Balašević
yu-generation-89:
Samo da rata ne bude
Pijani momci prolaze
Duz nase tihe ulice.
Oni u vojsku polaze,
Prate ih tuzne curice,
Brinu ih slutnje sulude-
Da rata ne bude.
Ne mogu da me ne sete
Suze na vrhu nosica,
Devetsto-osamdesete,
Ulice Brane Cosica
I voza crnog k'o da s njim
Zauvek odlazim.
Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri rasture,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Neka kise ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.
Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.
K'o zlatni prah
Oreol sna,
Oklopnih malenih glavica,
I tvoja ljubav ranjiva,
Cuva ih kao lavica,
Lose te vesti uzbude,
Da rata ne bude.
Znas sta,
Neka mora sve potope,
Nek' se gleceri razvale,
Vecni snegovi otope,
Pa sta,
Kise neka ne prestaju,
Neka gromovi polude,
Samo rata da ne bude.
Znas sta,
Nek' se doba preokrenu,
Nek' se zvezde uznemire,
Nek' se planine pokrenu,
Pa sta,
Vetri nek pomahnitaju,
Nek' se vulkani probude,
Samo rata da ne bude.
Samo da rata ne bude,
Ludila medju ljudima,
Veliki nude zablude,
Plase nas raznim cudima
I svakoj bajci naude,
Da rata ne bude.
yu-generation-89:
K'o ukleti jedrenjak
u gusti modri mrak
uranja kolodvor.
O, dobra noć Banja Luko!
Ne, ne dolazim,
samo prolazim.
Nismo se videli dugo.
Dal' to beše čast, šinjel maslinast?
Znam, ona spava sad
i možda ponekad
predgradjem njenog sna
prošeta ludi desetar.
Dal' ikad pomisli
uz prozor pokisli
il' je sve pomeo vetar?
Hej, oči čarne ispred kasarne!
Njenima nisam bio po volji,
važno im bilo odakle su moji.
Zašto to smeta, sa ovog su sveta,
hlebotvorci, čestit soj?
Njen me je baba uz'o na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Mani se čiča, ja sam svoj.
Od Stare Kanjiže,
pa malko naniže,
gde Tisa uspori
dići ću salaš na bregu.
Možda im pobegne
kad žito polegne,
kad se jarebice legu.
Možda kad sneva meni dospeva.
Otpravnik klima crvenom kapom:
"Vreme je bilo, 'ajmo polako".
Prosipa vetar behara pehar,
spavaj mala, mašala.
Ne volim kad me uzmu na nišan:
dal' sam od njinih il' baš i nisam?
Sloven sam, belac, slobodni strelac.
Za svaki slučaj, još uvek samo svoj.
yu-generation-89:
Toga jutra sam stigao putničkom klasom,
pa kući sa stanice časom,
kroz bašte i prečice znane.
A u vojsci sam stekao druga do groba
i hroničnu upalu zgloba
- suvenir na stražarske dane.
Usao sam na prstima
mati beše već budna i brzo se prekrstila.
Reče: "Prošlo je ko za čas,
baš si stigao dobro jer svatovi su tu kod nas
pa će ti svirati, a ti ćeš birati".
Svadba beše k'o svadba, i šta da se priča,
parada pijanstva i kiča
i poznata cura u belom.
Već po redu poželeh im zdravlje i sreće
iz ruku mi otela cveće
i sakrila pogled pod velom.
Tad me spaziše cigani
kum je tražio pesmu, al' ja sam stig'o, briga njih
Širok osmeh i zlatan zub:
"Znam da nije ti lako, al' danas nemoj biti grub
nego zapovedi šta ćemo svirati."
Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac
al' ja moram čuti tu romansu.
Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", al' polako,
da mi ne bi koja reč promakla,
sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale,
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja.
Retko odlazim kući, a pišem jo ređe,
i slike su bleđe i bleđe
pa lepe potiskuju ružne.
Al' nekad poručim piće i tako to krene,
pa stignem u svatove njene
sve prave su ljubavi tužne.
Nikom ne pričam o tome
Brzo dođe taj talas i znam da ću da potonem.
Spas mi donose cigani
oni imaju srce, za svakog od nas, briga njih,
oni me pitaju šta da sviraju...
Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", jesen rana,
nek zazvone tambure u transu
Znam da nije pesma ova za veselje i svatovac
al' ja moram čuti tu romansu.
Svirajte mi: "Jesen stiže dunjo moja", al' polako
da mi ne bi koja reč promakla.
Sklon'te čaše i bokale, razbio bih svet od šale
da je samo slučajno od stakla, dunjo moja...
yu-generation-89:
Jos sam bio sasvim mlad,
neke barske ptice sam lovio tad,
kad je dosla da se kupa
lepa protina kci.
Nije znala gde sam ja,
da je gledam, krisom, kroz trsku i sas.
A preko reke noc je pala
kao plast.
Mesec tinja, nad vrbakom,
srebri nebo, zvezda roj,
i kapi vode kao biseri
koji blistaju svud po njoj...
O srce ludo, ludi sni,
vec se moji drugovi momcili svi,
a ja sam hteo samo jednu:
lepu protinu kci.
Cudnom pesmom, zvoni drum,
te su zime svatovi dosli po nju,
iz daleka, neki svet
za mene tudj.
Bas sam prosao sokakom,
padao je prvi sneg.
I jos ponekad zazvone praporci
sto je odnose, ko zna gde...
Da se zenim, imam kad.
Ja sam, eto, ostao momak do sad.
Nikad vise nisam sreo
lepu protinu kci.
Jedan zivot, miran, tih,
Nekad bacim kartu il' napisem stih.
Stvari teku
ja se drzim izvan njih.
I ljubim dobre, ljubim lake
Neke prave, a neke ne.
I sve su vile, sve su kraljice.
I sve su nevazne,
naspram nje...
honey_mici Ƹ̵̡Ӝ̵̨̄Ʒ:
Kao davni greh,
uvek mi se ista javljas.
Odzvanja ti smeh,
cipele u prozor stavljas.
I vecno sanjas,
svetom putujes bez putovanja
a Badnje vece dolazi.
Mogla si mi bas
i reci neke reci nagle.
Oci su mi, znas,
pune one iste magle.
Al' suprotnost susta,
sad u meni tuga koren pusta
a badnje vece prolazi.
To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone - slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas,
sasvim slucajno - Badnje je.
U poslednji cas,
kao uvek na to vece,
gospodja do nas
unucima kolac pece.
U mojoj sobi
samo stari veker vreme drobi
a Badnje vece prolazi...
To je bilo nase zadnje,
sad opet zvona zvone
- slusam to.
Ne, nije svako vece Badnje,
al' ovo danas, sasvim slucajno -
Badnje je...
Navigacija
[0] Indeks poruka
[#] Sledeća strana