Dobre vesti

• Index
• Forum
• Download
• Mp3
• Lyrics
• Arcade
• Chat
• Horoskop
• Contact

Filijala.rs

[Милан Бандић]

Nevesta spasila ženu i pse iz kuće u plamenu

Novopečena nevesta, još u venčanici, spasila je jednu ženu i njene pse iz kuće u plamenu u američkoj državi Konektikat, javljaju lokalni mediji, prenosi AP.


Džordžet Klemons, koja je u nedelju uveče izlazila sa proslave nakon venčanja, ugledala je gust dim kako izbija iz jednog doma u Bridžportu. Hitro je izašla iz automobila koji je vozila i ušla u kuću zahvaćenu požarom.
Prema njenim rečima, žena koja je živela u kući nije želela da napusti dom zbog svojih životinja. Klemonsova je morala da je izvuče napolje, prenosi Konektikat post.
"Pomozite mi! Zaustavite kola!", vikala je dok je izvlačila ženu iz zapaljene kuće pune dima.
Ubrzo su stigli vatrogasci i ugasili požar.
"Uništila sam cipele, ali sam spasila život gospođi Ajtelberg i njenim psima. Šta sam drugo mogla da uradim?", rekla je nakon "obavljenog posla" Džordžet Klemons.
Nijedan od članova porodice Ajtelberg nije povređen.
Pomoćnik šefa vatrogasne službe Kristofer Martin kaže da je požar izbio u zadnjem delu kuće i da je gusti dim huktao kroz prozore.
"Čitava desna strana kuće je izgorela u požaru", izjavio je Martin za "Konektikat post".

[Милан Бандић]

Pronašla sina otetog pre 27 godina uz pomoć Fejsbuka

Ejvril Grab (62) iz Pula na jugu Engleske našla je svog sina kojeg je pre 27 godina oteo njen otuđeni muž, piše "Bornmaut Dejli Eko".

Grab je krajem sedamdesetih godina dobila starateljstvo nad Gejvinom Parosom, nakon što je propao njen brak sa jednim Mađarom. Otac, koji je umro 2006, imao je pravo na posete, ali je oteo Gejvina 1982. i odveo ga u Mađarsku.
"Gejvinov otac imao je pravo na posete, rekao je da ide u zoološki vrt ili gde već, ali se nije vratio. Saznale smo posle da ga je odveo u Mađarsku", izjavila je Beril Vilson, Ejvrilina sestra. "Moja sestra je bila očajna, njeno zdravlje se pogoršalo".

Grab, je prošlog Božića imala srčani udar i sada govori otežano. Pored Gejvina, ona ima sina Tonija i dve ćerke, Džuli i Debi. Ejvril nije videla svog sina 27 godina, a zahvaljujući "Fejsbuku", sada su ona i Gejvin ponovo zajedno. Ona i Beril godinama su pokušavale da pronađu Gejvina. Njena porodica bila je u stalnom kontaktu sa britanskim i mađarskim ambasadama u obe zemlje, a slučaj su čak izložili i tadašnjoj premijerki Velike Britanije Margaret Tačer, izvestio je "San".
U poslednjem pokušaju da pronađe sina svoje sestre, Beril je ukucala njegovo ime u internet pretraživač i pred njom se pojavio Gejvinov "Fejsbuk" profil, u kome je navedeno da je rođen u Liverpulu i ime njegove majke. Prošlo je ipak nekoliko nedelja pre nego što je Gejvin odgovorio na poruku svoje tetke, jer nije gledao svoju stranicu na popularnom društvenom sajtu duže vremena.

"Čim sam ga našla na Fejsbuku nazvala sam Ejvril i rekla joj da imam važne vesti. Zatražila sam od nje da sedne i potom sam čula vrisak olakšanja", ispričala je Beril.
Gejvin je u sredu doleteo iz Budimpešte u London i došao u majčinu kuću u Pulu.
"Nisam mogla da spavam te noći, samo sam sedela i čekala da dođe. Stigao je oko četiri sata ujutro. Iako je prošlo maltene 30 godina, prepoznala sam ga čim sam ga videla. Ima moje oči", rekla je Ejvril. "Emocije su me nadvladale i samo sam govorila 'moj prelepi sin', iznova i iznova. Samo smo grlili jedno drugo".
"To je bio najsrećniji dan njenog života, kada se srela sa svojim sinom. Ona je rekla da nema reči koje bi to mogle da opišu", dodala je. "Odahnule smo. Trebalo nam je 27 godina da ga pronađemo, ali nikada nismo odustale", rekla je Beril. "Moja sestra je na sedmom nebu".
Gejvin, kako je rekla, ne govori engleski jezik, ali je uspeo da kaže da je oženjen, da ima troje dece, dve devojčice i dečaka, i da radi kao majstor.
On je rekao da je tragao za svojom majkom poslednjih pet godina.

[Милан Бандић]

Slučajno otkrila da je dobila 10 miliona dolara na lutriji

Jedna australijska studentkinja, zabrinuta zbog novčanih problema svojih roditelja, preturala je po gomili svojih tiketa za lutriju i ustanovila da je pre deset meseci osvojila 13 miliona australijskih dolara (deset miliona američkih dolara).

Studentkinja iz Perta dobila je pobednički tiket za izvlačenje 22. jula prošle godine na poklon od oca, saopštila je državna agencija za lutriju Loterivest. Devojka nije znala da je osvojila novac, niti da tiket postaje ništavan posle 12 meseci.
"Probudila sam se zabrinuta zbog naše novčane situacije. Nešto me je nagnalo da proverim tikete i pomislila sam da bi, ako nešto osvojim, mogla da pomognem mami i tati", kazala je devojka, koja nije želela da otkrije svoje ime.
"Ljudi koji su mi bliski biće obezbeđeni, a nešto bih mogla da dam za istraživanje ili u dobrotvorne svrhe. Lepo je imati ovoliko da ispunim svoje snove i snove ljudi oko mene", dodala je ona

[Милан Бандић]

Mladić bez ruku i nogu pliva, surfuje, igra fudbal i golf

Dvadesetšestogodišnji Nik Vujičić, rođen bez ruku i nogu, naučio je da pliva, surfuje, igra fudbal, golf, kuca i piše, navodi britanski "Telegraf".

 
Vujičić ima torzo i malo stopalo na levoj strani pomoću kojeg održava ravnotežu i barata najrazličitijim predmetima. Uz pomoć stopala, on može i da kuca, piše olovkom, kao i da drži predmete između prstiju. On tvrdi da mu nedostatak udova pomaže da pluta u vodi tako što koristi svoje stopalo kao "propeler".
Vujičić je, tokom odmora na Havajima 2008. godine, naučio čak i da surfuje. U tome mu je pomogla profesionalna surferka Betani Hamilton, koju je za ruku ujela ajkula kada je imala svega 12 godina. Njegova sposobnost da zavrti telo za 360 stepeni dovela ga je i na naslovnu stranu "Surfer magazina".
Vujičić povremeno uživa i u partiji golfa, tako što palicu smesti između brade i torza.

 
Njegov invaliditet je urođen i u medicini se naziva Phocomelia. Ipak, uspeo je da uz pomoć stopala i invalidskih kolica savlada svaku prepreku koja se u životu nađe pred njim.
"Stopalo zovem pileći batak. Bez njega bih bio izgubljen! Čim se nađem u vodi, plutam jer 80 odsto mog tela čine pluća i malo stopalo koje koristim kao propeler", objašnjava Nik, koji je rođen u Melburnu (Australija), a sada živi u Los Anđelesu (SAD).

Vujičić kaže da su mu od najranijeg detinstva roditelji pomagali da postane nezavistan, učeći ga da pliva dok je imao svega 18 meseci ili stvarajući naprave pomoću kojih je mogao da piše ili kuca.
"Tata me je prvi put ubacio u bazen sa 18 meseci. Godinama me je ohrabrivao i učio da plivam. Takođe volim skejtbording i fudbal. Veliki sam fan engleske Premijer lige", objašnjava Vujičić.
Njegovi roditelji su insistirali da završi osnovnu školu u Australiji, iako su ga mnogi školski drugovi zadirkivali.
"To je bila njihova najbolja odluka koju su doneli u moje ime. Bilo je teško, ali bez toga danas ne bih bio nezavistan", kaže Vujičić, koji je kasnije završio i fakultet ekonomskih nauka.

[Милан Бандић]

Vijagra spasila život jednogodišnjem dečaku

Jednogodišnji Alfi Oliver, koji je rođen sa retkom srčanom anomalijom, vraćen je u život zahvaljujući vijagri, javlja britanski "Teleraf".

 
Alfi je rođen sa suženim krvim sudovima, odnosno pozicije njegove aorte i plućne arterije bile su pri rođenju zamenjene, tako da su lekari predviđali da će živeti svega nekoliko nedelja. Alfi takođe boluje i od retkog oblika plućne hipertenzije. Njegovi roditelji, Trejsi i Rob Oliver, bili su očajni kada su im lekari iz bolnice u Lidsu saopštili dijagnozu i predložili veoma složenu operaciju. Prvi dan života za Alfija bio je najteži - na njegovom srcu urađeno je nekoliko intervencija, ali nijedna od njih nije obećavala da će se zdravstveno stanje mališana popraviti.
Tim lekara iz obližnje bolnice "Grejt Ormond" je, čuvši priču o malom Alfiju, predložio njegovim roditeljima da mu daju vijagru kako bi mu proširili krvne sudove i pojačali cirkulaciju. Trejsi i Rob nisu mogli da veruju, ali su ipak poslušali savet lekara.
Sada se porodica Oliver priprema da proslavi Alfijev prvi rođendan. Trejsi i Rob kažu da su mislili da Alfi neće doživeti drugu godinu života.
"Kada su nam predložili da pokušamo sa vijagrom, pomislili smo: `Oh bože, zar beba sme to da pije?!` Pristali smo, ali nismo verovali. Vijagra mu je bukvalno spasila život", objasnila je gospođa Oliver.

[Милан Бандић]

Ejmi Slevin je izgubila vid 1997. godine i odgajila je svoje dve ćerke Sofiju (3) i Džihanu (15 meseci) pomoću dodira. To je, tvrdi ona, lakše nego što biste mogli i da pomislite. To što je slepa ne čini je nekompetentnom majkom, iako ljudi pretpostavljaju da ona to jeste, prenosi "Gardijan".

 
Težak rad, kao životni izbor, pružio joj je mnogo više nego što je mogla da pretpostavi. Od prvih sati držanja ćerke Sofije u naručju, pa sve do cupkanja "dve fine dame" na njenim umornim kolenima, Ejmi Slevin obožava svoj život:
"Uvek sam znala da će roditeljstvo predstavljati izazov za mene, naročito u poređenju sa drugim majkama, jer sam ja izgubila vid 1997. godine. Kada gledate sa praktične strane, odgajanje dece bez vida nije teško kao što možete da pomislite. Tako i menjanje pelena nije naročito teško ukoliko ste navikli da sve radite uz pomoć dodira. Nema tu velike misterije. Ja ne istražujem fekalne materije prstima, niti ostavljam moju bebu poluobrisanu. Jednostavno koristim kombinaciju dodira i mirisa i tako utvrdim kako mi ide brisanje, i ako mi stvari izmaknu kontroli i ja počnem da gubim volju za životom...pa, onda mi je potrebno samo deset minuta za kupanje i presvlačenje i gotovo. Hranjenje je takođe dostižno i za mene - slepu majku. Uzimala bih kašikom u desnoj ruci hranu dok bih levu ruku blago prislonila na ćerkino desno rame. Tako mogu da pratim poziciju njene glave i da palcem kontrolišem koju ću joj količinu dati. Nikada nisam ciljala kašikom direktno u njena usta već sam koristila svoje prste da ih pronađem", ispričala je Ejmi.
Prema njenim rečima, vođenje domaćinstava je za nju već složenije, ali ne i nemoguće. Nedavno je, na primer, dok je razvrstavala veš srušila Sofijinu čašu. Kada je krenula da uzme papir za brisanje srušila je bočicu za čišćenje koja se prolila po kuhinjskim pločicama. Pas pomagač joj je pritekao u pomoć i zajedno su sve obrisali.
"Naporno radim i na tome da ostvarim dovoljno dobar odnos sa svojim ćerkama kako one ne bi dobile nekakve ideje o tome da mogu da zloupotrebe činjenicu da sam slepa. Nadam se da ću uspeti da im pokažem da sam u stanju i da primetim njihovo loše ponašanje. Mala je verovatnoća da ću uspeti da pobedim u bitkama sa ćerkama oko odeće ne primer, ali ću ih naučiti da poštuju i vrednuju same sebe kako bi donosile dobre odluke o oblačenju u vreme svog tinejdžerskog doba.

Nerazumevanje drugih ljudi najviše smeta
"Najveće poteškoće nisu menjanje pelena, hranjenje ili kuvanje, već mi pravu poteškoću predstavlja stav ljudi. Nema puno slepih roditelja i stalno smo marginalizovani. Bila sam šokirana na primer kada sam shvatila da u Britaniji ne postoje informacije o trudnoći i porođaju pisane Brajevim pismom. Ušla sam u materinstvo slepa – na više načina. Ali sve to bledi i postaje beznačajno u poređenju sa načinom na koji me ljudi tretiraju. Saobraćaj se usporava i svi gledaju u mene kako prelazim ulicu sa svojim psom vodičem i decom. Stranci, pa čak i prijatelji, ugrabiće i najmanju šansu da pitaju mog muža da li mogu da kuvam i da li mogu da menjam pelene. Ljudi bez imalo srama bulje kada svojoj decu brišem nos i vezujem pertle i otvoreno pokazuju iznenađenje kad vide da nisam nesvesna postupaka svoje dece iako nisu fizički "zalepljene" za mene. Ponekad kada ljudim pričam o svojoj deci koja tog trenutka nisu tu, osetim trenutak pauze dok oni pokušavaju da shvate da li ja zaista imam decu i da li pričam istinu", kaže Ejmi.

[ZenTale]

Manje informacija o incidentima u medijima
U 2009. po prvi put više dobrih nego loših vesti
Autor: Beta


U medijima u Srbiji ove godine po prvi put ima više afirmativnih priloga o životnoj sredini nego informacija o incidentima, pokazala je analiza agencije Medija suport i fonda Ecotopia.

Za razliku od prethodnih godina, kada su mediji ovu temu pratili na nivou incidenta, u 2009. godini većina objava ima za cilj promociju zaštite životne sredine ili ukazivanje na dobru ekološku praksu.
Prema analizi, od 1.070 medijskih objava o ekologiji za prvih sedam meseci ove godine, 80 odsto je afirmativnih, za razliku od 2005. i 2006. godine, kada je 3.150 bilo incidentno, a samo 1.661 afirmativan.
Prema analizi agencije Media Support, ovom izmenjenom stanju ekološke medijske slike doprinele su aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i fonda Ecotopia.
Od 1.070 objava u 2009. godini, čak 298 inicirano je aktivnostima fonda Ecotopia, pokazala je analiza.

[Милан Бандић]

Dečaku izgradili kuću

Čačak - Posle godina čemernog života, sunce je najzad ogrejalo i članove porodice Katić iz Prijevora kod Čačka. Dvanaestogodišnji Nikola, kome ni oštećen vid i težak život ne smetaju da bude dobar đak, njegova teško bolesna majka Tanja, inače izbegla iz Čečenije zbog ratnih sukoba, i nezaposleni otac Zoran, zahvaljujući humanosti svojih sugrađana, umesto udžerice od deset kvadrata u kojoj su do sada živeli, dobili su novi krov nad glavom.

Iako i dalje preživljavaju od socijalne pomoći, od pre nekoliko dana Nikola, Tanja i Zoran Katić ipak su počeli da vode život iole dostojan čoveka. Sobičak od desetak kvadratnih metara, bez vode, kupatila i izolacije, u kome je lamperija umesto plafona i sa vratima koja kao i da ne postoje, jer kroz njih duva promaja koja u zimskim mesecima ledi kosti, zamenila je komforna i potpuno opremljena kuća. Ona je sagrađena uz pomoć ljudi velikog srca, koji nisu mogli da poveruju da u današnje vreme neko može da preživljava u uslovima tako strašne oskudice. Sve je započelo pre šest meseci kada je Dubravka Maljukan-Drljača, pedagog u osnovnoj školi u Prijevoru, u kojoj uči Nikola, duboko pogođena dečakovom životnom situacijom, zajedno sa čačanskim Crvenim krstom, građevinskim preduzimačem Slobodanom Nikolićem i bračnim parom Milicom i Zoranom Špajaković, pokrenula akciju „Izgradimo kuću za Nikolu“. Kampanjom „od vrata do vrata“ i uplatama na žiro-račun, nakon nekoliko meseci sagrađena je trosobna kuća od 72 kvadrata.
- Ne mogu ni da pomislim šta bi bilo da smo i ovu zimu proveli u staroj kućici. Mislim da moja bolesna majka to ne preživela. Sada ne mogu da opišem ono što osećam, mojoj sreći nema kraja. Valjda će mi sada biti lakše i da se u toploj kući izborim sa mojim hroničnim bronhitisom. Najveće zasluge pripadaju tetka Dubravki, ali nemam reči da izrazim zahvalnost svim ljudima koji su nam pomogli - kaže Nikola Katić, kome užasne životne okolnosti nisu predstavljale smetnju da bude pristojan mladić i vrlo dobar đak, sa posebno izraženim darom za slikanje.
Majka Tanja pre 17 godina izbegla je iz ratom opustošene Čečenije i potražila sreću u Srbiji. U Čačak je došla iz ljubavi prema budućem suprugu i dečakovom ocu Zoranu, koji je, iako je bio dobar autolakirer, ubrzo ostao bez posla. Pre 12 godina Tanja je rodila Nikolu, teškog svega 700 grama, kome je usled boravka u inkubatoru, trajno oštećen vid. Dečak se ipak dobro razvijao, ali se majka razbolela, najpre od karcinoma dojke, koji je kasnije metastazirao na kosti. Sve vreme živeli su u kućerku od desetak kvadrata.
- Ovo što vidite u mojim očima suze su radosnice, jer moje dete konačno ima svoj dom u koji može da dovodi svoje drugare. Nećemo više strahovati od kiše, snega, vetra, mraza. Jedina mi je želja da poživim što duže i da gledam kako moj Nikola konačno može da uživa u detinjstvu - kaže potresena Tanja Katić.
Među oko 250 donatora nalaze se i Nikolini drugari koji su, u skladu sa svojim mogućnostima, uplaćivali novac, ali je najveći deo sredstava obezbeđen zahvaljujući brojnim čačanskim privrednicima. U novcu i materijalu za kuću je prikupljeno skoro 50.000 evra.
- Radili smo sa odličnom ekipom iskusnih građevinaca koji nisu uzeli ni dinar za svoj rad. Svi smo želeli da na svoj način pokažemo da humanosti i solidarnosti među ljudima još ima i ponosni smo na ovo što smo napravili za Nikolu i njegovu porodicu. Da bi sve bilo kompletirano, potrebno je još oko 200.000 dinara kako bi se postavila termalna izolacija na tavanu i da se ogradi dvorište - navodi jedan od najzaslužnijih za ovaj poduhvat, građevinski preduzimač Slobodan Nikolić Coben.

[Милан Бандић]

Nikolići dobili kuću od 100 kvadrata

Novi Sad - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i Dušan Petrović, član UO „NIS Gaspromnjefta“ i potpredsednik DS-a, i Goran Ćirić, generalni direktor JP PTT Srbija, posetili su juče porodicu Nikolić u Rumenki, kojoj su zajedničkim sredstvima izgradili kuću od 100 kvadrata, vrednosti dva miliona dinara.

Bračni par Nikolić, Ivana i Jovica sa sinom Stefanom, prognanici sa Kosova, sada imaju svoj dom. Jovica Nikolić je zahvaljujući se donatorima rekao da je sada ispunio svoj životni san, koji je imao od trenutka kada je proteran sa Kosmeta, a to je da njegova porodica ima krov nad glavom.
- Naša je obaveza i dužnost da pomognemo ljudima kojima je ova vrsta pomoći zaista neophodna. Smatram da svi u 21. veku moraju da budu dostojni života kakav će od danas imati i mali Stefan i njegovi roditelji, kao i svi drugi mališani i njihovi roditelji - rekao je Pajtić. On je dodao da je Izvršno veće preko Fonda za pružanje pomoći izbeglima obezbedilo 600 kuća širom Vojvodine, za izbegle i raseljene. Od tog broja 210 kuća je obnovljeno i sređeno, dok je za 380 porodica kupljen kompletan građevinski materijal. Goran Ćirić, direktor PTT Srbija, rekao je da je kroz pomoć porodici Nikolić došla do izražaja solidarnost i humanost zaposlenih u Pošti Srbije.
- Veoma mi je drago što imam priliku da čestitam i poželim puno lepih, srećnih i bezbrižnih godina, koje će porodica Nikolić provesti u svom novom domu - rekao je Ćirić.
Dušan Petrović je rekao da će „NIS Gaspromnjeft“ i dalje imati sluha za ovakve akcije.

[Милан Бандић]

Srpski pijanisti najbolji na takmičenju u Sidneju
 
Mladi srpski pijanisti, Miloš Mihajlović i Vladimir Milošević, postigli su veliki uspeh osvajanjem najviših nagrada na upravo završenom značajnom međunarodnom takmičenju "Soudern hajlends" u Sidneju u Australiji, saopštio je danas Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.

Mihajlović je apsolutni pobednik takmičenja što, pored novčane nagrade, podrazumeva niz koncerata u Njujorku, Parizu, Sankt Peterburgu, snimanje kompakt diska, kao i koncerte sa orkestrom u Australiji sledeće nedelje. Milošević je osvojio treću nagradu, nagradu publike i nagradu za najbolje izvođenje romantičnog dela.
Obojica mladih pijanista su trenutno docenti na beogradskom FMU. Studirali su u klasi profesorke Nevene Popović i već su laureati velikog broja domaćih i internacionalnih takmičenja. Njihov odlazak na značajan konkurs u Sidnej predstavlja pravi podvig, jer su ga, kako je navedeno, ostvarili bez ikakve finansijske pomoci naših institucija. Na FMU očekuju da će redak uspeh naših pijanista imati veliki odjek u nasoj kulturnoj javnosti i da će beogradska publika uskoro imati priliku da Mihajlovića i Miloševića čuje na nekom značajnijem koncertu.

[Милан Бандић]

Penzioner poklonio stan na Senjaku za izgradnju obdaništa

Arhitekta u penziji i stanovnik beogradskog naselja Senjak Miodrag Stanojević proslavio je 85. rođendan tako što je svoju imovinu darovao opštini Savski venac kako bi se napravila zadužbina namenjena najmlađim stanovnicima te opštine, saopšteno je danas.

 U saopštenju se navodi da je na prijemu u njegovu čast u opštini, Stanojević objavio da svoj stan na Senjaku od 250 kvadratnih metara poklanja opštini kako bi ga ona prodala i od tih sredstava izgradila predškolsku ustanovu za decu Savskog venca.

Stanojević je rekao da je ta namera dugo sazrevala u njemu i da je presrećan što će se u budućnosti i sprovesti.


Predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević zahvalio je dobrotvoru i naglasio da je taj izuzetan gest izvanredan početak zadužbinarstva koji može poslužiti i kao primer drugima.

Dogovoreno je da se sredstva od prodaje iskoriste za izgradnju predškolskog objekta na opštinskom placu u ulici Sanje Živanović 5 na Senjaku.

[Милан Бандић]

Dečak i njegova baka izvučeni iz ruševina devet dana nakon zemljotresa

TOKIO - Starica Sumi Abe i njen 16-godišnji unuk Jin izvučeni su danas iz ruševina u Išinomakiju, gradu na severoistoku Japana, devet dana nakon katastrofalnog zemljotresa i cunamija.

Japanski spasioci uočili su mladića na krovu njegove kuće kako zove u pomoć. Kad su ušli u zgradu zatekli su njegovu 80-godišnju baku, javila je japanska televizija NHK, prenosi Rojters.

"Žena od 80 godina i mladić od 16 godina pronađeni su ispod ruševina. Oni su veoma slabi, ali u svesnom stanju", saopšteno je iz policije u prefekturi Mijagi, koja je pretrpela najviše štete od zemljotresa i cunamija.

Starica i njen unuk prebačeni su u obližnju bolnicu
Spasilačke ekipe su izgubile nadu da će pronaći preživele ispod ruševina. U zemljotresu i cunamiju, koji su 11. marta pogodili Japan, poginulo je 8.133 osoba, a više od 12.000 je nestalo.

[Милан Бандић]

Obezbedili vodu za Hilandar

NOVI SAD - Stručnjaci novosadskog “Vodovoda” već 16 godina rade na jednom od najznačajnijih projekata koji im je do sada poveren - zaduženi su za održavanje vodovodne mreže u kompleksu manastira Hilandar. Zahvaljujući njima, manastir koji postoji osam vekova 2003. godine dobio je prvi bunar i crpnu stanicu. Novosadski stručnjaci nekoliko puta godišnje odlaze put Hilandara gde žive monaškim životom, za svaki posao moraju imati blagoslov igumana, a kako pričaju, u planu je još jedan veliki projekat.

 - Novosadska firma “Novograp”, koja je bila zadužena za obnovu postojeće vodovodne mreže u manastiru, pozvala je mene kao pojedinca da se uključim u projekat izgradnje bunara. Otišao sam na Svetu goru, video kakvo je stanje i napravio projekat. Nakon toga “Vodovod” se kao preduzeće priključio radovima i od 1995. godine zaduženi smo za obnovu i održavanje vodovodne mreže na Hilandaru - priča Ranko Vukićević, inženjer hidrogeologije i glavni projektant vodovodne mreže na Hilandaru. Snabdevanje vodom u Hilandaru nije bilo kvalitetno rešeno, kaže, a nakon osam godina rada na projektu novosadski majstori i stručnjaci izgradili su savremeni vodovodni sistem.


 


Novi projekat
Ranko Vukićević će se već u maju ponovo zaputiti u Hilandar kako bi pripremio uslove za još jedan veliki projekat.
- Iako bunar u potpunosti zadovoljava potrebe za vodom, u planu je izgradnja još jednog. Projekat je završen pre nekoliko godina, ali realizacija tek predstoji. Veoma je specifično što na Hilandaru ne gledaju na vreme kao mi. Sve rade polako, nikuda ne žure. Eto, oni su dobili struju tek pre pet godina, a opet za njih sve te promene isuviše se brzo dešavaju - kaže Vukićević.
 

- Do te 2003. godine manastirski kompleks snabdevao se vodom na improvizovane načine s izvora “Spasova voda”, udaljenog sigurno kilometar, a koji je tokom leta često znao da presuši. U blizini manastira iskopali smo bunar dubine oko sto metara, izgrađena je crpna pumpa koja vuče vodu i dalje je sprovodi kroz mrežu u manastirskom kompleksu. Na taj način omogućen je dovoljan protok kvalitetne vode na celom imanju koje zauzima čak 25 odsto površine Svete gore - kaže Vukićević i dodaje da je do sada “Vodovod” finansirao ukupno 18 projekata za popravku, održavanje i saniranje sistema.


- Odlazimo tamo najmanje jednom godišnje. Evo, baš pre deset dana smo se vratili, išli smo da pregledamo pumpnu stanicu i sistem vodovoda. Za svaki posao koji planiramo moramo imati blagoslov, pa je iguman manastira otac Metodije blagoslovio mene i tako mi dao dozvolu za izvođenje radova. Uložili smo ljude, rad i znanje i neizmerno smo ponosni što imaju poverenje u nas i dozvoljavaju nam da radimo tamo - kaže Vukićević.


Električar Vasa Brzak deo je novosadske ekipe koja brine da dotok vode na Hilandaru funkcioniše besprekorno.


- Išao sam do sada na Svetu goru desetak puta. Moj posao je da pregledam instalacije i proverim da li sve funkcioniše kako treba. U zavisnosti od obima posla, ostajemo ili nekoliko dana ili čak po dve nedelje. Tamo ljudi odlaze dobrovoljno da rade i kao i svima, čast mi je što i ja mogu da doprinesem - kaže Brzak.


Tokom boravka na Hilandaru novosadski majstori smešteni su u posebnim ćelijama, uz obavezu da žive monaškim životom. Život im se tada menja iz korena.


- Do sada sigurno imam sedam meseci monaškog staža. Ne može se opisati rečima kakav je osećaj kročiti na Svetu goru, kada počnete da živite u tom nekom drugom svetu. Tamo nema licemerja, nije bitno ko si i svi su potpuno jednaki. Naravno, moramo apsolutno da se pridržavamo svih njihovih pravila, da postimo, živimo skromno, ali to nam ne pada nimalo teško. Najteže od svega je vraćanje nazad u stvaran svet - priča Vukićević.

[ZenTale]

Pogledajte slike, zemljotresom i cunamijem, porušenih mesta u Japanu, neposredno posle nesreće i par meseci posle:
(izvinite što nisam stavio prevod, ali dovoljno je i da se slike pogledaju, pa da se vidi koliko je taj narod vredan i organizovan, sposoban, motivisan.. čudo jedno )

Back from the dead: Astonishing pictures show how Japan is recovering just three months after tsunami
By EMILY ALLEN


Japan's economy shrank 0.9 percent in the first quarter but recovery is expected between July and September
Just three months ago Japan was plunged into chaos after a cataclysmic earthquake sent a merciless tsunami crashing through towns and cities up and down the east coast.
The unforgiving tide of water obliterated tens of thousands of buildings, devouring almost anything in its path. Thousands of people died and hundreds of bodies have never been recovered.
The heart-breaking images of families desperately searching for loved ones amid the rubble of their homes sent shockwaves around the world.
Now, three months on, these images show the Japanese people remain undaunted by the havoc nature has wreaked on their homeland as step by step they rebuild their nation.


The pleasure boat ''Hamayuri'' washed up on the rooftop of an inn by tsunami and a building have so far been removed in the town of Otsuchi, Iwate Prefecture, on April 6, top, and on June 3, bottom.


A Shinto shrine gate and surroundings in the town of Otsuchi, Iwate Prefecture three days after the March 11 earthquake and tsunami and the same spot on June 3
But despite their progress, stark reminders of the work left to do means the resilience of this Asian country is still being tested.
Headway in the clean-up has been made in the town of Otsuchi in Iwate Prefecture where the pleasure boat ''Hamayuri'', which was remarkably washed up on the rooftop of an inn, has been removed, along with a building shattered by the the wall of water.
Further down is an image of a Shinto shrine gate in the town three days after the March 11 disaster.
The same spot on June 3 which shows thousands of tonnes of rubbish, which had lay smouldering in an almost post-apolcalyptic landscape, has been cleared, roads re-laid and power lines restored.
Civilisation appears to have returned in Natori in Miyagi prefecture too. The first image shows a towering wall of ocean crashing through trees devastating homes and businesses lining the coast, tearing down power lines and drowning anything in its path


A residential area being hit by the tsunami in Natori, Miyagi prefecture, top, and the same area, with only one house remaining on June 3, bottom


A parking lot of a shopping centre filled with houses and debris in Otsuchi town, Iwate prefecture two days after the earthquake hit and the same area picture on June 3
Astonishingly just one house survived the wave and a lone digger is pictured having cleared away the once thriving community reduced to rubble. Hundreds of cars parked in the foreground remain abandoned and appear to be the only reminder of the devastation.
Similarly, the striking image of a ship atop tonnes of rubble in the Kesennuma in Miyagi prefecture on March 20 was projected around the world and became a symbol of the disaster.
The photograph shows grey smoke filled skies above a path of destruction, but three months on, much of the debris has been cleared, power lines restored and hope is on the horizon.
A car park in a shopping centre, filled with houses and debris in Otsuchi town in Iwate prefecture is also back on its feet and signs of life are returning. Parking spaces are clearly visible where piles of wood, bricks, and vehicles lay strewn just a few weeks ago.


A view of earthquake and tsunami-hit Kesennuma, Miyagi prefecture on March 15, top, and the same area pictured on June 3
The final image shows local people walking through debris on a street in Kesennuma, Miyagi Prefecture to get water 48 hours after the disaster. The same image on June 3 shows the massive tank which lay in the road has gone and a damaged house on the left side of the street has been cleared and restored.
The 9.0 magnitude earthquake caused the worst crisis in Japan since the Second World War and left almost 28,000 people dead or missing.
The clean-up bill is expected to top £184 billion and radiation fears from the stricken Fukushima nuclear plant are still growing after four of the reactors were damaged leading to radiation leaks.
This week, an earless bunny was born near the reactor in north east Japan raising concerns the radiation could have long-term side effects.
Following the blast and initial leaks Japanese officials told people living near the plant to stay indoors and turn of air conditioning and also to not drink tap water.
High levels of radiation are known to cause cancer and other health problems but scientists are not yet clear if the defect in the rabbit is linked to the blast.


Local residents walking through debris on a street in Kesennuma, Miyagi Prefecture, to get water 48 hours after the disaster, top, and the same area on June 3 where a large tank and a damaged house on the left side of the street have been cleared away
Japan's economy slipped into recession following the devastation and new data shows it shrank 0.9 percent in the first quarter of this financial year but experts say a recovery later this year as industry kicks into action.
Industrial output rose one per cent in April from a record decline in March.
Manufacturers are making progress in restoring supply chains and ecnomists are predicting Gross Domestic Project to begin expanding again between July and September.  


A view of earthquake and tsunami-hit Kesennuma, Miyagi prefecture on March 20, left, and the same area after the building and debris was removed on June 3


Top, buildings are surrounded by debris in Onagawa, Miyagi prefecture, northeastern Japan, on March 16, 2011, days after the devastating earthquake and tsunami hit the area; and the same area, bottom, with the debris almost cleared


The coast is filled with destroyed houses and debris at Ishinomaki, Miyagi prefecture, northeastern Japan, one day after the earthquake and tsunami hit, top, and the same area, bottom, with the houses and debris cleared as photographed on June 3, 2011


A burnt pickup truck lies among debris swept away by the tsunami, top, and marguerites are in bloom along a cleared street corner in the same area June 3, in Kesennuma, Miyagi Prefecture, north-eastern Japan


Fire engines park among the debris as a search for missing people goes on in Rikuzentakata, Iwate prefecture, northeastern Japan, on March 18, days after the devastating earthquake and tsunami hit the area, top, and the same area, bottom, with the debris almost cleared as photographed on June 6


A ship swept away by the raging torrents lies among other debris on March 12, left, while a man on a bicycle pedals past a pedestrian on the same road June 4, 2011 in Miyako, Iwate Prefecture, north-eastern Japan


A group of firefighters head for a rescue operation March 13, top, while, bottom, a truck goes by the same road lined with electric poles June 6 in Minamisanriku, Miyagi Prefecture, northeastern Japan

[Милан Бандић]

Dečaci iz sela Sirče kod Kraljeva spasili promrzlog orla


Dečaci iz sela Sirče kod Kraljeva Milan Lešević, Nikola Kovačević i Vladan Vasiljević, spasili su od smrzavanja orla sa planine Kotlenik koga su pronašli u potoku ispod Sirčanske Banje.

Oni su orla mišara, čiji je raspon krila 110 cm, ugrejali i nahranili i sa obližnjeg brda Čuka pustili na slobodu.

 

"Srećan sam što smo uspeli da spasemo ovako veliku i plemenitu pticu koja je bila potpuno smrznuta, a koliko je bio zaledjen govori i činjenica da smo mogli da ga onako ukočenog držimo i za kandze, iako je ova pticu najbolje nositi držeći je za ledja ispod krila", kazao je Agenciji Beta Nikola Kovačević.

 

Kovačević je dodao da je orao posle oporavka poleteo prema planini Kotlenik uz glasnu pisku.

 

"Kada smo ga danas izvadili iz kutije skinuvši mu sa nogu kanap, poleteo je ka Kotleniku uz neopisivu pisku, kao da nam se na glas zahvaljuje na taj način, a mi smo gledali za njim sve dok nije zamakao iza planine u svoje prirodno stanište", opisao je Nikola rastanak sa orlom.