Gledam sliku i pozlaceni ram,
kapiram da nista nekapiram,
U glavi konfuzija,
vise neznam dali znam
sta od secanja je java a sta je san.
Na slici ortaci na kolima sede
daleko sam od njih.
Secanja blede i misli se lede
kada probam da se setim
vracam se u proslost,
kroz godine letim.
Jer bio sam primoran
zbog nekih generala,
da prebegnem u ovu
daleku zemlju lala.
Ne tako mala
odluka je pala
kada vise nisam imao kud.
I sada secam se kao da je juce bilo,
autobus sa Slavije krece,
vodi me preko daleko iz ove zemlje srece,
ovaj prizor nikad nece,
biti izbrisan iz moje glave,
ortaci sto me prate,
dok sedim u busu, brojim minute, sate
i trudim se da vidim svaki metar svoga grada,
sve stvari koje sada vidim mozda vise
NIKADA.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
