Kovach.rs

     Vatrogasac se maskirao u Spajdermena kako bi spasao dečaka

Jedan vatrogasac iz Tajlanda postao je superheroj pošto se prerušio u Spajdermena kako bi spasio autističnog dečaka koji je sedeo na rubu zgrade, saopštila je u utorak policija Bangkoka.

Nastavnici škole za decu sa posebnim potrebama pozvali su policiju kada su ugledali preplašenog osmogodišnjeg dečaka kako sedi na vencu u visini trećeg sprata i odbija da uđe. Napori nastavnika su bili bezuspešni sve dok dečakova majka nije pomenula da je njen sin obožavalac čoveka-pauka Spajdermena.
Vatrogasac Somčaj Josabaj se hitro vratio u stanicu i odenuo kostim Spajdermena. Dečak je istog trenutka ustao i pao vatrogascu u zagrljaj. Somčaj Josabaj je objasnio da u stanici čuva kostim Spajdermena kojim povremeno uveseljava kolege prilikom vežbi.

Šestogodišnjak sa koeficijentom inteligencije 176!

Čudo od deteta iz Ohaja, Pranav Veera, već sa 4 godine je počeo da iskazuje svoju genijalnost, prenosi danas Usa Today. Roditelji su nedavno odlučili da ga testiraju i ostali su zatečeni rezultatom: Koeficijent inteligencije je 176! To ima jedna osoba u milion.

Pranav Veera, Amerikanac indijskog porekla iz Ohaja, može da izrecituje imena svih američkih predsednika i to redom kako su službovali, celu abecedu unazad, a kada mu kažete jedan datum do 2000-te, tačno će vam reći koji je to dan bio. Pranav Veera ima samo 6 godina.
Na prvi pogled, Pranav je tipičan dečačić koji obožava video-igrice i da se igra napolju. Ali ako ga pogledate "izbliza", on je sve samo ne tipičan.
Pranav ima koeficijent inteligencije 176! Veruje se da je Albert Ajnštajn imao oko 160. Prosečan koeficijent je 100.
Roditelji su primetili da je izuzetno inteligentan pre dve godine dok se igrao setovima slova. Zapamtio je boju svakog slova.
"To nas je začudilo. Morate imati natprosečnu memoriju za to", rekao je njegov njegov otac Prasad Veera.
Pre tri meseca su odlučili da ga testiraju u obrazovnom centru "Pauers" u Hajd parku u Ohaju i iznenadili se rezultatom - IQ 176. Jedna osoba u milion ima koeficijent 176 i više.
Ispostavilo se da dečak ima fotografsko pamćenje, tako da su zadržavanje pažnje malog Pranava i učenje veliki izazov za porodicu. Njegova majka Sučitra Veera i baka Šanta Sastri rade sa njim kod kuće.
U vrtiću je brojao preko milion dok su deca učila da broje do 100.
"Nikada nisam videla da je dete toliko zainteresovano za učenje. Ponekad se trese od uzbuđenja. Već sad ima ogromno znanje", rekla je učiteljica Marsi Tejlor iz Osnovne škole "Mekormik" u Milfordu.
Iako je stalno željan znanja, Pranav se igra kao i druga deca. S obzirom na mogućnosti, mogao bi da preskače razrede, ali otac to ne želi dok ne vidi kakve će biti njegove društvene potrebe.
"Zasad je rano za to i možemo dosta toga da uradimo kod kuće", tvrdi otac i dodaje da je 6-godišnje čudo od deteta inteligenciju nasledilo sa obe strane.
Naime, otac mu je doktor filozofije, a majka ima 2 master diplome. Na pitanje šta želi da bude kad poraste, Pranav je bez oklevanja odgovorio: "Astronaut".
Možda su njegovi limiti zaista van granica ove planete.

Kakav liiiiik!!! :travka: :baja-knindza: Svaka cast za temu Milance ;) :rock:

Hvala, Zen!

Profesorka klavira sav novac poklonila KBC Zvezdara

Miroslava Petrović, penzionisana profesorka muzike, sav svoj novac poklonila je Kliničko-bolničkom centru Zvezdara, zahvaljujući čemu je bolnica dobila dva nova aparata, prenosi RTS.

"Lutala sam tražeći beogradsku bolnicu koja ima najviše potrebe za novim aparatima. Od srca sam htela nešto da učinim i da dam za ovu bolnicu", rekla je gospođa Petrović.



Profesorka klavira u penziji kaže da ima male učenike i da joj je velika radost što svojim znanjem može da pomogne. Za poklon bolnici odlučila se želeći da to bude uspomena na njenu, dve decenije mlađu sestru, sa kojom je živela. Najviše bi volela da njeno dobročinstvo prođe bez mnogo reči, jer humanost bi morala da bude skromna.
Osamdesetpetogodišnja Miroslava Petrović zahvlna je muzici za svoju dugovečnost. Smatra da je muzika i dan danas njen život

Molim Milance. Pa ovo je sve lepse od lepseg... Hajde vise necu komentarisati, da ne kvarim ove lepe vesti.. :angel:

Moram i ja da pohvalim ovu temu  :)

 Već sam htela da predložim Milanu da promeni ime u Žalosna Sova, obzirom na vesti koje je do sada postavljao u temama... a ovakve vesti su nam ovde ipak potrebnije, one ružne i onako čujemo sa drugih strana. Bravo, Milane!

Žalosna Sova ili Crna hronika. ;D Evo neću više takve vesti da postavljam. :-* Škorpijice. :)

Poslanicima mesečno 50.000 dinara manje

Najavu Vlade Srbije da će poslanicima smanjiti plate za 15 odsto, kao i ostalim zaposlenim u državnoj službi, ali i ukinuti dnevnice, većina poslanika juče je prihvatila bolje nego prve predloge o ukidanju dnevnica koji su u parlamentu dočekani na nož i od opozicije, a i od pojedinih vladajućih stranaka. Ukoliko se izračuna smanjenje oba prihoda koji dobija narodni poslanik mesečno, ispada da je maksimalna ušteda koju parlament može da postigne ovim merama 12,8 miliona dinara.

Vladinim merama štednje biće ukinute dnevnice, bonusi i smanjene plate poslanika, najavio je ministar ekonomije Mlađan Dinkić. Vlada Srbije će predložiti skupštini leks specijalis kojim će poslanicima biti smanjene plate za 15 odsto, kao i ostalim zaposlenim u državnim službama sa mesečnim prihodima većim od 100.000 dinara. Ovaj procenat biće oduzet poslanicima pošto njihova mesečna primanja iznose najmanje 105.000 dinara, ukoliko se sabere poslanička plata, koja se kreće od 75.000 do 85.000, i paušal od 30.000 dinara. Kada se oporezuje sve iznad 40.000 dinara, koliko je deo plate koji se ne porezuje, ispada da će poslanik mesečno dobijati 11.250 dinara manje sve dok traje kriza. Prostom računicom, ovim smanjenjem 250 poslanika će mesečno uštedeti 2,8 miliona dinara, ili 33 miliona dinara na godišnjem nivou samo na platama.
Značajnija ušteda od blizu 10 miliona dinara trebalo bi da se postigne potpunim ukidanjem poslaničkih dnevnica koja trenutno iznosi 1.908 dinara po dolasku poslanika u Skupštinu. O ukidanju dnevnica će se raspravljati na sednici Administrativnog odbora već u utorak.
- Bilo je raznih polovičnih rešenja oko toga kako ukinuti dnevnice, ali pravi efekat uštede možemo da dobijemo samo ukidanjem dnevnica. Na godišnjem nivou tu bi mogli da uštedimo oko 100 miliona dinara - kaže za „Blic“ Nenad Konstantinović, predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije.
Ukoliko se 1.908 dinara pomnoži sa 20 radnih dana, ispada da će poslanik koji dolazi svaki dan na posao mesečno ostati bez 38.160 dinara. A kada se sve to pomnoži sa 250 poslanika, proizilazi da parlament maksimalno može da uštedi na dnevnicama blizu 10 miliona dinara.
Većina poslanika koji su u prvi mah protestovali zbog predloga o ukidanju dnevnica su, čini se, nakon najave Vlade shvatili da treba da podele sudbinu ostalih građana Srbije tako što će se odreći nekih od svojih privilegija. Jer, poslanicima koji žive van Beograda i dalje ostaje naknada za troškove putovanja ili naknada za iznajmljivanje stana u prestonici u visini od 35.000 dinara, kao i mogućnost da dobiju naknadu za odvojeni život u vrednosti od 40 odsto plate.

NBS smanjuje plate i žali se Ustavnom sudu
Narodna banka Srbije će primenjivati zakon o smanjenju zarada u administraciji ukoliko važeći predlog ovog dokumenta usvoji domaći parlament, ali neće sedeti skrštenih ruku dok im se plate tope. Iz ove institucije poručuju da će zatražiti ocenu ustavnosti zakona pred ustavnim sudom Srbije.
U nacrtu ovog dokumenta zaposleni u Centralnoj banci nisu izuzeti od privremenog smanjivanja plata i limitiranja zarada na maksimalnih 180.000 dinara, ali su revoltirani Vladinom odlukom da delom svojih zarada pune budžet iz koga ne zahvataju ni dinar. U NBS ističu da će se boriti protiv protivustavnog zakona jer, ako prođe, izvršna vlast mogla bi se dosetiti da deo deviznih rezervi, na primer sličnim zakonom zvanim leks specijalis, zahvati za potrebe budžeta.
Nacrtom posebnog zakona predlaže se smanjenje zarada, naknada i drugih primanja predsedniku Republike, članovima Vlade, licima koja na funkciju bira Narodna skupština ili postavlja Vlada, funkcionerima, državnim službenicima i nameštenicima kao zaposlenima u Narodnoj banci, organima autonomnih pokrajina, lokalnoj samoupravi, organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, javnim agencijama, javnim preduzećima, piše u dokumentu.
Iako će se primenom zakona guvernerova plata prepoloviti do kraja godine, šuška se da prvi čovek Centralne banke brine o svojim saradnicima koji bi posle primene zakona i smanjivanja plata mogli potražiti plaćeniji posao kod komercijalnih banaka.

Smanjenje plata brojkama
- od 40.000 do 100.000 neto smanjuju se plate za 10 odsto
- preko 100.000 dinara neto smanjenje 15 odsto
- šest prosečnih neto plata je limit za mesečnu zaradu
- 300.000 dinara do milion dinara kazna za prekršaj zakona
- od milijardu do dve milijarde dinara budžetski prihod
 

Pojela 51 ljutu papričicu za dva minuta

Indijka Anandita Duta Tamuli spremna je da uđe u Ginisovu knjigu rekorda nakon što je pojela 51 ljutu papričicu za samo dva minuta.

Kako prenosi BBC, ova dvadesetšestogodišnja majka sažvakala je 51 ljutu papričicu koje su inače poznate kao „papričice duhovi“ i zvanično su najljuće paprike na svetu. Celom događaju prisustvovao je i britanski kuvar Gordon Ramsej koji je, nakon što je probao samo jednu papričicu, rekao da je to za njega „previše“ i zatražio je da pije vode.

Anandita je izjavila za AP da se oseća užasno zato što je na prethodnom lokalnom takmičenju uspela da pojede 60 papričica. Potencijalna rekoderka u jedenju ljutih papričica izjavila je da je kao mala stalno jela ljute papričice dok su ostala deca iz komšiluka tumarala po selu tražeći kupine. Ono što je dodatno šokiralo publiku je kada je Indijka istrljala 25 papričica po svojim očima.

Dečak preživeo pad sa 30 metara

Jedan četvorogodišnji dečak preživeo je pad sa 30 metara i tom prilikom je prošao samo sa lakšim povredama i posekotinama, piše „The National“.

Saad Mohamad Šehzad iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, imao je mnogo sreće kada je nedavno pao sa prozora u svom domu jer je „sleteo“ na automobil „leksus“ i, što je pravo čudo, prošao sa samo nekoliko posekotina i modrica.
„Dečak je bio sa majkom u kući i u trenutnku kada je ona izašla iz sobe, on se popeo na stolicu koja je stajala pored prozora“, objasnio je dečakov deda Abdul Aziz.
„Saad nije znao da je prozor bio otvoren. On se naslonio na prozorski sims i odmah izleteo“, dodao je deda.
Mali Saad je bio u nesvesti oko pet minuta, nakon čega se probudio i odmah počeo da plače. U bolnici je proveo 48 sati, nakon čega je pušten kući uz obrazloženje lekara da je zdrav.

Još 40 parova čeka dete

U Beogradu je rođena prva beba začeta vantelesnom oplodnjom u Specijalnoj bolnici za le­čenje steriliteta u Leskovcu, poznatog genetičara dr Miodraga Stoj­kovića.

 
Zdrava de­voj­čica, čiji su roditelji Beo­građani, bila je teška na po­rođaju 2,9 kilograma, a njeni roditelji su ranije na drugim klinikama više puta bezuspešno pokušavali da dođu do poroda. Još 40 bračnih parova koji prirodnim putem nisu mogli da imaju decu čekaju svoju prvu decu. Deset majki nose dvojke, a jedna trojke. Kuriozitet je da je čak 70 odsto fetusa muškog pola.
Majka prve leskovačke bebe porodila se u Beogradu, jer u Specijalnoj bolnici ne obavljaju porođaje.
- Kada su nam roditelji javili za porađaj, ovde je nastalo opšte veselje. A kako i ne bi kada je to naše prvenče. Bilo je fešte i u kući sretnih roditelja, ali niko od nas nije mogao da im lično čestita jer smo prebukirani poslom - priča doktor Stojković.
U ovoj specijalnoj bolnici, prvoj takve vrste južno od Beograda, sa vantelesnom oplodnjom počelo se avgusta prošle godine i za to vreme tom metodom tretirano je sto žena.
- Ovako visok procenat začeća rezultat je stroge selekcije. Prihvatamo se posla samo tamo gde procenimo da roditelji imaju šanse. Prošlog meseca, na primer, svaka druga žena je ostala trudna, a i ovog meseca dobijamo slične rezultate - priča dr Stojković.
U čekaonici moderno opremljenog bolničkog zdanja i u njenom dvorištu velika gužva, a na parkingu ispred automobili sa španskim, francuskim, crnogorskim, beogradskim i prištinskim registarskim tablicama.
- Imamo pacijente, bukvalno, iz cele Evrope, a nedavno smo imali bračni par i iz Australije. Uglavnom je reč o našim ljudima koji za našu bolnicu čuju jedni od drugih - objašnjava Stojković, koji još radi na Klinici „Princ Filip” u Valensiji, gde se bavi istraživanjem matičnih ćelija.
On, zapravo, živi na relaciji Valensija - Leskovca, ali njegova supruga i najbliži saradnik Nemica Petra se preselila u Leskovac i radi u bolničkoj laboratoriji.
- Petra je postala Leskovčanka od 1. januara ove godine, a ja sam pola meseca u Španiji, pola u Leskovcu. Pre nekoliko nedelja sam najavio otkaz u Valensiji, ali sam ga povukao pod pritiskom direktora klinike. Međutim, moraću uskoro da presečem i definitivno se vratim, jer ovde ima mnogo posla - priča dr Stojković o planovima.
I pacijenti dr Stojkovića rado govore za „Blic”, ali sa molbom da im se ne pominje ime. Njihove priče i iskustva u dugogodišnjim lutanjima od jedne do druge klinike liče jedni na drugu.
- Dva puta smo pokušavali s veštačkom oplodnjom i nije uspelo. Ova bolnica nam je poslednja nada jer smo zašli u krizne godine. Srećni smo što smo ušli u pripremni program. Lekari u drugim klinikama su nam skoro garantovali uspeh, a doktor Stojković je veoma oprezan u tom pogledu. Ipak, mi verujemo da ćemo ovoga puta imati sreće - priča pedesetogodišnji čovek iz Crne Gore čija supruga ima 37 godina.
M. N. (35) iz Beograda je prošla kroz postupak lečenja steriliteta, zatim hormonsku terapiju i uspešnu oplodnju. Sada je u četvrtom mesecu trudnoće. Došla je na kontrolu u pratnji sestre. Iza sebe ima jedan bezuspešan pokušaj vantelesne oplodnje na jednoj od beogradskih klinika.
- Stojković je naš heroj. Suprug i ja smo jedinci i već smo bili izgubili nadu da će neko ostati iza nas - priča buduća majka.
Kapaciteti bolnice su ograničeni, pa Stojkovićev petnaestočlani tim dnevno izvrši između jedne do četiri vantelesne oplodnje. Međutim, ovaj slavni genetičar, koji je prvi u svetu klonirao ljudski embrion u medicinske svrhe, planira da pored bolnice sagradi i Centar za genetsku dijagnostiku kako bi se u startu otklonili nasledni geni koji izazivaju retke i teške bolesti.

Leskovčani rentiraju kuće u blizini bolnice
Stojkovićeva bolnica donela je i značajnu finansijsku korist vlasnicima kuća na Hisaru, nekada elitnom gradskom kvartu. Dovitljivi Leskovčani su kuće u bolničkom komšiluku pretvorili u pansione za Stojkovićeve pacijente, koji u završnoj fazi oplodnje moraju 14 dana da se javljaju lekarima, a noćenje se naplaćuje 1.000 dinara
- Da bog poživi ovog Stojkovića. Kako on dođe, mi progledasmo. Od septembra prošle godine nisam bila nijedan dan bez gostiju - priča jedna penzionerka koja se bavi ovim „biznisom”.

Preživela tri nesreće za sat vremena

Jedna Nemica uspela je da, za manje od sat vremena, preživi tri automobilske nesreće u kojima je sedam vozila oštećeno, a iz serije nezgoda izašla je samo sa lakšim povredama, saopštila je danas nemačka policija.

 
Žena iz Berlina, stara 69 godina, najpre je svojim automobilom udarila u tri vozila dok je pokušavala da se odveze sa parkinga ispred jednog supermarketa na ostrvu Uzedom. Potom je slučajno pritisnula papučicu za gas, prevezla se preko travnjaka i udarila u obližnju kuću, navodi policija.
Dok je kolima hitne pomoći prevožena u bolnicu, na vozilo u kojem se nalazila naleteo je kamion.
"Imala je sreću da niko nije ozbiljno povređen u svim tim nesrećama. Nesreće su ličile na obaranje domina", kazao je predstavnik za štampu policije u Cinovicu Aksel Falkenberg.

Taksista vratio vlasnicima torbu sa 32.500 dolara

Stotine Argentinaca spontano su počeli da doniraju novac taksisti koji je u svom vozilu pronašao torbu sa 32.500 dolara i vratio je njenim vlasnicima, piše BBC.

Donacije stanovnika ove zemlje Južne Amerike počele su da pristižu nakon što je postavljen veb-sajt u čast taksiste, u kojem se pozivalo na prikupljanje novaca u znak zahvalnosti za, kako je istaknuto, neverovatni čin poštenja. Za Argentince, navikle na korupciju na svim nivoima društva, ovo je neverovatna priča, ukazao je BBC.


Santjago Gori, vozač taksija u obalskom gradu La Plata, pronašao je novac nakon kraće vožnje starijeg bračnog para. Nakon što ih je ostavio na traženoj destinaciji, primetio je da su ostavili torbu na zadnjem sedištu njegovog taksija. Trebalo mu je nekoliko dana dok je uspeo da pronađe svoje zaboravne putnike i vrati im torbu.
Do sada su Argentinci donirali 14.580 dolara Goriju, a preko veb-sajta postavljenog u njegovu čast stiglo je i mnoštvo poruka. Jedan od posetilaca sajta čak je ponudio da napravi u svom studiju pesmu po Gorijevom izboru, kako bi lansirao potencijalnu umetničku karijeru. Drugi su mu nudili lekcije iz snou-bordinga u argentinskom skijalištu u Bariločeu, a jedan Argentinac obećao mu je polovni navigacioni satelitski sistem (GPS) za njegov taksi.
Većina ljudi mu se zahvaljivala na činu, a u jednoj poruci je stajalo:
"Želeo bih da ima više ljudi kao što ste vi".
Gori je rekao da je samo uradio ono što je moralo da se uradi. On je takođe istakao da nije baš siguran šta će da radi sa svim tim stvarima koje su mu ponudili ljudi preko sajta.

Baštovan osvojio 25 miliona funti na "Evro Milionu"

Tokom jučerašnjeg dana Brajan Kasvel bi u normalnim okolnostima bio u svojoj bašti, dočekujući radosno kišu koja bi pomogla njegovom povrću i voću. Ali, umesto toga ovaj sedamdesettrogodišnji penzioner proveo je dan sa bogatstvom koje nije sanjao ni u najluđim snovima, prenosi "Dejli Mejl".

Ovaj penzioner i predsednik lokalnog baštovanskog društva, postao je britanski treći najveći dobitnik Lutrije i sada je bogatiji za skoro 25 miliona funti nakon što je osvojio džekpot na izvlačenju Evro Miliona.
Vest o bogatstvu Kasvela i njegove sedamdesetdvogodišnje supruge Džoan sa oduševljenjem su dočekali meštani u Boltonu. Njihovi prjatelji su, međutim, predvideli da im ovaj neverovatan udarac sreće neće "pomutiti um". Naprotiv, oni očekuju da će njihov unuci biti ti koji će najviše dobiti, dok će se Kasvel vratiti u svoju baštu što pre bude mogao.
"Poznajem Brajana skoro 20 godina i on je osoba koja je najviše zaslužila da mu se ovako nešto dogodi. On jako voli baštovanstvo i siguran sam da će mu se vratiti čim prođe čitava buka", izjavio je njegov prijatelj Dejv Džekson.
Još jedan od kolega baštovana rekao je da je Brajan veoma skroman čovek i da će njegova porodica najviše profitirati.
 
Prošle noći Brajan i Džoan Kavsel, koji su početkom godine proslavili zlatnu svadbu, bili su u hotelu sa savetnicima iz Kamelota pre nego što su izašli pred kamere i nazdravili pobedi.
Brajanov zet Rej Flenegan (65) rekao je da će par možda kupiti neku zemlju sa ergelom za njhovu decu. On je dodao:
"Nakon što je Brajan shvatio da je osvojio džekpot, odmah je otišao u svoju baštu da sredi misli. Sigurno je bilo puno onih koji su komentarisali `Kladim se da onaj što je dobio džekpot sada ne kopa negde rupe – ali on je naravno kopao".

Nevesta spasila ženu i pse iz kuće u plamenu

Novopečena nevesta, još u venčanici, spasila je jednu ženu i njene pse iz kuće u plamenu u američkoj državi Konektikat, javljaju lokalni mediji, prenosi AP.


Džordžet Klemons, koja je u nedelju uveče izlazila sa proslave nakon venčanja, ugledala je gust dim kako izbija iz jednog doma u Bridžportu. Hitro je izašla iz automobila koji je vozila i ušla u kuću zahvaćenu požarom.
Prema njenim rečima, žena koja je živela u kući nije želela da napusti dom zbog svojih životinja. Klemonsova je morala da je izvuče napolje, prenosi Konektikat post.
"Pomozite mi! Zaustavite kola!", vikala je dok je izvlačila ženu iz zapaljene kuće pune dima.
Ubrzo su stigli vatrogasci i ugasili požar.
"Uništila sam cipele, ali sam spasila život gospođi Ajtelberg i njenim psima. Šta sam drugo mogla da uradim?", rekla je nakon "obavljenog posla" Džordžet Klemons.
Nijedan od članova porodice Ajtelberg nije povređen.
Pomoćnik šefa vatrogasne službe Kristofer Martin kaže da je požar izbio u zadnjem delu kuće i da je gusti dim huktao kroz prozore.
"Čitava desna strana kuće je izgorela u požaru", izjavio je Martin za "Konektikat post".

Pronašla sina otetog pre 27 godina uz pomoć Fejsbuka

Ejvril Grab (62) iz Pula na jugu Engleske našla je svog sina kojeg je pre 27 godina oteo njen otuđeni muž, piše "Bornmaut Dejli Eko".

Grab je krajem sedamdesetih godina dobila starateljstvo nad Gejvinom Parosom, nakon što je propao njen brak sa jednim Mađarom. Otac, koji je umro 2006, imao je pravo na posete, ali je oteo Gejvina 1982. i odveo ga u Mađarsku.
"Gejvinov otac imao je pravo na posete, rekao je da ide u zoološki vrt ili gde već, ali se nije vratio. Saznale smo posle da ga je odveo u Mađarsku", izjavila je Beril Vilson, Ejvrilina sestra. "Moja sestra je bila očajna, njeno zdravlje se pogoršalo".

Grab, je prošlog Božića imala srčani udar i sada govori otežano. Pored Gejvina, ona ima sina Tonija i dve ćerke, Džuli i Debi. Ejvril nije videla svog sina 27 godina, a zahvaljujući "Fejsbuku", sada su ona i Gejvin ponovo zajedno. Ona i Beril godinama su pokušavale da pronađu Gejvina. Njena porodica bila je u stalnom kontaktu sa britanskim i mađarskim ambasadama u obe zemlje, a slučaj su čak izložili i tadašnjoj premijerki Velike Britanije Margaret Tačer, izvestio je "San".
U poslednjem pokušaju da pronađe sina svoje sestre, Beril je ukucala njegovo ime u internet pretraživač i pred njom se pojavio Gejvinov "Fejsbuk" profil, u kome je navedeno da je rođen u Liverpulu i ime njegove majke. Prošlo je ipak nekoliko nedelja pre nego što je Gejvin odgovorio na poruku svoje tetke, jer nije gledao svoju stranicu na popularnom društvenom sajtu duže vremena.

"Čim sam ga našla na Fejsbuku nazvala sam Ejvril i rekla joj da imam važne vesti. Zatražila sam od nje da sedne i potom sam čula vrisak olakšanja", ispričala je Beril.
Gejvin je u sredu doleteo iz Budimpešte u London i došao u majčinu kuću u Pulu.
"Nisam mogla da spavam te noći, samo sam sedela i čekala da dođe. Stigao je oko četiri sata ujutro. Iako je prošlo maltene 30 godina, prepoznala sam ga čim sam ga videla. Ima moje oči", rekla je Ejvril. "Emocije su me nadvladale i samo sam govorila 'moj prelepi sin', iznova i iznova. Samo smo grlili jedno drugo".
"To je bio najsrećniji dan njenog života, kada se srela sa svojim sinom. Ona je rekla da nema reči koje bi to mogle da opišu", dodala je. "Odahnule smo. Trebalo nam je 27 godina da ga pronađemo, ali nikada nismo odustale", rekla je Beril. "Moja sestra je na sedmom nebu".
Gejvin, kako je rekla, ne govori engleski jezik, ali je uspeo da kaže da je oženjen, da ima troje dece, dve devojčice i dečaka, i da radi kao majstor.
On je rekao da je tragao za svojom majkom poslednjih pet godina.

Slučajno otkrila da je dobila 10 miliona dolara na lutriji

Jedna australijska studentkinja, zabrinuta zbog novčanih problema svojih roditelja, preturala je po gomili svojih tiketa za lutriju i ustanovila da je pre deset meseci osvojila 13 miliona australijskih dolara (deset miliona američkih dolara).

Studentkinja iz Perta dobila je pobednički tiket za izvlačenje 22. jula prošle godine na poklon od oca, saopštila je državna agencija za lutriju Loterivest. Devojka nije znala da je osvojila novac, niti da tiket postaje ništavan posle 12 meseci.
"Probudila sam se zabrinuta zbog naše novčane situacije. Nešto me je nagnalo da proverim tikete i pomislila sam da bi, ako nešto osvojim, mogla da pomognem mami i tati", kazala je devojka, koja nije želela da otkrije svoje ime.
"Ljudi koji su mi bliski biće obezbeđeni, a nešto bih mogla da dam za istraživanje ili u dobrotvorne svrhe. Lepo je imati ovoliko da ispunim svoje snove i snove ljudi oko mene", dodala je ona

Mladić bez ruku i nogu pliva, surfuje, igra fudbal i golf

Dvadesetšestogodišnji Nik Vujičić, rođen bez ruku i nogu, naučio je da pliva, surfuje, igra fudbal, golf, kuca i piše, navodi britanski "Telegraf".

 
Vujičić ima torzo i malo stopalo na levoj strani pomoću kojeg održava ravnotežu i barata najrazličitijim predmetima. Uz pomoć stopala, on može i da kuca, piše olovkom, kao i da drži predmete između prstiju. On tvrdi da mu nedostatak udova pomaže da pluta u vodi tako što koristi svoje stopalo kao "propeler".
Vujičić je, tokom odmora na Havajima 2008. godine, naučio čak i da surfuje. U tome mu je pomogla profesionalna surferka Betani Hamilton, koju je za ruku ujela ajkula kada je imala svega 12 godina. Njegova sposobnost da zavrti telo za 360 stepeni dovela ga je i na naslovnu stranu "Surfer magazina".
Vujičić povremeno uživa i u partiji golfa, tako što palicu smesti između brade i torza.

 
Njegov invaliditet je urođen i u medicini se naziva Phocomelia. Ipak, uspeo je da uz pomoć stopala i invalidskih kolica savlada svaku prepreku koja se u životu nađe pred njim.
"Stopalo zovem pileći batak. Bez njega bih bio izgubljen! Čim se nađem u vodi, plutam jer 80 odsto mog tela čine pluća i malo stopalo koje koristim kao propeler", objašnjava Nik, koji je rođen u Melburnu (Australija), a sada živi u Los Anđelesu (SAD).

Vujičić kaže da su mu od najranijeg detinstva roditelji pomagali da postane nezavistan, učeći ga da pliva dok je imao svega 18 meseci ili stvarajući naprave pomoću kojih je mogao da piše ili kuca.
"Tata me je prvi put ubacio u bazen sa 18 meseci. Godinama me je ohrabrivao i učio da plivam. Takođe volim skejtbording i fudbal. Veliki sam fan engleske Premijer lige", objašnjava Vujičić.
Njegovi roditelji su insistirali da završi osnovnu školu u Australiji, iako su ga mnogi školski drugovi zadirkivali.
"To je bila njihova najbolja odluka koju su doneli u moje ime. Bilo je teško, ali bez toga danas ne bih bio nezavistan", kaže Vujičić, koji je kasnije završio i fakultet ekonomskih nauka.

Vijagra spasila život jednogodišnjem dečaku

Jednogodišnji Alfi Oliver, koji je rođen sa retkom srčanom anomalijom, vraćen je u život zahvaljujući vijagri, javlja britanski "Teleraf".

 
Alfi je rođen sa suženim krvim sudovima, odnosno pozicije njegove aorte i plućne arterije bile su pri rođenju zamenjene, tako da su lekari predviđali da će živeti svega nekoliko nedelja. Alfi takođe boluje i od retkog oblika plućne hipertenzije. Njegovi roditelji, Trejsi i Rob Oliver, bili su očajni kada su im lekari iz bolnice u Lidsu saopštili dijagnozu i predložili veoma složenu operaciju. Prvi dan života za Alfija bio je najteži - na njegovom srcu urađeno je nekoliko intervencija, ali nijedna od njih nije obećavala da će se zdravstveno stanje mališana popraviti.
Tim lekara iz obližnje bolnice "Grejt Ormond" je, čuvši priču o malom Alfiju, predložio njegovim roditeljima da mu daju vijagru kako bi mu proširili krvne sudove i pojačali cirkulaciju. Trejsi i Rob nisu mogli da veruju, ali su ipak poslušali savet lekara.
Sada se porodica Oliver priprema da proslavi Alfijev prvi rođendan. Trejsi i Rob kažu da su mislili da Alfi neće doživeti drugu godinu života.
"Kada su nam predložili da pokušamo sa vijagrom, pomislili smo: `Oh bože, zar beba sme to da pije?!` Pristali smo, ali nismo verovali. Vijagra mu je bukvalno spasila život", objasnila je gospođa Oliver.

Ejmi Slevin je izgubila vid 1997. godine i odgajila je svoje dve ćerke Sofiju (3) i Džihanu (15 meseci) pomoću dodira. To je, tvrdi ona, lakše nego što biste mogli i da pomislite. To što je slepa ne čini je nekompetentnom majkom, iako ljudi pretpostavljaju da ona to jeste, prenosi "Gardijan".

 
Težak rad, kao životni izbor, pružio joj je mnogo više nego što je mogla da pretpostavi. Od prvih sati držanja ćerke Sofije u naručju, pa sve do cupkanja "dve fine dame" na njenim umornim kolenima, Ejmi Slevin obožava svoj život:
"Uvek sam znala da će roditeljstvo predstavljati izazov za mene, naročito u poređenju sa drugim majkama, jer sam ja izgubila vid 1997. godine. Kada gledate sa praktične strane, odgajanje dece bez vida nije teško kao što možete da pomislite. Tako i menjanje pelena nije naročito teško ukoliko ste navikli da sve radite uz pomoć dodira. Nema tu velike misterije. Ja ne istražujem fekalne materije prstima, niti ostavljam moju bebu poluobrisanu. Jednostavno koristim kombinaciju dodira i mirisa i tako utvrdim kako mi ide brisanje, i ako mi stvari izmaknu kontroli i ja počnem da gubim volju za životom...pa, onda mi je potrebno samo deset minuta za kupanje i presvlačenje i gotovo. Hranjenje je takođe dostižno i za mene - slepu majku. Uzimala bih kašikom u desnoj ruci hranu dok bih levu ruku blago prislonila na ćerkino desno rame. Tako mogu da pratim poziciju njene glave i da palcem kontrolišem koju ću joj količinu dati. Nikada nisam ciljala kašikom direktno u njena usta već sam koristila svoje prste da ih pronađem", ispričala je Ejmi.
Prema njenim rečima, vođenje domaćinstava je za nju već složenije, ali ne i nemoguće. Nedavno je, na primer, dok je razvrstavala veš srušila Sofijinu čašu. Kada je krenula da uzme papir za brisanje srušila je bočicu za čišćenje koja se prolila po kuhinjskim pločicama. Pas pomagač joj je pritekao u pomoć i zajedno su sve obrisali.
"Naporno radim i na tome da ostvarim dovoljno dobar odnos sa svojim ćerkama kako one ne bi dobile nekakve ideje o tome da mogu da zloupotrebe činjenicu da sam slepa. Nadam se da ću uspeti da im pokažem da sam u stanju i da primetim njihovo loše ponašanje. Mala je verovatnoća da ću uspeti da pobedim u bitkama sa ćerkama oko odeće ne primer, ali ću ih naučiti da poštuju i vrednuju same sebe kako bi donosile dobre odluke o oblačenju u vreme svog tinejdžerskog doba.

Nerazumevanje drugih ljudi najviše smeta
"Najveće poteškoće nisu menjanje pelena, hranjenje ili kuvanje, već mi pravu poteškoću predstavlja stav ljudi. Nema puno slepih roditelja i stalno smo marginalizovani. Bila sam šokirana na primer kada sam shvatila da u Britaniji ne postoje informacije o trudnoći i porođaju pisane Brajevim pismom. Ušla sam u materinstvo slepa – na više načina. Ali sve to bledi i postaje beznačajno u poređenju sa načinom na koji me ljudi tretiraju. Saobraćaj se usporava i svi gledaju u mene kako prelazim ulicu sa svojim psom vodičem i decom. Stranci, pa čak i prijatelji, ugrabiće i najmanju šansu da pitaju mog muža da li mogu da kuvam i da li mogu da menjam pelene. Ljudi bez imalo srama bulje kada svojoj decu brišem nos i vezujem pertle i otvoreno pokazuju iznenađenje kad vide da nisam nesvesna postupaka svoje dece iako nisu fizički "zalepljene" za mene. Ponekad kada ljudim pričam o svojoj deci koja tog trenutka nisu tu, osetim trenutak pauze dok oni pokušavaju da shvate da li ja zaista imam decu i da li pričam istinu", kaže Ejmi.

Manje informacija o incidentima u medijima
U 2009. po prvi put više dobrih nego loših vesti
Autor: Beta


U medijima u Srbiji ove godine po prvi put ima više afirmativnih priloga o životnoj sredini nego informacija o incidentima, pokazala je analiza agencije Medija suport i fonda Ecotopia.

Za razliku od prethodnih godina, kada su mediji ovu temu pratili na nivou incidenta, u 2009. godini većina objava ima za cilj promociju zaštite životne sredine ili ukazivanje na dobru ekološku praksu.
Prema analizi, od 1.070 medijskih objava o ekologiji za prvih sedam meseci ove godine, 80 odsto je afirmativnih, za razliku od 2005. i 2006. godine, kada je 3.150 bilo incidentno, a samo 1.661 afirmativan.
Prema analizi agencije Media Support, ovom izmenjenom stanju ekološke medijske slike doprinele su aktivnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine i fonda Ecotopia.
Od 1.070 objava u 2009. godini, čak 298 inicirano je aktivnostima fonda Ecotopia, pokazala je analiza.

Dečaku izgradili kuću

Čačak - Posle godina čemernog života, sunce je najzad ogrejalo i članove porodice Katić iz Prijevora kod Čačka. Dvanaestogodišnji Nikola, kome ni oštećen vid i težak život ne smetaju da bude dobar đak, njegova teško bolesna majka Tanja, inače izbegla iz Čečenije zbog ratnih sukoba, i nezaposleni otac Zoran, zahvaljujući humanosti svojih sugrađana, umesto udžerice od deset kvadrata u kojoj su do sada živeli, dobili su novi krov nad glavom.

Iako i dalje preživljavaju od socijalne pomoći, od pre nekoliko dana Nikola, Tanja i Zoran Katić ipak su počeli da vode život iole dostojan čoveka. Sobičak od desetak kvadratnih metara, bez vode, kupatila i izolacije, u kome je lamperija umesto plafona i sa vratima koja kao i da ne postoje, jer kroz njih duva promaja koja u zimskim mesecima ledi kosti, zamenila je komforna i potpuno opremljena kuća. Ona je sagrađena uz pomoć ljudi velikog srca, koji nisu mogli da poveruju da u današnje vreme neko može da preživljava u uslovima tako strašne oskudice. Sve je započelo pre šest meseci kada je Dubravka Maljukan-Drljača, pedagog u osnovnoj školi u Prijevoru, u kojoj uči Nikola, duboko pogođena dečakovom životnom situacijom, zajedno sa čačanskim Crvenim krstom, građevinskim preduzimačem Slobodanom Nikolićem i bračnim parom Milicom i Zoranom Špajaković, pokrenula akciju „Izgradimo kuću za Nikolu“. Kampanjom „od vrata do vrata“ i uplatama na žiro-račun, nakon nekoliko meseci sagrađena je trosobna kuća od 72 kvadrata.
- Ne mogu ni da pomislim šta bi bilo da smo i ovu zimu proveli u staroj kućici. Mislim da moja bolesna majka to ne preživela. Sada ne mogu da opišem ono što osećam, mojoj sreći nema kraja. Valjda će mi sada biti lakše i da se u toploj kući izborim sa mojim hroničnim bronhitisom. Najveće zasluge pripadaju tetka Dubravki, ali nemam reči da izrazim zahvalnost svim ljudima koji su nam pomogli - kaže Nikola Katić, kome užasne životne okolnosti nisu predstavljale smetnju da bude pristojan mladić i vrlo dobar đak, sa posebno izraženim darom za slikanje.
Majka Tanja pre 17 godina izbegla je iz ratom opustošene Čečenije i potražila sreću u Srbiji. U Čačak je došla iz ljubavi prema budućem suprugu i dečakovom ocu Zoranu, koji je, iako je bio dobar autolakirer, ubrzo ostao bez posla. Pre 12 godina Tanja je rodila Nikolu, teškog svega 700 grama, kome je usled boravka u inkubatoru, trajno oštećen vid. Dečak se ipak dobro razvijao, ali se majka razbolela, najpre od karcinoma dojke, koji je kasnije metastazirao na kosti. Sve vreme živeli su u kućerku od desetak kvadrata.
- Ovo što vidite u mojim očima suze su radosnice, jer moje dete konačno ima svoj dom u koji može da dovodi svoje drugare. Nećemo više strahovati od kiše, snega, vetra, mraza. Jedina mi je želja da poživim što duže i da gledam kako moj Nikola konačno može da uživa u detinjstvu - kaže potresena Tanja Katić.
Među oko 250 donatora nalaze se i Nikolini drugari koji su, u skladu sa svojim mogućnostima, uplaćivali novac, ali je najveći deo sredstava obezbeđen zahvaljujući brojnim čačanskim privrednicima. U novcu i materijalu za kuću je prikupljeno skoro 50.000 evra.
- Radili smo sa odličnom ekipom iskusnih građevinaca koji nisu uzeli ni dinar za svoj rad. Svi smo želeli da na svoj način pokažemo da humanosti i solidarnosti među ljudima još ima i ponosni smo na ovo što smo napravili za Nikolu i njegovu porodicu. Da bi sve bilo kompletirano, potrebno je još oko 200.000 dinara kako bi se postavila termalna izolacija na tavanu i da se ogradi dvorište - navodi jedan od najzaslužnijih za ovaj poduhvat, građevinski preduzimač Slobodan Nikolić Coben.

Nikolići dobili kuću od 100 kvadrata

Novi Sad - Predsednik Izvršnog veća Vojvodine Bojan Pajtić i Dušan Petrović, član UO „NIS Gaspromnjefta“ i potpredsednik DS-a, i Goran Ćirić, generalni direktor JP PTT Srbija, posetili su juče porodicu Nikolić u Rumenki, kojoj su zajedničkim sredstvima izgradili kuću od 100 kvadrata, vrednosti dva miliona dinara.

Bračni par Nikolić, Ivana i Jovica sa sinom Stefanom, prognanici sa Kosova, sada imaju svoj dom. Jovica Nikolić je zahvaljujući se donatorima rekao da je sada ispunio svoj životni san, koji je imao od trenutka kada je proteran sa Kosmeta, a to je da njegova porodica ima krov nad glavom.
- Naša je obaveza i dužnost da pomognemo ljudima kojima je ova vrsta pomoći zaista neophodna. Smatram da svi u 21. veku moraju da budu dostojni života kakav će od danas imati i mali Stefan i njegovi roditelji, kao i svi drugi mališani i njihovi roditelji - rekao je Pajtić. On je dodao da je Izvršno veće preko Fonda za pružanje pomoći izbeglima obezbedilo 600 kuća širom Vojvodine, za izbegle i raseljene. Od tog broja 210 kuća je obnovljeno i sređeno, dok je za 380 porodica kupljen kompletan građevinski materijal. Goran Ćirić, direktor PTT Srbija, rekao je da je kroz pomoć porodici Nikolić došla do izražaja solidarnost i humanost zaposlenih u Pošti Srbije.
- Veoma mi je drago što imam priliku da čestitam i poželim puno lepih, srećnih i bezbrižnih godina, koje će porodica Nikolić provesti u svom novom domu - rekao je Ćirić.
Dušan Petrović je rekao da će „NIS Gaspromnjeft“ i dalje imati sluha za ovakve akcije.

Srpski pijanisti najbolji na takmičenju u Sidneju
 
Mladi srpski pijanisti, Miloš Mihajlović i Vladimir Milošević, postigli su veliki uspeh osvajanjem najviših nagrada na upravo završenom značajnom međunarodnom takmičenju "Soudern hajlends" u Sidneju u Australiji, saopštio je danas Fakultet muzičke umetnosti u Beogradu.

Mihajlović je apsolutni pobednik takmičenja što, pored novčane nagrade, podrazumeva niz koncerata u Njujorku, Parizu, Sankt Peterburgu, snimanje kompakt diska, kao i koncerte sa orkestrom u Australiji sledeće nedelje. Milošević je osvojio treću nagradu, nagradu publike i nagradu za najbolje izvođenje romantičnog dela.
Obojica mladih pijanista su trenutno docenti na beogradskom FMU. Studirali su u klasi profesorke Nevene Popović i već su laureati velikog broja domaćih i internacionalnih takmičenja. Njihov odlazak na značajan konkurs u Sidnej predstavlja pravi podvig, jer su ga, kako je navedeno, ostvarili bez ikakve finansijske pomoci naših institucija. Na FMU očekuju da će redak uspeh naših pijanista imati veliki odjek u nasoj kulturnoj javnosti i da će beogradska publika uskoro imati priliku da Mihajlovića i Miloševića čuje na nekom značajnijem koncertu.

Penzioner poklonio stan na Senjaku za izgradnju obdaništa

Arhitekta u penziji i stanovnik beogradskog naselja Senjak Miodrag Stanojević proslavio je 85. rođendan tako što je svoju imovinu darovao opštini Savski venac kako bi se napravila zadužbina namenjena najmlađim stanovnicima te opštine, saopšteno je danas.

 U saopštenju se navodi da je na prijemu u njegovu čast u opštini, Stanojević objavio da svoj stan na Senjaku od 250 kvadratnih metara poklanja opštini kako bi ga ona prodala i od tih sredstava izgradila predškolsku ustanovu za decu Savskog venca.

Stanojević je rekao da je ta namera dugo sazrevala u njemu i da je presrećan što će se u budućnosti i sprovesti.


Predsednik opštine Savski venac Tomislav Đorđević zahvalio je dobrotvoru i naglasio da je taj izuzetan gest izvanredan početak zadužbinarstva koji može poslužiti i kao primer drugima.

Dogovoreno je da se sredstva od prodaje iskoriste za izgradnju predškolskog objekta na opštinskom placu u ulici Sanje Živanović 5 na Senjaku.

Dečak i njegova baka izvučeni iz ruševina devet dana nakon zemljotresa

TOKIO - Starica Sumi Abe i njen 16-godišnji unuk Jin izvučeni su danas iz ruševina u Išinomakiju, gradu na severoistoku Japana, devet dana nakon katastrofalnog zemljotresa i cunamija.

Japanski spasioci uočili su mladića na krovu njegove kuće kako zove u pomoć. Kad su ušli u zgradu zatekli su njegovu 80-godišnju baku, javila je japanska televizija NHK, prenosi Rojters.

"Žena od 80 godina i mladić od 16 godina pronađeni su ispod ruševina. Oni su veoma slabi, ali u svesnom stanju", saopšteno je iz policije u prefekturi Mijagi, koja je pretrpela najviše štete od zemljotresa i cunamija.

Starica i njen unuk prebačeni su u obližnju bolnicu
Spasilačke ekipe su izgubile nadu da će pronaći preživele ispod ruševina. U zemljotresu i cunamiju, koji su 11. marta pogodili Japan, poginulo je 8.133 osoba, a više od 12.000 je nestalo.

Obezbedili vodu za Hilandar

NOVI SAD - Stručnjaci novosadskog “Vodovoda” već 16 godina rade na jednom od najznačajnijih projekata koji im je do sada poveren - zaduženi su za održavanje vodovodne mreže u kompleksu manastira Hilandar. Zahvaljujući njima, manastir koji postoji osam vekova 2003. godine dobio je prvi bunar i crpnu stanicu. Novosadski stručnjaci nekoliko puta godišnje odlaze put Hilandara gde žive monaškim životom, za svaki posao moraju imati blagoslov igumana, a kako pričaju, u planu je još jedan veliki projekat.

 - Novosadska firma “Novograp”, koja je bila zadužena za obnovu postojeće vodovodne mreže u manastiru, pozvala je mene kao pojedinca da se uključim u projekat izgradnje bunara. Otišao sam na Svetu goru, video kakvo je stanje i napravio projekat. Nakon toga “Vodovod” se kao preduzeće priključio radovima i od 1995. godine zaduženi smo za obnovu i održavanje vodovodne mreže na Hilandaru - priča Ranko Vukićević, inženjer hidrogeologije i glavni projektant vodovodne mreže na Hilandaru. Snabdevanje vodom u Hilandaru nije bilo kvalitetno rešeno, kaže, a nakon osam godina rada na projektu novosadski majstori i stručnjaci izgradili su savremeni vodovodni sistem.


 


Novi projekat
Ranko Vukićević će se već u maju ponovo zaputiti u Hilandar kako bi pripremio uslove za još jedan veliki projekat.
- Iako bunar u potpunosti zadovoljava potrebe za vodom, u planu je izgradnja još jednog. Projekat je završen pre nekoliko godina, ali realizacija tek predstoji. Veoma je specifično što na Hilandaru ne gledaju na vreme kao mi. Sve rade polako, nikuda ne žure. Eto, oni su dobili struju tek pre pet godina, a opet za njih sve te promene isuviše se brzo dešavaju - kaže Vukićević.
 

- Do te 2003. godine manastirski kompleks snabdevao se vodom na improvizovane načine s izvora “Spasova voda”, udaljenog sigurno kilometar, a koji je tokom leta često znao da presuši. U blizini manastira iskopali smo bunar dubine oko sto metara, izgrađena je crpna pumpa koja vuče vodu i dalje je sprovodi kroz mrežu u manastirskom kompleksu. Na taj način omogućen je dovoljan protok kvalitetne vode na celom imanju koje zauzima čak 25 odsto površine Svete gore - kaže Vukićević i dodaje da je do sada “Vodovod” finansirao ukupno 18 projekata za popravku, održavanje i saniranje sistema.


- Odlazimo tamo najmanje jednom godišnje. Evo, baš pre deset dana smo se vratili, išli smo da pregledamo pumpnu stanicu i sistem vodovoda. Za svaki posao koji planiramo moramo imati blagoslov, pa je iguman manastira otac Metodije blagoslovio mene i tako mi dao dozvolu za izvođenje radova. Uložili smo ljude, rad i znanje i neizmerno smo ponosni što imaju poverenje u nas i dozvoljavaju nam da radimo tamo - kaže Vukićević.


Električar Vasa Brzak deo je novosadske ekipe koja brine da dotok vode na Hilandaru funkcioniše besprekorno.


- Išao sam do sada na Svetu goru desetak puta. Moj posao je da pregledam instalacije i proverim da li sve funkcioniše kako treba. U zavisnosti od obima posla, ostajemo ili nekoliko dana ili čak po dve nedelje. Tamo ljudi odlaze dobrovoljno da rade i kao i svima, čast mi je što i ja mogu da doprinesem - kaže Brzak.


Tokom boravka na Hilandaru novosadski majstori smešteni su u posebnim ćelijama, uz obavezu da žive monaškim životom. Život im se tada menja iz korena.


- Do sada sigurno imam sedam meseci monaškog staža. Ne može se opisati rečima kakav je osećaj kročiti na Svetu goru, kada počnete da živite u tom nekom drugom svetu. Tamo nema licemerja, nije bitno ko si i svi su potpuno jednaki. Naravno, moramo apsolutno da se pridržavamo svih njihovih pravila, da postimo, živimo skromno, ali to nam ne pada nimalo teško. Najteže od svega je vraćanje nazad u stvaran svet - priča Vukićević.

Pogledajte slike, zemljotresom i cunamijem, porušenih mesta u Japanu, neposredno posle nesreće i par meseci posle:
(izvinite što nisam stavio prevod, ali dovoljno je i da se slike pogledaju, pa da se vidi koliko je taj narod vredan i organizovan, sposoban, motivisan.. čudo jedno :o )

Back from the dead: Astonishing pictures show how Japan is recovering just three months after tsunami
By EMILY ALLEN


Japan's economy shrank 0.9 percent in the first quarter but recovery is expected between July and September
Just three months ago Japan was plunged into chaos after a cataclysmic earthquake sent a merciless tsunami crashing through towns and cities up and down the east coast.
The unforgiving tide of water obliterated tens of thousands of buildings, devouring almost anything in its path. Thousands of people died and hundreds of bodies have never been recovered.
The heart-breaking images of families desperately searching for loved ones amid the rubble of their homes sent shockwaves around the world.
Now, three months on, these images show the Japanese people remain undaunted by the havoc nature has wreaked on their homeland as step by step they rebuild their nation.

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7D03ED00000578-448_964x1014.jpg)
The pleasure boat ''Hamayuri'' washed up on the rooftop of an inn by tsunami and a building have so far been removed in the town of Otsuchi, Iwate Prefecture, on April 6, top, and on June 3, bottom.

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7D03FA00000578-52_964x1106.jpg)
A Shinto shrine gate and surroundings in the town of Otsuchi, Iwate Prefecture three days after the March 11 earthquake and tsunami and the same spot on June 3
But despite their progress, stark reminders of the work left to do means the resilience of this Asian country is still being tested.
Headway in the clean-up has been made in the town of Otsuchi in Iwate Prefecture where the pleasure boat ''Hamayuri'', which was remarkably washed up on the rooftop of an inn, has been removed, along with a building shattered by the the wall of water.
Further down is an image of a Shinto shrine gate in the town three days after the March 11 disaster.
The same spot on June 3 which shows thousands of tonnes of rubbish, which had lay smouldering in an almost post-apolcalyptic landscape, has been cleared, roads re-laid and power lines restored.
Civilisation appears to have returned in Natori in Miyagi prefecture too. The first image shows a towering wall of ocean crashing through trees devastating homes and businesses lining the coast, tearing down power lines and drowning anything in its path

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7EDFF800000578-481_964x1125.jpg)
A residential area being hit by the tsunami in Natori, Miyagi prefecture, top, and the same area, with only one house remaining on June 3, bottom

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7EE25800000578-286_964x1259.jpg)
A parking lot of a shopping centre filled with houses and debris in Otsuchi town, Iwate prefecture two days after the earthquake hit and the same area picture on June 3
Astonishingly just one house survived the wave and a lone digger is pictured having cleared away the once thriving community reduced to rubble. Hundreds of cars parked in the foreground remain abandoned and appear to be the only reminder of the devastation.
Similarly, the striking image of a ship atop tonnes of rubble in the Kesennuma in Miyagi prefecture on March 20 was projected around the world and became a symbol of the disaster.
The photograph shows grey smoke filled skies above a path of destruction, but three months on, much of the debris has been cleared, power lines restored and hope is on the horizon.
A car park in a shopping centre, filled with houses and debris in Otsuchi town in Iwate prefecture is also back on its feet and signs of life are returning. Parking spaces are clearly visible where piles of wood, bricks, and vehicles lay strewn just a few weeks ago.

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7EE9BC00000578-343_964x348.jpg)
A view of earthquake and tsunami-hit Kesennuma, Miyagi prefecture on March 15, top, and the same area pictured on June 3
The final image shows local people walking through debris on a street in Kesennuma, Miyagi Prefecture to get water 48 hours after the disaster. The same image on June 3 shows the massive tank which lay in the road has gone and a damaged house on the left side of the street has been cleared and restored.
The 9.0 magnitude earthquake caused the worst crisis in Japan since the Second World War and left almost 28,000 people dead or missing.
The clean-up bill is expected to top £184 billion and radiation fears from the stricken Fukushima nuclear plant are still growing after four of the reactors were damaged leading to radiation leaks.
This week, an earless bunny was born near the reactor in north east Japan raising concerns the radiation could have long-term side effects.
Following the blast and initial leaks Japanese officials told people living near the plant to stay indoors and turn of air conditioning and also to not drink tap water.
High levels of radiation are known to cause cancer and other health problems but scientists are not yet clear if the defect in the rabbit is linked to the blast.

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7D041D00000578-31_964x1319.jpg)
Local residents walking through debris on a street in Kesennuma, Miyagi Prefecture, to get water 48 hours after the disaster, top, and the same area on June 3 where a large tank and a damaged house on the left side of the street have been cleared away
Japan's economy slipped into recession following the devastation and new data shows it shrank 0.9 percent in the first quarter of this financial year but experts say a recovery later this year as industry kicks into action.
Industrial output rose one per cent in April from a record decline in March.
Manufacturers are making progress in restoring supply chains and ecnomists are predicting Gross Domestic Project to begin expanding again between July and September.  

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C7EF25E00000578-205_964x694.jpg)
A view of earthquake and tsunami-hit Kesennuma, Miyagi prefecture on March 20, left, and the same area after the building and debris was removed on June 3

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C8094EA00000578-881_964x553.jpg)
Top, buildings are surrounded by debris in Onagawa, Miyagi prefecture, northeastern Japan, on March 16, 2011, days after the devastating earthquake and tsunami hit the area; and the same area, bottom, with the debris almost cleared

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C80783D00000578-47_964x673.jpg)
The coast is filled with destroyed houses and debris at Ishinomaki, Miyagi prefecture, northeastern Japan, one day after the earthquake and tsunami hit, top, and the same area, bottom, with the houses and debris cleared as photographed on June 3, 2011

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C8075BE00000578-539_470x314.jpg)
A burnt pickup truck lies among debris swept away by the tsunami, top, and marguerites are in bloom along a cleared street corner in the same area June 3, in Kesennuma, Miyagi Prefecture, north-eastern Japan

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C808BF800000578-303_470x410.jpg)
Fire engines park among the debris as a search for missing people goes on in Rikuzentakata, Iwate prefecture, northeastern Japan, on March 18, days after the devastating earthquake and tsunami hit the area, top, and the same area, bottom, with the debris almost cleared as photographed on June 6

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C80914700000578-203_964x704.jpg)
A ship swept away by the raging torrents lies among other debris on March 12, left, while a man on a bicycle pedals past a pedestrian on the same road June 4, 2011 in Miyako, Iwate Prefecture, north-eastern Japan

(http://i.dailymail.co.uk/i/pix/2011/06/10/article-2001984-0C809B8600000578-154_964x1533.jpg)
A group of firefighters head for a rescue operation March 13, top, while, bottom, a truck goes by the same road lined with electric poles June 6 in Minamisanriku, Miyagi Prefecture, northeastern Japan

Dečaci iz sela Sirče kod Kraljeva spasili promrzlog orla


Dečaci iz sela Sirče kod Kraljeva Milan Lešević, Nikola Kovačević i Vladan Vasiljević, spasili su od smrzavanja orla sa planine Kotlenik koga su pronašli u potoku ispod Sirčanske Banje.

Oni su orla mišara, čiji je raspon krila 110 cm, ugrejali i nahranili i sa obližnjeg brda Čuka pustili na slobodu.

 

"Srećan sam što smo uspeli da spasemo ovako veliku i plemenitu pticu koja je bila potpuno smrznuta, a koliko je bio zaledjen govori i činjenica da smo mogli da ga onako ukočenog držimo i za kandze, iako je ova pticu najbolje nositi držeći je za ledja ispod krila", kazao je Agenciji Beta Nikola Kovačević.

 

Kovačević je dodao da je orao posle oporavka poleteo prema planini Kotlenik uz glasnu pisku.

 

"Kada smo ga danas izvadili iz kutije skinuvši mu sa nogu kanap, poleteo je ka Kotleniku uz neopisivu pisku, kao da nam se na glas zahvaljuje na taj način, a mi smo gledali za njim sve dok nije zamakao iza planine u svoje prirodno stanište", opisao je Nikola rastanak sa orlom.

Podgoričanin skočio u nabujalu Moraču, spasio ga hrabri prolaznik


Podgoričanin V.M. pokušao je danas samoubistvo skokom sa mosta u Moraču, ali je izvučen iz nabujale reke i spasen.

V.M. je skočio u Moraču sa mosta u podgoričkom naselju Gornja Gorica, ali ga je iz talasa izvukao Kolašinac Milan Jeftić koji se u tom trenutku zatekao licu mesta.

 

Jeftić je, kako prenose podgorički mediji, čim je ugledao da je V.M. skočio u Moraču, krenuo za njim i nakon nekoliko minuta uspeo da ga spasi iz talasa nabujale reke.


Ubrzo potom na mesto događaja stigli su policija i vatrogasci, koji su pomogli prilikom spasavanja V.M, koji je odmah potom prevezen u Klinički centar Crne Gore.


Mediji navode da je V.M. dugogodišnji vozač u preduzeću "Bonita trejd", ali je nedavno ostao bez posla, posle čega je neuspešno pokušavao da se zaposli.

Policajac našao i vratio pola miliona dinara zemljoradniku
 
Predsednik Sindikata srpske policije u Novoj Crnji Miloš Kušić je danas našao i vratio vlasniku torbicu sa više od pola miliona dinara i bonovima za 9.500 litara dizel-goriva.

Ušao sam u pekaru i video da kod stola, na naslonu stolice, visi zaboravljena mala ručna muška torbica. Otvorio sam je ispred prodavačice i primetio veliku količinu novca i bonova za naftu - naveo je Kušić, prenosi Sindikat srpske policije.

Dodao je da je vlasnika lako našao jer su u torbici bila i njegova dokumenta. Vlasnik, zemljoradnik koji je krenuo na benzinsku pumpu da preuzme naftu za poljoprivredne radove, zahvalan je što je torbica nađena, piše u saopštenju.

-Pronađene stvari odneo sam u policijsku stanicu kako bismo prebrojali novac i bonove i sačinili zapisnik. Vlasnik je nešto kasnije došao do stanice da bi prijavio nestanak, ali se prijatno iznenadio kada je čuo da je torbica pronađena i da će mu biti vraćena - rekao je Kušić.

Sindikat srpske policije istakao je u saopštenju da im je velika čast što je njihov član i predsednik jedne od 50 sindikalnih grupa pokazao izuzetno poštenje i visoku profesionalnost u teškoj ekonomskoj krizi.

"Nadamo se da će ovaj primer poštenja i profesionalizma biti zapažen i u vrhu MUP i da će se neko setiti da i ovog poštenog čoveka i kolegu primi u svoj Kabinet i oda mu javno priznanje", saopštio je Sindikat srpske policije.

Svaka cast ovom visoko moralnom pripadniku ministarstva unutrasnjih poslova, jedan od retkih!!!

Tinejdžeru koplje probilo mozak - preživeo!

Amerikanac Jaser Lopez (16) preživeo je čudom nakon što mu je koplje probilo mozak.

Kako je preneo BBC, Lopez se oporavlja nakon što ga je prijatelj slučajno pogodio harpunom u glavu, a lekari kažu da je pravo čudo što je preživeo.

Dečak je pogođen 8. juna, dok je plivao u jezeru blizu svoje kuće u Majamiju, kada je njegov prijatelj ispalio koplje iz harpuna.

Lekari bolnice “Džekson memorijal” u Majamiju su naveli da se koplje dugo 90 centrimetra zabilo u Lopezov mozak, iznad dečakovog desnog oka, i izašlo na teme.

Operacija je trajala tri sata, a Lopez već hoda i govori. Lekari kažu da je bio potresen, ali svestan kad je stigao u bolnicu.

Nakon što su mu dali sedative, deo čeličnog koplja morao je biti odlomljen mehaničkim sekačem, kako bi mogli da mu skeniraju glavu.

Lekari su rekli da se Lopez ne seća tragičnog događaja. Iako nisu sigurni koliko je štete koplje nanelo njegovom pamćenju i drugim delovima mozga, lekari ističu da je njegovo stanje moglo da bude mnogo gore.

 

Koplje je probilo desnu stranu dečakovog mozga, ne dodirujući delove zadužene za govor i druge važne funkcije.


- Pravo je čudo da je koplje promašilo glavne krvne sudove u mozgu – izjavio je neurohirurg Ros Bulok.

Povraćaj PDV-a na bebi opremu za porodice sa prihodima do 80.000 dinara
 

Ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić sastao se danas sa predstavnicima udruženja „Roditelj“, „Servis Halo beba“, Mrežom organizacija za decu Srbije i Fondom B92 sa kojima se dogovorio da se omogući povraćaj PDV-a za kupovinu hrane i opreme za bebe.

 "Na sastanku je dogovoreno da će Ministarstvo finansija i privrede podneti odgovarajuće amandmane na izmene Zakona o PDV-u, kako bi se omogućio povraćaj PDV-a za nabavku hrane i opreme za bebe (i to mleko za odojčad, kašice, pelene, krevetac, kolica, stolica za hranjenje, stolica za auto) u iznosu do 70.000 dinara povraćaja u periodu od rođenja do druge godine uzrasta deteta", navodi se u saopštenju Ministarstva finansija i privrede.

"Roditelj ili staratelj će ostvarivati pravo na povraćaj PDV-a ukoliko ukupni prihodi domaćinstva ne prelaze neto iznos od 80.000 dinara mesečno, kao i ukoliko vrednost imovine domaćinstva ne prelazi 200.000 evra. Navedeno pravo moći će da se ostvari od 1. januara 2013 godine", kažu u ministarstvu.

Navodi se i da će roditeljima ili starateljima koji podnose zahteve biti maksimalno  pojednostavljena procedura podnošenja zahteva i povraćaja sredstava.

Ministarstvo finansija i privrede će zajedno sa predstavnicima ovih udruženja inicirati formiranje radne grupe na nivou Vlade Srbije koja bi se bavila i drugim merama kojim bi se poboljšali uslovi roditeljstva u Srbiji.

Feliks kao petogodišnjak crtežom prorekao sebi karijeru

Austrijanac Feliks Baumgartner (43), prvi čovek koji je probio zvučnu barijeru skočivši s visine od 39 kilometara iznad Zemlje, kao petogodišnjak je nacrtao crtež koji je nagovestio čime će se baviti u budućnosti.

Na crtežu iz 1974. godine Feliks je nacrtao sebe kako lebdi zakačen za padobran, okrenut prema zemlji, dok ga na tlu čeka porodica sa sokićima.

- Nacrtao sam ovaj crtež i dao ga mami. Posle mog prvog skoka, 23. avgusta 1986, majka mi ga je vratila. Zanimljivo je kuda vaše misli i vizije mogu da vas odvedu, ako ste koncentrisani i ne odustajete, ma kako bilo teško - napisao je Feliks na svom Fejsbuk profilu.
 
Feliks tokom jednog od ranijih skokova. Velika je sličnost sa crtežom iz detinjstvaKao dečak, Feliks je obožavao da se pentra po drveću. Njegov blizak prijatelj i mentor navodi da je Feliks u ranom detinjstvu neprestano tražio od roditelja i rođaka da ga “bacaju u vazduh”.

Roland Retenbaher (65) poznaje ga od rođenja i učio ga je skakanju s padobranom. Njegova supruga i Baumgartnerova majka Eva bile su školske drugarice i do današnjeg dana žive u istoj ulici u Salcburgu u kojoj je odrastao “neustrašivi Feliks”.
 
- Od malih nogu je voleo opasne situacije i govorio je da želi da postane kaskader kad poraste - kaže Retenbaher.
 
Počeo je da uči da skače s padobranom kada je imao 16 godina, zajedno s Retenbaherovim 14-godišnjim sinom Volfom.
 
- Feliks se isticao po smirenosti i preciznosti. Fascinantno je da nikad nije bio uznemiren - kaže Retenbaher.
 
Iako je Baumgartner najavio da će ovo biti poslednji skok u njegovom životu, Retenbaher sumnja u to.

- Ne mogu da zamislim Feliksa kako mirno sedi, čita novine i pije pivo. Njemu je neprestano potrebna akcija, za njega je to deo svakodnevnog života - kaže Retenbaher.

Tom Henks: Kosovo je Srbija!

Čuveni glumac stao u odbranu Srba na petogodišnjicu jednostranog proglašenja nezavisnosti južne srpske pokrajine


(http://www.novosti.rs/upload/thumbs/images/2013//02/17/spek-Tom-Hanks_620x0.jpg)

LOS ANĐELES - Poznaje istoriju.
Glumac Tom Henks u emisiji kablovske stanice E! izjavio je da je Kosovo oduvek bilo srpsko i da će jednog dana to ponovo biti! Dvostruki dobitnik Oskara je govoreći o početku snimanja filma o istoriji nastanka izraelske države u produkciji Stivena Spilberga, u kojem će igrati jednu od glavnih uloga, uporedio golgotu Jevreja sa stradanjem kosovskih Srba.

- Jevreji su tokom Drugog svetskog rata pretrpeli Holokaust, a da ne govorim šta im se sve dešavalo stotinama godina ranije. I pored svega toga nikada nisu gubili veru u svoje korene i da će vratiti svoju zemlju, pa su se ceo milenijum pozdravljali sa „dogodine u Jerusalimu“. Sličan slučaj imamo i danas kada je reč o Kosovu. Tamo su nekad živeli Srbi, podizali manastire i imali svoje kraljeve, a onda su došli Albanci i proterali ih. Krajem 20. veka na Srbe su padale i NATO bombe, ali oni i dalje ne žele da priznaju državu Kosovo i govore „Kosovo je Srbija“, poput Jevreja, koji su se na kraju ipak vratili u svoju zemlju, pa možda to bude slučaj i sa Srbima - rekao je Henks.

Inače, Tom Henks se krsti sa tri prsta, a pravoslavlju se okrenuo 1988. godine kada se oženio Ritom Vilson, glumicom grčkog porekla. Brine se o kalfornijskoj Crkvi Svete Sofije, koja pripada Carigradskoj patrijaršiji, a uoči svakog Uskrsa - pričešćuje se sa porodicom.


Protest u Češkoj

Povodom pete godišnjice jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova, češko udruženje Prijatelji Srba na Kosovu organizovalo je juče, na Vaclavskom trgu u Pragu, protest pod parolom „Kosovo je srpsko“. Sličan skup, na kojem je učestvovalo oko 1.500 ljudi, održan je pre dva dana u poljskoj prestonici Varšavi u organizaciji udruženja Poljaci za srpsko Kosovo.

Biolog s Harvarda analizom gena utvrdio da su Srbi najstariji narod, da potječu od Noinog sina i da je Balkan pradomovina svih Slavena, pa i onih koji su otišli u Indiju pa su ih nazvali arijevci



Američki znanstvenik ruskog porijekla Anatolij Kljosov, gostujući profesor na Harvardu, objavio je niz knjiga u kojima tvrdi da je Balkan bio pradomovina svih Slavena, pa i Rusa.


Ti "geni kameni" stari su 12.000 godina, dok su drugi stari od 4 do 7 tisuća godina i svi indoeuropski narodi u Europi imaju preko 40 posto tog gena, kako tvrdi 67-godišnji Kljosov.


Svi Slaveni su došli s Balkana i potomci su Noinog sina
Prema njegovoj studiji, preko 60 posto tog gena imaju južni Slaveni u Srbiji, BiH, Hrvatskoj i Crnoj Gori, ali se ista koncentracija nalazi i na sjeveru Europe - u Danskoj, na sjeveru Njemačke, na jugu Skandinavije i u Velikoj Britaniji.

Biokemičar Anatolij Kljosov u svom znanstvenom radu tvrdi da su se potomci Noinog sina naselili isprva u donjem toku Dunava - na prostoru današnje Srbije - da bi zatim išli prema sjeveru.

Kako napominje srpski Telegraf, u ruskim školama se doista učilo kako su oni došli "sa one strane Karpata".

Kljosov je na osnovu mutacija genetske haplo grupe karakteristične za Slavene zaključio da su svi Slaveni došli s Balkana, ali da su je i indijska kasta arijevaca nastala dolaskom Slavena s područja Srbije u Indiju, prije oko 3.850 godina.

Zaključak studije ovog američkog znanstvenika ruskog porijekla o Srbima kao "najstarijem narodu" zdušno su poduprli mediji u Srbiji, iako zemljopisni prikaz rasprostranjenosti 'dinaridskog gena' u Europi pokazuje da se najgušća koncentracija ovog gena nalazi na području Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Indoeuropski jezici sa Balkana stigli u Indiju
Profesor Kljosov tvrdi da su indoeuropske jezike (u koje pripadaju svi jezici Europe osim mađarskog i finskog) Praslaveni donijeli u Indiju, Iran i Afganistan.

Ti Praslaveni dinarskih gena, koji su na Balkanu živjeli još prije 12.000 godina, prema studijama Kljosova, nakon dvjestotinjak generacija dolaze na ravnicu istočne Europe i tamo se prije 4.500 godina pojavljuje genetički predak današnjih Rusa i Ukrajinaca.

Petsto godina kasnije dolaze do južnog Urala, a nakon 400 godina pojavljuju se u Indiji, u kojoj danas živi oko 100 milijuna ljudi s tim genom.

Kljosovljeva teorija, utemeljena na njegovim analizama DNK, postavlja "na glavu" dosadašnja vjerovanja o smjeru migracija naroda indoeuropskog kulturnog kruga, te izaziva podvojene reakcije na svim stranama.

Kljosov je 1990. godine preselio u SAD, gdje je već radio kao gostujući profesor, a u bivšem Sovjetskom Savezu bio je poznat kao vođa znanstvenog tima koji je organizirao prvu internetsku mrežu na tom području ranih 80-ih godina.

http://www.jutarnji.hr/biolog-s-harvarda-sokirao-svijet-najstariji-narod-su-srbi-i-potjecu-od-noinog-sina/1127424/ (http://www.jutarnji.hr/biolog-s-harvarda-sokirao-svijet-najstariji-narod-su-srbi-i-potjecu-od-noinog-sina/1127424/)

Ja sam pročitao na jednom drugom sajtu istu vest, ali baš mi je čudno da su to objavili na Jutarnji.hr, a još više me zanimaju njihovi komentari :)

 :) naiđoh na jedan zanimljiv:

Po staro srpskom kalendaru mi sad zivimo u 7521 godini. Ocigledno je da ova teorija ima smisla.Na spomenicima iz 15. veka slovima je ispisan datum koji kaže da je Smederevsku tvrđavu Đurađ sazidao 6938, a ne 1430. godine, Despot Stefan pogibe 6935, Knez Lazar pogibe na Kosovu 6893, Kralj Milutin podiže crkvu Joakima i Ane u Studenici 6822, crkvu Sv. Đorđa u Starom Nagoričanu 6821. godine od stvaranja svijeta.
- Srbi su brojeve označavali slovima, a reč kalendar je srpskog, a ne latinskog porijekla.

Баш занимљиво Надо! Коцкице се полако склапају...