Ponekad me proguta tama,
gusta kao bioskopski mrak,
ponekad izlazis sama
na mesta gde izlazim i ja.
I posle zatvorim vrata,
cekam svoj najbolji strah,
dok ti kontrolises vreme
tiho, sat po sat.
Stihovi su tajna pisma,
slusas ih sa radija,
ponekad ne kazem nista,
tisina je sasvim dovoljna.
U kisi poslednjih dana
stize moj najjaci strah,
dok ti kontrolises vreme
polako, kap po kap.
I noci prolaze ispod indiga,
ja lezim i mrak me pritiska,
pod hladnim neonom se prisijava
i svaki put sve je isto kao pre,
ja cekam i talas pocinje
i samo ponekad cujem korake.
Ponekad me proguta tama,
gusta kao bioskopski mrak,
ponekad izlazis sama
na mesta gde izlazim i ja.
Na kraju zatvaram vrata,
cekam svoj poslednji strah,
dok ti kontrolises vreme
tiho, sat po sat,
polako, kap po kap.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
