Vreme je da nazdravimo, baćo moj...
Palo inje po ravnici širokoj...
Zauzela zima busije,
vetar nosi miris Rusije,
Bosutom se štuka mresti...
Ko zna kad ćemo se sresti...
Razmazana maglom šikara
ko štafelaj starog slikara...
Di ćemo se opet naći, Gospod zna...
Pa da lepo nazadravimo, moj baćane...
Za sve one garave i zlaćane...
Jer niko ne zna kao ja i ti
kako tama zna zasjajiti...
Smetnuo je, srećom, Dante
negde nas komedijante...
I niko ne zna kao ti i ja
kakva li je suza stihija...
E vidiš, u to ime i ova se ispija...
I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...
Drama, scena prva, prvi čin,
onaj ludi Šerbedžijin sin,
zagledan u oblake ko Arlekin...
Drama, scena prva, prvi čin,
Onaj ludi Šerbedžijin sin,
Zagledan u oblake ko Arlekin...
U ravnici svima ravno, rode moj...
Pa je čovek nekad planina u njoj...
Požare smo tuđe gasili,
da li smo bar dušu spasili?
Svi su nas za rukav vukli,
lakoverni i podmukli...
Tuče grom po samom oraju...
Ne vole nas, i ne moraju...
Ma slušaj, kere laju kad koga ne poznaju!
I osta jedva na dnu srca...
Točilo se iz te bačve...
Sto godina da se priča...
Od Erduta pa do Spačve...
Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
sad tumara oblacima kao džin...
Drama, scena stota, stoti čin,
ovaj ludi Šerbedžijin sin,
Sad tumara Holivudom, bato, kao džin...
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
