Prva strofa: (EKS)
Za sve one trenutke pune tuge…
Ne spuštam gard, ali umor me stiže.
Slike se koĿe, bol steže, teže dišem.
Kao svaki klinci, mnogo smo toga sanjali,
po neku grešku napravili i nismo se kajali.
Tek sada kontam koliko ništa nismo znali,
problema kolko hoćeš: i veliki i mali .
Pa svi se prikrivaju, glume neki nivo,
a sve je sivo, svi pate, svima je krivo,
a mi obrćemo pivo dok nas gledaju u Ŀudu
kad po kafani pijani delimo tugu.
Kvartovske frke, svako gura kol'ko može.
Nama kockice nikako da se slože.
I tvoje umorno lice izgleda isto k'o moje.
Kao da uporno stajemo na pogrešno polje
prepuni misli koje nas do kostiju bole.
Možda nas život ĿeliĿi i sprema za bolje
ako smo to zaslužili…
Možda nas sprema za bolje…
Druga strofa: (DEMONIO)
Danas, sutra, juĿe,
život me sprema za bolje.
Gore sigurno prošli,
sećamo se puta kojim smo došli:
trnovit i neprohodan, ali neophodan
za njime proći. Vokmen u ušima Ŀitave noći
i traka kad krene, više ne staje.
Tek tada kvalitet se spoznaje.
Jasno se vidi ko vredi, a ko forsira,
ko radi iz ljubavi, a ko kopira.
Hip-hop, moj san, moj život.
I svaki dan u njemu opisan.
Ono malo svetlosti što putanju Ŀini jasnom,
220 volti, publika pod naponom,
u zaklon uši da se ne oštete,
možda se nekih osećanja prisete,
po poĿnu da žive, zaborave na mediokritete.
I svi misle da oni su mete,
da se na njih cilja. Tvrdoglavo radim
i idem u svom smeru. Ostali nek seru,
ne pravim karijeru momka na mikrofonu.
Karijera uliĿnog pesnika na svom tronu.
Jebena iskrenost Ŀini tu sponu
koja povezuje, pa svako dobija šta mu sleduje.
Ja se svog dela odriĿem. Neka, u redu je.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
