owa slika je iz praistorije

lejenice hvala ti na primedbama kao sto sam rekla tekst jos nije zavrsen, tek sam pocela tako da ima i frljanja sa padezima i ponavljanja i svega samo sam stavila da procitate dal valja dal da nastavim dalje da pisem jeste tuzno i depresivno ali jbg tako sam se osecala i to zelim negde da ispoljim....jos jednom hvala za zamerke potrudicu se to da sredim.........

jelena ja ne znam sto da pospremim meni sve radi cistacica....neznam ja to sa higijenom nista.....aj na palacinke

ewo...recite mi jer je dobro dal da nastavim...da pisem dalje ako nije odma da prestanem....jer sam antitalenat

                                              ZBOG, SAD  I   NEKA


Ponekad,do dugo u noć razmišljam gde sam to pogriesila...
Ako je greška bila voleti ga, onda se ne kajem i nije mi žao što sam pogriešila...
Volela sam ga beskrajno jako baš kao i on mene, u tim oktobarskim danima svojim usnama gasio je moju žeđ...
Bila sam presretna u njegovom zagrljaju, a ni on nije skrivao osmeh na usnama...
Njegove braon okice budile su u meni vulkane strasti, a pogledima samim oduzimao mi je i posljednje atome snage da se oduprem njegovim dodirima...
Jedne tople oktobarske noći sedili smo na klupi, dahom posmatrali zvezde koje su se palile,gasile baš kao u snu...Tu noć sve je bilo kao u snu....
Do dugo u noć tako smo sedeli zagrljeni,pricali, 
pod otvorenim nebom ljubili smo se kao ludi, njegove mi usne nikada nisu delovale slađe...Ljubio me kao da otkriva novi svet...
Prepustila sam se njegovim usnama i dodirima ne želeći da jutro ikada dođe...
Znala sam da ga volim, ali da moje mesto u životu nije pokraj njega...
Ali ipak...On je bio svetlo moga dana, sunce jesenje, sjaj mojih očiju, moja ljubav i razlog zbog kog još uvek živim, tako da se nisam ni pokušala oduprieti...
Želela sam da uživam u tim posljednjim trenucima s osobom koja mi se svidja, uporno trudeći se da izbjegnem istinu...
Tesko nam je bilo izdrizati mesec dana jednoj istoj osobi, dok je u oktobarsku noc duvao hladni vetar sa njegovih usana protekala je rec stani sacekaj moram nesto da ti kazem ......iskre u mojim ocima su se zajedno sa vetrom izgubile u neku maglu misli su mi odlutale na drugu stranu i njegovim jednim pogledom sve sam shvatila ali ja sam ipak bila hrabra i izdrzala da ispred tebe i svih onih zaljubljenih ljudi ne ispustim suzu i
izdrzala sam da do kuce u tisini sacuvam bolne tvoje oci reci koje sam shvatila tog dana ...Pravila sam se da  je samnom sve uredu i da me ne boli njegov rastanak i da cu ga kad tad zaboraviti. Posle njegovih reci otisla sam sa drugaricama i rekla sam im da mi je samnom sve uredu i da me ne boli rastanak ali dusa mi se cepala srce mi se skamenilo nemam vise osecaja nizasta...
Cim sam dosla kuci poslala sam mu poruku da mi je extra bez njega i da nasa veza je bila bas dosadna i ako on oce da ostanemo prijatelji ja bi se slozila i da ne zeli slazem se sa njegovom odlukom...ali ne on mi je odg. Da mu je stalo da budemo prijatelji da ce tako ostati ....
Polako prolazilo mesec dana po mesec dana a ja cu da riknem vise bez njega nemogu vidjam ga stalno u skoli provodimo odmor zajedno ALI bez ikakve upucene reci bez ikakvog dodira nista... da mi nismo ostali ni na caoooo!!!!!
U pocetku sam mislila da tako je najbolje i da cu ga zaboraviti al ne vredi tu je uvek u mojim ocima. On je napravio mesto u mom srcu i nemogu ga zaboraviti.
Cesto menjam raspolozenje u skoli zbog njega kad je on tu ja blisammmmm
A kad nije tu ...
Mesec po mesec prolazi u zudnji da cemo opet biti zajedno ali nista....i dalje pokusavam da te zaboravim
Ali ipak posle dugo vremena tj 7 meseci  nisam te zaboravila nemogu da te zaboravim nikako i tako da mi....
I opet mi nedostajes,
kao voda uvelom cvecu,
kao Oltar koji nema svecu,
kao zavoj otvorenoj rani,
kao kisa u ljetnoj omami.
i opet mi nedostajes,
kao miris tamjana u hladnome hramu,
kao Sunce u kisnom i tmurnom danu,
kao molitva pokojnika sto trazi osamu,
kao dunjama zrelost dok cekaju jesen ranu...
I dalje mi stoji u glavi pitanje dal cemo opet biti zajedno i stalno razmisljam o njemu i stalno ga sanjam i stalno mii mnogo nedostajee.....
Slovo A je najljepse slovo na svijetu, slovo A je kao ptica u letu, slovo A je urezano u srce moje jer na slovo A pocinje ime tvoje!
I svaka pesma me podseca na tebe i svaki stih ,svaki  park ,klupice,zaljubljeni parovi...
Nemogu se odupreti tvojim pogledima.
Pre neki dan sam videla tebe.
Noge su mi se odsekle srce jace zalupalo a kad si mi se javio ja sam se sva oduzela nisam znala za sebe. Neznam da li je to sudbina ili vec sta ali ja doista nisam mogla da verujem da sam te videla.. Tog trena shvatila sam par stvari....
Mozda mi je uzalud što sam shvatila neke stvari jer ja to mogu da zamišljam samo u mojoj masti. Nemogu više ovako. Sada stavljam definitifno . na to i više necu ga spomenuti u životu on će za mene postojati samo u prošlosti i tu će zauvek i ostati. Hvala mu za sve suze sto sam prolila za ovih osam meseci i samo je to mogao da dobije od mene jer je danas DEFINITIVNO KRAJ OVE DRAME pamticu ga do kraja mog života al on je ostao moja jedina uspomena sto ću pamtiti iz mojih tinejdzerskih dana.
Puno suza, prodatih mojih snova poljubac iz mašte sve cu to pamtiti.Danas 2.7.2007 završavaju sve moje brige vezane za suprotni pol i obećavam da se na njega više neću vraćati niti ni na bilo koga.
Sustigla me tuga, suze su se presušele a lepi dani iz moje duše ne stadoše i zarobiše se negde u nekom stihu tugu ja predahu njemu  i sebe oslobodih svih nadanja i stradanja zbog njega.Nezaboravi trenutke a život pusti da istice i kada padaju kiše ti znaj da sutra boljem biće.
Jeste znam da sam rekla da ću ga zaboraviti i da se neću vraćati na njega ali...to je prosto nemoguće. Sad doist znam šta on misli o meni i na čemu sam.....Reko je za mene da nisam bila dobra riba ali sam bila dobra...BILA sta to treba da znači ne razumem ja za njega vise nepostojim ja sam za njega umrla e ako je tako onda će on i za mene mada to je trebalo odavno da shvatim ali ewo prižila mi se prilika da ga zamrzim i da se ne vraćam na njega NIKAD, NIKAD U ŽIVOTU sada je stvarno gotovo...Mrzim  sebe. Kako ne mogu njega da izbacim iz glave  kao što sam ostale e pa ako sam ostale mogla da zaboravim što ne bi mogla njega....STO?
Od ovog trena  svečano ga ZABORAVLJAM. Biće teško znam ali šta ja mogu ako me je on zaboravio i mogu i ja njega...Dzabe što sam bila dobra kada mu ništa nisam značila njemu sam bila jos samo jedna u nizu. «Poslednju suzu zbog njega ispustam poslenju nadu da ga prebolim iskoristiću i znaću od sada šta u životu hoću, biće moj jedini razlog što zbog njega srce mi se cepa na dva sveta i što zbog njega zaboraviću moju sreću. Drhte mi se ruke duša lomi znaj da zbog tebe zaboravljam sve jedini moji. Tebi nikad nisam značila pa sam uvek ispaštala rečima sebe bodrila da bolje mi krene. Sve zbog tebe sam zaborabila da bi dalje krenula. Moj život je kao kometa i tebi dragi moj neću oprostiti moju svu nesreću. I ako ikad budeš želeo da me vratiš znaj da si kasno shvatio šta si mi značio i da tad ja ću biti urobljena u kamen sreće i da me nešto neće, da ti se vratim zaboravi moja svaka suza tebe će da boli.
Sinoć sam te  su klubu vidala i moja stras te opet zbog tebe uzbudila svaka pesma koja u klubu krene podseća me na tebe. Pesma kad krene ja pustim suzu i pogledam u tebe a ti glavom okrenećeš i ignorišeš, pevala sam svaku pesmu iz srca za tebe. Ćutanje tvoje me ubija pogled moj je sad pustinja sve me ubilo nema više milosti moju ruku vodi bog. Dal  ti zaista misliš da te ne wolim jel ti moj pogled nešto govori ti zaista nista ne shvataš da jurim tebe a ti ni da me spomeneš.
Krenula je naša pesma pogledi nam se sreli i bili upućeni ali stidom tvojim su se zaobišli.Sad posle dugo vremena sam saznala na cemu sam ja ovo svo vreme bila sa tobom.Lično sam saznala da ti se sad ne svidjam uopšte i sad kako sad da te prebolim. Nemam snage da se borim sa tim nemam snage da te prebolim. Kako da te prebolim?  Celu sreću sam ti poklonila, a toliko puta sam rekla sebi da gotovo je srce uvek vuče ka tebi jače je od mene.  Neka suze padaju da kazem zbogom moram sad.
Mrzim sebe, a tebe ......nikako da zaboravim. Sada je kraj skolske godina, raspust je a meni je sve sruseno jer znam da te neću viđati neko vreme u sebi nadu dajem da te ja  zaboravim i ne više te ne vidim. Sa drugim sam pošla i istinu pronašla da on nije kao ti da nijedan drugi neće moći da te zameni....i šta sad da radim u ove vrele dane, koje usne sad da ljubim, koga ću sad da volim ali kako tebe da prebolim?
Zbog tebe ću svakog da mrzim, tebe ću sanjati kraj mene i zeleti te. Možda ja i jesam za tebe ružna možda ti se gadim ali ako je tako što me onda gledaš krišom što se ubedačiš kad se sa drugim ljubim. Svi su me ostavili svi me napustili tužne oči nisu više mogli gledati ranjeno srce nisu mogli lečiti sve zbog tebe....
Sad ću sve da lažem da sam te prebolela, sad ću da se ponašam kao da te nisam ni volela
Ja sam nejaka još uvek da srušim zidove po kojima sam pisala da volim te zauvek.
Nek me boli sad sve jer to je zbog tebe, neka nemam san sada pusti me da patim za tobom kad sam glupava.
Svakoj curi znam da dam pametan savet svaka je srećna ali samo ja sam beskućnica koja seta pustinjom bez kraja. Bože pomozi mi.

aj poslacu vam koliko sam poslala i cetniku

a de si ti?

naravno... zemun do tokija

jaooooo......smejace te mi se.......
a ja cu da se postidim

e idem i ja veceras u zivot.... xexe...*

OD MESANJA PICA

lejenica

mmmmm.......idem u ponedeljak na more......

ewo poslala sam ti.....

JAO CHETNIK PA TI SI moj komsija..........koji deo munzea