Kovach.rs
Vesti: Igrice --> Arcade
 
*
Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.




Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije


Dobrodošli, Gost. Molim vas prijavite se ili se registrujte.
Novembar 21, 2017, 04:37:24

Prijavite se korisničkim imenom, lozinkom i dužinom sesije
članova
Ukupno članova: 185692
Najnoviji: Bobbohops
Statistika
Ukupno poruka: 185083
Ukupno tema: 4466
Prisutnih danas: 26
Najviše prisutnih: 564
(Jul 28, 2013, 16:27:16)
Prisutni korisnici
Korisnika: 0
Gostiju: 22
Ukupno: 22
Lyrics - Tekstovi pesama - D - Kovach.rs
0-9  A  B  C  D  E  F  G  H  I  J  K  L  M  N  O  P  Q  R  S  T  U  V  W  X  Y  Z

D-Fence - Kreni dalje
Snimamo, pusimo, jedemo, prsti su mi masni, s albumom se kasni
Nas dva konja cerecimo jadno pile, sve je k`o u basni,
planovi su jasni, dosta je bilo jebanja, mora da se svrsi,
produkcija Pesama se vrsi, zakon se krsi, dzok se vari
Svakom sekundom vise stari, D-fence i drugari,
sve drugo sad zanemari i paznju nam podari, stari,
jer mi smo pravi hip hop musketari, i macevi su nasi nasa pera
MC-ja Jokera i Marconiera bez milosti seku
U proslom i u ovom veku, gde god smo videli fleku
Ukazali smo na nju coveku, mozda bi vise voleo da cujes "Bacila je sve niz reku"?
bacila je, ako, ko je jebe, svako odlucuje za sebe,
mi smo krenuli ovuda, i u procep stavili smo muda
Leg`o si da spavas i probudio se jednog jutra kao dinosaurus
Prosiri vidike i videces zaboravljene delove velike slike
Za 150 `dina cela ova populacija bice negde drugde
U paklu? Raju? Samo oni koji su vec otisli znaju.
Te noci kada je dosla po mene na trenutak sam se sledio
Ali onda odlucno krenuo ka njoj, oterao je, pobedio
Dobio sam jednu bitku, ali je rat jos uvek u toku
Ovo je nacin da ga dobijem pre nego sto spuste me u dva metra rupu duboku


I vise nema straha, i vise nema straha i vise nema straha, i vise nema straha
Izadji iz kruga i kreni dalje
Pokidaj kariku, shvati znak sto ti saljem
Izadji iz kruga i kreni dalje
Pokidaj kariku, shvati znak sto ti saljem
I vise nema straha, i vise nema straha i vise nema straha, i vise nema straha

U nekom jakom licnom dodiru vecnosti,
ne polazim od sebe tragom slicnosti
od intrige i cevi sluti sta su videli, samopretpostavljeni, samoprozvani.
Providni krivi zid istestirali, pronasli njega sto put kvasi, skapirali - ne, idem dalje,
pod kapom ne smisljam pakosti, nego jak razlog da ga se otarasim.
Vrhunac ideje, procvat, nagovestava novi rad, sad mogu da savladam vreme,
jer jedini govorim, jer vreme, slike su ispred mene, i , i pomislim
Ako su svi kapljice na velikom kisobranu, onda sam ona koja nije izvestila pad na tle.
Usled tecne katastrofe pretvaram agoniju u poeziju, otvaram licne padobrane,
a kao sto znamo, autosugestija moze dovesti do samounistenja u preterivanju i bez sinhronizacije,
igra simultane improvizacije i teatralne akcije,
jer kada padnem opet cu ispariti u oblak, i isto toliko jak opet skociti na kraju

Od pocetka prica vrlo jasna je, pratis me, al` odredjeni cine da se ne razume
da bi sve prikazali sa dozom slepog postovanja stanja kojem gomila se klanja
iz neznanja, a izgled stvari koje predstavljamo sad u ovoj prici
pomaze da odvojis od pravog to sto lici
dok strah nestace iz nase okoline onda kada sidje sa visine mentol koji brine, kreni dalje...

Na raskrsnici puteva stojim, brojim sekunde do starta
kada cu krenuti jednim od njih, a svaki novi stih mi krade vreme,
svuda oko mene prijatelji, zene, bine, podijumi, scene,
uspomene, napinju se vene, kuda, kako, zasto?
koji od ovih je puteva pravi, da li su vaznije mi ribe ili su mi mozda bitniji drugari?
Pomiri stvari razlicite, obuzdaj nagon kite,
u glavi napravi sistem i kreni putem samoostvarenja,
jer ako nema svadje nema ni pomirenja,
ako nema razumevanja nema ni druzenja i poverenja...
Pa sta mi znaci uspeh ako nemam s kim da ga podelim? Gde je tu lepota zivota?
Pozelim hiljadu zelja, a jedan zivot zivim, i hiljadu puta zalutam u predelima sivim
kada k`o oksimoron spajam crno i belo, razdvajam dusu i telo,
razum mi govori jedno, a srce ljubavi zedno mi prica drugo,
jos jedno vece dugo sam ostao budan, i taj cudan osecaj u stomaku mi je govorio da nesto nije u redu...
Znao sam otprilike sta je, ali nikako mi nije polazilo za rukom da ga obuzdam,
i dalje sam bio budan, lampa, olovka, papir i noc plava kao safir...
Pozeleo sam da se vratim u detinjstvo kada sve mi je bilo cisto,
ali da, odavno sam shvatio da nista vise nikada nece biti isto kao pre,
zivote jedu godine, a snovi vrlo cesto ne uspeju da se ostvare...
Ali uz malo dobre volje i par onih pravih prijatelja
mislim da svaka zelja moze da postane realnost, samo polako
ne daj se, Ines, ne daj se godinama, moja Ines, ha-ha
u stvari, mozda su upravo ti stihovi glavni shtihovi
ne daj se, i kada padnes ustani i kreni dalje...
jer samo ces tako stici do medalje...da...

I vise nema straha... Izadji iz kruga i kreni dalje, pokidaj kariku, shvati znak
sto ti saljem...


Izaberite stranu: (D)
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 | 32 | 33 | 34 | 35 | 36 | 37 | 38 | 39 |
Pokreće MySQL Pokreće PHP Powered by SMF 1.1.19 | SMF © 2006, Simple Machines | TinyPortal v0.9.8 © Bloc

Copyright © 2003-2013 by kovach
Ispravan XHTML 1.0! Ispravan CSS! Dilber MC Theme by HarzeM