Kroz maglu i kišu, iznenaden jutrom,
tiho nestaje san.
Kao pahulja, znaš, kad doleti na dlan.
Telefon me budi, i otvaram oči,
(neki nepoznat glas),
Neka curica pita: "Ima l' nade za nas?"
A nad Novim Sadom, vetar nosi oblake,
počinje još jedan dan bez nje.
Dok čekam autobus na Trgu slobode
bivam zbunjen na tren:
Jedan široki korak, al' ipak nije njen.
Kod pošte me sreću četiri oka
Neki otac i sin:
To je čika što peva "Oprosti mi Katrin".
A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
protiče još jedan dan bez nje.
Kod "Mileta Pice" je uveče gužva.
često navratim tu.
Mnoga poznata lica, al' ne vidim nju.
I, neko mi kaže: "Ej, strašna ti pesma
za košarkaški tim.
čujem, poznaješ Kiću, daj, upoznaj me s njim".
A nad Novim Sadom vetar nosi oblake,
prolazi još jedan dan bez nje.
Maj, 1979.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
