Jednom su se videli jedan tren
pogledi im zastali to je sve
al' ljubav se je rodila kao stih i nikad nije prestala između njih
Došao je jedan dan i rekao njoj:
"Hoću da te vodim u svoj dom!
Idi pitaj majku da li možeš poć'
ako kaže da si mlada čekat' ću i opet doć'"
"Majko, da li mogu poć' tu je dragi moj
hoće da me vodi u svoj dom.
Prsten mi je donio i nešto još
jednu šarenu maramu i jedan broš"
"Nemoj kćeri, mlada si, bar godinu još
vrati prsten i maramu i mali broš
ako te voli čekat' će dragi tvoj
onda nek' te vodi u dom svoj"
Prođe jedna godina došao je on,
došao da vodi je u svoj dom
al' sad otac ne da i kaže strogo njoj:
"Mlada si da ideš a mlad je i dragi tvoj"
Ona nije čekala, pošla je dragom svom,
rekla mu je: "Vodi me u svoj dom"
šarenom je maramom suze brisala,
ljubila je prsten i na majku mislila.
Pa su tako živjeli, i život bio fin
ljubav još veća postala kad rodio se sin
a samo jedna želja u srcu ostala
sina da joj vide njen otac i majka.
On je sina uzeo pošao na put
pjesme mu je pjevao kad je plakao i bio ljut
a kad su sina vidjeli otac i njena mati
on je odmah krenuo brzo kući da se vrati.
Pred kućom mnogo ljudi, a žene u crnini sve
kroz suze su mu rekli da nema više nje
da teška bolest došla je u njegov dom
i ljubav mu je uzela dok na putu je bio on.
Uzeo je sviralu i zasvirao na nju
pjesmu o svojoj ljubavi koje više nema tu.
Ta ljubav se je rodila kao stih
i nikad nije prestala između njih!
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
