davne noći, nepoznati.
Ako se namrštiš, znaj da je zbog toga
Promašeno pola i života moga.

Stevan Raickovic


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: Милан Бандић April 11, 2012, 09:36:07
Богородица Тројеручица

Ја ти не дођох, брза помоћнице,
Да би ми одсечену шаку замирила,
Нити да те носим кући, Свемоћнице,
Да би завађену браћу измирила ...

Ишчупане су ми руке из рамена,
Кућа раскућена, а браћа поклана,
Па сиђох до свог најдоњег камена
Да себе тражим, Мајко са три длана.

Једино овде, Царице Небеса,
На мом језику се моли без застанка,
И не лаже се ништа, и не једе се меса,
И осам векова се пости без престанка.

И кад би ми земљу и језик збрисали,
Све, сем ове стопе на којој сад стојим,
Знам: још се из људи нисмо исписали,
А док тебе има да и ја постојим.

                       Матија Бећковић


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica April 18, 2012, 10:48:41
Uzaludni 

Uzaludna su sva nadanja,
sva buđenja u graškama znoja,
uzaludna su sva zaludna stradanja
ljepoto i sramoto moja.

Uzaludni su naši poljupci,
naša bježanja u skriveni svijet,
uzaludni i svi prećutani nemiri,
jednom ostaćeš samo pokošen cvijet.

Uzaludni su snovi sanjani
i tvoje i moje srce to zna.
Nismo nas dvoje onih dvoje pravih,
uzaludni smo, uzaludni ti i ja.

                                 by JA    :*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale April 19, 2012, 21:51:22
Lejice bravo! Baš deluje tvoja poezija, onako.. snažno, ko da sad ovde pričaš o tome.  :scenic: Realno, istinito..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 13, 2012, 11:39:30
Lejice bravo! Baš deluje tvoja poezija, onako.. snažno, ko da sad ovde pričaš o tome.  :scenic: Realno, istinito..

Hvala dragi moj.. :*


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Novembar 13, 2012, 11:56:35
Opet moja  :*

OSTANI DALEK
Ne prekidaj nikad ovu igru tuge,
nek ostanu uvijek smao pogledi naši.
Jedna mala tajna biće to za druge,
jer okolo je stvarnost koja plaši.

Možda savršenstvo nestane kad priđeš,
ko zna šta se iza nježne maske krije.
Ti ostani zauvjek čaroban i dalek
a ja ću pogledom vječno da te pijem.
J. J.



Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: :) hope Decembar 04, 2012, 00:17:17
Opet moja  :*

OSTANI DALEK
Ne prekidaj nikad ovu igru tuge,
nek ostanu uvijek smao pogledi naši.
Jedna mala tajna biće to za druge,
jer okolo je stvarnost koja plaši.

Možda savršenstvo nestane kad priđeš,
ko zna šta se iza nježne maske krije.
Ti ostani zauvjek čaroban i dalek
a ja ću pogledom vječno da te pijem.
J. J.




:) Bože, kako je ovo dobra pjesma, i baš sam nedavno negdje naletila na nju i pitala se tko je autor  :nice: :rose: :scenic:


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Februar 23, 2013, 23:30:09
Opet moja  :*

OSTANI DALEK
Ne prekidaj nikad ovu igru tuge,
nek ostanu uvijek smao pogledi naši.
Jedna mala tajna biće to za druge,
jer okolo je stvarnost koja plaši.

Možda savršenstvo nestane kad priđeš,
ko zna šta se iza nježne maske krije.
Ti ostani zauvjek čaroban i dalek
a ja ću pogledom vječno da te pijem.
J. J.




:) Bože, kako je ovo dobra pjesma, i baš sam nedavno negdje naletila na nju i pitala se tko je autor  :nice: :rose: :scenic:

Kad ono ja mala.. :*  Hvala Nadice...


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: lejenica Februar 23, 2013, 23:31:02
Posmrtni valcer   by JA
Plešete valcer u mom priviđenju,
svaki vam korak unaprijed znam.
Znam kojim redom dame vas biraju,
znam da ste i noćas došli mi u san.

Znam boju vaših balskih haljina.
I kako su kravate vezane gospodi.
Znam s’ dugog ste puta, iz daljina,
znam, još se nadate posmrtnoj slobodi.

Ne znam zašto vidim vas i budna,
ni što traže sa mnom duše vaše.
Al’ uvijek vam odsviram valcer, o mrtvi,
koraci vaši mene ne plaše.


Evo još jedna moja..


Naslov: Odg: POEZIJA
Poruka od: ZenTale Februar 24, 2013, 00:11:55
Predivno mila... :-*


2: fopen(/mnt/volume-cache/kovach/03c4eed4f190153b5b79f337b0911234.cache): failed to open stream: No space left on device
Datoteka: /home/kovach/sites/kovach.rs/current/index.php
Linija: 992