Kovach.rs

...voleo bih da stihom priča krene,
za sva srca u cveću koje ne vene,
zato se uhvati svoga pera,
i znaj da ni jedna strofa nema mera...

pOČINJEMO...

Kroz slomljeno staklo

Kroz slomljeno staklo,
nije se pomaklo,
perije ptice pokislo, sleglo,
moja je mala,
prašinom dala,
sebe u kapljicu, zimom, steglo.

Gledam kroz kapi,
kako suzama napi,
svoju usnu punu, mene žednu,
"i mislio ne bi,
nikad o tebi,
da video nisam dojku ti čednu".

Jutro ko jutra,
daje mi nadu u bolje sutra,
umiva se i sipa niz puna nedra,
gledam je kako
pušta vodu lako,
iz plekanog, niz drhtave grudi, vedra.

Nekako, ovaj prizor me budi,
ne treba nikog ovo da čudi,
jer ljubav je samo u kapi kiše,
a ja se smešim,
dok se njom tešim,
a medju nogama lijem svoje seme tiše.

Sunce mi palo,
žalosno malo,
nije takvo stiglo u bez kraja krug,
povorku celim,
grudima belim,
činim u sebi da sledeći bude dug.

Eeeeeeee Mirko, Mirko.. Počneš jednu lijepu temu i nestaneš.. Čak nam nisi ni objasnio trebamo li pričati svojim ili tuđim stihovima.. Šteta...
Ja ću svojim....

OD KAD SI NESTAO
Zimu volim od kad si nestao,
više mi prijaju kiše i oluje.
Izađem na ulicu kad poželim da te vidim,
vrištim, dozivam a niko ne čuje.

Ponekad pomislim od udara groma
da se odnekud odazivaš.
Zadrhtim, zastanem i shvatim:
Ti se u meni skrivaš.

PRELEPA <3 <3 <3

Evo i jedna moja..............


Kad ostaviš me

 
Slutim da nešto mi spremaš,
slutim, jer često se menjaš,
ćutiš, a ne znam šta trebaš,
ali ako drugog izbora nemaš
pokušaj da poslušaš,
radi sebe više, nego radi mene
kako da me ostaviš
kada sve to krene.

Izneveri me polako,
lagano spusti na tlo,
čak i ako nisi mislio to,
čak i ako nisi želeo
da upoznam dno.

Izneveri me,
kao princezu nežno
tako da zrno otrova
što ispod dušeka spava
samo omami me tugom,
i nek boja u kojoj plivam
ne bude crna, nek bude bar siva.

Ako me razočaraš
nek ne bude naglo
Potrudi se da varaš
postepeno, blago.
Novi udarac kad zadaš
nastavi starim tragom
da ne primetim dugo
dokle me je taklo.

Nek nevera tvoja
pitoma bude
da prevari mene
ali i sve druge ljude.
Pažljivo me laži
kao da sam srna
da sluhom utrne mi pogled
da laž postane mi istina.

Ako pokušaš da vajaš me,
nek ne bude bahato,
i kad mnogo odolevaš
da ne omrznem sve što ti je dato
i kad sam sebe ne shvataš
i ne znaš šta to osećaš
stani polako.

Jer, ne daš me
a predaješ me
nek ne trgne me jako
ostavljaj planove
da rađaju snove
kao što si do sada umeo
da još sve Ljubav se zove
i kad pomislim da ne može gore.

Ne daj da prebolim te
jer tražiš me, i tražićeš me
moje rane prolaze same
i bolje da ne znaš me
kad odbolim te
patićeš, i boleće te
mnogo više nego mene
jer tad shvatićeš, kad kasno je
i pratiće te kajanje
a nestaje sve zauvek.

Zahvaljujem. :*

Stvarno prelepa pesma... :-*