I sad mi se desi
da te noću zovem,
i da te tražim
rukom pokraj sebe.
Al’ ruka se uvijek
uplašeno vrati,
jer pronađe prazno mjesto –
nema tebe.
Iznanada, zatim,
pojavi se nemir,
i čas si mi dalje,
a čas opet bliže.
I ruka te opet
neumorno traži,
al nikad,
nikad,
ipak, do tebe ne stiže
Trebaš mi isto kao prije.
Ne mogu biti bez tebe.
Trebaš mi, trebaš mi mnogo!
Ne mogu, ipak,
ne mogu protiv sebe.
Trebaš mi isto kao prije.
Ne mogu biti bez tebe.
Trebaš mi, trebaš mi mnogo!
Ne mogu, ipak,
ne mogu protiv sebe ja.
Iznanada, zatim,
pojavi se nemir,
i čas si mi dalje,
a čas opet bliže.
I ruka te opet
neumorno traži,
al nikad,
nikad,
ipak, do tebe ne stiže
Trebaš mi isto kao prije.
Ne mogu biti bez tebe.
Trebaš mi, trebaš mi mnogo!
Ne mogu, ipak,
ne mogu protiv sebe.
Trebaš mi isto kao prije.
Ne mogu biti bez tebe.
Trebaš mi, trebaš mi mnogo!
Ne mogu, ipak,
ne mogu protiv sebe ja.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
