Zivela je nekad u ulici ovoj,
i sve je bilo ko u nekoj prici.
Bila je vrsta koja iz umire,
bice do koga nemoral ne dopire.
U svakome je gledala ono sto je dobro,
verovala ljudima i to je bilo kobno,
Jer zivot se danas svodi na,
poroke, na prevare, i lazi i dilere droge.
Sve je kraljevstvo mraka i teskog kriminala,
a ona kao da nista nije znala,
zato je i lako upala u klopku,
na ivici sa jednom nogom u grobu.
Zasto uvek dobri moraju da pate,
iza tude greske zivotom da plate,
a tako je malo htela od zivota
kostala je skupo iskrena dobrota,
i mnogima za primer ona je sluzila,
a takvu sudbinu nije zasluzila.
Refren:
Djavo bele boje bacio me dole,
unistio zivot srusio mi sve,
kad sam samo tebi verovala Boze,
gde si onda bio da mi kazes NE?!
Crna limuzina vozila je negde,
ona nije vise licila na sebe.
Nosila je neke cudne skupe stvari,
sliku o zivotu pocela da kvari,
a onda su price pocele da kruze
predrske za stvarnost i suvise ruzne,
da fura s nekim matorcem za lovu,
kako su je negde ostavili golu.
A ona nije htela ni reci da kaze,
jer nikada nije znala da laze.
Znali smo da nesto dogadja se strasno,
kao da se djavo poigrao s mastom.
A onda jedne noci desila se drama,
kao senka tiho dovukla se sama.
Krvava i slaba, pocepana, mokra,
od sebe ni glasa da pusti nije mogla.
Iznemoglo telo, drhtavo od zime,
nije znala cak ni svoje ime.
Nastupila je teska narkomanska kriza,
osim igle i droge nije imala nista.
Refren:
Djavo bele boje bacio me dole,
unistio zivot srusio mi sve,
kad sam samo tebi verovala Boze,
gde si onda bio da mi kazes NE?!
|
|
članova
Ukupno članova: 185692
Statistika
Prisutni korisnici
