RaP and R`N`B
malena zts:
elitni odredi - krivi smo oboje <3
ref: Sklanjam te oblake jer suza dosta je,
srce odustaje,al jos uvek cujem tvoje korake,
jer nisam ja nisi ni kriv ti,
sinoc grad reko je nama da krivi smo oboje.
Kad me ljubav zgazi,zivot mi se zgadi,
kolko god da pazim nesto iza ledja radis.
Kad si sinonim za dobro,okruze te lose,
ne znam kako bih to podneo da te drugi loze...
Zivim takav zivot,verovo sam jednom,j
edva sam preziveo,vise ne znam sta je vredno.
Pokrene me taj sjaj u ocima tvojim,
kazem ono bye bye jer se ne bojim.
Znam kako je kad ostanes sam,
jer namerno sam ostajao sam vise puta
pa znam koliko vredim i sta mi je potrebno sad
da budem ok,znaci vidimo se odoh napolje sad..
ref
Mala,ja znam da znas gde smo stali i zbog cega,
nije to samo prevara ima tu bas svega,
ej od dana kad si mi se klela da me mnogo volis,
do dana kad za mene vise ne postojis,
prava ljubav ili ne, rano sam se ja opustio
i ja sam kriv zato sto sam sebi ovo dopustio.
Pogledaj nebo - zvezde ne pricaju o tebi vise,
pricace o nekoj drugoj posle ove kise.
Znam, jedno je srce koje zivi, koje srecno kuca,
drugo je srce koje voli, koje na pola puca.
Sta je prava ljubav, mala, dotle nisi dosla,
za mene je ova kisa prosla, ej...
ref:
Ponoc, preklopljene kazaljke, ja znam na koga mislis,
kazes da sam sada taj za koga zivis,
tvoj pogled osetim gde god da se pomerim,
ti zivis u meni to ne mogu ja da promenim.
Ja znam da talenat smo da stvari pokvarimo,
treba jedan pogled,jedno srce,pa da se popravimo.
Mnogi mi sude jer jos jednu sansu dao sam ti,
kazem da cute, presli smo preko svih lazi,
posle sloma sunce sija, opet je nase vreme,
srce pise nova pisma, glava smislja nove seme,
jaci sam i kao takav teze lomim se.
Ja volim sto volim te, zato krivi smo oboje.
Volim sto volim te zato... i onda opet refren
malena zts:
marcelo - sveti bes ...
Njen duh je slobodan
Sa drugom decom, rucicama od blata,
zeli da dohvati Sunce,i zagrli, ko brata.
Ono joj sapuce tajne o zemlji iza ogledala...
"Ako u bajku verujes,nije se uzalud ispredela!
Duga je tvoja pruga! S druge strane ceka vise od cupa!
Tvoje oci su krila. Vode te svuda!
Dodirni dlanom grudi. Nije to srce sto kuca,ne...
To snovi stidljivo kuckaju spolja da ih pustis unutra!
Tvoji prsti su kistovi! Oboji ljude sto se boje
da kroz temperament od crne tempere
udahnu polen i ponovo se rode
tad ce imati pogled voden...oprosti mi.
Nacrtaces sebi osmeh opet.
Hiljade svitaca u ovoj veceri su tvoji fenjeri!
Tako je lako leteti kad dete si!
Nek lebde sni, preko zaspalih ulica!
Kisna muzika nocas bira da budes ta sa notama rosnim u kosi...
navuci kostim od tila, i vec si plava vila.
Pogledom ozivljavas lutka, sledeceg sekunda tvoj Meda ti kaze
"Cekao sam te! Vodim te gde neznaju jecaje!"
Skok visoko iznad krova - eto vas na repu zvezde,
on sapicom cepa nebo..."Kud me to vodis, Medo?
ne vidim te, ludice...oblaka pune trepavice...
Stani! Vidim zeravice...il to ljudima svetli lice?
Stotine, stotine ljudi... lete ka nama...
na celu povorke - ono su tata i mama
poput vetra laka, koktel smeha i placa,
koraca ka njima, blistava kakva nikad nije bila,
i sad im prasta sto su otisli...ovde je toliko lepse!
Sve je od srece i pesme! Al odjednom, sve se trese!
Iza planina, pomalja se ruzna glava Dzina
Svi ljudi oko nje postaju ljudi od dima i nestaju!
Ostaje sama...i tad u licu zlog Dzina
prepoznaje lice svog strica...i na komade puca slika!
Staklici razbijene maste zarivaju joj se u oci,
peku je, i najzad vidi isto sto i svake noci:
ogromno telo nad njom, dahtanje s mirisom rakije,
hrapavi jezik od kojeg se jezi a svuda je!
Lepljivi znoj...i bol...i ta stvar!
Mac sto sece sve cedno u njoj
prljavi prsti u njenim ustima, drhtaj u butinama...
Ona vristi u sebi, rucicu pruza ka Medi, al hoce li je cuti sada?
Od suza ga nevidi jasno, a tako strasno boli je!
"Uzmi me, Medo, Medice moj, vodi me, molim te!"
Al nemi lutak ravnodusno gleda staklenim ocima
Srce se izgubilo ispod plisa, utonulo u nista!
O zidove dobuju samo stricevi uzdasi i kisa
I noc je gluva...i sve od spolja guta tisina
Refren:
Sveti bes...Moje sve. Moj bol. Moj celi svet.
Sveti bes...i sta je greh? Posle il pre,
po svoje vraca se.
Pedeset mu je godina. Dok napolju oluja besni, sedi u fotelji,
lista knjigu, sad je na pesmi - "Gavran"
u pesmi pominje se samac, zamah krila i noc.
Zloslutna ptica sto je samcu jedini gost.
Noc kao ova. Samac kao on.
Ali, gavran...gavran samo je u pesmi toj,
samo ludost, to stvarno ne moze biti... ma, ne...
Prijatno pucketa kamin, on nastavlja vino piti.
U taj cas, zakuca neko. Covek se strese.
Magla mu je nekog dovela, ko gavrana iz pesme.
Premda za drustvom ne cezne, ipak otvara vrata
i pred njima ugleda mladica satkanog od mraka,
Crni mantil, duga kosa, tamne oci i bes,
te oci koje mu se zabadaju ravno u svest
On htede nesto da kaze, al mu zafalise reci tad.
sevnu munja, kad i mladiceva pesnica.
Jos jedna. Pa jos jedna. Covek se nadje na podu.
Dok skupa sa mladicem jeza i tama usetase u sobu.
Covek na sebi oseti nogu i pogled s visine,
i tada bespomocno kriknu: "Ti, prokleti kurvin sine...!"
I to bese varnica, strela u mladicevo srce
Ko zna zasto, on vrisnu i navali coveka da tuce
krvnicki, demonski, bez milosti, cime i gde stigne
covek pljuje krv, urlici se gube ispod cizme
Onog trena kada mu nasloni pistolj na slepoocnicu,
covek shvati da mladic nema kocnicu...i da je kraj
Dok kaslje sopstvene zube, pokusava da pita "zasto?"
al mladic progovori sam, i bese jasno
Kako ti se svidja da budes s ove strane straha?
Tebi, koji si sejao strah? Kako ti je sada?
Da li ti se vrti film? Sve sekvence kad je mucis,
i kadar kad ti je dosadila pa je vise ne zelis u kuci?
Slika nje same na ulici, dok je slomljeno nebo lilo?
Ti...ti bednice...ne znas sta je posle bilo!
Nisam ja kurvin sin! Ja sam sin stotine bednika
takvih poput tebe, sto su joj bili nada jedina
da nekako izdrzava sebe, a potom i sina
Za sitan novac - zenska toplina uz casu jeftinog vina
Na kraju je dokusurila sida. Al ima i veci bol:
da se rodis sa sidom! Ajde zamisli to!
Rodio sam se sa hiv-om, al cu umreti s osmehom
Ovo je tvoj kraj. Ti zavrsavas mojom osvetom!
Tupo "klik", tajac, pa jedan urlik u prazno
kao sto je i pistolj prazan, smesi se mladic u tamnom.
"Sad si samo senka, jadnice. Nistavan pred strahom.
Dzelat tebi necu biti ja - vec zivot. Zvaces ga kaznom."
i tad na svetlu blesnu igla sa sprica,
sto ga lagano izvuce iz dzepa mladic mracnog lica,
zari ga sebi u venu i bez zurbe istoci sok mrznje,
kapi svetog besa sto njime oduvek struje,
sablasno se osmehnu, napolju sevnu, on mu zabi spric u vrat,
ubrizga svoju krv. I to bese sah-mat.
Mladic otseta u mrak i ostase samo uzdasi strica.
...al` noc je gluva. I sve od spolja guta tisina.
~~Sanjce~~:
rasta ft vice bili smo klinci
[Vice-Uvod]
Bili smo klinci...
Nismo puno znali...
Nismo kapirali...
Neke stvari...
[Vice-Prva strofa]
Bili smo klinci, nismo puno znali,
o pravim osecanjima, iskrenoj ljubavi,
posle skole, kuci bi se brzo vracali,
kako bi vise vremena, zajedno provodili,
zbog cigareta, od matoraca se krili,
na 'penicama, jedno-drugom sve pricali,
nije bilo tajni, tajne smo delili,
kad joj osmeh izmamim, bio sam najsrecniji,
o njoj sam sve znao, i ona o meni,
neki pogledi su rekli, mnogo vise nego reci,
vreme bi proletelo, kao snovi najlepsi,
voleo sam, kada nezno me zagrli,
dok je pratim kuci, hocu da se istopim,
odbrojavam sate, kada opet cu je videti,
cuv'o sam joj pljuge, da je ne izvale njeni,
sutra dosla bi na kafu, ja k'o dete happy.
[Rasta-Refren]
I dan danas ista stvar se oseca,
i svaka navika na tebe podseca,
i danas novi je dan,
a ja se budim sam,
svaka nova je greh od kad si nestala,
i svaki put me jeza obuzima,
i svaki tvoj pogled, dah oduzima,
kada vidim nas na crno-beloj slici,
ja vratio bih boje, samo da smo opet klinci.
[Vice-Druga strofa]
Ona uvek, pozitivom je zracila,
kad bi bio tuzan, crne oblake bi sklonila,
snagu mi je davao, sjaj u njenim ocima,
nije bila svesna, koliko mi je znacila,
iz dana u dan, sve vise sam je voleo,
o ljubavi sa njom, svako vece mastao,
nije ni naslutila, tajnu dobro sam cuvao,
sve dok jedne noci,srce nisam joj otvorio,
bili smo na zurci, malo vise sam popio,
jer istinu joj trezan, nikad ne bih rekao,
zagrlila me jako, i krenula da place tiho,
volela me kao brata, a to nije isto,
srce mi se kidalo, dok sam joj suze brisao,
posle dve-tri godine, opet sam je video,
kad je cula pesme, sto sam njoj posvetio,
shvatila je da sam je voleo iskreno.
[Rasta-Refren]
I dan danas ista stvar se oseca,
i svaka navika na tebe podseca,
i danas novi je dan,
a ja se budim sam,
svaka nova je greh od kad si nestala,
i svaki put me jeza obuzima,
i svaki tvoj pogled, dah oduzima,
kada vidim nas na crno-beloj slici,
ja vratio bih boje, samo da smo opet klinci.
prelepa pesma :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-* :-*
Navigacija
[0] Indeks poruka
[*] Prethodna strana