Krajnje je vreme da ovo sranje krene, a kani se vec dugo
Duva jugo i kao da ništa ne štima, dolazi još jedna zima
I izmedju želja i mogucnosti ja sam razapet,
Celi grad je napet, pa se mnogo puši, mnogo toga truje uši
Nesnosno je jasna tišina kojom strah progovara iz ljudi
Zašto se sunce uopšte trudi i svakog jutra novi dan budi
Da li si živeo u zabludi, dali si živeo u zabludi
Zablude znaju da zalude, da, da, da
Zabludjen, zaludjen, preopterecen, pitaš se o cemu blebecem
živci napeti kao strune, kao da ce sad nešto da grune
prilazi nam tip i pita jel ima nešto da se dune.
Visokofrekventno jedvacujno zujanje mi daje znak
da je ukljucen televizor
pogledam u retrovizor i vidim da grad odlazi
"Neko dolazi", glas pored mene rece
i sve sad pocinje da pece, reka i dalje mirno tece.
I cujem neko se smeje, duga crna haljina, krupne oci, senzualne usne
I pozamašna guza, uvaljujem joj tku-pa
Iz aviona putnici gledaju udaljena gradska svetla
Duboko dole u ponoru ne cuje nas niko
Pola pet je izjutra, pred zoru, i mi smo u podrumu
I ona zadiže haljinu. i otvori mi svoju Veliku Jabuku.
Zdravo, šta baviš, cime se radiš
Ima dana u životu kad coveku sve krene naruku.
REF:
Velika opsena televizije kao posebne dimenzije
I surova realnost svakodnevnog života i
okruženja u kojem živimo svoje ovozemaljske dane.
Ponekad je realnost suviše neverovatna, cesto neverovatno loša
što je uvek verovatnija kombinacija
Godine zarobljeništva medju svojima, ko je budala da ih broji
Sve ostaje u nama, komedija, erotika, horor, drama,
Baš kao u video-klubu preda mnom život igra film po film
Kao da ja nemam ništa s tim, dok uzimam još jedan dim
Tehnicke sitnice cine život interesantnijim
Oko mene tipski likovi kao nekad u Vizantiji
Ja sedim u celiji, meditiram u mantiji uz pajp
U glavi odjekuje glas: Do your walk of life.
Kuda sada i ko sam, gde sam, šta sam
Ucini nešto some, izgradi svoj renome
Borba sa samim sobom, crne noci, demoni, sise, vutra
Dug put do kuce, opštenarodno veselje i mnogo laži,
Iverica, neverica, skepsa, gajba koke i kesica švepsa
Pocelo se tako davno, zaboravilo šta je glavno
Ne, ja se ne drogiram, ja sam nešto probao, i kao orao
Da letim ja sam jednostavno morao
Možda me je previše pogodilo sve što se dogodilo
Ali bitno je da se prebrodilo, i mnogo toga još dolazi,
Pobede, porazi, izgaranje od želje i upali obrazi,
cekaju me oblaci, na putu do njih u zasedama cuce podlaci
Da li moram biti zao da bih se pametnim zvao
Samo od lopova sam krao, nisam pao
I kad sam imao - uvek sam dao.
REF:
Velika opsena televizije kao posebne dimenzije
I surova realnost svakodnevnog života i
okruženja u kojem
živimo svoje ovozemaljske dane.
Ponekad je realnost suviše neverovatna, cesto neverovatno loša
što je uvek verovatnija kombinacija
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
