Prva strofa:
Dobro možda i nije.
Sa ortacima ista prica k'o ranije.
Bitno da se iz plejera,
sa diskmena Ŀuje
dobro prepoznatljiv stil
gde je svaki novi posao, novi dil
ko za špil karata u kocki.
Jer kocka je sve u ovoj igri posmatraĿa,
sa previše kvazi navijaĿa
koje niko ne može da nadjaĿa.
I ljudi koji tapšu te po leđima,
a iza istih i pljuju
kada ogovaraći priĿaju malo fali i da psuju.
I samo duju li duju
svoje napumpane glave.
Svi hoće deo kolaĿa,
svi hoće deo slave.
I svi bi svoj paraf da stave
na parĿe hartije,
ako treba i Ŀlanovi partije
biće, i sve uradiće
da se tih dokopaju pozicija.
Zemlja je u ludilu,
jebena tranzicija.
Menjaju se fotelje,
skidaju se glave.
Sve stvari što nam fale
i one bezvredne, male,
sada su nam potrebne.
A za narod samo hleba i zabave.
A sve zbog probave,
jer teško varimo stvarnost
gde našu realnost drugi definišu
i na finišu ljudi kojih nije bilo na startu.
I u kvartu se stvari dalje komplikuju,
deca su drugaĿija, izigravaju mafiju.
I sad više nije bitno šta se dešava sa školom,
ali ipak.. sve je pod kontrolom!
Refren:
Sve je pod kontrolom,
Ŀuješ kako priĿam za mikrofonom.
To znaĿi da sam to ja i niko drugi.
Još uvek se trudim.
Druga strofa:
I bol koju osećam
sad je pod sedativima.
I moja podeljena liĿnost govori
da svi osećamo se krivima
i u stvarima nalazimo utehu.
I svaka suza koja je potekla
za svaku reĿ koju je rekla
kad je odlazila.
Sva sranja kroz koja je prolazila.
Na zalasku Sunca u veĿeri hladnoj
svi se osećamo bedno i jadno.
I stalno smo u sukobu
sami sa sobom, a kvalitetnom robom
beloga praha, leĿimo bolest.
Moderna povest, neformirana svest
i svaka vest koja stigne
manje te pogađa.
A devojka drogirana izgleda se porađa.
I sve su mlađa deca
koja su belo roblje.
I ovo novo postaće staro groblje,
jer smrti je previše,
mladi danas umiru.
Vazduh je prljav što ga oni udišu.
A ti budi tu, pa im se nađi.
Pokušaj da pomogneš,
daj se snađi.
Jer mlađi nikako ne možeš biti.
Nisi jedini niti veĿiti.
Dokle znamo da bolje je spreĿiti nego leĿiti,
jer živimo živote sa premalo sreće.
A savest više nije ni tema
o kojoj mislimo. Decu bi da štitimo,
instinktivno se ponašamo,
emocijama se vladamo.
A cela situacija je sigurna,
toliko dobra da je uzorna.
Sa previše prizora koja dobra nose,
koja definišu ko ste,
zašto i kako ste, i da li smete,
i ako smete, da smete, ali da ne bude štete.
I ako hoćete dete, može,
ali ne previše klinaca da se namnože.
I da se moliš Bogu, i to može,
samo da se mase na veru ne lože.
Nego na vrednosti koje uopšte nisu ni vredne...
I sve je u redu sa bolom koji osećam u grudima,
jer me to više ne zanima.
Držim stvar pod kontrolom.
Refren:
Sve je pod kontrolom,
Ŀuješ kako priĿam za mikrofonom.
To znaĿi da sam to ja i niko drugi.
Još uvek se trudim.
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
